Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo.
Poštovana potpredsednice, poštovani predsedniče i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara važna stavka rebalansa budžeta su i izdvajanja za sufinansiranje projekata prekogranične saradnje iz Intertek IPA programa 2021-2027. U ovom trenutku u procesu evaluacije je još 14 projekata ukupne vrednosti nešto više od 25 miliona evra, od toga pet projekata je vezano za prekograničnu saradnju Srbija-Mađarska.
Programi prekogranične saradnje Srbija-Mađarska su važni jer su komplementarni sa infrastrukturnim prioritetima koji su utvrđeni sporazumima, kao i prioritetima Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske, prioritetima Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, kao i sa prioritetima koje smo naveli u koalicionom sporazumu između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS.
Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara rebalans čita ne samo kroz završetak jednog broja kapitalnih projekata, već i kroz najavu novih i realizaciju projekata koji su utvrđeni kao prioritetni. Na primer, 7. decembra 2023. godine zaključnom Vlade naftovod Srbija-Mađarska od Ade do Novog Sada je utvrđen kao projekat od značaja za Republiku Srbiju, a listom prioritetnih investicija naftovod je planiran kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom.
Od 23. septembra do 7. oktobra Nacrt prostornog plana područja prostorne namene infrastrukturnog koridora naftovoda granica Mađarske-Novi Sad je na javnom uvidu. Na 11. sednici Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske je dogovoreno da se među prioritetne projekte uvrsti i granični prelaz Hercegsanto-Bački Breg, za koji je iz IPA fondova finansirana izgradnja potrebne planske dokumentacije i tačka je koalicionog sporazuma.
Takođe, iz IPA fondova je urađena projektno-tehnička dokumentacija za rekonstrukciju 13 kilometara deonice pruge Subotica-Baja, koja predstavlja deo pruge Subotica-Segedin-Baja i tačka je potpisanog koalicionog sporazuma između Saveza vojvođanskih Mađara i SNS.
Zahvaljujući saradnji između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Orbana Viktora, životnoj misiji Ištvana Pastora i posvećenosti predsednika Saveza vojvođanskih Mađara dr Balinta Pastora da radi na unapređenju uslova svakodnevnog života i rada, rezultati su vidljivi.
Sa jedne strane, uz uvažavanje argumenata predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Balinta Pastora sa premijerom Orbanom, dogovoreni su konkretni koraci koji olakšavaju prelazak granice, produženje graničnih prelaza, biće zaposleno više graničnih policajaca. Takođe, dogovoreni su i najjednostavniji modeli carinske kontrole na pruzi Subotica-Segedin.
Sa druge strane, dnevnim kontaktima sa ministrima u Vladi Republike Srbije, posebno sa gospodinom Vesićem dogovara se zajednički rad na izgradnji putne infrastrukture utvrđene koalicionim sporazumom i to Bečej-Bačka Topola, Orom-Čantavir, Banatsko Aranđelovo-Crna Bara, Nova Crnja-Toba, Subotica-Bikovo, dogovara se ubrzanje početka radova na proširenju kanalizacione mreže u okviru „Čista Srbija“ i rešavaju problemi koji nastaju u drumskom saobraćaju zbog radova na izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd.
Spomenuo sam u prethodnom izlaganju Majšanski most i izgradnju kružne raskrsnice. Postignuti rezultati potvrđuju da su stavovi Saveza vojvođanskih Mađara i Balinta Pastora uvaženi na opštu korist u Budimpešti i u Beogradu. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM analizira Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu, prateći napredak koji je ostvaren, posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i Srpske napredne stranke. Referentne godine su 2014. godina, kada je potpisan prvi koalicioni sporazum sa SNS i 2016. godina, kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini, koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak, pruga Subotica – Segedin.
Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2024. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosi 2.173 milijarde dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2024. godinu. Ukupni rashodi i izdaci iznosi 2.436 milijardi dinara i rebalansom su revidirani na više za 198 milijardi dinara u odnosu na rashode i izdatke planirane Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.
Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se iz godine u godinu kroz budžetske stavke kontinuirano izdvaja za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Kao potvrda toga, rebalansom je još jedan projekat, nabavka opreme za Univerzitetsko-klinički centar Vojvodine, kao 18. na području AP Vojvodine, uvršten u kapitalne izdatke.
Pre godinu dana budžetom za 2024. godinu je planiramo 17 kapitalnih projekata na području AP Vojvodine. Za našu poslaničku grupu je važno da su značajna dodatna sredstva u rebalansu budžeta u odnosu na inicijalni iznos planiran budžetom za 2024. godinu obezbeđena, između ostalog, i za brzu prugu prvog B reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnju mosta, obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, unapređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda.
Kada govorimo o investicijama u okviru programa, Skok u budućnost, EKSPO 2027, za nas je osnovno pitanje da li će izgrađena infrastruktura, stambeno-poslovni kompleksi, izložbeni saloni, biti korišćeni i na primer za desetak godina po završetku EKSPO-a.
Ekonomske analize ukazuju da će benefit od EKSPO-a 2027 biti značajan od posla za građevinare, industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, turistički ugostiteljski sektor i proizvodnju hrane, da se očekuju značajni direktni i indirektni ekonomski efekti ne samo za Beograd, već i za celu Srbiju.
Moj kolega Jožef Tobijaš će detaljnije govoriti o poljoprivredi, jer za SVM je poljoprivreda važna u smislu kako je govorio veliki mađarski književnik Šandor Maroj. Zemlja je uvek bila temelj života i kulture naroda. Poljoprivreda nije samo način za proizvodnju hrane, već i veza između čoveka i prirode, temelj stabilnog društva.
Savez vojvođanskih Mađara podržava dogovore poljoprivrednika sa Vladom. Verujemo da će se dogovoreno i ispuniti, jer su pomaci u agrarnoj politici vidljivi. Subvencija koja je u 2022. godini iznosila 9.000 dinara po hektaru, rebalansom budžeta za 2023. godinu je povećana na 18.000 dinara po hektaru. Pravo da budu korisnici subvencije po hektaru dobili su isključivo poljoprivrednici koji obrađuju zemlju, a u rebalansu za 2024. godinu subvencije za poljoprivredu predstavljaju 49,29% od ukupnog iznosa subvencija.
U poslednjih deset godina poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je bila uključena u rad nekoliko radnih grupa koje su radile na rešavanju problema dugovanja koju poljoprivrednici imaju na osnovu naplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje. Uspeli smo da i deo dugova bude otpisan. U odgovoru od 19. septembra 2024. godine Vlada je poljoprivrednicima ponudila otplatu kamate na dug za nenaplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na pet godina, s tim da bi kamata bila umanjena za 50%, jer tako predviđa važeći zakon.
Svesni smo da je problem složen i da traje skoro četiri decenije. Nastavićemo da radimo dalje, jer da bi se došlo do rešenja da poljoprivrednici plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, potrebna je izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Moja koleginica je Elvira Kovač će govoriti o predlogu i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naša poslanička grupa podržava povećanje roditeljskog dodatka u iznosima koji Srbiju stavlja na prvo mesto u regionu. I posebno pozdravljamo činjenicu da će se isplata roditeljskog dodatka odnositi i na decu rođenu od 1. januara 2024. godine, ne samo decu koja će biti rođena posle stupanja na snagu izmena i dopuna zakona.
Svakako, uz mere finansijske podrške, Savez vojvođanskih Mađara podržava i vrednosnu dimenziju koja znači definisanje porodičnih vrednosti, kao strateškog prioriteta čitavog društva i države. U tom smislu, podržavamo sve aktivnosti predsednika Republike Srbije i ministarke za brigu o porodici i demografiju, koji na tom planu sarađuju sa Mađarskom.
Naime, početkom ove godine predsednici Srbije, Mađarske i Bugarske su potpisali Deklaraciju o okviru mreže predsednika prijatelja porodice, a u junu ove godine ministarka za brigu o porodici u Vladi Srbije je inicirala potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Mađarskom u oblasti promocije porodičnih vrednosti.
Podržavamo i najavu i ekspozea predsednika Vlade da će Srbija usvojiti nacionalnu strategiju za porodicu, po ugledu na Mađarsku i Italiju, a u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti.
Za Savez vojvođanskih Mađara je važno da je veliki broj kapitalnih projekata u Vojvodini kao liste prioritetnih projekata koja je predviđena Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Dakle, važno je ne samo za stanovnike Vojvodine, već i cele Srbije da se dogovoreno iz okvira sporazuma, kao i Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva ostvaruje.
Rešava se veliki problem na koji smo godinama ukazivali, problem višesatnih čekanja na granici sa Mađarskom. Pre dve godine vlade Republike Srbije i Mađarske su 4. jula 2022. godine potpisale Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola, a 18. septembra 2024. godine Vlada Mađarske je donela Akt o povećanju broja graničnih policajaca na prelazu Reske za 78, a na prelazima Tompa i Hercegsanto za 125 graničnih policajaca više, kako bi se smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima.
Takođe, prethodno je krajem avgusta kao rezultat zalaganja Savez vojvođanskih Mađara, a u cilju smanjenja opterećenja graničnih prelaza, produženo radno vreme prelaza Horgoš 2-Reske 2 od četiri do 23 sata.
Rezultati naših višegodišnjih zalaganja su vidljivi i mi danas govorimo o završenim i projektima za koje se očekuje skori završetak. Nakon dve godine u funkciji predviđena je važna železnička pruga Subotica-Segedin. Veliki broj putnika koristi voz na ovoj relaciji, a pun voz je potvrda da je ovaj vid prevoza realna alternativa, brza i ugodna opcija putovanja između dve zemlje. Za sada se radi zajednički pregled putnika na stanici, a od 2025. godine se planira granični prelaz u Segedinu.
Do kraja septembra se očekuje završetak radova na rekonstrukciji, dogradnji graničnog prelaza Horgoš kojim će se ovaj granični prelaz proširiti sa sadašnjih 16 na 24 trake. Granični prelaz Horgoš - Reske predstavlja deo evropskog Koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju i preko njega godišnje prođe više od šest i po miliona putnika i više od milion vozila.
U završnoj fazi je rekonstrukcija i adaptacija objekta Privrednog suda u Somboru, Postrojenje za prečišćavanje vode za piće u Kikindi je u fazi testiranja i pribavljanja sanitarne saglasnosti i upotrebne dozvole. Do kraja novembra planirano je puštanje u rad deonice Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica sa Mađarskom, kao železničke dvokolosečne brze pruge Koridora Beograd-Budimpešta.
U poslednjih dva meseca obavljaju se tehnička i statistička testiranja novoizgrađene pruge, signalizacije i celokupne železničke infrastrukture, uključujući i geodetska i merenja opterećenja. Jedno od najvažnijih subotičkih saobraćajnih čvorišta, Majšanski most, kao dotrajao i nebezbedan, srušen je u sklopu radova na pruzi Novi Sad-Subotica i otvaranje novog mosta je pitanje dana.
Moramo da ukažemo da je za građane Subotice važno da se uradi kružna raskrsnica kod Majšanskog mosta sa istočne strane, za koju je pripremljena projektno-tehnička dokumentacija, u cilju olakšanja svakodnevnog života. Izgradnja kružne raskrsnice je u tački koalicionog sporazuma sa SNS.
Inače, o izgradnji kružne raskrsnice kod Majšanskog mosta se govori od 2012. godine. Rebalansom budžeta opredeljena su sredstva za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E75, deonica Kelebija petlja - Subotica jug, što je preduslov za izvođenje radova na razvoju "Ipsilon kraka" i pretvaranju istog u autoput od petlje Subotica jug do graničnog prelaza Kelebija.
"Ipsilon krak" treba da doprinese razvoju industrijske zone Mali Bajmok u Subotici i rastereti Suboticu, jer je dnevno prolazilo i do 1000 kilometara. U cilju intenziviranja razvoja Palića, kao turističke destinacije, u rebalansu su opredeljena sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Nakon gotovo 18 godina dočekali smo da govorimo o završenim radovima na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i zahvaljujući sredstvima budžeta Republike Srbije i sredstvima pokrajinske Vlade, završeni su radovi na 8.2 fazi izgradnje, adaptacije i rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta.
Imajući u vidu pobrojano, a urađeno je još više i planira se još više, poslanička grupa SVM će podržati Predlog rebalansa budžeta za 2024. godinu. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovana potpredsednice, poštovani gosti, narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predlog predsednika da dr Jorgovanka Tabaković bude izabrana za guvernera NBS. Nekoliko je razloga zbog kojih i treći put podržavamo kandidature Jorgovanke Tabaković. Prvi razlog je da nema snažne države bez snažne Narodne banke. Narodna banka Srbije predstavlja snagu dobro organizovane, finansijski stabilne države, koja predstavlja državu i u međunarodnom finansijskom okruženju i pred našim građanima.
U prethodna dva mandata tim okupljen oko Jorgovanke Tabaković je uspeo da unapredi reputaciju bankarskog sistema, koja skoro nije ni postojala pre 12 godina. Za poslaničku grupu SVM je od posebnog značaja da je poštujući zakonom propisanu ulogu NBS uspela da pored obaranja stope inflacije u održavanje monetarne stabilnosti u prethodnom periodu zatvori insolventne banke na način da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema.
Takođe, više puta je uspela da odbije napade FX spekulanta koji su pokušali da obore kurs dinara i na takav način da ostvare ekstra profite. Narodna banka Srbije, odnosno privilegovana NBS, koja je osnovana domaćim akcijskim kapitalom pre 140 godina, kao šesnaesta centralna banka u svetu, je simbol naše snažne veze sa evropskom monetarnom tradicijom.
Možemo reći da smo se prvi put Evropi predstavili našom Narodnom bankom i kao što smo svi i kao što smo prvi Sretenjski ustav pravili po ugledu na fracuski, belgijski ustav tako je i znatnu početnu pomoć u organizaciji Narodne banke pružila belgijska Vlada i njena Centralna banka. Prva pisana informacija o po potrebi osnivanja Narodne banke je objavljena 1854. godine u novinama srpskim u članku „Današnja novčana kriza“.
Dakle, vidimo da je od samog početka Narodnu banku Srbije pratila novčana kriza i svi 28 dosadašnjih guvernera je tražilo odgovore na tri ključna problema: kriza, stabilizacija i inflacija.
Uspešnost guvernera Narodne banke i njegovog tima se ceni upravo kroz odgovore na probleme stabilizacije i inflacije, a važan razlog zbog kojeg će Savez vojvođanskih Mađara podržati izbor Jorgovanke Tabaković je i taj da je guvernerka sa svojim timom uspela da kreira finansijski okvir koji je ojačao finansijsku stabilnost i olakšao otplatu kredita, privremeno su ograničene kamatne stope na standardne kredite, aktivno se pomagalo korisnicima finansijskih usluga, platni sistemi su funkcionisali bez prekida uz redovno izvršavanje svih transakcija, ojačan je DinaCard sistem, banke su obavezne da sprovedu dinarizaciju kredita, umanjene su naknadne za transfer sredstva i uskoro će biti uvedene i elektronske menice.
Nije guvernerka Tabaković i njen tim prva koja je rešavala probleme inflacije i stabilizacije dinara. Posle Prvog svetskog rata stabilizacija dinara je trajala sve do 1931. godine kada je uvedena i zakonska de jure stabilizacija dinara donošenjem novog Zakona o Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije i Zakona o novcu. U prošlom veku, kroz program monetarne rekonstrukcije, eliminisana je hiperinflacija u januaru 1994. godine, ali će u našoj ekonomskoj, monetarnoj i političkoj istoriji ostati zabeleženo da je inflacija tokom 2023. godine prepolovljena i krajem 2023. godine bila je dvostruko niža nego krajem 2022. godine. Za pad inflacije zasluženi su pre svega: restriktivni monetarni uslovi, slabljenje globalnih pritisaka, a pre svega na proizvodnju hrane.
Predlog naše poslaničke grupe je da Narodna banka zajedno sa Vladom ograniči marže za osnovne prehrambene artikle koje imaju koeficijent obrta jedan u mesec dana, jer su iskustva pokazala da je takvim merama moguće u većoj meri smanjiti inflaciju i zaustaviti nekorektnu poslovnu politiku koju sprovode trgovački lanci na teret dobavljača i kupca.
Kada govorimo o rezultatima Narodne banke Srbije ne treba zaboraviti da je monetarnim merama uspela da smanji negativne efekte prouzrokovane pandemijom virusa kovid 19 i da pomogne privredi Srbije, smanjena je referentna kamatna stopa za ceo procenti poen, sužen je koridor osnovnih kamatnih stopa, povećana je dinarska i devizna likvidnost banaka, propisan je moratorijum u otpati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga za sve dužnike koji su to želeli najpre na 90, a zatim i na dodatnih 60 dana, uvedene su stimulativne mere u okviru garantne šeme Vlade Republike Srbije, uspostavljena je preventivna repo linija sa SB, pravovremene i koordinirane mere Vlade i Narodne banke Srbije sprečili su veći pad ekonomske aktivnosti i uspešno su sačuvana radna mesta u Srbiji.
Za 140 godina postojanja Narodna banka Srbije je bila stub devet država, više puta je menjala svoj naziv, monetarnu i deviznu politiku je vodila i u Kraljevini i u Republici, u režimu privatne, državne, društvene i javne svojine, u ratnim okolnostima, okolnostima hiperinflacije, sve se menjalo, osim činjenice da je usled društvenih turbulencija, nepoverenja građana prema dinaru bilo je visoko, da su građani uvek štedeli više u evrima, nego u dinarima.
Ono što se promenilo u mandatima guvernerke Tabaković je najdinamičniji godišnji rast dinarske štednje do sada. Dinarska štednja je u 2023. godine dostigla rekordno visok nivo do gotovo 138 milijardi dinara što je preko 40% više nego godinu dana ranije.
Pošto su u prošloj godini pojedini sektori ostvarili rekordne profite, odnosno ekstraprofite zahvaljujući ekonomskoj situaciji, predlog naše poslaničke grupe je da se ispita da li je moguće privremeno uvesti porez na ekstraprofite i putem toga finansijski pomoći velikim državnim sistemima, na primer, zdravstvu, obrazovanju koji su u najtežim vremenima, koja su, nadam se, iza nas, najviše pomogli građanima Srbije.
Za poslaničku grupu SVM je ključno da Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković predstavlja simbol monetarne suverenosti, a monetarna suverenost je temelj i ekonomske i političke suverenosti jedne države.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana premijerko i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da u prvom krugu postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću i ministarki za evropske integracije, Tanji Miščević.
Država se nalazi na glavnim transportnim pravcima koji povezuju Zapadnu i Centralnu Evropu, sa Jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom, njen strateški i geografski položaj je od velikog značaja za formiranje saobraćajnih tokova u regionu, zbog toga je železnica ključni element infrastrukture i prevoza u našoj zemlji, ona bi mogla da nam omogući brz i efikasan prevoz robe i putnika, te da pruži mogućnost povezivanja različitih regija i gradova u Srbiji.
Savez Vojvođanskih Mađara smatra da je razvoj železničke infrastrukture ključan za dalji ekonomski razvoj i napredak naše zemlje, modernizacija i proširenje postojeće železničke mreže omogućava brži, sigurniji, efikasniji prevoz robe i ljudi. To će povećati konkurentnost Srbije na tržištu, te privući nove investitore i poslovne partnere.
Gospodine Vesiću, u januaru ste razgovarali sa predstavnikom naše poslaničke grupe, sa Balintom Pastorom o tome da je važno rešiti carinsku, odnosno graničnu kontrolu na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte i na pruzi Segedin-Subotica na takav način da putnici ne čekaju satima na graničnim prelazima. Pokretanje železničkog saobraćaja na linije Horgoš-Subotica preko Bačkih Vinograda, Hajdukova i Palića u što kraćem roku je od izuzetne važnosti.
O rešavanju problema koji će nastati u drumskom saobraćaju u centru Subotice zbog početka radova na izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta i o početku radova na železničkoj pruzi Subotica-Baja. Pošto će voz između Subotice i Segedina krenuti još u ovoj godini prema planu u oktobru, da li će biti rešena granična kontrola na svakoj stanici gde voz stane i ako je odgovor potvrdan, molim vas kažite nam na koji način će se to rešiti. Da li se izgradnja deonice brze pruge između Novog Sada i Subotice odvija po dinamičkom planu? Da li ima napretka u vezi izgradnje železničke pruge Subotica-Baja? Hvala lepo.
Hvala.
Moje drugo pitanje bih postavio ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III program prekogranične saradnje.
Prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.
Pomoć treba da, između ostalog, pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reformi državne uprave, privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva.
Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj.
IPA je osmišljena tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.
Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i poštovanju uslova za pristupanje.
IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU.
Zahvaljujući IPA programima u proteklim periodima godinama uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je na primer izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica - Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici i u Novom Kneževcu, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kibekhaza itd.
Ako prevedemo gore navedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da je EU na svaki naš dinar dodala još oko sedam dinara. To nijedna zemlja nije uradila, osim EU.
Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesu evropskih integracija.
U kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III i da li imate informaciju kada će se raspisati konkurs i koje teme će finansijski podržati?
Hvala lepo.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.
Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.
Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno.
Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.
Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.
Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta.
Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede, želeo bih da naglasim da poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara od početka ideje podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava procese upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Kao što je poznato, na E-agrar se prijavilo oko 350 hiljada gazdinstava, što potvrđuje njegovu opravdanost.
Poslednjih nedelja u javnosti je odjeknula informacija da su prvom proverom šta je prijavljeno na E-agraru, koje je stanje na terenu, utvrđene nepravilnosti. Problema ne bi bilo da se za neobrađene parcele ne podnesu zahtevi za subvencije, međutim, to nije slučaj. Reč je o 245 neobrađenih hektara. Kao što je poznato, subvencije u ovoj godini iznose 18 hiljada dinara po hektaru i dolazimo do računice od 4,4 miliona dinara. Dakle, ovaj novac građana i države otišao je onima koji nisu poljoprivrednici.
Proverama treba da se napravi razlika između poljoprivrednika i onih koji se tako izjašnjavaju i žive na grbači ratara, stočara, zloupotrebljavajući novac koji je njima namenjen. Oni što su ovo napravili nisu pravi poljoprivrednici i njima je to neka usputna delatnost i tu najviše strada opet mali poljoprivrednik.
Prelazni period na E-agrar je bio dosta ambiciozan i puno poljoprivrednika je napravilo grešku prilikom prijave kulture. Da li će oni koji su greškom prijavili drugu kulturu trpeti bilo kakve sankcije ili će moći da sami isprave grešku i do kog datuma će moći da isprave grešku?
Pošto je cena žitarica u odnosu na prošlu godinu mnogo niža, poljoprivrednicima se moraju isplatiti subvencije što pre. Stoga nas zanima kada će se isplatiti neisplaćeni deo davanja po hektaru i da li će se isplatiti subvencija za primarnu biljnu proizvodnju još u ovoj godini?
Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti direktoru republičkog Geodetskog zavoda.
Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod kojih je u listi nepokretnosti upisan i JMBG vlasnika, međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše u JMBG građana, brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika ima problem prilikom upisa parcele u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti i podneti zahtev i plaćati naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti, unese JMBG koji ranije nije uneo.
Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.
Pored toga, ukoliko se na primer promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi on ponovo treba da ode u Katastar i da plati hiljadu dinara na ime naknade za promenu podataka umesto da Katastar po službenoj dužnosti automatski bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.
Moje pitanje je - da li Katastar može po službenoj dužnosti, bez naknade, da odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.
Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava Program „Čista Srbija“ jer se u potpunosti slažemo sa poslovicom – ponašajte se dobro prema zemlji, ona vam nije data od vaših roditelja, nego je pozajmljena od vaše dece. Ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, pozajmljujemo je od naše dece.
Projekat izgradnje komunalne infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji sa radnim nazivom „Čista Srbija“, za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koncipiran je na osnovu potrebe za povećanom ekološkom zaštitom voda i zemlje. Cilj programa – izgradnja kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda je da se problemi gradova i opština koji do sada nisu bili u fokusu iz razloga nedovoljne aktivnosti samih lokalnih samouprava, ali i zbog nedostatka finansijskih sredstava potpuno reše što se tiče ovog segmenta.
Program u fokusu ima tri dela – održavanje sistema pijaćih voda u gradovima i opštinama koji su ugroženi usled nekontrolisanog izlivanja kanalizacije, zatim na zaštitu reka od prekomernog zagađenja i očuvanje životne sredine i samim tim obezbeđivanje jednog od najbitnijih uslova za dalji opstanak ljudi na ovom prostoru.
U koalicionom sporazumu SVM i SNS posebno smo se osvrnuli na važnost izgradnje kanalizacione mreže i prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Bajmoku, Čantaviru i Sivcu, Kovačici, Debaljači, kao i njen završetak u Kanjiži, sanaciju zagađenog toka Krivalje, završetak izgradnje postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi i Zrenjaninu, kao i na rekonstrukciju mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Novom Kneževcu, Senti, Adi, Bečeju i Čoki.
Efekat programa „Čista Srbija“ je nemerljiv. Očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama i sprečavanje zagađenja reka koja je sada dostigao kritičan nivo. Ujedno ćemo ispuniti jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku pristupanja. Broj stanovnika koji je obuhvaćen ovim programom je 2,5 miliona u 69 jedinica lokalne samouprave. Izgradiće se preko pet miliona metara kanalizacione mreže, a broj postrojenja je skoro polovina od potrebnih za celu Srbiju. Projekat je uključen u program Srbija od 2020. do 2025. godine koji sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj Srbije u narednih pet godina što potvrđuje njegov izuzetan značaj, naglašava potrebu za hitnom realizacijom. Zahvaljujući koalicionom sporazumu između Saveza Vojvođanskih Mađara i SNS i programu „Čista Srbija“ u gradu Subotica uskoro će krenuti izgradnja kanalizacije ukupne dužine od oko 50 kilometara sa crpnom stanicom kojim se omogućava da se dodatnih 2.735 domaćinstava priključe na mrežu. U naselju Palić izgradiće se oko 11,2 kilometara kanalizacione mreže i tri crpne stanice kojim se omogućava priključenje oko 500 domaćinstava. Vrednost ove investicije iznosi 25,4 miliona evra.
Moje pitanje želim da postavim Ministarstvu građevine u vezi izgradnje kanalizacione mreže u naselju Bajmok i Čantavir na osnovu podataka koje sam dobio od subotičkog vodovoda u oba naselja bi se izgradilo po 25 kilometara kanalizacione mreže sa prečistačima. U Bajmoku će nakon izgradnje moći da se priključe 1.556 domaćinstava u Čantaviru oko 1.300 domaćinstava. Kada se očekuje potpisivanje aneksa ugovora u vezi izgradnje prečistača i kanalizacione mreže u ova dva naselja i kada se očekuje početak radove ne samo u Bajmoku i Čantaviru nego u Subotici. Hvala na pažnji.
Hvala.
Poštovani predsedniče predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim poslaničko pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu građevine, želeo bih da pozdravim postignuti dogovor o subvencijama između Udruženja poljoprivrednika i Vlade Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa od samog početka podržava digitalizaciju poljoprivrede, jer smatramo da je E-agrar jedna savremena aplikacija koja modernizuje i ubrzava proces upisa podataka i omogućava uštedu vremena kod obrade zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, brže odobravanje podsticaja, bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih registara. Takođe, omogućava ukidanje potrebe za štampanjem i arhiviranjem papirne dokumentacije, efikasnije izveštavanje, praćenje statistike podsticaja i veći stepen kontrole.
Registar i procedure vezane za poljoprivredna gazdinstva i odobravanje podsticaja formulisane je 2004. godine, te su mnoga tehnološka, softverska ali i proceduralna rešenja zastarela. Procedura je bila komplikovana, zbog čega su odobravanje i isplata podsticaja kasnili. Tako je, na primer, za upis u registar poljoprivrednih gazdinstava bilo potrebno otići na minimum četiri šaltera i popuniti 89 zahteva podataka na osam različitih obrazaca, od čega su se brojni podaci unosili više puta. Procenjeno je da je bilo potrebno odvojiti četiri i po sati za pripremu i podnošenje zahteva i 1.320 dinara na ime taksi, provizija i za štampanje dokumentacije.
Ono na šta želim da ukažem je to da organski proizvođači voća, sem grožđa, i oni iz konvencionalne poljoprivrede čija su gazdinstva ispod pola hektara ne mogu obnoviti registraciju svojih gazdinstava preko aplikacije E-agrar, pa im je tako onemogućena i prijava za dobijanje podsticaja od strane države. Sa ovom problematikom me upoznalo udruženje „Teras“ iz Subotice prošle nedelje, kada su me kontaktirali i zamolili su me da pred Skupštinom iznesem navedeni problem.
Naime, u novom Pravilniku u upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, u članu 3. piše da se u registar može upisati i proizvodnja biljnih kultura na manje od pola hektara poljoprivrednog zemljišta ako se proizvode pečurke, povrće u zatvorenom prostoru, stono i grožđe vinskih sorti. U odnosu na stari pravilnik izostavljeno je – ostalo voće, kao što su borovnice, godži bobice ili aronija.
Zbog gore navedenog, ovi poljoprivrednici, bilo konvencionalni ili organski, ne mogu dobiti uverenje o obnovljenoj registraciji poljoprivrednog gazdinstva, pa tako ni ostvariti podsticaje u poljoprivredi od strane države. Očito je napravljena greška pri izradi Pravilnika, bez namere da se onemogući rad malim proizvođačima. Zbog toga želim da pitam Ministarstvo poljoprivrede na koji način će rešiti navedeni problem?
Moje drugo pitanje se odnosi na E-agrar, ali pošto je vezano za katastar nepokretnosti, pitanje želim postaviti nadležnom Ministarstvu za građevinu. Naime, E-agrar vidi samo one katastarske parcele kod čijih vlasnika je u listu nepokretnosti upisan jedinstveni matični broj građana. Međutim, zbog toga što katastar u ranijem periodu nije bio u obavezi da upiše JMBG brojeve vlasnika, veliki broj poljoprivrednika imaju problem prilikom upisa parcela u E-agrar, jer prvo moraju otići u katastar nepokretnosti, predati zahtev i platiti naknadu za promenu podataka, umesto da katastar bez naknade, po službenoj dužnosti unese jedinstvene matične brojeve građana koji ranije nisu uneti. Pojedini katastri čak traže da vlasnici sa svedocima dokažu da su oni stvarni vlasnici zemljišta, što poljoprivrednicima stvara dodatne troškove.
Pored toga, ukoliko se promeni naziv ulice u kojoj poljoprivrednik živi, on ponovo treba da ode u katastar i da plati 1.000 dinara na ime naknade za promenu podataka, umesto da katastar po službenoj dužnosti, automatski, bez prisustva poljoprivrednika i bez naknade, sprovede promene na osnovu gradske ili opštinske odluke.
Moje pitanje je – da li se može rešiti da katastar po službenoj dužnosti, bez naknade, odradi promene i upis navedenih podataka? Hvala na pažnji.
(Subotica, 20.01.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Subotica | Grad | Mesečno | 94380.00 | RSD | 23.06.2016 - |
| - | Jkp Vodovod i kanalizacija Subotica | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.04.2015 - 31.03.2017. |
| Član | Narodno pozorište u Subotici | Javni | Godišnje | 20613.00 | RSD | 26.10.2016 - |