Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane narodne poslanice, poštovani narodni poslanici, uvažena predsednice srpske Vlade, poštovano ministarko Kisić Tepavčević, poštovani ministre Selakoviću, poštovani državni sekretari MUP-a i zdravstva, uvaženi i poštovani predsedniče Skupštine, teška tema. Što reče Bečić na početku svog izlaganja, teška i tužna.
Razmišljam šta da govorim u ovom momentu i da kažem? Prve reči su mi pale na pamet kako smo bili srećni do tog 3. maja, kako nas je 3. maj bacio u ogromnu žalost i tugu. Avala se tresla od žalosti, trese se još, nije stala. Srca svih nas se tresu. Ovo je ogromna tuga što je zadesila Srbiju.
Zadesila je, videli smo, nepažnjom i nebrigom roditelja, porodice. Moramo da znamo da je ovde porodica zatajila. Konkretno, u oba slučaja, naročito u prvom, u školi „Ribnikar“, gde je otac svoje dete od 12 godina, možda i ranije, vodio po streljanama. Tada nismo imali u zakonu o streljanama koje godine su dozvoljene, ko može da posećuje streljane. On ga je bukvalno profesionalno obučio da puca iz pištolja i, nažalost, dao mu na neki način i to bodovno sredstvo, pištolj u ruke. Izvršio je to šta je uradio svojim drugovima i drugaricama u svojoj školi, „Ribnikar“, u srcu Beograda, na Vračaru. Ovo je ogromna tragedija.
Bio sam gost u jednoj emisiji baš tog dana, 3. maja, kada smo analizirali taj slučaj. Rekao sam – strah me da se ovo ne ponovi. I tačno, za nepuna 24 sata ili 48 sati, ponovilo se zlo. Opet je ubica malo stariji, mlađi punoletnik je izvršio krvavi pir. Opet je i tu roditelj, otac, zatajio. Vaspitavao ga je i obučavao onako kako ne treba. I to se na kraju pokazalo, na žalost svih nas, kako se pokazalo.
Policija, čuli smo ovde ministra policije, on je izneo svoju verziju događaja, onu verziju istinitu, kakva i jeste, iz e-sistema smo videli šta je ubica iz Mladenovca i Smedereva, kroz JIS evidenciju, kroz koja krivična dela polazi. Tada je, koliko sam razumeo, bio maloletnik i onda kad su maloletnici u pitanju, to se daje Višem sudu, onda Viši sud i kontaktira Centar za socijalni rad. Ukratko, policija je odradila svoj deo posla skroz profesionalno. Što se tog dela tiče, nikakvu zamerku nemam na rad policije. Znači, postupila je prema ubici u periodu dok je bio na slobodi, dok je vršio krivična dela.
Policija je uvek postupala, napisala krivične prijave. Dalje policija ne zna šta se dešava sa tim krivičnim prijavama. Nije njen zadatak da prati ni tužilaštvo ni sud dalje. Tako da, ne treba optuživati MUP u ovom slučaju, uopšte ne treba optuživati, jer je policija odradila svoj deo posla kako je uradila. Treba videti ako nekih primedbi ima, to će se tokom istrage sve tačno utvrditi. Ako je neki tužilac stavio u fioku, šta je bilo sa tim predmetom, zašto nije postupao ranije, zašto je neki predmet zastareo itd. U svakom slučaju, ovo je ogromna tragedija što je zadesila nas.
Što se tiče mera koje je država preduzela, momentalno, što se kaže, u pravom momentu, odmah je reagovala. Dodao bih samo da treba školu kao vaspitno-obrazovnu ustanovu, jer kako smo povećavali poštovanje privatnosti, tako smo se odricali vaspitnog rada.
Moramo u škole vratiti taj vaspitni rad, dati učitelju, nastavniku. Ono što je ključno zbog čega se ovo i desilo, gde su roditelji zatajili, a porodica je kolevka života, da učitelj, nastavnik može da ode u kuću svoga đaka da vidi kako isti njegov đak živi, gde stanuje, sa kim živi, šta jede, kako spava, da ispratimo taj odnos đaka od kuće do škole, da vratimo to. Mislim, da je u ovom momentu to najbitnije da uradimo na tome. Jeste da se zalazi u privatnost, ali da se taj zakon o vaspitanju i obrazovanju vrati. Vi predsednice Vlade i vi uvaženi ministri, trebate na tome da poradite.
Što se tiče Srbije kao Srbije, Srbija je bezbedna zemlja, niko ne treba da se boji ničega. Srbija je bezbedna zemlja, odgovorna zemlja i MUP, vojska i sve bezbednosne službe u ovoj državi svoj posao rade onako kako treba.
Što se tiče oružja, naravno da je krivično delo svako nelegalno držanje oružja i da se to vraća i naravno, da treba da se vraća, naročito oni koji imaju automatske puške, razne bombe i eksplozivne naprave, to obavezno odmah da vraćaju, kao i pištolje. Strašno je da neko može u privatnom vlasništvu da drži takvo naoružanje.
Što se tiče legalnih dozvola za oružje, spomenuo je to ovde i predstavnik MUP-a, državni sekretar, da kažem legalnih dozvola za oružje koje su dobijene na osnovu legalnog Zakona o oružju i municiji, ljudi koji su časno i pošteno dobili te dozvole, morate voditi računa da nigde ne ogrešite dušu o te ljude, da se čuva pravo tih ljudi. Zna se u kojim uslovima može da se uzme tim ljudima oružje i municija u ovom slučaju. Znači, ako koriste neke narkotike, ako im se zdravstveno stanje promenilo, pogoršalo u tim momentima. Ne možemo neko ako legalno oružje ima, sa legalnom dozvolom, naš postojeći Zakon o oružju i municiji je odličan zakon, on je sve moguće predvideo. Znači, tu nema nikakve greške. Znači, kad vidite nekog ko ima dozvolu za nošenje oružja i držanje, znajte da se radi o poštenom čoveku, ako je dozvola izdata striktno po tom zakonu, ali ja mislim da 99,9% je časno i pošteno izdato. Ovde spominju neke dozvole, to ne znam, to će policija da ustanovi, da ispita, kao što će da preispita i sve dozvole svakog ko ima od građana. Eto, tu ne bi smela država da se ogreši o dušu, mnogi lovci koji imaju oružje, koji to godinama imaju, prenose s kolena na koleno i tako da, ljudi su poplašeni u tom delu, misle imamo legalno oružje, zašto bi nam sad neko uzeo. Neće niko dirati, nadam se, ko nije narkoman, čije se zdravstveno stanje nije pogoršalo. Ako neko ima krivično delo, a ima oružje to je već policija, primenjuje tu meru i odmah uzima oružje.
Što se tiče, odmah kada se to desilo, osudio sam protest opozicionih lidera u trenucima tuge i žalosti zakazali protest za taj ponedeljak, ako se ne varam. Mislim da to nije bilo ni malo ljudski ni korektno, ali dobro, svako svoj teret nosi, što se kaže, svako će da odgovara za svoja dela ili nedela. Videćemo sve ko je sve bio u pravu.
Što se tiče nasilja u porodici, gde su mnoge žene i prošle godine i sada izgubile živote, moram eto da kažem, jer sinoć sam na RTS-u gledao jedan predstavnik pokreta odavde, ne znam kako se zove, iz opozicije, rekao je u Novom Sadu, desilo se, imao je čovek legalno oružje pa se ubila žena. Mislim, hoću da kažem sledeće, mnogi ne poznaju ove teme, pa onda pričaju tako, pa dovode i čak zbune građane. Znači, što se tiče nasilja u porodici, tu policija reaguje odmah. Kada se desi nasilje u porodici, žrtva nasilja, kao i nasilnik odmah im se momentalno oduzima oružje, koji isti to imaju. Policija zadržava, odnosno izdaje meru prilaska žrtvi nasilja u roku od 48 sati, kasnije se ta mera produžava od strane preporuke tužilaštva, sudija za prethodni postupak produžava na 30 dana. Slučaj u Novom Sadu, mogu da kažem nije, odnosno ako je imao legalno oružje ubica, njegovo oružje je uzeto odmah po prijavi nasilja od strane žrtve, sada pokojne u ovom slučaju, žene. Kako je on došao do oružja, to ne znam kako je došao i ubio je tu ženu.
Znači, od kada je ministar Gašić došao za ministra to moram da kažem i to moram da pohvalim, on je doneo neku naredbu, neko uputstvo, ne znam kako da nazovem, tu je državni sekretar može to bolje da pojasni, da žrtvama nasilja uniformisana policija ih obilazi u toku dok traje to, ta zabrana prilaska od strane nasilnika, da policija obilazi žrtve nasilja, što je jako pametno. Ovu žrtvu nasilja u Novom Sadu policija je obilazila kući, ali je nije našla na adresi, nije je mnogo puta našla na adresi. To je nešto dobro što je MUP preduzeo i te mere da zaštiti žrtvu nasilja. Inače, MUP čim vidi da je nasilnik već bio, imao to delo, odmah mu određuje zadržavanje, stavlja ga u pritvor 45 sati. Tako znači, meru 48 sati kome određuje, to su lica koje MUP proceni, po proceni rizika da neće napraviti, da nisu skloni nasilju, neke veće razmere ili bilo čega. Vidite, nikada ne može čovek da proceni ko je ko. Znači, što se tiče nasilja u porodici, da pohvalim policiju, ona to besprekorno radi. Da li je to bila Vulinova policija, Gašićeva, nije bitno čija, ali oni to besprekorno rade. Vidite, ipak ne možemo, kao u slučaju ovog malog, ko je mogao da nasluti da će sve ovo da se desi.
Šta želim? Želim samo da eto poručim da mi iz naše Drine, na listi Ivica Dačić, zastupamo interese predsednika države, osuđujemo sve ove napade. Mislim, ne mogu sve da stignem da govorim o tome, svi ovi napadi na Aleksandra Vučića, mislim da su smišljeno organizovani, da se rade iz više centara. Mislim, odlično se razumem u obaveštajni rad, u operativni rad i kontraobaveštajni rad, tako da nije Srbija, ova većnica iz Zagreba, nego je Srbija, narod Srbije i moramo da znamo da ne može nasilnim putem u ovoj Srbiji ništa da se iznudi i postigne. Znači, samo može regularnim, zakonskim putem da svako od nas ostvari svoj cilj.
Naša Drina će na čelu sa svojim predsednikom Igorom Braunovićem, 26. maja uveče sa 1500 ljudi doći da podrži predsednika Aleksandra Vučića, kao što ga uvek i podržavamo. Pozivam narod Srbije, sve ljude dobre volje koji su za mir, stabilnost, da 26. maja uveče dođu. Živeo Aleksandar Vučić. Živeo Ivica Dačić. Živela Srbija.