Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ime poslaničke grupe JS Dragan Marković Palma koristim poslaničko pravo da postavim pitanje premijerki Ani Brnabić, ministru za javna ulaganja Marku Blagojeviću i Ministarstvu prosvete, odnosno, trenutno ministru bez portfelja Đorđu Milićeviću, a moje pitanje ću obrazložiti u sledećem svom izlaganju. Naime, u Vranju, gradu odakle ja dolazim država je dosta uložila što u novo izrađene objekte, što u one objekte koji su rekonstruisani, odnosno, adaptirani. Ukratko ću samo navesti ono što je urađeno, pa ću na kraju reći ono što smatram, odnosno, na šta se odnosi moje pitanje.

Naime, država je uložila preko 350 miliona u rekonstrukciju zapaljenog pozorišta. Uložila je 16 miliona evra za izradu fabrike za prečišćavanje otpadnih voda sa sistemom za prihvat otpadnih voda. Rekonstrukcija bolnice oko 12 miliona evra. Izgradnja novog vrtića. Rekonstruisane su dve osnovne škole, osnovna škola „Svetozar Marković“ i osnovna škola „Vuk Karadžić“. Ostale škole su adaptirane, odnosno, pribeglo se rekonstrukciji u smislu rešavanja energetske efikasnosti, odnosno, zamene stolarije i tome slično.

Međutim, pored svih škola koje su koliko, toliko, renovirane koliko, toliko adaptirane, ostala je jedna škola osnovna škola „Dositej Obradović“, koja je najstarija škola u gradu i čiji objekat datira još iz 1959. odnosno 1960. godine, kada je sagrađena. Dograđena je 1974. godine, i još jednom je dograđivana 1990. godine. Naime, škola je prvo planirana 1959/60. godine za 500 učenika, i tako je i sagrađena. Migracija je učinila svoje, industrijalizacija grada Vranja takođe, da smo morali 1974. godine da se dogradi, jer je povećan broj učenika. Godine 1990. je takođe, dograđena zbog povećanja broja učenika.

Međutim, danas smo svedoci da zbog lošeg stanja škole i zbog lošeg izgleda i nesigurnosti da deca pohađaju tu školu, dolazimo do situacije da deca upisuju se u druge škole koje su renovirane i koje su adaptirane. Projekat za rekonstrukciju škole zajedno sa gradom je urađen početkom 2022. godine, odnosno, to je treća verzija projekta, koja je prihvaćena i na koju je data saglasnost, odnosno, dozvola za izgradnju.

Samo ću ukratko reći ono što je potrebno da se uradi u školi da bi ona bila bezbedna i da bi deca mogla da pohađaju i da se vrati broj đaka koji je nekada bio 1500, pa 1100, a sada ima svega 750 đaka. Mislim da rekonstrukcijom škole može škola da se vrati da opet ima 1100 đaka. Znači, potrebno je rušenje i izgradnja nove fiskulturne sale u skladu sa normativima i ostalim pozitivnim propisima. Zamena spoljašnje i unutrašnje stolarije u celoj školi, kao i postavljanje novih podova u svim učionicama. Zamena dela krovne konstrukcije uz zamenu krovnog pokrivača. Rekonstrukcija kanalizacione i vodovodne mreže. Rekonstrukcija električne instalacije i ugradnja odgovarajuće rasvete u učionicama. Adaptacija tavanskih prostora, ima preko 500 kvadrata tavanskog prostora koji bi se adaptirao za namene koje su potrebne školi. Stvaranje prostornih uslova za đačke kuhinju, trpezariju, uz korišćenje i adaptiranje postojećih prostorija. Proširenje školske biblioteke za oko 30, 40 kvadrata koji bi bio namenjen za čitaonice. Da se izvrši konverzija energenata za rad sistema centralnog grejanja, da bi se prilagodilo na što jeftiniji i isplativiji način grejanja. Izrada nove ograde školskog dvorišta i u skladu sa izgradnjom fiskulturne sale izgradnja novog igrališta za mali fudbal.

Posebno treba obratiti prilikom realizacije projekta da se obezbedi ulaz za lica sa posebnim potrebama, odnosno, za invalide.

Naime marta meseca je predsednik Aleksandar Vučić, kada je bi u poseti Vranju, obećao Vranjancima da će se obezbediti sredstva za izradu, odnosno za rekonstruciju osnove škole „Dositej Obradović“. Moje pitanje za premijerku, za ministra Blagojevića i za Đorđa Milićevića da li su do sada uspeli da obezbede sredstva za rekonstrukciju osnovne škole „Dositej Obradović“, ako nisu obezbeđena sredstva, da li će u narednom periodu škola ući u program za rekonstrukciju ili da budu obezbeđena sredstva u nekom narednom periodu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana ministarka, poštovani saradnici ministara, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, čiji sam ja član, podržaće sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave.

Što se tiče amandmana koji je predložen, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće glasati za ovaj amandman, ne zato što on nije dobar i ne zato što on nije u skladu sa zakonom, već jednostavno zato što smatramo da za njim nema potrebe.

Naime, Vranje, grad odakle ja dolazim je po početku preregistracije, odnosno obnavljanje gazdinstava, registracije novih, organizovao to na jedan lep i dobar način i smatram da svi gradovi i opštine su mogli tako da urade, tako da smo mi do današnjeg dana negde preregistrovali preko 90% gazdinstva.

Hoću reći da Vranje, u Vranju je registrovano negde oko 4.350 gazdinstva. Ako smo mi to uspeli da uradimo u zakonski predviđenom roku, odnosno roku koji predviđa ove izmene zakona, smatram da nema potrebe za dodatnim rokom za preregistraciju, odnosno novu registraciju poljoprivrednih gazdinstva.

Inače, Pčinjski okrug ima registrovano negde oko 14.000 poljoprivrednih gazdinstava. Tako da, još jednom ponavljam, smatram da nema potrebe za dodatnim rokom, odnosno za povećanje roka, naročito ne od dve godine za preregistraciju ili registraciju novih gazdinstava.

Što se tiče same izmene i dopune zakona, mogu slobodno reći da povećanje budžeta za poljoprivredu, a samim tim mi povećanjem subvencija za podsticaj poljoprivrede dolazimo do toga da na taj način poboljšavamo status naših poljoprivrednih proizvođača, da oni na taj način mogu da planiraju neku izvesniju budućnost u svom bavljenju poljoprivredom.

Naime, moj kraj obiluje velikim brojem manjih poljoprivrednih proizvođača jer gazdinstva u mom kraju su od dva do sedam hektara. Složićete se da to nije velika površina i da to nisu veliki poljoprivredi proizvođači kao što je to u Vojvodini ili Zapadna Srbija, ali Jug Srbije je takav i takav kakav je mora da živi i da opstane.

Ovim izmenama zakona i povećanjem budžeta staraju se uslovi da i ovi manji poljoprivredni proizvođači mogu da opstanu, da se razvijaju i da mogu da razmišljaju da u nekom narednom periodu povećaju svoju poljoprivrednu proizvodnju i da na taj način počnu sebi da ostvaruju neke prihode kojima bi obezbedili svoju bolju budućnost.

Naime, Pčinjski okrug, a i samo Vranje i vranjski kraj ranije je krasila veliki fond stočnog, veliki stočni fond i veliki broj površina pod zasadom jabuka, dunja, šljiva, višnja. U jednom periodu, naročito oko 2000. godine i malo posle 2000. godine stočni fond je u mom kraju pao na istorijski minimum. Zasadi pod voćem su takođe pali na minimum.

Međutim, u zadnjih desetak godina mogu slobodno reći da se to popravlja i da to ide uzlaznom putanjom, da se putem zalaganja u poljoprivredi, odnosno u povećanju budžeta, povećanju subvencija, da imamo naglo povećanje stočnog fonda, da pored onih koji su se nekada bavili stočarstvom imamo i uključuju se i novi ljudi, znači, ljudi koji se sebe vide u poljoprivrednu proizvodnju i koji smatraju da poljoprivrednom proizvodnjom mogu da obezbede sebi budućnost i da obezbede sebi neki bolji život.

Naime, u Pčinskom okrugu su postajale tri fabrike za preradu voća i povrća i za preradu svežeg mesa, „Delišes“ u Vladičinom Hanu, „Poljoprodukt“ u Vranju, „Jugokop“ u Bujanovcu.

„Delišes“ je uspešno privatizovan u Vladičinom Hanu, „Nektar“ je kupio „Delišes“ i on je nastavio da radi, međutim, „Poljoprodukt“ u Vranju „Jugokop“ su u stečaju.

Ako nastavimo ovakvim trendom, povećanje poljoprivredne proizvodnje smatram da će u dogledno vreme naš kraj, odnosno u Vranju biti potrebne neke nove fabrike, odnosno neke nove firme za preradu voća i povrća i za preradu svežeg mesa.

Da li će to da se obnove ove firme postojaće koje su u stečaju ili će se dovesti neke nove firme - u svakom slučaju bez takvih firmi ne možemo ni da računamo na totalni razvoj, jer svaki poljoprivredni proizvođač mora znati da može svoj proizvod negde plasirati, odnosno prodati.

Ono što želim još istaći, to je da pored ove podrške koju naši poljoprivrednici imaju od strane predsednika i od strane republičke Vlade, moraju da očekuju i da imaju podršku i od lokalnih funkcionera, odnosno od lokalne samouprave.

Želim da apelujem svim predsednicima opštine gradonačelnicima u gradovima, da se ugledaju na primer na pravog srpskog domaćina, našeg predsednika Dragana Markovića Palme, koji uspešno godinama vodi Jagodinu. On je u Jagodini obezbedio poljoprivrednim proizvođačima pored sijaset drugih pogodnosti, između ostalog je to da zadnjih sedam godina ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Zašto to ne bi mogli da urade i ostali predsednici opština i ostali gradonačelnici? Nije to veliki gubitak za opštine i za gradove, ali je velika dobit za naše poljoprivredne proizvođače i to malo njima mnogo znači.

I na kraju, želeo bih još jednom da istaknem da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem se.