Hvala puno. Odgovoriću na neka od postavljenih pitanja, koliko mogu i koliko sam zapisala. Bilo je dosta kritika i činilo mi se, krenulo se jako, ali, posle, već u drugom delu izlaganja, malo su posustali argumenti. Ovaj prvi deo mi je bio dosta naporniji i moram da kažem da sam se u jednom trenutku uplašila. Posle mi je laknulo.
Vidite, ja očigledno nisam baš dugo u politici i ne znam puno stvari, učim. Ali, evo, danas sam, recimo, naučila da je ovaj set zakona od 27 ništa u odnosu na ono šta je rađeno. Imali smo sednice sa 89 tačka, šta je sve bilo hitno i po hitnom postupku u ranijim zasedanjima je za priču zašto je ovo po hitnom postupku. Postoje razlozi zašto su neki od ovih zakona po hitnom postupku. Ako ćemo o akcizama, onda je jasno da je to zbog akciznog kalendara koji ističe 2016. godine i u 2017. godini treba to da se radi. Da li se podižu akcize na cigarete, duvanske proizvode, one su svakako najniže u Evropi i da dodatni priliv u budžet od dve milijarde dinara može da se iskoristi za nešto drugo, u smislu zdravstva i podrške zdravstvenom sistemu, da leči sve one posledice koje se dešavaju zbog pušenja duvanskog dima, ali, o tome će možda ipak bolje da objasni ministar zdravlja.
Što se tiče Zakona o tržištu kapitala, odličan pokušaj, da smo ga usvojili 2016. a odmah ga menjamo, usvojen je 2011. godine. Bila je jedna mala izmena u januaru 2016. godine, tako da ne stoji da smo ga 2016. godine doneli i da je tada stupio na snagu a da ga sada menjamo. Zakon je iz 2011. godine.
Kada se radi o opremi za bebe, mislim da smo to dovoljno objasnili. Čini mi se da je ovo što predlažemo lakši i pravilniji način da svi roditelji novorođenih beba ostvare svoje pravo. Da li treba ukidati PDV za opremu i hranu za bebe, vidite, to je dosta kompleksno ekonomsko pitanje i šta bi moglo da dođe kao malverzacija, ali, opet, moram da podsetim da postoji i oprema za bebe koja nikako nije u socijalnoj kategoriji. Postoje kolica za bebe koje su 600, 700, 800 evra. Zašto ukidati PDV za opremu za bebe koja je u toj kategoriji? Čini mi se da nema ekonomske isplativosti. Ovako, u svakom slučaju, svaki roditelj svakog novorođenog deteta će dobiti ono što je u proseku potrošeno u ovom trenutku za PDV za bebe.
Javna svojina – 100% se slažem sa vama, apsolutno i neverovatno frustrirajuće, pet godina nije završeno i ja kažem uvek i uvek podvlačim paralelu sa problemom mog resora, matične knjige nisu završene sedam godina. Rekli smo da nećemo više produžavati rok i završićemo to do kraja ove godine. Ja vam obećavam da ćemo se, čim završimo ove matične knjige, posvetiti potpunoj kontroli i podršci lokalnim samoupravama da se završi ova javna svojina. To je nedopustivo. Nedopustivo je da imamo pet, šest, sedam godina a da se nešto ne završava, ali se menja i to.
Što se tiče opaske od čega je nezavisno Ministarstvo finansija, odlično, isto je dobro, ali verovatno ste i vi razumeli da se misli o tome da je nezavistan u odnosu na drugostepeni organ. Dakle, ne znam kako može da bude? Prvi put uvodimo nešto da nije kadija te tuži, kadija ti sudi, nego idemo na prvostepeni organ i drugostepeni organ nezavistan od prvostepenog organa, ali dobro zvuči i to, tako da je legitimno da se iskoristi u skupštinskoj raspravi.
Što se tiče zaduživanja, javni dug Surčin, Obrenovac, nije novo zaduživanje, odobren je od strane Skupštine 2016. godine, 250 miliona dolara. Ono što se u stvari dešava je da se povlači manje, 198 miliona ili, kako vi kažete, 200, ali makar 50 manje od onoga što je inicijalno odobreno.
Autentično tumačenje eksproprijacije, meni jako zanimljivo. Slažem se za pravo svojine, mislim da je to jedno od osnovnih prava i svakako treba da bude. Ali, vidite, radi se o dve stvari. Prvo, mi ovde razgovaramo o dalekovodima, ako još razgovaramo o visokonaponskim dalekovodima, onda razgovaramo o dalekovodima koji se postavljaju na visini od 20 i više metara. Pravo svojine, ako ja imam svoju parcelu i onda na 20 ili 30 metara iznad nje prolazi vod, jel to i dalje moja parcela gore na 30 metara? Ili na 100 km? I do galaksije je to sve moja parcela…
(Vjerica Radeta, s mesta: To treba da se plati zato što ne može da se koristi.)
Na 30 metara iznad može da se koristi. Ali, i tada ostaje otvoreno za nadoknadu, ali ne po zakonu o eksproprijaciji, zato što su sudovi krenuli da uvode faktičku eksproprijaciju koja ne postoji. Dakle, nije to oduzeto po Zakonu o eksproprijaciji, pa ne može da se sudi po Zakonu o eksproprijaciji, nego neka se dodeljuju nadoknade po Zakonu o obligacionim odnosima i bilo kakvim obligacionim zakonima, dokaže se šteta i dobije se nadoknada. Ali, ovako, da se sudi, samo protiv države, zato što se protiv države lako suditi… Pa samo da odvalimo od sudova što više može i onda dolaze ljudi od po 30, 40, 50. godina, koji su nesmetano obrađivali svoju zemlju i sada kada je jedan sud u odnosu na izmišljen termin faktičke eksproprijacije dosudio, e, onda krenu svi i sudovi samo krenu. Meni se stvarno čini da mi svi treba da stanemo u odbranu takvih stvari.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ispred Vlade Republike Srbije želim da predstavim u načelu predloge zakona koje kao Vlada Republike Srbije predlažemo na razmatranje i usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Važno je, čini mi se, na početku napomenuti da većina od predloženih zakona su u stvari izmene i dopune zakona i izmene i dopune zakona koje su predložene se u stvari mogu u principu svrstati u četiri grupe, u stvari u četiri razloga zašto se radi na izmenama i dopunama ovih zakona i zašto se u nekim slučajevima predlažu potpuno nova zakonska rešenja.
Prvi i osnovni razlog i čini mi se prva grupa zbog čega se usklađuju trenutni zakoni u Republici Srbiji je usklađivanje sa zakonodavstvom EU i u stvari sve ono što treba da uradimo u predpristupnom procesu Srbije Evropskoj uniji i ono što je svakako jedan od najvećih prioriteta Vlade Republike Srbije.
Dakle, stvari koje ovde predlažemo i koje usklađujemo su rezultat naših razgovora sa kolegama iz EU i rezultat su razgovora oko otvaranja benchmarking analiza, pojedinačnih poglavlja na kojima trenutno rade sva ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.
Drugi razlog svakako za izmene i dopune je usklađivanje zakona, u stvari usklađivanje zakona sa pravnim okvirom i drugim zakonima u Republici Srbiji. U proteklom periodu je Narodna skupština Republike Srbije usvojila niz važnih zakona i ono što je danas potrebno jeste da se ostali zakoni usklade sa tim drugim zakonima. Takav dobar primer je Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, koji se, pored toga što se usaglašava sa zakonodavstvom i regulativom EU i pravilima STO, usklađuje i sa nizom naših zakona, a to je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o leku i medicinskim sredstvima.
Dakle, imamo celu grupu zakona koje samo usaglašavamo sa već usvojenim zakonima, zakonima koji su već prošli proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada i ove zakone dovodimo u vezu sa njima.
Treći razlog zbog koga predlažemo izmene i dopune zakona i nekad nove zakone je u stvari jednostavno pomeranje rokova za implementaciju zakona i takvih zakona ima čak tri. Dakle, u tim zakonima se ne menja ništa. Tu se samo odlažu rokovi i u principu se rokovi za implementaciju zakona odlažu na godinu dana, do juna meseca, odnosno do kraja 2017. godine, sa punom primenom od 01. janura 2018. godine i ništa drugo se u tim zakonima ne menja.
Četvrti razlog je donošenje jedne grupe zakona, izvršavanje obaveza Republike Srbije u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava, a ovi zakoni se prvenstveno tiču devizne štednje. To je neisplaćena devizna štednja građana položena kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, odnosno Savezne Republike Jugoslavije. Postoje važeće presude Evropskog suda za ljudska prava sa kojima Vlada Republike Srbije svakako nije srećna, ali koje Republika Srbija mora da ispunjava, s jedne strane zbog svog integriteta i svog imidža, a s druge strane, zato što neispunjavanje ovih obaveza može dalje da dovede do zahteva za nadoknađivanje nematerijalne štete, pa ukoliko se ovi zakoni ne usvoje po hitnom postupku, onda u stvari možemo da trpimo dodatnu štetu po budžet Republike Srbije između 30 i 40 miliona evra i to je ono što treba da se izbegne.
Dakle, u ove četiri grupe razloga može da se ubroji sve, razlozi zbog kojih se predlažu izmene ovih zakona. Ono što mislim da je pored toga posebno važno da se pomene, a to je predlaganje donošenja potpuno novih zakona, i to je čini mi se ono na čemu bi trebali apsolutno da se fokusiramo i mi ovde i građani Republike Srbije, jer su novi zakoni nešto što postavlja nove osnove i nove standarde, a to je u ovom trenutku Predlog zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, jedan jako važan zakon, zakon koji je dugo, dugo pripreman i jako dugo čekan, zakon koji su tražile pre svega banke i finansijske institucije, a zatim i privreda i građani, kako bi se konačno uveo red u sferu procene vrednosti nepokretnosti.
Kao što svi mi vrlo dobro znamo, do danas su se dešavale razne mahinacije sa procenama vrednosti nepokretnosti, koje su uticale loše i na bankarski sistem u Republici Srbiji i na stabilnost bankarskog sistema, ali i na tržište kapitala i na tržište nekretnina.
Ono što je najvažnije pomenuti, a biće svakako prilike da razgovaramo malo više o predloženim zakonskim rešenjima, to je da se Predlogom zakona o proceniteljima vrednosti nekretnina uvodi licenca za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, da se konačno u Republici Srbiji uvodi institucionalni okvir za sprovođenje nadzora nad licenciranim proceniteljima i pod tri, da se konačno uvodi nacionalni standard i kodeks etike u procenu vrednosti nepokretnosti. Ovim ćemo konačno dobiti i odgovornost za procenitelje vrednosti nepokretnosti i mogućnost da se u slučaju malverzacija pokrenu određeni postupci koji će zaštiti sve strane u tom postupku.
Nadamo se da će Predlog ovog zakona dovesti do dodatne stabilnosti bankarskog sistema, zato što je, mislim da se svi slažemo u tome, tačnost procene vrednosti nepokretne imovine jedan od stubova stabilnosti bankarskog sistema, ali takođe, i da će doći do poboljšanja pristupa finansijama i povećanja razvoja privredne aktivnosti, time što se konačno staje na put malverzacijama u ovoj važnoj sferi.
Pored ovoga, htela bih samo i pre načelne rasprave da se dotaknem nekih tema koje su, čini mi se, od posebne važnosti za građane, a koje su bile predmet spekulacije u proteklom periodu i za koji je iz tog razloga važno da ispred Vlade Republike Srbije da ih pojasnim i da jasno i glasno kažemo građanima šta od ovoga mogu da očekuju, šta je predlog Vlade Republike Srbije i šta će na kraju biti usvojeno od strane Narodne skupštine Republike Srbije.
Na prvom mestu i svakako najvažnije, radi se o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i onoga što će svakako biti i bilo je predmet polemike, a to je predlog ukidanja prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i oprema za bebe.
Na početku bih volela svakako da otklonim sumnju da će ovo značiti da Vlada Republike Srbije oduzima sredstva roditeljima novorođenih beba koje su dobijali za kupovinu hrane i opreme za bebe, već da pojasnim da će se učiniti samo zamena socijalnom merom koja će se definisati Zakonom o finansijskoj podršci porodica sa decom, na kojoj trenutno radi Vlada Republike Srbije, a zakonom o finansijskoj podršci porodice sa decom će se u stvari definisati jednokratna isplata novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe. Tako da će u stvari ova mera, mera podrške roditeljima u stvari preći u socijalnu meru iz poreskog sektora, zato što ovakve mere ne bi trebalo da budu predmet bavljenja poreskom politikom i svakako, neopravdano opterećuju poresku upravu, već će se prebaciti u domen socijalne zaštite i obezbediće se Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom da uniformno svi roditelji dobijaju ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, dok je u ovom trenutku postojećim rešenjem to dostupno roditeljima koji se sami prijave, koji imaju vremena i imaju znanja i sposobnosti da skupe sve račune i onda da prođu kroz donekle komplikovan proces refundacije PDV-a.
Ovde će, i to je Vlada Republike Srbije usvojila pre nekih desetak dana Akcionim planom „Stop birokratiji“, radićemo tokom 2017. godine na drugoj fazi ovog fantastičnog projekta „Bebo dobro došla na svet“, odnosno „E beba“, gde ćemo u stvari u drugoj fazi, pored prijave novorođene dece, automatski će roditelji na jednom mestu u porodilištu moći da se registruju i za ovu jednokratnu isplatu novčanih sredstava, tako da će ona biti dostupna svim roditeljima. Biće elektronska usluga i neće biti dodatne administracije, bez dodatnog odlaska na šalter i dostavljanja dodatne dokumentacije, svi roditelji će moći da se registruju za ovu jednokratnu isplatu.
Pored toga, čini mi se važno je da kažemo da će ova mera koju predlažemo, ukidanje prava na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, u stvari stupiti na snagu tek kada se usvoji zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom i kada taj zakon stupi na snagu, dakle, istovremeno, da ne bi došlo ni do jednog dana da postoji propust gde roditelji nisu u situaciji da dobiju ili refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe ili socijalnu jednokratnu isplatu novčanih sredstava na ime kupovine opreme za bebe, a koja je definisana uz podršku Ministarstva finansija, tako da smo izdvojili koliko u proseku se u ovom trenutku daje za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, tako da bi što više olakšali život građanima Republike Srbije, napravili manju administraciju, oslobodili poresku upravu, a obezbedili da svi koji treba dobiju ovu jednokratnu isplatu.
Druga stvar na koju bih htela da skrenem pažnju je takođe u okviru zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, to je smanjenje PDV-a za promet i uvoz drvenih briketa i peleta, koji predlažemo da se smanji sa 20% trenutnih na 10% i da ta mera krene već od 1. januara 2017. godine. Cilj ovoga je bio povećanje obima proizvodnje drvenih briketa i peleta i u stvari povećanje zaposlenih u sredinama koje su bogate drvnom biomasom, koja je karakteristična za ruralna područja koja su i ekonomski devastirana, tako da se nadamo da će u stvari ova mera pomoći dodatno zapošljavanje u ovim lokalnim samoupravama.
Tu je takođe važan aspekt životne sredine. Mi ćemo pokušati da što više insistiramo da se prelazi na grejanje drvnom biomasom, u cilju zaštite životne sredine, ali i takođe u cilju dodatne energetske sigurnosti građana Srbije i Republike Srbije, zato što ovim u stvari prelazimo na naš sopstveni izvor i na sopstvenu sirovinu koju Republika Srbija ima u izobilju.
Važno je, činilo mi se, pomenuti i određene predloge u okviru Zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koje mogu biti kontraverzne i koje je važno, kao što sam i rekla na početku, objasniti građanima Republike Srbije.
Dakle, u okviru zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona predloženo je da se briše deo odredbe koji se odnosi na povlastice za osobe sa invaliditetom. Predloženim rešenjem samo se preformulišu odredbe koje se odnose na oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina osoba sa invaliditetom, tako što se na širi način definiše to pravo kao pravo na uvoz svih predmeta, posebno namenjenih za obrazovanje i zapošljavanje ili društveni napredak osoba sa invaliditetom, umesto trenutno važećeg rešenja prema kome su taksativno nabrojani predmeti koji mogu biti oslobođeni plaćanja carine. Smatramo da smo ovim na još jedan način olakšali da osobe sa invaliditetom dođu do svojih prava i da ih nekako definišemo na jedan sveobuhvatniji i širi način umesto taksativnog nabrajanja.
Takođe se predlaže brisanje dela odredbe koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove na ličnu upotrebu koju primaju iz inostranstva u pošiljkama. Samo jedno pojašnjenje, da je brisanje overa odredba iz razloga što se zakon usklađuje sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, jer ova odredba koja se odnosi na oslobađanje za fizička lica od plaćanja uvoznih dažbina na lekove za ličnu upotrebu i nije bila praktično primenjiva zato što je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima izričito zabranjivao promet lekova poštom, osim slanja uzoraka leka, u skladu sa istim zakonom.
Takođe, što se tiče ukidanja prava na oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina na putničke automobile i druga motorna vozila za osobe sa invaliditetom, treba naglasiti da se samo menja osnov po kom se može ostvariti ovo pravo i, s obzirom da je puna liberalizacija i trgovine u skladu sa postojećim Sporazumom o slobodnoj trgovini postignuta 1. januara 2015. godine, putnički automobili i druga motorna vozila mogu danas da se uvoze bez plaćanja carine iz zemalja sa kojima Republika Srbija ima pomenute sporazume, tako da je i ova odredba u stvari postala nepotrebna i iz razloga usklađivanja se briše. I to bi bilo otprilike to što se tiče ovih odredaba.
Čini mi se da je, takođe, važno pomenuti u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer je u ovome danas već bilo reči u medijima, da su Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije predložili utvrđivanje akciznog kalendara na cigarete za period od 2017. do 2020. godine, jer trenutni akcizni kalendar ističe 2016. godine. Ovo smo svakako morali da predložimo.
U ovom trenutku važeća akciza na cigarete je 61,72 dinara po paklici cigareta i ona će se od 1. januara, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj Predlog zakona, povećani na 64 dinara po pakli, što je povećanje od 2,28 dinara po pakli. Takođe se predviđa da će se specifična komponenta akcize usaglašavati svakih šest meseci, odnosno svakih šest meseci će se ona podizati za 1,5 dinar po paklici, dok će ad valoren komponenta akcize od 33% na maloprodajnu cenu cigareta ostati ista. Dakle, svakih šest meseci će se za 1,5 dinar po paklici cigareta usklađivati, po akciznom kalendaru, akciza na cigarete.
Ovim će se istovremeno doći, sa jedne strane, o ovome su vođene konsultacije, ovo je usaglašeno sa proizvođačima cigareta. Ne možemo očekivati, to je jako važno, da će se ići u dublju sivu ekonomiju zbog ovog predloga. Ovo je takođe usklađivanje sa direktivom Saveta Evrope iz juna 2011. godine i treba reći da očekujemo da će biti veći prihodi od oporezivanja akcizom cigareta u 2017. godini za oko dve milijarde u odnosu na prethodnu godinu za budžet Republike Srbije.
Sa ovim usklađivanjem, važno je napomenuti, ukupni nivo oporezivanja akcizom u Republici Srbiji na cigare iznosi 54 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, dok u EU ukupna akciza ne može biti niža od 90 evra na 1.000 komada cigareta u kategoriji prosečne ponderisane maloprodajne cene, tako da je razlika između Srbije i EU i dalje značajno velika.
Ovim Predlogom zakona se od 1. januara 2018. godine predlaže da se na drugačiji način uredi oporezivanje akcizom kafe. Ovde se neće povećavati akciza, već će se proširiti obuhvat obveznika akcize na kafu. Do sada je to bilo samo pri uvozu. Sada je to u celom procesu. Dakle, u procesu prerade, prženja, pakovanja, kao i druge sa njima povezane radnje. Dakle, u celom ovom lancu će se uvesti akciza. Ona se neće povećavati, već će se samo raspoređivati na sve ove učesnike u procesu.
Predlaže se da se pored piva i nisko alkoholnih pića koji sadrže manje od 5% alkohola ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom. Nisko alkoholna pića sa sadržajem alkohola od 1,2% do 5% alkohola ostaju predmet oporezivanja akcizom, ali se predlaže da se ne obeležavaju kontrolnom akciznom markicom.
Čini mi se da je ostala samo još odredba koja je od velike važnosti za građane i za privredu Republike Srbije, a koju u načelu treba da pomenemo, ali svakako ćemo u pojedinostima razgovarati u nastavku i tu će naravno biti, kao što vidite, druge kolege iz Vlade Republike Srbije, da što podobnije objasnimo razloge i logiku za ove predloge.
Ono što je važno, čini mi se, za privredu, a to je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predloženo, konačno, čini mi se, da drugostepeni poreski postupak vodi poseban organizacioni deo u Ministarstvu finansija, čime ćemo konačno da obezbedimo, ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj predlog Vlade Republike Srbije, da u drugom stepenu odluku donose nezavisni organi u odnosu na prvostepeni organ, jer je do sada postojao veliki problem da prvostepeni organ donese odluku, da se onda neko na tu odluku žali, a da u stvari drugostepeni organ bude, manje više, isti onaj koji je bio u prvom stepenu. Ono što se konačno predlaže i što mislim da će biti veliko unapređenje i za građane i za privredu Republike Srbije jeste da će to sada biti nezavistan organ u okviru Ministarstva finansija i da će konačno ceo postupak na drugom stepenu obezbediti određenu objektivnost.
Ovo isto se podrazumeva i u okviru Carinskog zakona gde je praktično drugostepeni organ takođe posebna jedinica u okviru Ministarstva finansija da bi se utvrdila objektivnost.
Dakle, sve u svemu čini mi se da apsolutno nema velikih i bitnih izmena, ako uzmete sve u obzir da tu postoje samo predlozi izmena i dopuna zakona, samo u smislu pomeranja rokova za implementaciju ovih zakona i to tokom 2017. godine, ne duže od toga, sa implementacijom od 1. januara 2018. godine, da imate usklađivanje sa pravnim okvirom EU i sa zakonima koje je već usvojila Skupština Republike Srbije i da imate jedan novi zakon, važan zakon svakako, o proceniteljima vrednosti nepokretnosti.
Čini mi se da je, sve u svemu, moguće da razgovaramo o ovom setu zakona prilično otvoreno, da tu ne postoji ništa što, kako se insinuira skriva Vlada Republike Srbije. Ove najosetljivije stvari sam i navela u ovom uvodnom objašnjenju i Vladi Republike Srbije je takođe važno da građani razumeju promene koje mi hoćemo, predlažemo Narodnoj skupštini da uvede ovim izmenama i dopunama i novim zakonima, a konačno, čini mi se i da se uvode neke nove institucije i neka nova zakonska rešenja, koja su, sve u svemu, jako pozitivne i za privredu i za građane. Hvala vam puno.

Hvala vam.
Samo da dodam, na ovo što je rekao ministar Vujović, i mislim da i vi to znate, da je tek od pre dve godine uvedena kontrola nad onim šta se dešava u lokalnim samoupravama i kroz rino sistem, zahvaljujući Ministarstvu finansija, a i kroz odluku o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, zahvaljujući koje se sada u stvari u poslednjih dve godine smanjuje broj zaposlenih u lokalnim samoupravama. Ali imamo lokalne samouprave tipa, izvinjavam se sada ponovo moram da pomenem Smederevsku Palanku, stvarno nije ništa lično, samo zato što je to jedan od tih ekstremnijih primera, koji je 2014. godinu završila sa 820 zaposlenih. Dakle, mi sada to spuštamo, sada trenutno imaju oko 650 zaposlenih, to je jako težak i jako bolan posao i za ljude na lokalu i za budžet i za Republiku Srbiju.
Mislim da ako govorimo o kontroli trošenja novca u lokalnim samoupravama da se tu vidi jedan značajan pomak u poslednje dve godine, na čemu ćemo nastaviti da insistiramo zajedno sa Ministarstvom finansija i na transparentnosti, a time i što ćemo uvesti u novi zakon obavezu da postoji javna rasprava o budžetu na lokalu. Hvala.

Hvala vam.
Mislim da svi znate ovde i kao što su kolege rekle, imamo među narodnim poslanicima dosta ljudi iz lokalnih samouprava, koliko su ozbiljni i kompleksni problemi lokalnih samouprava, i premijer je i rekao i danas i juče da je to jedan od najtežih problema sa kojima se suočavamo u Vladi, tu dolaze deficiti i pokušavamo da rešimo nešto što nije rešavano godinama i godinama. Bukvalno krpimo rupe i gledamo kako da zaustavimo vodu koja otiče kad smo već kod rastora.
Ono što je jako važno za nas, da vam kažem samo sistemski na čemu radimo, to su izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama. Taj nacrt zakona je završen i javna rasprava je počela. Ja se nadam, u zavisnosti od raspoloživosti Skupštine, da ću uspeti da ga branim pred vama, da ga obrazložim, do kraja godine. Dakle, idemo na izmene i dopune Zakona o lokalnim samoupravama, koji opet, na žalost, ne rešavaju sve probleme zato što ćemo morati da sačekamo ustavne izmene da bi rešili neke ozbiljne probleme, kao što je – kakav je u stvari status gradskih opština, kakav je status okruga itd, ali će rešavati neke važne probleme koje će, nadam se, i namera nam je da uvedu neku veću efikasnost u radu lokalnih samouprava.
Drugi ozbiljan zakon koji smo upravo završili je zakon o platama na lokalu, jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodine, koji ću takođe, nadam se, uspeti da branim, obrazlažem, pred vama, do kraja ove godine, ako ne, onda svakako u prvoj sledećoj prilici 2017. godine. To su dva zakona koja smo u ova četiri meseca završili i koja treba da usvojimo i koji će uvesti još malo transparentnosti u radu i nadam se, u smislu zakona o platama na lokalu, to je onaj deo u koji ulazimo i u platne razrede, iako za njim idu neke drugi sistemski zakoni, ali to je ono što se trudimo da uspostavimo princip jednaka plata za jednak rad.
Onda imamo strategiju o decentralizaciji. Tu ćemo uvesti jedan drugačiji način rada, pošto je ovo ozbiljan dokument za celu Srbiju. Pre nego što uđemo u rad na strategiji, uradićemo samo koncept decentralizacije koji ćemo onda predstaviti javnosti, imati široku javnu raspravu da se dogovorimo oko koncepta decentralizacije, pa da onda idemo u strategiju.
Paralelno sa tim što su sistemske promene, mi u ovom trenutku moramo da krpimo rupe koje su prvenstveno dalje racionalizaciji, dalje smanjivanje broja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, kao što ste i rekli.
Vidite, kada se krenulo u racionalizaciju, smanjivanje broja zaposlenih na lokalu, išlo se postepeno da ne bi negde davali instrukciju da se otpušta više od pola trenutno zaposlenih na lokalu, što bi bila socijalna katastrofa. Dakle, imamo neke lokalne samouprave kojima je bilo posebno teško u smislu broja zaposlenih. Svakako je tu u najgoroj situaciji bila lokalna samouprava Prokuplje, koja je 2014. godinu završila sa 856 zaposlenih, sa 45.000 stanovnika, a realno je da imaju oko 400. Dakle, mi smo išli na odluku o maksimalnom broju zaposlenih koji će do 2020. godine sve lokalne samouprave dovesti u taj plan racionalizacije.
Tako da je i u ovom trenutku dosta teško reći ko je iznad, ko je ispod, zato što, ali ćemo sa Ministarstvom finansija u martu 2017. kada donosimo novu odluku o maksimalnom broju zaposlenih za 2017. godinu, videti, u stvari da podelimo lokalne samouprave u šest grupa, od -3, koje najviše moraju radikalno da se racionalizuju, do +3, koje su se već racionalizovale da ne bi trpeli nivo usluga za građane. Tu ćete imati vrlo transparentnu tabelu tih lokalnih samouprava u tih šest grupa. To je ta racionalizacija jedan, rekla bih, onako krizni plan.
Drugi krizni plan je svakako, ove lokalne samouprave koje se nalaze u užasnim finansijskim poteškoćama sa kojima mi stvarno moramo da se napregnemo i napravili smo u okviru Ministarstva državnu upravu i lokalnu samoupravu, tim koji zajedno sa jedinicama lokalnih samouprava, u ovom trenutku radi na kriznom planu ekonomskog oporavka, zato što ne znate šta da radite. Ne znate ni da li idete levo, ni da li idete desno. Ako imate u lokalnoj samoupravi koja ima 50.000 stanovnika, dug od tri milijarde dinara, tri i po budžeta te lokalne samouprave, vi stvarno ne znate gde da krenete. Imate nasleđene probleme, upravo one koji najviše ugrožavaju ljude gde oni nemaju osnovne uslove za život. Nemaju vodu. Imaju vodovodne sisteme gde imaju 57% gubitaka.
Batočina, oko 60% gubitaka, 32% ljudi i to je skrenuta pažnja na prethodnoj raspravi kada sam bila u parlamentu, 32% ljudi uopšte nije priključeno na vodovodni sistem, imaju bunare, nemaju kvalitetnu vodu.
Dakle, moramo stvarno ozbiljno da sednemo i u ovom trenutku ovaj tim radi sa tri lokalne samouprave, to je Smederevska Palanka, Prokuplje i Kragujevac, na tom kriznom planu ekonomskog oporavka, da bi uopšte postavili neke standarde kako da idu dalje. Dakle, da uradimo što je uradio ministar Vujović sa ekonomskim planom zemlje.
Na kraju i konačno, samo da vam nekako pojasnim u kakvoj situaciji se nalazimo i šta radimo. Te famozne matične knjige koje moraju da se prenesu u elektronski oblik da bi mi mogli da omogućimo građanima punu primenu Zakona o opštem upravnom postupku koji je osnovni zakon za kvalitet života građana, za elektronsku upravu, da kada dođu na taj šalter dobiju sve svoje dokumente odmah u tom trenutku na istom mestu ili nadamo se od kuće.
Lokalne samouprave su imale rok od sedam godina da prenesu matične knjige u elektronski oblik. Svako ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je ovaj rok dodatno produžavalo i dodatno produžavalo i dodatno produžavalo dok nismo rekli sada da se neće više produžavati. To su smešni problemi lokalnih samouprava za koje vi ne možete da verujete da ministarstvo mora uopšte njima da se bavi.
U ovom trenutku 23 lokalne samouprave, a 6. decembar je, postoje koje su ispod 50% u smislu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik. Postoji ceo sektor ministarstva koji na ovom radi da bi građanima i privredi od 1. juna sledeće godine omogućili kvalitetniju i efikasniju državnu upravu. Radi da bi završili taj posao, a od 1. januara da krenemo da šaljemo upravne inspekcije.
Dakle, to je ono što možete očekivati u smislu rada sa lokalnim samoupravama u 2017. godini. Hvala.

Ja samo kratko da vas zamolim i da apelujem u stvari da pogledate Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, on je na sajtu Ministarstva, počela je javna rasprava, i da nam pošaljete komentare. Svakako bi nam značilo, jer to je sistemski zakon, jako važan, i ako bi mogli da postignemo što veći stepen konsenzusa, svakako su nam važna i vaša iskustva u tome, kao regionalne stranke. Tako da, pogledajte taj zakon, pa možemo da vidimo onda kako da ga sredimo pre nego što krene u proceduru.

Hvala vam.
Pošto nemam puno vremena pažljivo sam pročitala sve amandmane, predloge. Hoću samo da kažem da mislim da sam se trudila, dala sam stvarno sve od sebe da u poslednja 72 sata, zajedno u ponedeljak sa odborima, obrazložim i građanima i narodnim poslanicima zašto je važan ovaj zakon.
Ako hoćemo da simplifikujemo možemo da simplifikujemo i kažemo da je važan, na kraju krajeva, bio i zbog brzog pozitivnog zaključka MMF, koji jeste važan za Srbiju, koji u stvari pokazuje da je Srbija ozbiljna, odgovorna zemlja koja je siguran i stabilan partner, a to ova Vlada dokazuje i to je važno i ovom premijeru.
Jako mi je važno, još jednom da napomenem za sve koji prate prenos i za sve narodne poslanike, da su dva principa bila važna kojima smo se vodili. Prvi, da su najmanje pogođene najsiromašnije lokalne samouprave i drugi da je najviše oduzeto od grada Beograda, čak 40% ovog tereta koji predlažemo pada na grad Beograd, zato što grad Beograd ima najveće prihode od poreza na zarade i grad Beograd je svakako, pa samo zato što ima status glavnog grada, u velikoj meri ekonomski povlašćen.
Amandmane mogu da stavim u tri grupe, ali najviše amandmana predlaže da se podigne učešće u porezu na zarade za lokalne samouprave malo, ali manje nego iz zakona 2011. godine, ali zato najveća grupa amandmana kaže da se Beogradu poveća učešće u porezu na zarade više nego u zakonu iz 2011. godine, za 5%, 8%, 10%, 15% i 17% idu amandmani. Dakle, da se Crnoj Travi u najboljem slučaju da 77%, a da se Beogradu da 87% od učešća na zarade.
To nije ravnomerni razvoj i ne razumem zašto su narodni poslanici imali želju da grad Beograd nagrade u odnosu na sve ostale opštine i gradove u Srbiji, da njima ide manje nego u zakonu od 2011. godine, a da Beogradu ide i do 17% više nego u zakonu iz 2011. godine. Ovo nije ravnomeran razvoj, ovo meni nisu bili ozbiljni amandmani i ovo govori da je cela rasprava od 72 sata u kojoj su učestvovali i predstavnici Vlade i Ministarstvo finansija, svi vi narodni poslanici, građani Republike Srbije, da je ovo bila jedna farsa koja dokazuje da ravnomerni regionalni razvoj ovde nije bila poenta. Hvala puno.

Hvala puno.
Tačno je, ovaj amandman predlaže da se umesto 74% za lokalne samouprave daje 85% i to bi bilo lepo, ali je svakako neostvarivo...
(Goran Ćirić: Dobacuje s mesta.)
Na 85, neostvarivo, ne bi bilo finansijski odgovorno, ali bi bilo lepo. Ali je istina nažalost da najveći broj amandmana, iako postoje i ovi koji su se, amandmani, predlozi amandmana gde se borilo za veći, ravnomerniji, regionalni razvoj i veću podršku lokalnim samoupravama koje su siromašnije, koje imaju manji prihod od poreza na zarade. Nažalost, čak pet amandmana, čak pet predloga amandman govori isključivo o tome da se Beogradu daje više nego što je čak 2011. bilo. Znači, bilo je i čak do 17%. Razumem da postoje veliki broj narodnih poslanika iz Beograda, i ja sam iz Beograda, ali moramo da se fokusiramo i na druge lokalne samouprave.
U ovom slučaju ovaj amandman pozdravljam, ali je finansijski neodrživ i zato je odbijen. Hvala.

Hvala vam, za mene je ovo bilo konstruktivno izlaganje. Hvala vam na tome.
Samo da pojasnim, ovde semantika, ovo jeste ustupljeni prihod, ne bih smela da govorim tako o porezu na imovinu, koji je sopstveni prihod, ali razumem nameru i hoću da vam kažem da sam usvojila i paziću u budućnosti. Hvala vam.

Ja vas molim da i sve narodne poslanike u ovom trenutku da ne vređate moje kolege ministre. Ministar finansija se ne krije, ponajmanje se krije od toga da brani jedan član, jedan stav jednog zakona. Tako da, ministri u Vladi Srbije imaju ozbiljne zadatke, ozbiljno se tim zadacima bave. Shvataju svoj posao apsolutno ozbiljno, u to vas ja uveravam, na kraju krajeva i rezultati, finansijski i ekonomski i svi drugi o tome dovoljno govore i Vlada Srbije funkcioniše kao jedan tim. Ja sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, razgovarala i sa premijerom i sa ministrom finansija, zajedno smo došli do ovog rešenja, tako da, pozvana sam i kompetentna da branim ovo, molim još jednom da se ne vređaju ministri u Vladi Republike Srbije, svakako ne ministri koji u ovom trenutku nisu u sali. Mene možete da vređate. Hvala vam.

Hvala vam.
Dobro jutro svima. Hoću još jednu stvar da kažem za Svrljig. Ako me neko nije čuo juče, stvarno posebna pohvala za Svrljig. Devastirana opština, jedna od najboljih u Srbiji, najprofesionalnijih. Rekla sam, ima 22 ljudi zaposlenih, manje od propisanog broja, odlukom o maksimalnom broju zaposlenih, nema kreditnog zaduženja.
Krajem 2012. godine, znači pre četiri godine, lokalna samouprava koja je završila prenos podataka iz matičnih knjiga u elektronski oblik i počela da ga primenjuje, devastirana opština. Svrljig ima samo 17% učešća rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima lokalnih samouprava. Dakle samo 17% daje za plate, ostalo ide u investiciona održavanja i po tome je jedna od 10 najboljih lokalnih samouprava u Srbiji. Tako da, hvala vam još jednom i svaka čast.

Hvala.
Prvo što se tiče centralizacije, juče smo ceo dan slušali, celo popodne o toj centralizaciji. Nisam čula stvarno do sada nijedan ozbiljan argument kako vi, zašto vama ovaj Predlog zakona govori da se ide u novu centralizaciju.
Upravo suprotno, dala sam tri argumenta, ali dobro ponoviću i danas ceo dan, nije nikakav problem. Ovim Predlogom zakona se uzima u proseku razlika u budžetu između onoga što je bilo i onoga šta će biti ukoliko ovaj cenjeni parlament usvoji ovaj Predlog zakona, je 2,3%. Za razliku od toga što jeste uzimanje preraspodela od lokalnih samouprava i nikome nije lako, ova Vlada, Vlada u tehničkom mandatu je usvojila najveći broj preporuka gradova i opština, Stalne konferencije gradova i opština.
Dakle, čuli smo i usvojili i promenili više nego što se pre čulo i menjalo i dobili smo podršku Stalne konferencije gradova i opština. Sada će da nam kažete da Stalna konferencija gradova i opština daje podršku zato što su u predsedništvu Stalne konferencije samo SNS opštine? Ko je za to kriv? Tako su građani glasali i šta sad, da li su građani krivi što su glasali?
Ima tzv. opozicionih opština u predsedništvu Stalne konferencije gradova i opština i oni su prepoznali da je ovo dobro za državu. Tako da smo dobili podršku. Ne znam sada kako da vam kažem. Vi sada kažete – pa dobili ste podršku zato što su građani glasali, 99% opština je SNS. Okej, dobili su podršku zato što Vlada ide na politiku štednje i racionalizacije. Zato su valjda dobili podršku. Ovaj Predlog zakona je u istom tom maniru.
Što se tiče suficita, suficit je za vraćanje dugova valjda. Ova Vlada promoviše Srbiju kao zemlju koja poštuje preuzete obaveze i možemo da pitamo da li su te obaveze bile dobre kada su preuzete, da li su uslovi kredita tada bili dobri ili su bili loši, ali mi moramo da ih vraćamo zato što je Srbija odgovorna država koja zaslužuje poštovanje i ovako se to poštovanje pokazuje.
Strašno mi je, stvarno mi je strašno, nisam vična u političkoj borbi, da kažete da se uzima od beba. To je meni stvarno dosta nisko. Nije mi okej, nije mi za parlamentarnu debatu i ovo je najniže što sam čula od kada sam ušla u ovaj parlament, ali dobro, nema veze.
Dakle, ne uzima se PDV od beba. Ono što se radi je da se menja način davanja tog PDV kako bi roditeljima omogućili da lakše dobiju PDV, a ne da skupljaju… Ne razumem.
(Zoran Živković, s mesta: Ne možete meni da se obraćate lično.)
Dobro. Nova sam u parlamentu. Neiskusna sam u parlamentu i ovo me je pogodilo. Izvinite.
Dakle, pored toga, mislim da ćemo sledeće nedelje promovisati taj Projekat „Bebo dobro došla na svet“ koji trenutno funkcioniše u 50 porodilišta u Srbiji i do kraja godine će funkcionisati u svim porodilištima u Srbiji, gde roditelji ne moraju da popunjavaju više prijave i obrasce, nego će elektronski da prijave bebu odmah za 10 minuta besplatno i na adresu na kojoj je beba prijavljena dobijaju, država im šalje podatke, izvod iz matičnih knjiga rođenih, karticu zdravstvenog osiguranja. Tako da će to postati mnogo lakše sada nego što je bilo pre i automatski sa tim procesom će ići prijava za PDV.
Što se tiče pregovora sa MMF, mislim da sam to dosta juče obrazložila. Predlozi MMF se ne uzimaju, to ste i sami rekli kada ste pomenuli cenu struje, zdravo za gotovo i ne poštuju se 100%. Pregovaramo i nalazimo načine. Na kraju krajeva, rezultat pregovora je što se ovde ne uzima osam milijardi dinara, nego 4,8 milijardi dinara. Hvala vam puno.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Hvala vam.
Čudim se sama, realno je prvi put da se slažem u nečemu sa narodnim poslanikom gospodinom Zoranom Živkovićem. Mislim da je najnormalnija stvar da se bebe prijavljuju elektronski, da roditelji ne treba kada dobiju bebu da trče po lokalnim samoupravama, po šalterima, da skupljaju papire, već da treba da budu kod kuće sa tom bebom, a država da im pošalje na kućnu adresu sve podatke. Nažalost, to će se desiti tek sada, odnosno već se dešava u 50% Srbije, nije se desilo ranije, ali se slažemo da je to najnormalnija stvar i kada je najnormalnija stvar i verovatno najlakša stvar na svetu, onda ste mogli i vi da je uradite.
Što se tiče debate u parlamentu, izvinjavam se ovom Domu za moje neiskustvo, nepoznavanje pravilnika. Trudiću se da to popravim u mom radu. Apsolutno sam bila isprovocirana rečenicom da ova Vlada uzima od beba jedan dinar, mislim da to nije kultura parlamentarnog dijaloga. Pritom, mislim da je to apsolutna i notorna neistina i za to imamo činjenice. Nije činjenica kada kažete – ne, uzima, a ja kažem - ne uzima, nego mi imamo dokaz da ne uzima, a to ćete videti sledeće nedelje, ako ne znate sada, ali pretpostavljam da znate.
(Marko Đurišić, s mesta: Hajde sada da vidimo.)

Na kraju krajeva, moje iskustvo je svakako limitirano u ovim debatama. Moj fokus su rad i rezultati, vaš fokus je priča i uvek ću se odlučiti da radim, a ne da pričam. Hvala puno.

Još jednom da probam da kažem osnovne razloge za ovaj zakon, ali se vraćamo na debatu od juče. Znači, 2011. godine smo imali, da ponovim, potpuno neverovatno povećanje udela lokalnih samouprava u porezu na zarade, sa 40% na 80%, što nije praksa ni u jednoj zemlji. Imali smo tu odluku koja, ruku na srce, narodni poslanici su to juče rekli, to nisam ja izgovorila, koja je bila par ekselans politička. Imali smo 2008. godine povećanje penzija. Takođe politička odluka. Nije ni jedna ni druga odluka bila zasnovana na analizama i na planu šta će da se desi dobro ovoj Srbiji, njenim građanima i lokalnim samoupravama ako se ovo sve bude povećalo. To tada nije bilo važno.
Sada postoji neka Vlada koja mora da menja te odluke i donosi nepopularne poteze, da bi ispravila takve odluke u korist građana Srbije, a, na kraju krajeva, u korist tih lokalnih samouprava i borila se da ne bude ta ravnoteža narušena, nažalost, u ovom trenutku, na taj način da ugrozi održivo finansiranje lokalnih samouprava i kvalitet usluga koje oni pružaju građanima. To je poenta ovoga. Dakle, ispravljanje grešaka iz prošlosti, a mislim da je i Fiskalni savet to rekao, a ne bi rekla da je Fiskalni savet neobjektivna institucija i da nije dovoljno profesionalan.
Što se tiče tehničke Vlade, ja sam rekla da su se čuli komentari koji su bili u javnoj raspravi u vreme prethodne Vlade, u vreme njenog mandata – decembar 2015. godine. Čuli su se komentari i ova Vlada ih je usvojila.
Što se tiče Aleksandrovca, razumem političku debatu i to da idemo na to da Vlada uzima jedan dinar od beba, a sada idemo na smrt dve devojke i sve je to deo političke debate. Ja iskreno nisam za to, ali u redu. Aleksandrovac je svakako jedna od onih opština na kojima ima puno da se radi sa njom, da svi zajedno utegnemo u tim finansijama. Aleksandrovac je recimo, lokalna samouprava koja čak 33% svog budžeta daje na plate što je preko republičkog proseka koji i sam nije dobar, tako da je moguće da Aleksandrovac posluje na bolji način i to nema nikakve veze sa ovih 2,3% razlike u budžetu. Dakle, ona Aleksandrovcu neće ni pomoći ni odmoći da uspostavi gromobrane ukoliko lokalna samouprava želi da postavi gromobrane, a prethodna Vlada je usvojila, odnosno počela da primenjuje, Vlade pre toga su usvojile, ova je počela da primenjuje metode kontrole kako se troše finansije lokalnih samouprava, a na kraju krajeva koliko ljudi zapošljavaju i koliko troši na plate, tako da ćemo nastaviti u tom smislu. Hvala vam.

Hvala vam.
U redu je, meni ne smeta da ponavljamo ono što je bilo juče i ja mogu da odlučim možda da se uzdržim od ove debate, zato što se ponavljamo, ali nekako stvarno želim da probam da uvek odgovorim narodnim poslanicima kada mislim da se ne razumemo.
Kada kažete - ko treba da štedi? Svi treba da štede, svi treba da štede i svi i štede. Dakle, svi moramo da štedimo, u takvoj situaciji se zemlja nalazila, takvu je ova Vlada, odnosno prethodna zatekla i svi treba da štede.
Što se tiče državne uprave, državna uprava se od 2015. do danas smanjila za nekih 20 hiljada ljudi. Nije istina da Republika uzima od lokala i da ne radi ništa. Dakle, Republika je krenula od sebe, odnosno, da podsetim, jeste, neke lokalne samouprave su čak krenule u profesionalizaciju pre centralnog nivoa, ali svi treba da štede i to je odgovor na vaše pitanje i to donosi i ovaj zakon.
Što se tiče uzimanja penzija i sada uzimanja lokalnim samoupravama, opet se vraćam na dijalog pre pet minuta. Dakle, ako ste u jednom trenutku kao država, neracionalno podigli plate, kada je i po svim ekonomskim analitičarima, objektivnim, rečeno - tada je krenuo sunovrat, vi sada morate da radite neke korektivne mere ako ste odgovorna Vlada, a ova Vlada je odgovorna.
Znači, pričamo o penzijama, koje su potpuno neracionalno podignute zbog političkih poena, koje sada neko treba da dovede u balans i to je urađeno i penzioneri su i dalje podržali ovu Vladu na izborima. Tako da, kad ko treba da štedi, ti ljudi koji su trebali da štede su znali zašto štede.
Što se tiče zakona od 2011. i vi sada ovako zdušno govorite o decentralizaciji i o tome kako mi sada ne trebamo, vi ste glasali protiv tog zakona, u 2011. godini, tog zakona koji je tražio da se sa 40% poreza na zarade podigne na 80%. Dakle, glasali ste protiv tog zakona. Sada kažete - ne ovaj zakon je. Šta ste hteli, na 90% da povećamo? Ali, dobro. Sada kažemo - okej, sada ovaj zakon koji uspostavlja tu ravnotežu, koju ste valjda želeli tada kada niste glasali za taj zakon, vi sada glasate i protiv ovog zakona. Dakle, u redu, ali smo da se razumemo da se sada uspostavlja ravnoteža i da se ide na poteze koji su teški, ali nemojmo da kritikujemo poteze koji su teški, ali su konačno ozbiljni.
Da li gradonačelnici brinu o svojim građanima koji su podržali donošenje ovog zakona? Mislim da apsolutno brinu i o građanima i o državi kao takvoj, isto tako što su brinuli penzioneri. Dakle, brinu, i to što podržavaju ovakav Predlog zakona i to što su zdušno učestvovali u javnoj raspravi i davali svoje komentare, jako, jako, konstruktivne, potkrepljene brojevima, koji su onda usvojeni, govore o ozbiljnom stavu gradonačelnika i predsednika opština i tome da oni brinu o svojim građanima i o svojoj državi. Hvala vam.