Vi ste u pravu. Da, ljutim se nekada zato što očigledno govorite neistinu i sa tim ne mogu da se pomirim. Zato se ljutim i mislim da imam pravo da se ljutim kada neko izvrće reči koje sam jasno i glasno rekla u ovoj Narodnoj skupštini, koje su lako proverljive i nalaze se na svim nacionalnim medijima.
Vi niste napravili lapsus – Savet Evrope ili Evropski savet, ne, vi ste rekli nešto potpuno suprotno. Vi ste rekli da sam ja rekla da me ne interesuju ocene, a ja sam rekla – ocene su nam važne. Dakle, od: „ocene su nam važne“, došli smo do toga da me ocene ne interesuju. Čini mi se da ljudski imam pravo da se ljutim kad se tako zloupotrebljavaju moje reči i kada se takva poruka šalje građanima. Vi znate da je to istina, ali vam je svejedno.
To da nema demokratije i da vlada jednoumlje, pa upravo ste vi rekli time da Vlada treba da ima sve kapacitete i ne treba ni sa kim da se savetuje, da ne treba da ima demokratije i da treba jednoumlje. Ja upravo tvrdim nešto suprotno.
Da li je ministar Vujović dao ostavku? Ministar Vujović je danas bio na sednici Vlade i sada ima neke druge obaveze zbog kojih nije mogao da prisustvuje Narodnoj skupštini. Ministar Vujović se sinoć vratio iz Vašingtona, gde je razgovarao o novom aranžmanu sa MMF. Ja ne znam više kako da odgovaram na ovakve neistine? Hvala vam.

Ovo poslednje pitanje je stvarno daleko najfascinantnije od svih ostalih koji su, kao i izjave, dosta neverovatne.
Da je izveštaj pozitivan, da je izveštaj o napretku Srbije, koji je izdala Evropska komisija pozitivan, sam rekla ja kao predsednica Vlade, ali isto tako i predstavnici EU, koji, pretpostavljam, da su možda najpozvaniji da ocene kakav je taj izveštaj, pošto su ga oni pripremali, a koji nisu uvek blagonakloni prema Srbiji i prilično su objektivni, ja bih rekla nekad, i za to mogu da dam i primere, dosta nefer prema Srbiji u odnosu na neke druge. Tako da su ti ljudi izjavili da je izveštaj o napretku Srbije jako pozitivan i da je Srbija lider u regionu.
Kažete da je Srbija devastirana, uništena država. Ja ne znam kako da počnem da odgovaram na to, s obzirom na to da se trudim da kao predsednica Vlade imam maksimalno poštovanje prema Narodnoj skupštini i da za razliku od premijera, u vreme dok ste bili na vlasti, ja u ovu Skupštinu dolazim redovno, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, da odgovaram na vaša pitanja i da vam dam izveštaj o našem radu. Svaki taj put se potrudim da napravim kratak izveštaj o tome šta je sve urađeno. Tako da ste svaki put mogli da čujete cifre koje govore sve suprotno tome, tvrdnji da je Srbija devastirana i uništena država.
Za ovaj put ću vam odgovoriti ponovo u ciframa. Dakle, Srbija je toliko devastirana i uništena država da je prošle godine „Financial Times“, za koji bih takođe rekla da je kredibilan i objektivan u ocenjivanju zemalja, proglasio Srbiju za svetskog lidera u privlačenju stranih direktnih investicija.
Mi smo bili prošle godine toliko devastirani i uništeni da smo privukli 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je istorijski maksimum kada se uzme u obzir da nije bilo nikakvih većih privatizacija.
Januar i februar ove godine, i to je ono što sam pripremila za danas, zato što su to novi podaci od prošlog meseca kada sam bila ovde, govore da su direktne strane investicije samo u januaru i februaru, u odnosu na tu istorijski dobru godinu, prošlu godinu, porasle za skoro 22%, 21,8%, da su ukupno strane direktne investicije u januaru i februaru u Republici Srbiji iznosile 436 miliona 900 hiljada evra, što je za 80 miliona više nego u najboljoj godini do sada. Toliko smo devastirani.
Pored toga, Agencija za privredne registre, dakle ne Vlada Republike Srbije, nego Agencija za privredne registre, je prekjuče izašla sa izveštajem koji kaže – dobit privrede u 2017. godini bilo je 437 milijardi dinara, odnosno 3,7 milijardi evra više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu. Toliko smo devastirani.
Javni dug smo spustili ispod 60%. Danas je 59,5%, dakle, ispod mastritskih kriterijuma, što znači mnogo bolje nego većina članova EU. Eto, toliko smo devastirani.
Na današnji dan stanje u budžetu Republike Srbije – suficit od 3,9 milijardi dinara, planiran deficit u prva četiri meseca bio je 40,1 milijarda dinara. Dakle, rezultat je bolji od očekivanog za samo 44 milijarde dinara. Toliko smo devastirani.
Kada pričamo o uništenoj državi, samo u prva četiri meseca je tu uništenu, devastiranu državu, vašu državu, za koju se ja nadam da bi trebalo da imate ponos u ovome što danas pričam, posetio: premijer Japana, predsednik Evropskog parlamenta, predsednik Evropske komisije, premijer Belgije, predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske investicione banke. Eto, toliko smo devastirani. Toliko je uništena ova država, pa su se oni svi zabrinuli i došli ovde da kažu kako je Srbija lider u regionu.
Neću da nastavljam dalje oko rezultata i toga koliko je besmisleno reći da je Srbija danas devastirana i uništena država. To stvarno može da kaže neko ko je samo izuzetno maliciozan i nema nikakvog respekta prema onome što rezultati i cifre govore.
Što se tiče FATF-a, još jednom ću reći, ako išta vredi, ne postoji nikakva crna lista i Srbija nije ni na kakvoj crnoj listi. Srbija jeste, nažalost, na listi za pojačani monitoring ili nadzor, iako je jedna od retkih zemalja koja je od ukupno 40 preporuka, u trenutku kada je jedna zemlja sveta iskoristila sav svoj uticaj da se nalazimo na listi za pojačani monitoring, od 40 preporuka ispunila 35. U tom trenutku, mi smo rekli – u redu, napravićemo kao Vlada koordinaciono telo, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova će voditi to koordinaciono telo i do kraja juna ćemo ispuniti sve ostale preporuke i usvojiti sve one zakone koje smo trebali da usvojimo u narednih godinu dana.
Od tada je usvojeno još dodatnih pet zakona koje ste usvojili vi kao Narodna skupština i još tri dodatna zakona, koje smo kao predlog usvojili mi kao Vlada i uputili na razmatranje Narodnoj skupštini, efikasnost koja mislim da nije viđena u zemljama EU koje su nam rekle da mi to sigurno nećemo uspeti da uradimo do kraja juna i videće kako ćemo sigurno uspeti da uradimo.
Što se tiče Kosova, mogu vam reći samo ovo – boriću se svaki dan da nađemo najbolje moguće rešenje iz teške situacije za sve građane Republike Srbije. Potpisaću sve ono što je potrebno da se potpiše da građani Republike Srbije budu bezbedni, da imaju sigurnu budućnost i da imaju prosperitet ispred sebe.
Tako da, hvala vam na tome. Očekujem nova pitanja. Hvala.

Zaboravila sam da vam odgovorim na ovo pitanje za koje sam rekla da mi je najfascinantnije za te lobiste neke. Ja ne znam uopšte ko su ti ljudi, ja nikad u životu nisam čula za te ljude, ja ne znam šta oni rade, ja uopšte ne znam odakle vama, nisam znala da su bili u Srbiji, ne znam kod koga su došli. Te informacije koje ima Vuk Jeremić, koje šalje preko Tvitera, koje su informacije na nivou istinitosti da Angela Merkel neće da se vidi sa Aleksandrom Vučićem, pa ga ona pozove dva dana posle toga su meni fascinantne.
Stvarno, hajde da se bavimo nekim stvarnim stvarima. Ja ne razumem, ok, ovo jeste vreme onih post-istina, ali vi ste ga baš odvukli u jedan onako ozbiljan ekstrem sa post-istinama.
Dakle, da budem jasna i glasna, za građane Republike Srbije, niti znam kako se zove taj čovek, čula sam da se zove slično kao neki poljski fudbaler, niti znam šta on čovek radi, niti sam se videla sa njim, niti sam imala vremena da se vidim sa njim, s obzirom na to da sam se samo ove nedelje videla sa premijerom Belgije, sa gospodinom Donaldom Tuskom, sa gospodinom Hojerom, predsednikom Evropske investicione banke, prošle nedelje sa predsednikom Vlade pokrajine Bedenvinterberg, gospodinom Krečmanom.
Dakle, ja nemam vremena da se viđam sa tim nekim lobistima za koje vi znate i koji su vam toliko bitni da ih pratite po svetu gde idu. Ne zanima me, ljudi.
Nemamo nikakve veze sa njima. Mogu da vam garantujem da Vlada Republike Srbije nikakve lobiste ne angažuje i da ništa od toga nije plaćeno ni ličnim parama ni iz budžeta Vlade Republike Srbije.
Ovo je jedna od neverovatnih post-istina. To su neke od tih stvari za koje, ok, reći ćete mi – ljutim se, ja ne znam kako da odgovaram na te stvari. Ne znam ko vam je lobista. To sam odgovorila.
Što se Kosova tiče, zašto insistirate o tome da ja vama kažem kakav ću ja sporazum da potpišem. Takvu ste grešku napravili sa Međunarodnim sudom pravde. Šta vi mislite da ćemo mi sada dok mi pregovaramo o Sporazumu o normalizaciji, vi insistirate da vam predsednik Vlade kaže kakav ja sporazum hoću da potpišem. Čekajte, gde je tu diplomatija. Koliko je neverovatno da vi ne možete da razumete da vam ja sada kažem kakav ću sporazum da potpišem.
Rekla sam svima šta će Vlada Republike Srbije da uradi. To se tako ne radi. To se možda tako radilo kada smo mi gubili poene na Međunarodnom sudu pravde zato što se diplomatija tako strateški vodila.
Hoću jasno da vam kažem zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, neću se ni u jednom trenutku uplašiti, ni libiti da potpišem šta god treba da se potpiše da građani Republike Srbije imaju punu sigurnost, punu bezbednosti i punu garanciju daljeg prosperiteta. Neću se lično plašiti da uradim. To je moja odgovornost. To je moja obaveza koju sam preuzela ovim poslom.
Za rekonstrukciju. Molim vas, nemojte takvim stvarima da se igrate. Ja sam rekla da se rekonstrukcija stopirala nakon terorističkog akta na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici protiv našeg naroda i Marka Đurića kao direktora Kancelarije za KiM. Čovek je bio otet, besomučno vođen ulicama Prištine. Stvari koje ni najveći prijatelji Prištine nisu mogli da veruju. To je jedno srednjovekovno ponašanje.
U tom trenutku sa takvom situacijom bezbednosnom kada zaseda Nacionalni savet za bezbednost vama je normalno da ja kao predsednica Vlade razgovaram oko rekonstrukcije Vlade. Ne, meni je normalno da mi je potrebno puno nacionalno jedinstvo.
Molim vas da se sa takvim stvarima ne igramo. Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, hoću samo da vam kažem da će sve svakako biti ispitano i svakako imamo ministre koji su kompetentni, a i dovoljno hrabri da takve stvari ispitaju, da to uradimo.
Htela bih samo da iskoristim ovaj trenutak da čestitam Milici Nikolić, koja je osvojila bronzu na evropskom prvenstvu u Izraelu u džudou. Ovo je posle 15 godina prva medalja za žene u džudou, tako da je veliki uspeh. Svaka čast, stvarno.
Kada smo kod toga, eto još jedne stvari zbog koje ćemo, kao što je jedan poštovani narodni poslanik rekao, biti upisani u istoriju. Ponosim se, mi ćemo biti upisani u istoriju kao jedna sledeća vlada u nizu, u kontinuitetu sa prethodnom vladom koja je za samo tri godine izvukla zemlju sa ivice propasti, bankrota do budžetskog suficita i ozbiljne domaćinske kase, zemlje koja samo u tri godine je postala od najgore zemlje po izdavanju građevinskih dozvola npr. jedna od prvih deset zemalja po izdavanju građevinskih dozvola, svetskog šampiona po privlačenju stranih investicija. Dakle, istina, bićemo upisani u istoriju.
Moram samo još nešto da vam kažem, građani će sami proceniti. Koliko puta želite da građani sami procene? Godine 2014. su građani sami procenili, pa su 2016. godine građani sami procenili, pa su 2017. godine sami procenili, pa su 2018. godine građani sami procenili i vama i dalje nije jasno. Građani su procenili i cene i svaki put, svake godine sve je veća vera i u SNS i u vladajuću koaliciju.
Treba reći da su građani sami procenili i vaš učinak, procenili su građani Beograda npr, koji je, ja mislim, centar snage ovih stranaka, gde je koalicija okupljena oko pet stranaka poštovanog narodnog poslanika osvojila veličanstvenih 2,24% ili 18.000 glasova. Građani jesu sami procenili. Hvala vam.

Nisam čula jasno pitanje, ali ću vam svakako dati odgovor na generalni komentar.
Hvala vam, u svakom slučaju, što ste primetili da dolazimo u Skupštinu i da time odajemo stvarno, čini mi se, potpuno iskreno poštovanje prema Skupštini kao Vlada i što odgovaramo na sva pitanja i mi ćemo nastaviti kao Vlada sa tim i dolazićemo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.
Kada kažete da bi voleli da živite u zemlji o kojoj ja pričam sa mojim timom, imam jednu fantastičnu vest za vas – vi živite u toj zemlji, tako da vam se ta želja ispunila. Sve reforme traže vreme i svi rezultati traže vreme. Mislim da ćemo se svakako makar složiti oko toga da je 2012. godine zemlja bila devastirana. Mislim da ako je nezaposlenost 26% ili između 24 i 26%, da to znači da je zemlja devastirana. Mislim da ćemo se složiti da je pravosuđe posle reforme koja je pokušana bilo devastirano. Mislim da je jako, jako teško, od toga gde smo bili na tri meseca od bankrota, da zaposlimo ljude, da podignemo plate, da imamo standard, da uložimo u zdravstvo, u javne usluge, u puteve. Kada nemate ni Koridor 10, nemate Koridor 11, da ne znate kako da dođete od Niša do Užica, mislim, te stvari traju i traže vreme.
Mislim da je po svakom objektivnom parametru, ali opet, ne nas u Srbiji, neko partnera iz EU, iz Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma, kreditnih agencija, rejting agencija, koje dva puta za dve godine povećavaju kreditni rejting Srbije, očigledno da je situacija u Srbiji mnogo bolja. Ne možete reći da ako je danas nezaposlenost između 12 i 13%, što je i dalje katastrofa, da je to gore nego 24%, ali je to i dalje jako teška situacija, situacija u kojoj, naravno, građani jako teško žive. Vi ne možete da imate dobre plate, kada ste imali nezaposlenost 26%. Pa vi tek treba da dovedete firme ili da podržite mala i srednja preduzeća da bi se napravili ti poslovi, pa onda da krenete u drugi krug, da se napravi konkurencija, da bi tržištem povećali plate. Ne možete da kažete – biće minimalna plata 180 dinara po satu. Vi možete, ali niko neće imati da plati tu platu. Jedino je tržište to koje može da podigne plate, a to traži vreme.
Ne možete da kažete – građani ne primećuju. Ako imate prvi klinički centar u istoriji Srbije završen, 52 miliona evra je uloženo u jedan od najboljih trenutno kliničkih centara sigurno u jugoistočnoj Evropi, onda to građani danas, koji nažalost moraju da se leče u tom kliničkom centru, svakako primećuju. Juče smo raspisali tender za izvođača radova za Naučno-tehnološki park Niš. Pre toga smo u oktobru otvorili Startap centar u Nišu. To ti studenti primećuju.
Da li treba bolje? Pa mora mnogo, mnogo bolje, ali Vlada mog prethodnika je tek napravila finansijsko ozdravljenje zemlje. Oni su jedva stigli da se bavi novim radnim mestima, zato što je valjalo, trebalo je zemlju izvlačiti iz bankrota. Ova Vlada je tek nasledila zdrav budžet, zdravu osnovu za brži rast i mi sada moramo da idemo u taj brži rast. Dakle, reforme traže vreme, rezultati se vide, ali sam ja sigurna da će se videti iz godine u godinu.
Na kraju krajeva, možemo da razgovaramo oko izbornih uslova. Ja se sa vama ne slažem svakako, zato što živimo u 21. veku, gde potpuno ne možete da iskontrolišete javnu reč, što svi vi znate, pre svega preko društvenih mreža, vi ste aktivni na „Tviteru“ i na ostalim društvenim mrežama, vi danas to ne možete da iskontrolišete, 21. je vek. Izborni rezultati pokazuju tačno ono što građani misle i pokazuju tačno ono što građani osećaju, da li osećaju boljitak ili ne. Hvala vam.

Reći ću vam ponovo da se u potpunosti ne slažem sa vama da građani Srbije ne koriste društvene mreže, jel mislim da je to jednostavno po bilo kojoj statistici nije tako. Srbija je, ako nešto jeste, a onda, eto za to moram da pohvalim pre 2012. onda je ona prilično dobro povezana. Signal mobilnog telefona je u Srbiji preko 90% teritorije pokriva, brodbend ili optički kablovi u proseku preko 60%, po čemu smo jako, jako dobri u Evropi. U proseku u Srbiji na jednog građanina ide dva mobilna telefona, tako da se ne bih složila sa vama.
Mislim da je to potpuno paušalna ocena i da građani Srbije proveravaju i da su aktivni na društvenim mrežama i da čitaju vesti preko mobilnih telefona, a takve vesti i veb sajtovi nikako ne mogu da se kontrolišu, pa ne može da ih kontroliše ni ta svemoguća Vlada Republike Srbije, koja kontroliše sve medije u Srbiji.
Juče sam videla jedan nacionalni list koji je za ništa manje nego 10 puta povećao broj prisutnih građana u Nišu na tzv. demonstracijama, protiv predsednika Vučića. Nije ih bilo 1000, dnevni list „Danas“ je rekao 10.000. Ja ne znam kako je bolji primer da sloboda medija, apsolutno i sloboda i kreativnost medija u Srbiji postoje samo tako. Ja se sa time ponosim, mislim da je Srbija dobra zemlja i bolja zemlja za život zbog toga.
U Briselskom sporazumu imali smo prišli put jednu ozbiljnu debatu, ja stojim pri tome, ja imam, rekla sam i tada, potpuno logički pokazatelj toga da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, a da neki od prethodnih sporazuma koje su prethodne Vlade potpisivale, odnosno Vlade pre 2013. godine, nisu. Zato što ako imamo sporazume koji su potpisivani i koje Priština brže, bolje implementirala, nećete da mi kažete da su ti sporazumi bili u interesu Srbije. Jel, ako imate sporazum koji je u interesu Srbije onda Priština beži već pet godina da ga implementira. To je najbolji pokazatelj da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, kao što npr. dogovor oko integrisanog upravljanja prelaza nije. Zbog čega danas imamo da stranci, to bez problema mogu da zovu granicom. To je potpisao Borko Stefanović, ako se ne varam. Hvala.

Hvala.
Prvo, koliko ja znam, mislim da je ugovor sa „Etihadom“ objavljen na sajtu Vlade. Evo, proverite, pa mi javite.
Što se tiče „Er Srbije“, mislim da je Vlada uradila dobar posao, zato što nije pustila da JAT samo propadne, da svi ti ljudi ostanu bez posla, a da dugovi svakako ostanu i da onda kada firma ode u stečaj, kao što je veliki broj firmi otišao u stečaj, onda da se pokrije šta može iz stečajne mase, a ovo ostalo da radnici ostanu bez ičega.
Dakle, mislim da je u svakom trenutku bolje da se napravi, a posebno zato što je ovo specifično, i „Er Srbija“ nije samo nacionalna kompanija. To je kompanija koja Srbiju promoviše širom sveta. To je, takođe, kompanija koja ima jako veliki uticaj na međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“. Bez „Er Srbije“, međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“ ne bi mogao da postane čvoršte. Bez toga mi ne bi mogli da imamo 2017. godinu, gde je međunarodni aerodrom prvi put u svojoj istoriji imao više od pet miliona putnika, nešto malo više od pet miliona i 300 hiljada putnika. To je nemoguće bez „Er Srbije“.
Dakle, „Er Srbija“ ne može da se posmatra samo kao „Er Srbija“, ali da posmatrate i samo kao „Er Srbija“ opet je bolje da ste spasili ono što se spasti moglo od JAT-a i napravili svog nacionalnog avio prevoznika.
Mada razumem, kada je bila priča o „Železari Smederevo“, uvek je bilo kritika gasi „Železaru“, završavaj to, nemoj da daješ pare, 5.000 ljudi, šta da radimo, takva je ekonomija, neoliberalni koncept, šta da se radi. Dakle, ne i „Železara Smederevo“ je spašena isto tako. U tom istom smislu mislim da je „Er Srbija“ bio dobar ugovor za Republiku Srbiju.
Za razliku od prethodnih Vlada i ugovora koji su bili u potpunosti pod doznakom poverljivo, mi nemamo, a ni prethodna Vlada nije imala taj princip, pa kada mi kažete oko ugovora sa „Vansijem“, koncesionog ugovora, on je od preključe objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisija za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.
Nakon, kao što sam rekla i prošli put, prošli mesec kada sam bila u Skupštini, nakon finansijskog završetka, financial close, finansijskog potpisivanja tog ugovora sa „Vansijem“ ugovor će biti objavljen, ali u ovom trenutku, potpuno u skladu sa zakonom, najvažniji elementi tog ugovora su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija u odgovarajućoj formi.
Aerodrom „Konstantin Veliki“, niški aerodrom, nema nikakve veze sa koncesionim ugovorom za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Aerodrom „Konstantin Veliki“ je drugo pravno lice i nikako nije pomenut, ni obuhvaćen koncesionim ugovorom sa međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“.
Opet dolazimo do jedne ekonomski potpune nelogičnosti da država koja razvije svoj međunarodni aerodrom u Beogradu, do toga da ima najbolje rezultate u svojoj istoriji i razvije ga do toga da može da napravi ugovor vredan nešto više o milijardu i 500 miliona evra sa jednom od najjačih kompanija za upravljanje aerodromima, francuskim „Vansijem“, u potpuno otvorenom transparentnom međunarodnom postupku na koji niko nije uložio žalbu, u kome učestvuju i najveće međunarodne finansijske institucije… Dakle, završimo tako dobar posao, važan posao, ostavimo aerodrom za milijardu i 500 miliona evra na upravljanje jednoj od najboljih međunarodnih kompanija i kažemo da sada kao Vlada Republike Srbije možemo još više da uložimo takođe u međunarodni aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što možemo, zato što smo ovaj posao završili, a i pre toga je Vlada Republike Srbije ulagala mnogo više novca u „Konstantin Veliki“, nego lokalna samouprava, zato što lokalna samouprava nije imala kapaciteta, pa je 2014. godine gospodin Perišić, tadašnji gradonačelnik Niša, tražio od Ministarstva građevine, kao resornog ministarstva, da Vlada Republike Srbije preuzme upravljanje i finansiranje aerodroma „Konstantin Veliki“ zato što grad Niš to ne može da podnese.
Dakle, mi sada to preuzimamo da dalje investiramo u to, da ga razvijemo kao što smo razvili međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i tu neki problem. Dakle, meni je to ekonomski nerazumljivo. Ne znam šta može da se desi, niko neće „Konstantin Veliki“ da uzme i da ga prebaci u Beograd. Dakle, sve od investicija što može da se investira u Niš ostaje u Nišu za benefit građana Niša. Ne vidim i ne znam kako da tumačim više te potpuno ekonomske besmislene kritike na račun ovog posla.
Dakle, potpuno je jasno. Imate koncesiju na međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, imate sredstva da uložite još veća sredstva u Niš i „Konstantin Veliki“. Benifit je i za građane Beograda i za građane Niša i za sve građane Republike Srbije i Srbije u celini. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo želim da pozdravim sve poštovane narodne poslanike. U principu probaću da budem što kraća da bi bilo mesta za što više pitanja.
Što se tiče demografske migracione erozije, mislim da smo svi apsolutno svesni toga. To je i Vlada Republike Srbije, a i u komunikaciji sa predsednikom Republike, stavila kao jedan od apsolutnih prioriteta. Ja to gledam na dva načina. Prvi je svakako ovo što smo uradili kroz usvojenu strategiju za podsticanje rađanja da bi imali više dece u Srbiji, a drugi je ravnomerni regionalni razvoj da ne bi imali unutrašnje migracije u Srbiji.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije je tome prišla strateški. Jedan od razloga zašto koristimo subvencije kao podsticaje investitorima je upravo zato da bi malo bolje kontrolisali regionalni razvoj i usmerili investitore i preduzeća prema upravo onim delovima Srbije koji su manje razvijeni i koji imaju veću nezaposlenost. Time mislim da je najlepši primer u ovom trenutku, svakako, grad Niš na koji se posebno fokusirala prethodna Vlada, gde smo doveli značajne strane investitore gde su otvorena više hiljada radnih mesta i dodatno će se otvarati više hiljada radnih mesta, ali gde smo otvorili Klinički centar, prvi završeni Klinički centar u istoriji Srbije, gde u ovom trenutku radimo sa Evropskom investicionom bankom na tehničkoj dokumentaciji za naučno-tehnološki park Niš, za novu zgradu, odnosno laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Dakle, danas Niš stoji na svojim nogama i danas se mi kao Vlada fokusiramo više na neke druge gradove, koji bi trebali da budu ti centri razvoja tih regiona. Svakako ćemo mnogo više pažnje posvetiti Loznici, Kraljevu, Boru, Zaječaru, kako bi imali u stvari jaku Srbiju u svim njenim delovima.
Tu je apsolutno neodvojivo od toga i ovo vaše drugo pitanje oko infrastrukture. Dakle, infrastruktura u Srbiji je bila, kao što svi građani Republike Srbije znaju, na jednom neverovatno niskom nivou.
Vi imate zemlju gde kada krenete od Niša do Užica ne znate kako da stignete. To je bila sramota Srbije, to je ono što se ispravlja i to je verovatno jedan deo uspeha koji i građani Republike Srbije najviše i vide.
Dakle, nastavljamo sa infrastrukturom kako bi povezali Srbiju, ne samo putnom infrastrukturom nego i železničkom infrastrukturom, kako bi ljude zadržali u onim mestima gde su rođeni, kako ne bi bilo teško da putuju iz jednog u drugo mesto zbog poslova.
U tom smislu, takođe, završiću sa tim, pa svakako ako hoće potpredsednica Vlade, ministarka Mihajlović ili ministarka Slavica Đukić Dejanović da kažu par reči više i oko infrastrukture i strategije podsticanja rađanja, svakako bih završila sa obrazovanjem.
Ja mislim da se vi i ja u potpunosti razumemo u tome da je to jedan od tri najveća prioriteta da Srbija treba da ulaže više u obrazovanje, da treba više da ulaže u nauku i da treba da iskoristimo bolje sve svoje potencijale, koje nesumnjivo imamo, a koji nisu dovoljno iskorišćeni i da bez ulaganja u obrazovanje i sve ono što stvarno hrabro i efikasno radi ministar Šarčević, mi nemamo dugoročno održiv dinamičan rast Srbije.
U tome mi je posebno drago, pored informacionih tehnologija za koje znate da ja stavljam veliki fokus na to, što uvodimo preduzetništvo. Dakle, nije sve u stranim investicijama, nije sve u velikim korporacijama. Mnogo toga je u početnicima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
To je ono gde mi uvodimo obrazovanje, tako da deca od početka uče i za taj segment da sutra imamo školu u koju kada neko uđe i kaže koliko od vas želi da bude, da ima svoju firmu, imamo više od 50% dece koja žele da svoju ideju probaju da implementiraju u praksi. Ako uspeju odlično, ako ne uspeju, mnogo bolje nego da su sedeli i čekali posao. Hvala.

Hvala.
Hvala vam poštovani narodni poslaniče, što bi se kolokvijalno reklo, na ovim pitanjima, realno ste mi nabacili volej. Dakle, da li se Etihad povlači iz „Er Srbija“, ali neverovatna su pitanja, stvarno, ne znam da postoji bilo kakva istina u njima, ali dobra su, dosta maštovita.
Da li se Etihad povlači iz „Er Srbije“? „Er Srbija“ je odlično pitanje, pitanje o kome mi volimo da razgovaramo. Dakle, uprkos svemu što možete da pročitate o „Er Srbiji“ i vestima o „Er Srbiji“, dezinformacijama o „Er Srbiji“, svi operativni pokazatelji poslovanja „Er Srbije“ ukazuju na rast.
U 2017. „Er Srbija“ je imala 2,617 miliona putnika, što predstavlja povećanje broja putnika od 90% u odnosu na 2013. godinu. Dakle 2017. u odnosu na 2013. 90% povećanje broja putnika u „Er Srbiji“. Količina prevezene robe, takođe 2017. u odnosu na 2013. godinu skoro četiri puta više. Godine 2013. bilo je 1,618 tona, 2017. godine 6,158 tona.Povećan je broj aviona za 23,5%. Modernizovana je flota. Godine 2014. smo nabavili 10 novih aviona. Godine 2016. je nabavljen prvi širokotrupni avion „Er bas A 3030“. Da ne pričam o novim rutama koje su uvedene. Svakako 2017. godine „Er lajn market lider“ proglašava „Er Srbiju“ za lidera na tržištu avio kompanija.
Tako da što se tiče „Er Srbija“ ja se nadam da sam vam dovoljno obrazložila u kakvoj situaciji se nalazi „Er Srbija“ i da ona posluje u skladu sa svim planovima i da se svakako takmiči na jako konkuretnom tržištu. Zato što se takmiči na tako konkurentnom tržištu, a ima profesionalni menadžment, da, nekad su potrebne i nepopularne mere, zato što to nije kompanija koja se politički vodi, ali zato imamo ovakve rezultate. Tako da je „Er Srbija“ zdravo i dobro. Hvala vam na tom pitanju i brizi za njih.
Što se tiče tajnog sporazuma za Aerodrom „Nikola Tesla“, da krenemo prvo oko poređenja šta je danas Aerodrom „Nikola Tesla“ u odnosu na to šta je bio Aerodrom „Nikola Tesla“. Dakle, ako poredimo 2010. i 2017. godinu, broj putnika na Aerodromu „Nikola Tesla“, zahvaljujući čemu - zahvaljujućim svim ovim uspesima smo mi mogli da imamo uspešno izveden tender za koncesiju, odnosno javno privatno partnerstvo sa elementima koncesije, i da dobijemo cenu koja je otprilike 1,5 milijardi evra na 25 godina, nakon čega se sve ovo ukupna imovina vraća Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.
Dakle, broj putnika je gotovo dupliran, odnosno porastao je između 2010. do 2017. godine za neverovatnih 198%. Broj poletanja i sletanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u 2017. u odnosu na 2010. godinu uvećan je za 33%. Predmet robe i pošte u 2017. godini uvećan je 2,4 puta. Ukupni prihodi, što je posebno važno za građane Republike Srbije zato što, kao što kažete, to jeste naša imovina povećani su 50% sa 6,4 na 9,6 milijardi dinara i neto dobit u 2017. godini uvećana je za 69% sa 1,9 na 3,3 milijarde dinara. To samo zahvaljujući promeni menadžmenta i profesionalnom upravljanju Aerodromom „Nikola Tesla“ na period kada ste vi upravljali aerodromom.
Zahvaljujući tome, a i ponovo, da bi osigurali još profesionalniji menadžment i uvećanje vrednosti imovine u interesu građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije se odlučila da potraži strateškog partnera kroz koncesiju. Da ne bi prodavali našu imovinu, već da bi uveli one koji su na svetu najbolji u vođenju aerodroma, kako bi povećali prihod i za male akcionare i za državu, investirali sopstvena sredstva u infrastrukturu aerodroma, naravno i oni ostvarili profit bez ikakve sumnje, jer zašto bi investirali, da bi se za 25 godina sve to tako vratilo građanima Republike Srbije.
Napravljen je tender, koji, čini mi se, možda u Srbiji do sada nije viđen, do te mere transparentan, gde su se javile sve najveće svetske kompanije i konzorcijumi za upravljanje aerodromom. Izabran je francuski „Vans“ koji je bez sumnje jedna od najboljih, ako ne i najbolja svetska kompanija u ovom poslu i to ni manje ni više nego za milijardu 461 milion evra konzervativne procene koju će dobiti Republika Srbija od ovoga, a kako kažem, nakon 25% se vraća.
Od tih milijardu i 461 milion evra - 501 milion evra dobija Republika Srbija, odnosno građani Republike Srbije kroz jednokratnu koncesionu naknadu kada se finansijski zatvori ovaj posao, što se očekuje do kraja septembra.
Kada se finansijski zatvori ovaj posao, tada je moguće objaviti ugovor. Ali, pre toga, u skladu sa Zakonom o javno-privatnim partnerstvima elementi ovog ugovora će biti registrovani u Registru javnih ugovora koji se vodi u Ministarstvu finansija najkasnije u roku od mesec dana od dana potpisivanja, odnosno 21. aprila ove godine. Tako da pristup ugovoru može da se ostvari od tada, a kompletan ugovor će biti transparentan kada se finansijski zatvori cela konstrukcija.
Pored ovoga, hoću da kažem da u ovom poslu učestvuju i međunarodne finansijske institucije, pre svega najverovatnije Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska institucija kao deo Svetske banke i Evropska investiciona banka je izrazila svoje interesovanje za učešće u ovom ugovoru.
Tako da postojanje, prvo - transparentne procedure je potpuno. Drugo, dobijanje koncesije od strane jedne od najpoštovanijih i najboljih evropskih, ali i svetskih EU kompanija, francuske kompanije „Vans“, kao i učestvovanje međunarodnih finansijskih institucija, mislim da otklanja svaku sumnju da je ovde nešto urađeno mimo zakona, mimo interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije, zato što su upravo ovakvi partneri u stvari osigurali da je ovaj ugovor najbolji mogući. Ali, mi i dalje insistiramo sa partnerima na tome da se ugovor u celosti objavi.
Što se tiče „Fijata“, mi smo i dalje u stalnom komunikaciji sa „Fojatom“. Vlada Republike Srbije ima dva člana nadzornog odbora u „Fijatu“. Mi smo takođe, kao što znate, imali ulogu medijatora u pregovorima između sindikata i poslovodstva „Fijata“ i izdejstvovali da se potpiše novi trogodišnji ugovor, što svakako donekle osigurava poslove tih ljudi. U privatnom sektoru nikada ne možete da garantujete da će neko da ostane, ali ćemo mi videti da ugovor kakav je potpisan sa „Fijatom“ u to vreme kada je „Fijat“ dolazio u Srbiju svakako ne replicira ponovo, jer taj nije bio u interesu građana Republike Srbije, a mi ćemo štititi interese građana Republike Srbije i videćemo da sledeći ugovor bude u interesu građana, ali tako da „Fijat“ ostane, što nije bio slučaj ranije.
Što se tiče strategije spoljne politike Srbije, mislim da spoljna politika Srbije nikada jasnija nije bila. Ako vi ne znate koja je naša spoljna politika, onda je svakako to samo vaš problem, zato što mislim da svi ostali građani Republike Srbije znaju koja je spoljna politika Vlade Republike Srbije i Republike Srbije.
Dakle, naš strateški interes je EU. Republika Srbija se neće, a nema ni potrebe da se odriče svojih tradicionalnih prijateljstava, ali i prijateljstava koja danas nama donose ekonomsku korist koja nam je potrebna. Nama je potrebno da imamo dinamičniji, brži, održiviji privredni razvoj. Za to mi moramo i želimo da sarađujemo i sa Rusijom i sa Kinom i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Indijom i SAD i to je najbolja moguća politika, koja je isto tako dosta različita nego politika u prethodnom periodu, kada ste imali politiku koja je zavisila od lokacije na kojoj se nalazite u tom trenutku. Ako ste slučajno u Briselu, onda imate jednu priču, ako ste u Vašingtonu imate drugu priču, ako ste u Moskvi imate treću priču, a van ova tri centra nigde drugde niste ni bili. Hvala.

Teško mi je da razumem, poštovani narodni poslaniče, zašto vi mislite da je ministar spoljnih poslova nadležan da govori o Kosovu i Metohiji? Razumem ja to dovoljno zašto vi mislite da ministar spoljnih poslova treba da govori o Kosovu i Metohiji, ali u ovoj Vladi ministar spoljnih poslova neće govoriti o Kosovu i Metohiji. Ima drugih ministara koji se bave Kosovom i Metohijom koja je autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije.
Što se tiče svih ostalih stvari, drago mi je da ide uvek prenos iz Skupštine za građane zato što verujem da su građani razumeli sve što sam htela da kažem i sve odgovore na pitanje, ali ne mogu da govorim pet puta zato što neko ne razumem, stvarno ne mogu. Uskraćujem vreme za pitanja drugim narodnim poslanicima. Dakle, ako niste razumeli niste razumeli, šta da radimo.
Moje takođe nije da vam odgovaram za Etihad, jer moj posao nije da branim i zastupam interese Etihada. Moj posao je da branim i zastupam interese građana Srbije. Za interese građana Srbije je najvažnije kako danas posluje Er Srbija. Er Srbija posluje odlično, posluje tako da mi u svakom trenutku možemo uvek da nađemo strateškog partnera. U ovom trenutku Etihad je naš strateški partner, on je odan strateški partner koji ni u jednom trenutku nama nije dao nikakvu indiciju da će izaći iz Srbije i nama je drago zbog toga, ali ja ne mogu da govorim o tome šta Etihad namerava. Mogu da govorim o tome šta mi radimo da Er Srbija postane sve jača, a možda ste vi u vaše vreme branili interese privatnih kompanija. Ja branim interese građana Srbije.
Isto vas tako molim zbog građana Srbije da ne širite paniku i neistinu o „Fiatu“. Dakle, ja vas molim. „Fiat“ je tu, „Fiat“ ostaje, mi paralelno sa tim razvijamo Kragujevac, mi imamo ozbiljne indicije za Kragujevac sa još nekim investitorima, gde se radi o više hiljada radnih mesta, umesto što smo sve pare dali za „Fiat“ netransparentnom ugovoru koji nikada nije objavljen i rekli – dosta za Kragujevac, „Fiat“ ajmo kući. Hvala.

Samo sam htela da vas zamolim, mislim da nemaju halucinacije, mislim da je to stvar, da ne mogu da isprate i ne razumeju, i ako kažete dva puta, i ja bih možda trebala da pričam polako, jer ako pričamo polako, razumeće, na slogove.
Druga stvar je da je potpuno u redu da neko ne zna iako je narodni poslanik, da je posao ministra spoljnih poslova da se viđa sa ambasadorima, tako da, opet kao što kaže ministarka Joksimović, sve je to deo edukacije i verujem da Skupština za to služi hvala.

Samo ću da dodam jednu stvar, dobro je da vidite da na ovom stvarno radimo timski, jednu stvar koja je važna a na koju su nam skrenuli pažnju neka udruženja roditelja i potpuno su u pravu. Mi ćemo ići na izmenu Zakona o PDV-u, zato što nismo dobro uradili prelazne i završne odredbe, tako da pošto će Zakon o zaštiti, finansijskoj podršci porodica sa decom, stupiti od 1. jula, onda će sva ona deca, u stvari, koja se rode do 1. jula Poreska uprava će i dalje za njih obračunavati povraćaj PDV-a, tako da ne bi imali nikakvih, dakle Poreska uprava će to nastaviti da radi skroz do 1. jula, pa će se to produžiti, onda taj rad Poreske uprave za još dve godine. Dakle, i to ćemo promeniti.
Još jedna stvar, deluje kao sitnica, ali verujem da stvarno nije, i u odnosu na roditelje novorođenih beba, to je ovo sve što radimo u smislu elektronske uprave. Dakle, vi znate da smo mi sada pustili i drugu fazu ovog projekta – Bebo, dobrodošla na svet. To u ovom trenutku radi u Leskovcu, Zrenjaninu, Beogradu i Loznici, puštamo sada u Smederevu i do kraja septembra sva porodilišta u Srbiji treba da implementiraju ovaj projekat kojim će, uz to što se roditelji samo sa ličnom kartom odmah prijavljuju bebu za dokaz o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i karticu zdravstvenog osiguranja, odmah se prijavljuju za roditeljski dodatak, tako da nisu potrebni nikakvi dodatni dokumenti.
Sve se odmah završava u porodilištu i vi samo dobijate sms poruku na telefon da će vam pare leći na račun u roku od 45 dana, što je stvarno značajno zato što je to bila jedna od onih stvari gde ste vi morali tri dana da uzmete s posla da bi obišli sve šaltere i skupili sve papire. Tako da i na tome radimo, ali to je svakako najmanje što možemo da uradimo. Hvala.

Hvala.
Prvo, želim da kažem da Vlada i članovi Vlade apsolutno u ovom poštovanom domu ne šire tenzije. Pokušavamo, sa dužnim poštovanjem, da odgovaramo na pitanja i da narodnim poslanicima damo odgovore koje smo kao Vlada dužni da damo.
Mislim da ne tenzije, već neke potpuno netačne informacije šire neki drugi, ali na nama je stvarno da objasnimo građanima da su te informacije netačne, zato što su te informacije važne za svakodnevni život građana. Tako da, ja moram da se potrudim da objasnim ljudima. I, žao mi je. Jedino mi je drago što građani već apriori ne veruju tim ljudima, pa je onda moj posao u tome utoliko lakši.
Što se tiče tog da li ja znam ko je dao tu izjavu, vidite, ta izjava je tačna i dan danas. Ona je tačnija danas nego što je bila tada. Dakle, Briselski sporazum je bio potpuna pobeda Republike Srbije. Dokaz da je on bio potpuna pobeda Republike Srbije je to što Priština ne želi da ga implementira. Da je on bio poraz Republike Srbije, pa, Priština bi ga prva implementirala, valjda. Pa, mi i dan danas insistiramo na Briselskom sporazumu. Jel Republika Srbija kriva što Priština nije implementirala nešto što su ispregovarali i potpisali? Zar smo mi krivi zato što Brisel, moram da kažem, ne poštuje dovoljno svoj sopstveni potpis i vreme i energiju uloženu u to da oni budu garant Briselskog sporazuma?
Mnogo bi drugačije izgledala danas situacija da je Briselski sporazum implementiran i implementiran na vreme, kako je bilo dogovoreno. Apsolutno mislim da reči koje ste citirali, i hvala vam na tome, da one znače danas i da su istinitije danas nego što su bile tada. I danas se pokazuje koliko su one bile tačne.
Dakle, Briselski sporazum je u interesu građana Republike Srbije i integriteta Republike Srbije. Mi ćemo nastaviti da insistiramo da se Briselski sporazum implementira zato što zašto bi dalje razgovarali oko bilo čega drugog ako je neko pokazao da neće, da dogovori, potpiše, ratifikuje i onda neće da implementira. Kako bi onda mogli da nastavimo da razgovaramo oko bilo čega drugog?
Dakle, apsolutno mislim da smo tada pobedili pet prema nula, jer da su oni pobedili pet prema nula, davno bi taj Sporazum bio implementiran. Hvala.

Moram da se vratim na to da vi kažete da mi danas ubiramo gorke plodove toga što je tada dogovoreno, pa je to dokaz da to nije bila pobeda Srbije. Ja moram da vas podsetim ponovo, opet mi se čini da imamo potpuno nerazumevanje. Dakle, Briselski sporazum nije implementiran. Vi ne možete da kažete Briselski sporazum je loš, pa zato što je on loš mi danas imamo gorke plodove Briselskog sporazuma koji nije implementiran. Da je Briselski sporazum implementiran, mi ne bi imali gorke… Mi imamo danas gorke plodove toga što nije bilo snage u EU i partnerima drugim Prištine i volje da se Briselski sporazum implementira.
Dakle, sa druge strane, to je takođe, ali stvarno, to je potpuno jedna najprostija logika, to je dedukcija. Iz toga sledi da je Briselski sporazum bio u interesu Srbije. Da je on bio u interesu Prištine, a na uštrb Srbije, pa, zašto vi mislite da ga Priština ne bi sprovela? Zašto vi mislite da oni ne bi imali podršku svojih partnera, da se on ne sprovodi? Upravo suprotno, dakle, Briselski sporazum je bila pobeda Srbije. Mi stojimo i dan danas i šta je naš plan, da se uvek vraćamo na to da se Briselski sporazum implementira. Priština, valjda, neće da ga implementira zato što i oni vide da bi Briselski sporazum bila pobeda Srbije, potpuna pobeda, diplomatska pobeda i pobeda dijaloga i političkog umeća.
Daću vam još jedan primer da vi znate kako je… Vidite, mi smo u prošlosti imali, molim vas, stvarno je važno, pa ako mogu samo malo, sporazume koji su postignuti, dogovoreni i u potpunosti implementirani, ali ti sporazumi upravo nisu bili u interesu Srbije. Zato su implementirani i jedan najočigledniji primer, na primer, toga je u Vladi kada je to pregovarao Borko Stefanović, a sa integrisanim upravljanjem granicama. To je dogovoreno, potpisano, odmah implementirano, zato što je bio potpuno loš sporazum za Srbiju, potpuno loš. Dakle, taj sporazum je rekao, u sporazumu koji je tada pregovarala Vlada Republike Srbije koriste se dve reči border i baunderi i sada se svi vraćaju na tu granicu kao na granicu, ne kao administrativni prelaz, zato što je to Vlada Republike Srbije rekla da može.
Kad imate takve sporazume, onda svi trče da ih implementiraju. To je pokazatelj, to je pokazatelj da je Briselski sporazum dobar za Srbiju zato što nije implementiran. Kada imate sporazume koji su dobri za Prištinu, oni se odmah implementiraju sa punom podrškom međunarodne zajednice.
Da ne pričamo o još lošijim stvarima u tom integrisanom upravljanju granicama kada je bilo dogovoreno da Euleks bude prisutan na svim prelazima administrativnim, ali to nije bilo dovoljno jasno ispregovarno, pa Euleksa danas nema, nego je tamo kosovska policija, a mi komunikaciju ni nemamo sa Euleksom. Kada je tako ispregovarano fantastično, onda se to implementira za tri dana. Ne postoji problem,
Briselski sporazum se ne implementira zato što je u interesu Srbije i zato što je dobro pregovaran i zato što je čvrsto pregovaran samo imajući u vidu interes građana Srbije i Kosova i Metohije u okviru Srbije, kao što i jeste.
Na kraju samo da kažem, pominjete kakav je naš plan, plan nam je da uradimo sve što treba da se uradi da se implementira Briselski sporazum. Zajednice srpskih opština kao kompenzacija za stolicu Kosova u UN. Molim vas, kako je moguće da to pitate? Zajednica srpskih opština je deo Briselskog sporazuma. To je ispregovarano. To mora da se implementira zato što dogovori moraju da se poštuju, zato što je to danas, zahvaljujući Briselskom sporazumu, deo zajedničke bezbednosne politike EU. Nema dalje pregovora oko Zajednice srpskih opština, pa vi dajte Zajednicu srpskih opština, mi ćemo dati, a vi ćete dati nešto drugo. Nećemo dati ništa drugo. Znači, nećemo dati ništa drugo. Sporazum stoji i gotov je. To što me pitate je još jedan dokaz da je Briselski sporazum bio dobar za Republiku Srbiju i da je hrabro bilo, na kraju krajeva, od Narodne skupštine što je prošao kroz nju. Hvala.

Što se tiče ubistva Olivera Ivanovića, mislim da ste dobili jasan odgovor od MUP. Mogu svakako da vam ponovim taj odgovor. Dakle, mi smo učinili sve što je u našoj moći. Na žalost mi nemamo direktnu kontrolu nad tom teritorijom, na kojoj je direktna kontrola izgubljena 2008. godine. Stvarno mislim da ne možete da krivite ni ovu ni prethodnu Vladu za to. Možda bi mogli da krivimo nekoga, ali svakako ne ovu Vladu. Sve što smo mogli da uradimo, sve što je bilo u našoj moći, mi smo uradili i radimo. Nastavljamo da insistiramo i da imamo komunikaciju sa svim službama koje se bave ovim pitanjem, kao i da imamo našu istragu, kao da i Tužilaštvo za organizovani kriminal pokreće, u stvari je pokrenulo predistražni postupak. Mislim da ova tema ne treba potpuno besmisleno da se politizuje. Mislim da je dovoljno i važna i dovoljno velika tragedija da svi zajedno na tome radimo kako bi napravili dovoljan pritisak da se ubice nađu.
Što se tiče borbe protiv korupcije, opet mislim da ova Vlada svakako radi na tome. Mislim da pored toga što predlažemo stvarno veliki broj zakona Narodnoj skupštini na usvajanje kako bi se ne samo implementirale sve preporuke tih međunarodnih tela, već kako bi se i istinski, stvarno, u praksi borili protiv korupcije, jedan od velikih primera da mi stvarno pokušavamo da uvedemo transparentnost u državnu upravu je elektronska uprava. Stvarno ne postoji drugi način da državna uprava i ono što mi radimo bude transparentnija od elektronske uprave i to se videlo i na građevinskim dozvolama.
Zašto Srbija u tome kasni 10, 15 godina? Zašto to ranije nije bilo urađeno, kada je to potpuno jedna zdrava pamet, uvođenje zdravog razuma u državnu upravu? To ja možda mogu vas da pitam. Zašto smo mi bili jedina država koja je dočekala 2016. godinu koja ni matične knjige građana nije imala u elektronskom obliku da bi ih spojili sa dva registra, da bi građanima pokazali sve što mi u državnoj upravi radimo i da oni ne bi morali da uzimaju papire po šalterima i da ih neko ucenjuje sa 50 ili 100 evra da njihov predmet bude na vrhu, nego je sada to sve transparentno. To stvarno ipak moram ja vas da pitam
Do toga da ćemo mi u aprilu povezati sve baze podataka državne uprave sa pravosudnim bazama podataka pa će građani moći da imaju punu transparentnost i toga kako rade sudovi i kada je neki predmet došao i da li je rešen ili nije rešen i koliko stoji i kod koga stoji.
Mislim da na najpraktičniji mogući način mi se bavimo borbom protiv korupcije. Nešto što nije rađeno 15 godina.
Što se tiče FATFA i stavljanja Srbije pod pojačani monitoring, to je u potpunosti i mislim da je bilo potpuno očigledno da je bila jedna politička odluka, politička odluka par ekselans. Srbija je implementirala 35 od 40 preporuka FATFA. U međuvremenu smo od tog izveštaja usvojili šest, odnosno predložili, a vi usvojili šest sistemskih zakona. Podsetiću vas koji su to – Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koji će biti u primeni od 1. aprila 2018. godine.
Onda smo od samog usvajanja tog izveštaja, istina, nesrećnog po Srbiju, ali koji pokazuje neke druge drugačije pritiske, političke na Srbiju zbog nekih drugih stvari, kao Vlada završili, usvojili i poslali Skupštini još tri nacrta zakona na vaše razmatranje. To je Zakon o dopunama Zakona o računovodstvu, Zakon o dopuni Zakona o reviziji i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu.
Kada kažete da Vlada Republike Srbije ne radi ništa na tome i da se ne bori protiv korupcije, ja ću vam stvarno čistog srca reći da ne postoji Vlada koja se na praktičniji način borila protiv korupcije od ove Vlade i od prethodne Vlade i mislim da je to u potpunosti jasno.
Na kraju krajeva i da se vratim stvarno na ovo, postoji jedna stvar koja me oko Kosova i Metohije pogađa realno zato što to jeste nacionalno pitanje i pitanje koje nije stvar politikanstva i pojedinačnih političkih stranaka. To je nacionalno pitanje oko kojeg treba da se okupimo i reći ću da nije tačno, da ne kažem da je laž, da je Srbija ispunila sve iz Briselskog sporazuma. To građani Republike Srbije treba da znaju, a narodni poslanici ako ne znaju, onda bi trebali i oni da znaju.
Dakle, nije ispunjen deo koji se ticao energetike zato što taj deo zavisi od Zajednica srpskih opština direktno, ali je isto tako istina, sa kojom se potpuno ponosim, da je najveći deo Briselskog sporazuma Republika Srbija implementirala i tim se ponosim, zato što je Republika Srbija stavila potpis na taj sporazum, a Srbija je ozbiljna i odgovorna država i stabilan i predvidiv partner i mi kada nešto odlučimo, dogovorimo i potpišemo, mi onda to i implementiramo, za razliku na žalost od nekih drugih.
Konačno, molim vas, stvarno i za KiM i za to kako mi možemo sada da imamo kontrolu nad … Hajde neću to. Nema veze. Ništa. Dosta.