Hvala vam mnogo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, danas ponovo imam ogromnu čast da predstavim Predlog programa Vlade Republike Srbije za naredni mandat i zamolim za podršku, kako bi Srbiju nastavili uspešno da vodimo i u godinama pred nama.
Kada sam predstavljala Program Vlade pre dve godine, u oktobru 2020. godine, u godini kada je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa, od pandemije španskog gripa 1918. godine, malo ko je mislio da će teška i izazovna vremena tek doći. Svi u svetu su očekivali da će nakon uspešne borbe protiv korona virusa doći vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje. Nažalost, desilo se sve suprotno tome.
Pandemija je ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke. Najvažnija je, čini mi se, bila ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u godinama i decenijama pred nama bilo bezbednije.
Sa izumom vakcina i još jednom pobedom ljudskog znanja, stručnosti i nauke nad bolešću, pandemija je stavljena pod kontrolu. Srbija je u prethodne dve godine pokazala, kao što smo i obećali tog oktobra 2020. godine, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije. Kao apsolutni prioritet Vlade, ako se sećate, tada smo definisali brigu o zdravlju građana i borbu protiv Kovida-19. Od tada do danas izgradili smo i otvorili tri kompletno nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja i zahvaljujući ovome spasili smo bukvalno na hiljade života i omogućili građanima koji su bolovali od drugih bolesti da se tokom pandemije leče.
Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, drugi u Evropi nakon Velike Britanije nabavili vakcine protiv Kovida-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. godine. Nabavili smo čak pet različitih vakcina: „Fajzer“, „Sputnjik“, „Sinofarm“, „Astra Zeneka“, „Moderna“ i zahvaljujući elektronskoj upravi napravili smo jedan od najefikasnijih sistema na svetu za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina, kako bi maksimalno olakšali našim građanima. Srbija je zahvaljujući tome bila glavna vest u svim svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu, i to u medijima kao što su SNN, BBC, „Rojters“ i drugi. Srbija je zemlja u koju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, zemlja koja je tada pritekla u pomoć drugim državama u regionu, ali i parterima iz Evropske unije, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu.
Paralelno smo nastavili, bez ikakve pauze usled pandemije, jačanje našeg zdravstvenog sistema kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva. Tokom prethodne dve godine završili smo renovirani Klinički centar Srbije, započeli smo radove na rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine, koji ćemo završiti u mandatu ove Vlade.
Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što ostaje prioritet da što pre krenemo da ga gradimo. Završili smo novi objekat Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ i nastavili rekonstrukciju i izgradnju ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite po čitavoj Srbiji, od Prokuplja do Kikinde.
Tokom pandemije smo tri puta povećali plate zdravstvenim radnicima, u aprilu 2020. godine 10%, u januaru 2021. godine dodatnih 5% i januaru ove godine dodatnih 8%. U decembru 2020. godine zdravstveni radnici su dobili jednokratnu finansijsku stimulaciju od 10.000 dinara, kao još jedan znak zahvalnosti za sve ono što su činili tokom pandemije i za svu borbu.
Obećali smo takođe tog oktobra 2020. godine da ćemo se bez obzira na sve izazove dalje boriti za bolji životni standard građana Republike Srbije. Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije investirali smo blizu devet milijardi evra kako bi sačuvali radna mesta, kako bi sačuvali produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća. I u ovoj oblasti smo pokazali i snagu i otpornost. Prema podacima Svetske banke, Srbija je samo jedna od deset država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Svi ostali na svetu su imali povećanje nezaposlenosti. Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9%. Prosečne plate su preko 600 evra. Poslednji pokazatelj, to je avgust ove godine, prosečna plata u Republici Srbiji – 641 evro i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine.
Kada je započela pandemija, penzionerima smo isplatili 500 evra jednokratne pomoći, svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti 200 evra, našim ljudima na Kosovu i Metohiji smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao i po 200 evra za nezaposlene.
I pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju i time smo generisali dodatan rast u teškim vremenima, takođe je ova mera imala pozitivan psihološki efekat, poslužila da naši ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom.
Nastavili smo takođe, uprkos izazovima sa privlačenjem investicija, i neverovatno, u 2021. godini, i dalje godina pandemije, zabeležili smo rekordni nivo stranih direktnih investicija u Republici Srbiji od 3,7 milijardi evra. Ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak nešto viši nivo investicija. Samo od oktobra 2020. godine imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena-temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta u Srbiji. Među najznačajnijim investicijama tu su svakako „Tojo Tajers“, „Nidek“, „Kontinental“, CTF, „Brose“, NCR i druge. Posebno u prethodne dve godine bio je primetan rast investicija koje obezbeđuju veću dodatnu vrednost istraživačkih i razvojnih centara, sofisticiranih poslova i proizvodnje, što znači i kvalitetnije i sve bolje plaćene poslove u Republici Srbiji.
Sve ovo, kao i projekti izgradnje putne i železničke infrastrukture, omogućilo nam je da kumulativno u ove dve godine pandemije imamo jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, odnosno da budemo drugi u Evropi, odmah nakon Irske. U dve krizne pandemijske godine naš BDP u 2020. godini pao je za samo 0,9%, dok je u 2021. godini rastao čak 7,5%.
Tokom mandata prethodne Vlade započeli smo izgradnju većeg broja auto-puteva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku danas u Srbiji imamo 12 projekata u implementaciji, u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica.
Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i svakako istorijskih iskoraka u našoj zemlji ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji i danas se vozom od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od pola sata brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove buduće Vlade.
U prethodne dve godine bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad.
U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša čija je priprema u toku.
Zahvaljujući rastu koji smo zabeležili BDP Srbije prvi put u istoriji prešao je 50 milijardi evra, 53,3 milijarde evra u 2021. godini, da budemo precizni. Ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra. Mnogo je ovim rezultatima svakako doprineo naš sektor informacionih i komunikacionih tehnologija koji je postao neverovatno, ali istinito, generator čak polovine novih radnih mesta u 2021. godini. Danas je naš najjači neto izvozni sektor i jedna od najboljih referenci napredne Srbije.
Naš rad od 2016. godine i to što smo digitalizaciju definisali kao osnovni prioritet Vlade 2017. godine, dao je neverovatne rezultate.
Prošle godine zabeležili smo rekordan broj startap kompanija, investicija i ekvizicija u naš startap ekosistem.
Izvoz našeg IKT sektora, dakle naših ideja, naše pameti, našeg rešenja, naše kreativnosti, prošle godine je dostigao blizu dve milijarde evra, ove godine očekujemo da će izvoz preći 2,6 milijardi evra. Prema proceni Eurostata rast broja zaposlenih u IKT sektoru u Srbiji od 2016. godine je 51,2% što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.
U oblasti vladavine prava u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način uz učešće stručnih organizacija, organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke i stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i ovo će ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne Vlade, rezultata SNS i naše koalicije.
Ovo će sprečiti, i to mi je izuzetno važno da kažem svim građanima koji nas danas slušaju, ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv. reforma pravosuđa iz 2009. godine kada je bukvalno preko noći 837 sudija ostalo bez posla i ako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma pravosuđa građane Srbije koštala je 44 miliona evra, odnosno preko 44 miliona evra samo kroz naknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji nije u potpunosti oporavilo ni nakon 10 godina.
Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih i omogućiće uz niz drugih mera koje sprovodimo efikasnije sudstvo i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše.
I, pored izmene Ustava, koje su u zdravstvo i borbu za bolji životni standard građana obeležile mandat prethodne Vlade, urađeno je još mnogo stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, implementacija preporuka odira, otvaranje nove palate pravde u Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. osnovnih prava građana Srbije i još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama u oblasti pravosuđa i svakako u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti budućoj Vladi, zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo.
Obećali smo takođe, ako se sećate, bezkompromisnu i bespoštednu borbu protiv mafije. U velikoj akciji MUP-a, BIA, u koordinisanoj akciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 4. februara 2021. godine uhapšeni su Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 14 članova njegove kriminalne grupe.
Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesuirana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu zbog izvršenih krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljeno proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje i ovo je takođe jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu.
I, mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine i u oblasti zaštite životne sredine, kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, u pitanjima populacione politike, jer smo usvojili set mera koje je obezbedio nikada veća davanja za novorođenu decu i finansijsku podršku majkama i porodicama sa decom u oblasti kulture, gde smo predstavili idejno rešenje nove koncertne dvorane u Beogradu, završili kompletnu rekonstrukciju, odnosno uspostavili plan i program za kompletnu rekonstrukciju i uređenje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, izdvojili sredstva za ogromna ulaganja u našu televizijsku i filmsku produkciju, uvođenje programa nacionalna prestonica kulture da bi decentralizovali kulturu, dali podršku Novom Sadu koji je postao najuspešnija evropska prestonica kulture itd.
U oblasti inovacija gde smo izdvojili nikada veća sredstva za Fond za nauku i Fond za inovacije. U oblasti poljoprivrede gde nikada nismo imali veći budžet za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, ulaganju u sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, podršku organskoj poljoprivredi itd.
Takođe, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu, i ravnomernog regionalnog razvoja u oblasti sporta i u svim ostalim oblastima. Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava.
Svakako će međutim, naredna Vlada imati izazove mnogo veće, mnogo zahtevnije, nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine. Kao što sam naglasila na početku, svako na svetu je mislio da nakon pandemije dolaze bolji dani, dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata, rat na evropskom kontinentu.
Od 24. februara ove godine sve u svetu, a posebno na evropskom tlu se promenilo. Gotovo jedina spoljno-politička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj federaciji, a dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija i svet polako, nažalost od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.
U političkom smislu deluje mi da su emocije nadvladale razum i da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom i u takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, da zadrži svoju stabilnost, nastavi svoj rast i razvoj i to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade.
Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i uz razumevanje i podršku vas, poštovani narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Manuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne i upozorio da dolazi kraj obilja i bezbrižnosti. Nikoga zato neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biti energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nova energetska politika Republike Srbije.
Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, da pokušavamo nove stvari, da menjamo ustaljen način razmišljanja, usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete i pokažemo da i sada u ovoj oblasti možemo da ponovimo ono što smo radili u zdravstvu u prethodne dve godine.
U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane „Kostolac B“, što znači dodatnih 350 megavata za naš energetski sektor.
Završavamo i izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj.
Nastavljamo sa izgradnjom HE „Buk Bijela“ u Bosni i Hercegovini, zajedno sa elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatnih 115 megavata.
Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica“ i „Đerdap 3“, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.
Moraćemo takođe, da radimo na izgradnji naftovoda kako bismo diversifikovali i ovaj izvor i rute snabdevanja.
Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane, nesigurne i da koriste pitanja energetike i energetsku infrastrukturu za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade.
I, sve u svemu, u novu energetsku politiku Srbije planiramo u narednim godinama ulaganje od čak 12 milijardi evra i to u okviru našeg razvojnog plana „Srbija 2025“.
Nova energetska politika Srbije svakako podrazumeva i nastavak zelene tranzicije u ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada.
Mi uvek treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije, da će njihove posledice biti sve veće i da se mi za to moramo pripremiti, a da je ovo posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu.
Pred nama je, takođe, i pitanje kako da u ovako teškim okolnostima nastavimo kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, zadržimo kontinuirani rast plata i penzija i da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, da nam javni dug ne prelazi 60% našeg BDP-a i da polako postepeno smanjujemo naš deficit koji se akumulirao tokom pandemije.
Jedini odgovor na to je da dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede možemo da stvorimo taj prostor za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija i zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade, a to je BIO4 kampus.
Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi danas moramo da idemo dalje, a to dalje znači biotehnologije. U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Učenici koji se školuju po dualnom modelu obrazovanju se u većem procentu zapošljavaju sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, i možda još važnije, dugoročno je to što je znatno više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu obrazovanja.
Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualno modelu čak 69% je već zaposleno. Oni koji su školu završavali po klasičnom modelu, kod njih je stopa zaposlenosti 42%. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom modelu 65.361 dinar.
Moramo da povećamo i obuhvat dualnog modela obrazovanja na fakultetima i animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja na visokom školstvu. Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu inovacijama u našem nastavnom programu. To je ono što smo postigli te 2017. godine, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Već 2018. godine dramatično povećali broj IT odeljenja u srednjim školama. Onda uveli digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije i u osnovne i u srednje škole i danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi. Osnovali smo prošle godine Institut za razvoj veštačke inteligencije i uveli multidisciplinarne magistarske studije koje našim studentima omogućavaju da steknu mnogo bolje znanje i veštine u inovativnoj privredi.
Nastavljamo da ulažemo u kvalitet povezivanja škola na internet i opremanje kompjuterima, a početni ciklus povezivanja svih naših škola i opremanja, započeto 2017. godine, završavamo upravo ove školske godine.
Moramo još mnogo više da uložimo u nauku, jer ulaganje u nauku znači inovacije i bolju konkurentnost. Godine 2019. smo osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante i danas vidimo rezultate toga, ali očigledno moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja, da ulaže u nauku, istraživanje i razvoj kako bi poboljšala, povećala svoju konkurentnost i produktivnost.
Imajući u vidu da je danas stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao što sam rekla, 8,9%, jedan od dva načina da se generiše dodatni rast je ili zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti, korišćenjem inovacija i tehnologije i upravo za ovo je nauka i veza između nauke i privrede ključna. Zato će uloga nauke i inovacije tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vladi značiti više nego ikada pre.
Tokom sledeće godine završićemo izgradnju Biosens instituta, završićemo Centar izvrsnosti u Kragujevcu, započeti realizaciju treće faze državnog DATA centra u Kragujevcu. Počećemo da gradimo industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, u Čačku i u Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekta ložionice u Beogradu u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.
Kada smo otvorili prošle godine Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili idejni projekat za BIO 4 kampus, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji ovog važnog kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.
Ovo će nam, takođe, dodatno pomoći da unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade. Uz infrastrukturu u zdravstvu, povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije.
Vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa Srbija 2025. Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i autoput od Rume do Šapca.
Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra. Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.
Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja.
Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne programe i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično.
Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan samo kao deo šire evropske porodice. I EU se može, svakako, mnogo toga zameriti, ali ona jeste najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i strateški naša krajnja destinacija jeste u Uniji.
Mi smo tokom mandata prethodne Vlade prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU. Evropska unija je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 – Osnove, a prošle godine smo otvorili još jedan Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje. Srbija je sada spremna i za otvaranje Klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast. U svoja dva poslednja izveštaja o napretku, Evropska komisija je zemljama članicama EU preporučila da sa Srbiju otvore i ovaj klaster.
Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu zavisi od čitavog niza faktora. Ali, moram da budem sasvim iskrena. Nažalost, čini mi se da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi.
Dugo smo, poštovani narodni poslanici, slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava, a danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja. Pod jedan – da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji? I pod dva – koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom? Što je, ako to mogu da kažem tako, samo po sebi cinično, jer Priština ni danas, skoro deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma, zajednicu srpskih opština.
U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo. Pre svega, zato što su te reforme dobre za nas, za naše građane, naš narod, zato što snaže našu ekonomiju i privredu i zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom. Takođe, zato što je vladavina prava i jake institucije nešto čemu mi težimo.
Srbija će nastaviti i da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva sa ostalim državama. Zato nam je bilo toliko važno što smo u mandatu prethodne Vlade u oktobru prošle godine organizovali komemorativni sastanak povodom šezdesetogodišnjice prve Konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, na kojem je učestvovalo 120 delegacija.
Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Aleksandar Vučić, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu.
Među najznačajnije bilateralne posete Srbiji od oktobra 2020. godine spadaju oproštajna poseta kancelarke Angele Merkel, poseta kancelara Olafa Šolca, odlična poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Zadržali smo intenzivnu dinamiku kontakata sa Francuskom. Predsednik Vučić se u prethodne dve godine redovno sastajao sa predsednikom Makronom. Ja sam imala prilike da se sastanem sa predsednikom Vlade Francuske tokom posete Parizu u februaru ove godine.
Od ogromne važnosti nam je bila poseta predsednika Arapske Republike Egipat Abdela Fataha el Sisija, kao važan signal za dalje jačanje i saradnju između Srbije i Egipta. Ostaće upamćeno da je poseta premijera Španije Pedra Sančeza u julu ove godine bila prva u istoriji poseta predsednika Vlade Kraljevine Španije Republici Srbiji.
Imali smo čast da ugostimo i predsednika Turske, a predsednik Vučić u prethodne dve godine imao je tri sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Izuzetno značajno za dalji razvoj našeg čeličnog prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom bila je poseta njihovog ministra spoljnih poslova Van Gija, kao i učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i susret sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đipingom.
Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD, čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo i sa kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju. Sa prijateljima iz UAE smo potpisali ugovor o saradnji dve vlade, a bilo nam je, takođe, izuzetno značajna poseta predsednika UAE Šeika Muhameda bin Zajeda u oktobru ove godine kao veliki znak prijateljstva i podrške u teškim vremenima.
Nastavili smo da razvijamo odnose sa drugim partnerima, poput Japana, sa čijim premijerom Fumiom Kišidom sam imala prilike da se susretnem pre nešto manje od mesec dana.
Ugostili smo saveznog kancelara Austrija Kneza Alberta Drugog od Monaka, predsednika Slovenije, predsednika Slovenije, predsednicu Mađarske, predsednika Vlade Mađarske, održali Šestu zajedničku sednicu Vlade Mađarske i Srbije u septembru 2021. godine u Budimpešti.
Tu su i posete predsednika Vlade Crne Gore, Grčke, Češke, ministara spoljnih poslova Italije, Turske, Vatikana, odnosno Svete stolice, Danske, Kipra, Letonije i mnoge druge, i to tokom dve godine pandemije Korona virusa, kada su putovanja bila teška.
Vlada Republike Srbije ima obavezu da u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, da vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese. Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo svakako raditi.
Istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu, kao međunarodne priznate države, na isti način kako se danas potpuno ispravno brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN i da se dosledno poštuje i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav.
Po leđima Srbije je prvi put posle Drugog svetskog rata na evropskom kontinentu izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je bez odluke Saveta bezbednosti UN zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je tada brutalna agresija, agresija čista kao suza i ništa drugo do agresije kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovoga veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država brutalno prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Ove stvari su te koje su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste.
Zato svi, svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli, u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju - da li smo mi koji smo učestvovali u bombardovanju SFRJ 1999. godine imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu bez konsultacija i odluke Saveta bezbednosti UN? Takođe, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država? I konačno, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali relevantnu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili smo je jednostavno ignorisali? U odgovorima na ova pitanja će se možda naći razumevanje za trenutnu poziciju Srbije koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.
Svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje. Naše crvene linije su sasvim jasne. Nama su svetinja interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, ali takođe i u skladu sa principima međunarodnog prava - neselektivno i apsolutno, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To su naše crvene linije i to je naša svetinja.
Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi Otvoreni Balkan i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Još jednom ponavljam da je ova inicijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
Mi ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, potpuno prirodno i logično, prvi sporazum o normalizaciji - Briselski sporazum mora biti u potpunosti implementiran. Mi zato s punim pravom očekujemo od EU, kao potpisnice Briselskog sporazuma i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro 10 godina, obezbede osnivanje ZSO sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma.
Nastavićemo svim snagama, kao buduća Vlada Republike Srbije, ako dobijemo vaše poverenje, da podržavamo naš narod na Kosovu i Metohiji, da ulažemo u naš narod, nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine još osam zemalja nam je uručilo zvanično notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine.
Vlada Republike Srbije će nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona. Podrška će, pre svega, biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, jer od suštinskog značaja je ovo za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda. Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum, čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, što pokazujemo izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva.
Još više ćemo raditi na jačanju naših ljudi iz inostranstva. Tokom mandata prethodne Vlade pomogli smo osnivanje organizacije „Tačka povratka“ koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiji, pa smo tako na kraju 2021. godine zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu.
Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima ne postoji stvar koja nije važna ili je manje bitna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud. Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem od ministara da pokažu u svakom trenutku i svakoga dana dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije u čijem interesu, za čiji interes isključivo treba da radimo.
Poštovani narodni poslanici tim koji sve ovo treba da iznese je: prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić; potpredsednik Vlade, odnosno kandidat za potpredsednika Vlade, ministra finansija – Siniša Mali; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra odbrane – Miloš Vučević; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra kulture – Maja Gojković; kandidat za ministra unutrašnje i spoljne trgovine – Tomislav Momirović; kandidat za ministra privrede – Rade Basta; kandidat za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Jelena Tanasković; kandidat za ministra za životnu sredinu, odnosno zaštitu životne sredine – Irena Vujović; kandidat za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Goran Vesić; kandidat za ministra rudarstva i energetike – Dubravka Đedović; kandidat za ministra pravde – Maja Popović; kandidat za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Aleksandar Martinović; kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Tomislav Žigmanov; kandidat za ministra unutrašnjih poslova – Bratislav Gašić; kandidat za ministra za evropske integracije – Tanja Miščević; kandidat za ministra prosvete – Branko Ružić; kandidat za ministra za nauku i inovacije i tehnološki razvoj – Jelena Begović; kandidat za ministra zdravlja – Danica Grujičić; kandidat za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Nikola Selaković; kandidat za ministra za brigu o porodici i demografiji – Darija Kisić; kandidat za ministra za turizam i omladinu – Husein Memić; kandidat za ministra sporta – Zoran Gajić; kandidat za ministra za brigu o selu – Milan Krkobabić; kandidat za ministra za telekomunikacije i informisanje – Mihajlo Jovanović; kandidat za ministra za javna ulaganja – Marko Blagojević; i ministri bez portfelja – Novica Tončev, Đorđe Milićević i Edin Đerlek.
Samo par reči o kandidatima za ministra.
Poštovani kandidati za ministre, uvek i svakom trenutku imajte na umu da nema, ne postoji veća čast od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Konačno, želim da naglasim još jednu važnu stvar - ova 2022. godina je godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. Pre 10 godina Srbija je bila ekonomski uništena i poražena. Srbija je bila zgažena i na kolenima. Poljoprivreda je bila zapuštena. Industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25%, da budem precizna 25,9%. Nezaposlenost mladih preko 51%.
U to vreme naša zemlja se po svim kriterijumima nalazila na začelju zapadnog Balkana, javni dug je rastao, BDP je padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija skoro da nisu ni postojali. Čak, ako se setite i kada smo mi 2016. i 2017. godine rekli, ja sam držala taj ekspoze ovde 2017. godine, da je to upravo naša razvojna šansa oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.
Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene, tražili izlaz iz krize, tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku. Tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja.
Srpska napredna stranka i koalicija okupljena oko naše stranke preuzela je u tako teškim okolnostima odgovornost za Srbiju. Svojim radom zajedno sa građanima u prethodnih 10 godina doneli smo političku stabilnost. Od tada do danas predsednik Republike Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnost, dijalog i napretka.
Posvećenošću, odlučnošću, verovanjem u Srbiju, verovanjem u naše ljude i vrednim radom Srbija je krenula napred. Od zemlje kraha na korak od bankrota došli smo do društva mogućnosti. Stabilizovali smo javne finansije, privukli investicije, otvorili radna mesta.
U poslednjih 10 godina izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. Klinički centar Niš, koji smo otvorili u decembru 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen Klinički centar u istoriji Srbije. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva - kompletan Koridor 10, autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora, rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd – Novi Sad. Otvorili smo četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Pre ovoga Srbija nije imala nijedan jedini naučno-tehnološki park.
Osnovali smo tri nova naučna instituta, a znate kada su se pre toga osnivali naučni instituti? Poslednji naučni institut osnovan je u doba SFRJ, pa onda tek od 2014. godine nadalje.
Nakon 10 godina od zatvaranja ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti, nakon 15 godina Narodni muzej. Uveli smo programiranje u škole, povezali škole na internet, osnovali Fond za nauku. Više od 100 puta, da budem precizna i tačna, 104 puta smo uvećali budžet za filmsku produkciju u Srbiji. Toliko samo o jednom aspektu kulture.
Promenili Ustav Srbije kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina. Uveli smo elektronsku upravu. Izgradili državni Delta centar i još mnogo, mnogo toga.
Ipak, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina našeg višegodišnjeg rada i to što smo Srbiju stavili na noge i što je danas Srbija nezavisna, samostalna država koja odlučuje o sopstvenim pitanjima i sopstvenoj sudbini.
Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda i da nismo dosegli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni Plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti, štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine i svakako ne bismo mogli na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana tokom pandemije.
Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile shodno svojim interesima.
Pre 10 godina, poštovane građanke i građani, Republike Srbije pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Kao što ste čuli, u avgustu ove godine bila je 641 evro, a do kraja ove godine preći će 700 evra. U samo 10 godina više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji.
Pre 10 godina u Srbiji je bilo 1.860.000 zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2.300.000 zaposlenih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440 hiljada novih radnih mesta. Nezaposlenost pre 10 godina bila je 25,9%, nezaposlenost danas je 8,9%. Minimalna zarada pre 10 godina iznosila je 19.447 dinara, uz tu rekordnu nezaposlenost od 26%.
Od 1. januara 2023. godine minimalna zarada će iznositi 40.020 dinara. Prosečna penzija u Republici Srbiji će od 1. januara 2023. godine, sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine kumulativno oko 20,8% biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina iznosila je 203 evra. Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijarde evra. Pre 10 godina izvoz našeg IKT sektora bio je 375 miliona evra. Mi smo za 10 godina više nego sedam puta uvećali izvoz našeg IKT sektora, naše pameti, naših inovacija, naše kreativnosti. Samo tako što smo verovali u nas i da možemo da se takmičimo sa najbogatijima i onima koji su u svakom smislu do tada bili mnogo uspešniji od nas.
Konačno, ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre 10 godina BDP Srbije bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne nove vrednosti za naše građane, da smo praktično za 10 godina skoro duplirali naš BDP.
Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala – i merama fiskalne konsolidacije, i izvlačenjem zemlje od bankrota i poplavama, migrantornom krizom, pandemijom korona virusa, sukobom svetskih razmera u Ukrajini. Uprkos svemu tome, sve ovo smo uspeli da uradimo. Ova Vlada i svi njeni članovi moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koje moraju da ponesu.
U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage, načina i prostora da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina i moramo da nastavimo da napredujemo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje. Za naš narod i za našu Srbiju, živela Srbija!

Hvala vam.
Pokušaću nekako da sažmem sve ovo što je pomenuto, ali biće prilike svakako i tokom današnjeg i tokom sutrašnjeg dana. Rekla bih tri važne stvari na početku koje, čini mi se, jesu najbitnije.
Prvo, da, složiću se ja sa vama, jeste, nažalost, sve pre nas bila propast, koliko god ste vi to cinično rekli. Da, u pravu ste. Ta rečenica koju ste izgovorili je apsolutno tačna. Ja se zbog toga ne radujem i nije mi drago, jer sa ovim uspesima i svim onim šta smo radili i kako smo radili poslednjih deset godina, da je bilo nešto bolje pre nas, mogli smo do sada da dođemo do toga da budemo Luksemburg, a mi se i dalje borimo da budemo nešto bolje od nekih država-članica Evropske unije, kao što je Bugarska, što ćemo i biti, verujem, pre kraja ove godine, ali opet, pre deset godina smo bili začelju Zapadnog Balkana. Osim Albanije, svi ostali su imali i veće plate i veće penzije od nas i bolju fiskalnu situaciju i manji javni dug i manji deficit. Dakle, tu smo se negde borili sa Albanijom. Deset godina je bilo potrebno da radimo da postanemo apsolutno neprikosnoveni u ovom regionu Zapadnog Balkana, da počnemo da se takmičimo sa makar nekim državama-članicama Evropske unije, ali da je pre nas bilo bolje, i to bi sve izgledalo drugačije.
Druga stvar, tako je, ovo je jeste Vlada kontinuiteta i svako ko ne želi da vidi Vladu kontinuiteta svakako ne treba da glasa i verujem da neće glasati za ovu vladu. Ja verujem da bi vi glasali, kao što sam videla te planove o postizbornim koalicijama, valjda za Vladu kontinuiteta tu koja je bila do 2012. godine, da nastavimo da nam raste nezaposlenost i da umesto toga što nam je nezaposlenost 25,9%, nezaposlenost mladih preko 51%, valjda da predstavite ekspoze u kom je cilj da opšta nezaposlenost dostigne nezaposlenost mladih od 51% u narednom mandatu Vlade. Jer to bi bio kontinuitet vlada do 2012. godine. I ako može stopa javnog duga da ide na 150% BDP-a. Ako možemo šta god da uradimo da se nikada ne završi Koridor 10, pošto se ipak na kraju krajeva do tada gradio već 12 godina, i ako možemo da nikad ne uložimo ni u jednu železnicu, pošto je voz kao metod transporta u Republici Srbiji bio zaboravljen, izgubljen i bez perspektive. Tako da bi to bila Vlada kontinuiteta za koju bi vi glasali. Ali na svu sreću, građani Republike Srbije žele da vide kontinuitet sa ovim vladama od 2013. godine pa nadalje.
Treća stvar je ova da je meni Vladu pravio predsednik Republike Srbije i predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, što dovoljno govori o tome da vi krećete od sebe, pošto bi vama Vladu pravila Viola fon Kramon. I Dobrici Veselinoviću Vladu pravi Viola fon Kramon, tako bi mu pravila i gradsku skupštinu, tako da sve je to isto. Ali kako da vam kažem, ja se ponosim time što meni Vladu ne pravi ni Viola fon Kramon, ne prave mi ni ambasadori, a ne prave mi ni tajkuni, kao što je to nekada bilo u vladama vašeg kontinuiteta. U vladama kontinuiteta za koje bi vi glasali, skupe se u kafani dva ambasadora i jedan tajkun i naprave Vladu. Vidite, za takvu Vladu bi vi glasali. Mi ne bi nikada.
Tako da, mi smo Vladu pravili zajedno. Ponosim se što radim sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno se ponosim što radim sa njim i drago mi je što uvek mogu da ga pitam za savet i o tome šta misli o svemu, pa i o tome ko bi možda mogao da bude dobar ministar. Takođe mi je i najveća čast što sam član Srpske napredne stranke, pa i onda u stranci pričamo o tome kako bi mogli da pravimo dobru Vladu.
Tako da smo mi zajedno pravili Vladu. Vlada je prosrpska, naša je Vlada, bori se za naše nacionalne interese. Nisu mi pravili ni ambasadori, ni tajkuni. To je bilo nekada, ne ponovilo se.
E, sada što se tiče svih ostalih stvari, o kojima ste pričali, vidite ovo je jedan od mojih omiljenih grafikona, zato što najbolje govori o tome, u stvari da li je pre bila propast, a kako je danas. Vidite ovo.
Ovo je, ako se sećate, ovo sam pokazivala i u Hit-Tvitu kada je tu bio, kada sam gostovala sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, broj,

..Ako je vama Boris Tadić, Aca Lukas, ja verujem da je Aca Lukas uradio više za Srbiju, ali dobro, nema veze.
Dakle, ovo je vidite, grafikon broj registrovanih i zaposlenih u hiljadama od 2000. godine. Vidite, ovo ovako, ovo je 2000. godina i evo ovako je to padalo, vidite do 2014. godine. Jel vama to ne deluje kao propast? Meni deluje kao propast. Meni, zaista deluje kao propast. Vidite, na čitavoj ovoj putanji na dole su bile Vlade vašeg kontinuiteta. Zaista jesu bile Vlade kontinuiteta. Jedna krenula, a druga još gore, treća još gore, četvrta, ubiše nas, do 2012. godine kada više nismo ni imali pare da isplatimo penzije, dobro, da ne pričamo o PIO fondu koji je bio prazan, dakle, ne postoji.
E, vidite, onda su odavde to te Vlade kontinuiteta za koje vi nećete da glasate, a ja se potpuno ponosim što su to vlade kontinuiteta. Kao što vidite, uzlazna putanja, dolazimo do toga, krenuli smo od toga da je nezaposlenost 26%, do toga da je nezaposlenost 8,9%.
Ja ponosna. I jedva čekam da krenem da radim u još jednoj Vladi kontinuiteta. Jedva čekam, ja verujem i da najveći broj građana Republike Srbije takođe jedva čeka da nastavimo da radimo.
A, kako je to izgledalo, čuvaću dok sam živa, vidite ovaj aviončić, e, to je najbolji odnos onoga kako je predsednik tada, na kraju krajeva i svih vas koji sedite na ovoj strani, gledao na katastrofu od 440.000 nezaposlenih ljudi, 440.000 porodica bez posla i bez primanja u 12 godina. Kada sam mu to pokazala, napravio je aviončić. E, tako i tad pravio aviončiće, pa smo mi završili tako kako smo završili, Bogu hvala 2012. godine građani su rekli – aman dosta i krenula je Srbija da se oporavlja.
Pa idemo sada dalje. Ja razumem da se teško živi. I dalje se nažalost, teško živi. Tako je. I uopšte, čak ni pored toga što se teško živi, ja čak ni ne mislim ono što me boli, a što su i dalje i to što ćemo imati do kraja godine prosečnu platu 700 evra te plate ni približno dovoljne da pokažu potencijal, znanje, sposobnosti i vrednoću našeg naroda, pa mi je žao zato što iz godine u godinu moramo malo, po malo da gradimo, ali kada bi mene pitali koliko treba da bude prosečna plata u Republici Srbiji, pa ja bih rekla da treba neto da bude 3,5 hiljade evra, a da možemo i bolje.
I doći ćemo, ali nažalost moramo da idemo malo po malo. Ali, toko me svaki put ubeđujete vi i sve građane Republike Srbije da je 330 evra mnogo bolje nego 641 evro.
Evo vidite, ovde prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, 2010. – 2021. godina. Jel, znači, sada ćemo mi da dođemo, mi smo u avgustu imali 641 evro prosečnu platu uz nezaposlenost 8,9% kada ste vi bili na vlasti i vaša ta koalicija, vi ste imali prosečnu platu 330 evra uz nezaposlenost od 26% i tada je bilo odlično, a ovo je katastrofa.
Dobro, ako to ima nekog smisla, vi slobodno nastavite tako.
Ja mislim da upravo toliko i dobijate i dobijate glasova, a zaista ljudski bi očekivala od vas da ipak kažete neku lepu reč o Aleksandru Vučiću, zato što je on insistirao da se cenzus spusti na 3% bez koga vi ne bi bili danas ovde, a vi gospodine ne bi još uvek imali svoj prvi posao.
Aleksandru Vučiću pismo zahvalnice za prvo radno mesto, zato što je spustio cenzus na 3%.
Ajmo da vidimo sada i ovako, ali opet trudiću se, zaista, imaćemo ceo dan i sutradan i radujem se svemu tome, pa da probamo ovako još nešto.
Recite mi to, šta smo mi pokvarili, ako nismo stigli da izgradimo, recite mi šta smo pokvarili? Izvinite, jesmo li imali neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pa je kod nas zatvoreno? Ne, nismo imali nijedno, pa smo mi izgradili prvo i u Vranju, i u Leskovcu, i u Vrbasu smo mi izgradili, znate.
A je li, nikad nismo imali divlje deponije, pa smo mi krenuli da pravimo divlje deponije? Pa znate divlja deponija Stanjevine, koju smo očistili, je bila tamo 65 godina, a što, jel neko nije mogao pre nas da dođe i očisti jednu divlju deponiju? Samo mi recite šta smo pokvarili? Tamo gde nismo stigli sve da uradimo, što je potpuno prirodno, kada treba zemlju da vadite iz bankrota, i da zapošljavate ljude, a nemate nijednu referencu, jel vam investitori ne dolaze, onda ne možete da stignete, ali stići ćemo, nikakav problem.
Jesmo možda zatvorili neki klinički centar ili smo otvorili klinički centar? Jesmo mi možda zatvorili neki muzej ili pozorište, ili smo nakon 10, 15 godina otvorili muzeje, koje su ovi pre nas zatvorili? Zatvoren je Narodni muzej 2003. godine, do 2012. godine, i dalje zatvoren muzej, pa šta je taj muzej, koliko je trebalo da se popravi muzej, koliko je trebalo da se rekonstruiše, šta je trebalo da se uradi sa tim muzejom 9 godina da se ne otvori ponovo? E to je odnos prema državi, i prema istoriji i prema poslu, i prema građanima, i to je najbolji pokazatelj odnosa prema svemu tome.
Recite mi šta smo pokvarili, a što pre je bio fenomenalan vazduh, kao u Ženevi, a sada je katastrofa, jel tako ?
A ko je gradio prve filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama, 2017. godine je završen prvi filter za odsumporavanje na Kolubari, prvi. Uložili smo do sada preko 650 miliona evra, samo za filtere za odsumporavanje.
Do kraja ove godine, biće i završen na Tentu, na čitavom bloku „A“, filter za odsumporavanje.
Jesmo li mi ili su neki pre nas uvodili subvencije za hibridna i električna vozila? Pa nisu ni mogli da uvode subvencije, prvo nisu ni imali pare za bilo kakve subvencije, drugo, nisu imali nijedan jedini električni punjač. Mi smo napravili mrežu električnih punjača, pa onda uveli subvencije, pa ćemo sada da nastavimo dalje u tom smislu.
Izvinite kada pominjete i Sinišu Malog i Gorana Vesića, a ko je uvodio prve Eko linije u Beogradu, ko je uvodio i prvu i drugu ekološku liniju, potpuno ekološki čistih autobusa sa nula emisijom. To što cokćete i šaljete poljupce je fenomenalno i dovoljno govori o vašom principijelnom stavu prema životnoj sredini, za koju vas je briga tačno toliko, koliko da li će ambasador da sastavlja Vladu ili će da sastavlja stranka koja je na vlasti, i eto tačno vas je toliko briga i za životnu sredinu.
Kada mi kažete za vaš plan za smanjenje zagađenja vazduha, ne morate ništa dalje da mi pričate osim toga da bi vi na temperaturi između 22 i 25 stepeni celzijusovih od 1. oktobra pustili grejanje, kao Zelena stranka, odgovorna za životnu sredinu. Ja mislim da to najbolje govori o tome, to najbolje govori o vašem planu za zagađenje.
Dakle vi bi na temperaturi od 25 stepeni već krenuli da zagađujete, zato što na žalost, i dalje imamo mi neke sisteme centralnog grejanja na fosilna goriva i na mazut, na lož ulje, iako smo, pravo da vam kažem u poslednje četiri godine iskorenili to.
Evo možete da pričate, kada bude, nadam se, izabrana Vlada i ministri, danas kandidati za ministre mogu da pričaju o tome sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović, koja je recimo završila čitav projekat gasifikacije toplane u Kragujevcu. Jel nije?
Da li je to tamo bilo na ugalj, pa je Kragujevac bio zimi jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Republici Srbiji? Od ove grejne sezone više neće biti. Neće biti ni Kosjerić, neće biti ni Priboj, gde smo uveli biomasu, ni Mali Zvornik, gde smo uveli biomasu.
Dobro, ne morate da znate to zato što nije kao da vam je važna zaštita životne sredine, nego niste našli baš ni jednu bolju agendu političku da na njoj jašete.
Šta da vam kažem, ipak, ako vam je mentor Viola fon Kramon, morate nekako drugačije, osim politički da se vežete za njih, pa da kažete da ste zeleni. Onda smo zeleni, pa pričamo o zaštiti životne sredine.
Kada pričamo o planu za smanjenje zagađenja vazduha, siromaštvu u Srbiji, teškim vremenima, zaista mislim da bi vi mnogo više mogli da uradite za građane Republike Srbije time što bi dali jedan plan kako osnivati nevladine organizacije i i u toku godinu dana povećati prihod za neverovatnih 2.100% zato što ste u tome svetski šampioni.
Dajte, pustite se životne sredine, nego recite ljudima kako oni da naprave svoje nevladine organizacije, pa kao dobri Dobrica Veselinović da imaju prihode od 575 miliona 2017. godine, do 15 milijardi 2020. godine. To je jedna struka o kojoj bi mnogo mogli da naučite i građane, a i nas. Ja ne znam kako se tako brzo povećavaju prihodi, tako da svaka čast i na tome.
Konačno, da mi kažete još, pošto se stalno menja i različiti ljudi u vašoj koaliciji pričaju o toj spoljnoj politici, nikako ne mogu da razumem u toj vašoj koaliciji da li vi hoćete da se uvedu sankcije ili nećete da se uvedu sankcije, da se prizna Kosovo ili da se ne prizna Kosovo, u NATO ili ne u NATO? Jedan kaže - sankcije, drugi kaže iz koalicije - nećemo sankcije, tako da nisam sigurna u stvari šta meni kao predstavniku buduće izvršne vlasti vi kao narodni poslanik treba da poručite i šta mi treba da radimo.
Potpuno je u skladu sa vašim principima od toga da u dva laka koraka od skinhedsa i neofašista dođete do zaštite životne sredine, od spalićemo Tiranu u dva laka koraka do priznaćemo Kosovo. Dobro, to vam je politika, ali to opet vi morate Violi da objasnite, ne morate nama ovde. Nije to ni toliko važno.
Hvala vam mnogo. Samo vi meni recite šta smo mi to pokvarili. Tamo gde nismo stigli dovoljno da uradimo, uradićemo. Ništa nemojte da se brinete. Tamo gde smo stigli da uradimo, mislim da se to najbolje vidi i na ovom početnom grafikonu. Dakle, ovo ste, gospodo, vi, a ovo smo mi.
Hvala vam.
(Radomir Lazović: Replika!)

Samo da vam kažem da ovo mi je bilo skroz simpatično zato što kada ste rekli Dobrica Veselinović, budući gradonačelnik Beograda, i vi ste počeli da se smejete, tako da to je bilo dobro.
Za predsednika države, zaista, to je čovek koji je vama dao prvi posao i morate da mu se zahvalite. Mislim da je to uvek lepo.
Što se tiče zagađenja vazduha, to zaista jeste jedna izuzetno, izuzetno značajna tema, jako važna za kvalitet života svih građana Srbije.
Još jednom ću reći, ja ne vidim da je bilo ko bilo šta pre nas uradio u vezi sa zagađenjem vazduha, odnosno, izvinjavam se, evo, ruku na srce, jeste. Evo, zatvorili su fabrike, manja je bila emisija štetnih gasova. Ljude su ostavili bez posla, nisu mogli da kupe kola. I bile su plate u svom maksimumu 330 evra, minimalna plata oko 150 evra, nisu mogli da kupe ni benzin. Nije bilo auto-puteva. I sve u svemu, možda ste i u pravu, bilo je bolje. Hvala vam lepo.

Hvala vam mnogo, poštovani gospodine Pastor. Želim da zahvalim vama, stranci kojoj pripadate i čitavoj vašoj poslaničkoj grupi na svoj podršci, zato što mislim da i vi sa pravom možete da se ponosite svim onim uspesima koje sam, na kraju krajeva, i predstavljala kroz svoj govor građanima i građankama Republike Srbije, zato što smo sve te stvari uradili zajedno.
Mislim da je posebno važno koliko smo uspeli da izgradimo jake i dobre odnose sa Mađarskom. To je nešto što je nama u teškim trenucima mnogo pomoglo. Nemamo mi odnos sa Mađarskom više samo ni kao sa susednom prijateljskom zemljom, imamo, čini mi se, i mnogo više. Ja, kao i moji ministri u prethodnoj Vladi, osećali smo zaista slobodu da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske i da se konsultujemo sa njima oko nekih stvari koje mi nismo znali kako da rešimo i da vidimo kako su ih oni rešili.
Daću vam jedan mali ali ne tako banalan primer, kada sam se čula sa ministrom Sijartom da mi objasni kako su oni, recimo, sertifikovali „Sputnjik“ vakcinu tako efikasno, kako bi mogli da je koriste. To je nešto što je u teškim i izazovnim vremenima zaista od neprocenjive važnosti, da možete od nekog nešto da naučite, da se posavetujete. Mađarska je nama zaista tu mnogo, mnogo pomogla.
Ponosna sam što smo imali šest zajedničkih sednica Vlade i očekujem da već krenemo da radimo i na sedmoj zajedničkoj sednici, čim dobijemo podršku Narodne skupštine da krenemo u mandatu nove Vlade da radimo.
Neki od važnih projekata su, svakako, kao što sam rekla, naftovod, koji treba da gradimo ka Mađarskoj i za koji već imamo sa Vladom Mađarske postignute dogovore i sporazum kako ćemo to graditi i kuda će ići. To je jedna od prvih stvari koju ćemo krenuti da radimo kao buduća Vlada i, naravno, u sklopu nove energetske politike Republike Srbije.
Velika pomoć i podrška i dobar posao je obavljen od strane ministra Siniše Malog, opet u razgovorima sa Mađarskom, uz ogromnu podršku predsednika Vučića za dodatna gasna skladišta koja nama obezbeđuju sigurnost za zimu koja je pred nama. Mi ćemo svakako morati u mandatu buduće Vlade da gradimo i dodatna gasna skladišta u Republici Srbiji, ali to što imamo od gasnih skladišta u Mađarskoj, ustupljeno od strane Mađarske, je nama velika, velika, stvar, i za našu privredu i za naše građane.
Bitni projekti su proširenje graničnih prelaza, kao što ste i vi rekli, posebno graničnog prelaza Horgoš, ali takođe i uvođenje transportnog kamionskog saobraćaja na graničnom prelazu Bački Breg. To je nešto što ćemo morati da radimo čim pre, odnosno da završimo proširenje Horgoša što pre. Dalje, regionalna deponija Subotica, Narodno pozorište Subotica.
Vi znate da smo mi tokom prošle nedelje poslali Predlog sporazuma o saradnji sa Vladom Mađarske i Vladom Austrije o migracijama i borbi protiv ilegalnih migracija. Čekamo odgovor, pa se nadam da ćemo uskoro i to finalizovati, potpisati i da će i to značiti dodatnu bezbednost za naše građane.
Čujem da imate jako dobru saradnju sa timom Komesarijata za migracije i izbeglice i molim vas da samo javite ako tu treba nešto da pomognemo i da poguramo, a svakako nam je zadovoljstvo da radimo na daljem poboljšanju sloboda i prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zato što je ipak Republika Srbija zemlja koja se profilisala kao jedan od evropskih lidera i to je nešto što bismo želeli da nastavimo da radimo i dajemo primere dobre i svetle prakse na evropskom kontinentu.
Hvala još jednom na svoj podršci, zaista mi je mnogo značilo.

Hvala vam.
Ovo je sve što smo čuli zaista neverovatan i fascinantan primer populizma. Populizam, populizam, populizam, od prve reči do poslednje reči, samo populizam. Od prve reči, kada za građane Srbije koji ovo prate, a nisu mogli to da čuju kada se poštovani narodni poslanik javio za reč, a ove kolege njegove, koalicioni partneri mu dovikivali: „Udri, Bole“, koji pokazuje koliko je to patriotski blok, gde ne postoji baš nikakva razlika između svih njih u opoziciji, da li onih koji su za NATO ili protiv NATO-a, da li oni koji su za Violu ili oni koji su samo za Rusiju, bez obzira na Srbiju, svi skupa su zajedno kad treba da se udari na SNS, našu koaliciju i Vladu koju predlažemo, svi zajedno kao jedan.
Ali kada se završe izbori, kao što smo videli i kao što su svi građani Republike Srbije mogli da vide, svi zajedno kao jedan. I oni koji su za to da su Srbi genocidan narod i predlažu ovom domu rezoluciju o genocidu u Srebrenici i oni koji kažu tokom izborne kampanje da bi takve ljude hapsili. Prvi dan nakon izbora svi su zajedno. Kad treba da se formira Vlada, jedni drugima viču: „Udri, Bole“. Isti, isti bez ikakve razlike. Samo vlast, što bi, na kraju krajeva, i bilo okej, da postoji politički plan i program. Ali nažalost ne postoji i ja ga do sada nisam čula.
Kada ste rekli na kraju vašeg obraćanja tri cilja. Da ste iskreni prema sebi i da verujete u to što pričate i da znate bilo šta o tome, i zaista, zaista verujete u to i to želite Srbiji, vi bi glasali za ovu Vladu. Sve to smo mi već uradili. Pošto je Vlada kontinuiteta, nastavićemo da radimo.
Nije to važno. Važno je kako tako domoći se vlasti, kako doći do vlasti, nekako pokušati šta god treba samo da se domognemo vlasti. To vam takođe govori to kada narodni poslanik kaže da su neki ljudi koji su bili ministri u prethodnoj Vladi izbačeni. Tu reč je upotrebio. Izbačeni. Mi kao odgovorni ljudi ne izbacujemo nikoga ni odakle, ne izbacujemo mi nikoga iz Vlade.
Potpuno je prirodno, ja razumem da za celu vašu koaliciju nije prirodno, ali ja vas uveravam da je prirodno u normalnim zemljama i normalnim strankama i normalnom političkom životu i normalnim koalicijama da se ljudi menjaju, da neko bude ministar u jednoj Vladi, pa ne bude ministar u sledećoj Vladi. Ti ljudi nisu izbačeni. Dali su sve od sebe, došli su na neka mesta neki novi ljudi, neke nove ideje, neka nova energija i sa tim nova Vlada treba da dobije novu energiju.
To govori o tome da vi kada bi se domogli vlasti vas bi jedino fizički mogli da izbacimo iz te vlasti. Fotelje se ne daju. Ne daj bože da se slušaju građani, pa da se čuje šta građani kažu, onda da se uradi tako kao što građani žele. Valjda postoji samo izbacivanje, fizičko. Kao što ste probali da izbacite Maju Gojković iz njenog kabineta, kada je bila predsednika Skupštine, fizički na ženu da nasrnete i da je izbacite odnekle. Pa, tako mislite da mi izbacujemo iz Vlade. To nije naš manir. Nije ni normalna politička praksa.
Čuli smo koliko smo mogli novca da damo za nove energetske objekte i kapacitete, da se drugačije vodila energetska politika. Samo da vam kažem. Donekle bih se ja složila sa vama. Mogli smo to bolje, mogli smo i ranije da više radimo na energetici. Opet, nažalost, zbog situacije u kakvoj se nalazila zemlja, pa smo morali da popravljamo jedno po jedno i da podižemo jednu po jednu oblast, nismo se dovoljno ovim bavili, zato što smo bili nekako uvereni, kao i svi u Srbiji da je naš energetski sistem dovoljno stabilan da može da izdrži dok nemamo vremena, dok ne nađemo vremena da se više bavimo njime.
Opet i tako, mi smo krenuli nakon 30 godina da gradimo nove energetske kapacitete, novu termoelektranu 350 megavata, koja će biti završena sledeće godine, nakon 30 godina. Gde su bili svi ostali 30 godina? Što nisu pokušali da naprave jedan novi energetski kapacitet, ne dva, ne tri, ne pet, jedan? Ni jedan. Nisu stavili ni kamen temeljac za novi energetski kapacitet. To su vaši koalicioni partneri. Njih ste podržavali i oni vas i pre i danas.
Mi smo počeli da gradimo gasovod do Bugarske, Niš-Dimitrovgrad, da diversifikujemo. Nisam videla da se neki gasovod gradio, nisam videla ni da se Srbija gasifikovala. Mi smo izgradili Balkanski tok i to na pametno insistiranje, moram priznati, predsednika Aleksandra Vučića, da završimo to u maksimalno kratkom roku. Završili smo Balkanski tok, investicija preko milijardu evra za 12 meseci i pustili ga u rad 1. januara 2021. godine. Da ga nismo završili, ne bi danas imali gas. Da li je neko pre nas gradio neke gasovod, neki alternativni gasovod, nešto da povećamo energetsku bezbednost i sigurnost? Ne, nije ni jedan. Sada ćemo graditi naftovod.
Ono što je neverovatno, možete naći u ekspozeu koji ste dobili na strani 30. Ono što je neverovatno, znate i pored sve ove krize i sve havarije koje smo imali prošle godine u našem elektroenergetskom sistemu, koji je, naravno, zastareo, moralo je i to, nažalost da se desi, kada nemate ulaganja. I pored sve energetske krize na svetu, ovo nisu najgore godine za naš elektroenergetski sistem, nisu.
Prvo da vam kažem, Srbija je svake godine uvozila struju zimi. I za sve one koji kažu da smo mogli da izvozimo umesto uvoza, netačno. Mi smo bili neto izvoznik, ali zimi smo uvek uvozili struju. U periodu od 2001. do 2022. godine, ograničenje isporuke električne energije zbog deficita električne energije, ispada ili preopterećenja sistema zbog nedovoljnog ulaganja, ili nikakvih ulaganja, primenjivano je tokom 2001. godine, 2002. godine, 2009. godine, 2011. godine i 2012. godine, kada smo morali da isključujemo privredu, 2012. godine, zaista izuzetno stručna vlast, odlični ljudi u EPS, sve je bilo fenomenalno do te mere da smo imali restrikcije, bez ikakve energetske krize, pap, nije restrikcija, ali nema veze. A takođe smo imali i velike gubitke u našem energetskom sistemu.
Ali vama poštovani narodni poslaniče i vašoj stranci, nije smetalo da tada uzimate novac iz Kolubare, za funkcionisanje vašeg pokreta, to je bilo u redu, toliko ste bili odgovorni prema Srbiji i prema elektroenergetskom sistemu, da vam je vaš koalicioni partner pomagao da razvijate vaš pokret i odakle, ne iz svog džepa, on je tada punio džep, nije ga praznio, nego iz Kolubare. Zamislite da niste uzimali novac iz Kolubare za vaš pokret, koliko bi mogli da uložimo u naš elektroenergetski sistem?
Nešto malo. Svako malo je važno.
Što se tiče veličine Vlade, vaši koalicioni partneri su postigli takve rezultate i takve rekorde da mi da se potrudimo ne bi mogli da stignemo. Bilo je Vlada i sa 36 članova, Vlada Mirka Cvetkovića imala 37 članova. Ne znam koliko bi imala vaša vlada sa ostalim koalicionim partnerima sa kojima ste potpisivali onaj sporazum sa narodom, ali verujem da bi imala preko 40, dok se nađu sve te fotelje, za sve ste stručnjake, verujem da bi to bilo nešto što bi postavilo novi rekord.
I naravno, hvala vam što ste rekli da imamo nepotrebne resore, javno i pred svim građanima koji nas prate, zato što takođe jako dobro pokazuje koliko vi ne razumete potrebe države u ovom trenutku.
Koliko niste čak ni pokušali da shvatite, a zašto su neki resori deljeni, zašto je podeljena recimo nauka od prosvete? Zar vi mislite da sa ovim uspesima koje republika Srbija ima u ovom trenutku, samo našeg IT sektora od 2,6 milijardi evra, ne treba još inovacija. Jel vas nismo sada uverili vas koji ste se smejali 2017. godine, kada smo rekli digitalizacija, da jeste ovo naša snaga i da, da imamo ljude i obrazovni sistem koji može da se takmiči i da pobeđuje najbolje. Mi hoćemo da uložimo još u to.
Hoćemo da stvorimo dodatnu vrednost, hoćemo više da se bavimo naukom. Da mi smo ti koji su osnovali Fond za nauku 2019. godine. Niko se pre toga i pre nas nije setio. Kakve veze ima nauka, a šta će nauka u društvu gde zatvorite Narodni muzej? Gde nema kulture nema ni nauke.
Što niste gradili puteve, to ne znam. Valjda zato što ste danas protiv Moravskog koridora. Da li rekli da bacamo pare? Šta će ljudima u Kraljevu, i Trsteniku, i Ćićevcu, i Vrnjačkoj banji, šta će im auto-put. To je vaša politika i politika vaših koalicionih partnera?
Mi mislimo da treba i da nisu ništa manje važni, da su jednako važni, po nekim stvarima mnogo važniji i od nas u Beogradu i u Novom Sadu, pa na kraju krajeva, i u Nišu i u većim gradovima. Želimo da razvijamo taj deo Srbije.
Zato smo napravili Naučno-tehnološki park u Čačku. Znate šta? Dve godine nakon što smo otvorili Naučno-tehnološki park u Čačku, gradimo novi zato što je pun. Ima još mladih koji su osnovali svoje kompanije, koji imaju svoje inovacije, koji će dodatno da se useljavaju u taj Naučno-tehnološki park.
Nikada ja za svog života neću zaboraviti koliko ste se smejali kada smo 2017. godine mi verovali u Srbiju i naše mlade ljude, kada smo mi rekli digitalizacija i inovacije i informacione tehnologije. Kakvo je tada palo sprdanje sa našim mladim ljudima, sa našom zemljom, sa našim obrazovanim sistemom. Mi to ne možemo, nemamo ni kanalizaciju, a gde ćemo digitalizaciju. E, pa sada vidite da možemo da izvezemo 2,6 milijardi evra našeg znanja kroz naša rešenja, naših mladih ljudi. Nauku imamo da to nastavimo i još dodatno ubrzamo.
Trgovina, ne treba kao posebno ministarstvo. Ne treba neko ko će u ovoj svetskoj krizi da dodatno kontroliše cene, da kontroliše veletrgovinu, da kontroliše marže, da kontroliše da nema prekomernog bogaćenja na grbači naroda, snabdevenost, robne rezerve. Zaista mislite da Ministarstvo trgovine nije potrebno u ovakvim vremenima? Vama na čast i vašem razumevanju države i šta je državi i građanima potrebno.
Da poguramo dodatne sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, sa Egiptom, pa da to ministar Momirović uradi u naredne dve godine, pa, gde će nam kraj biti i našim mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, vinarima, pčelarima i ostalima? Kolika tržišta i koliko im svega treba? Koliko ćemo još investicija da dovedemo kada imamo recimo, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Ali, vi to ne vidite. Dobro. Zato ste u opoziciji. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i smanjenju cenzusa od 3% i u skupštini i dugujete Aleksandru Vučiću zahvalnost za to.
Telekomunikacije, informisanje. Zaista mislite da sada kada treba da raspisujemo tender za 5G mrežu ne treba da imamo ministarstvo samo za to. Ali, dobro, razumem da vama ne treba ni 5G mreža, jer, šta će naši mladi ljudi, ne treba im ni internet, a ne 5G mreža. Tako vi gledate naše mlade ljude, tako vi vidite njihovu sposobnost, njihov potencijal, u skladu sa tim, i ono što vi kažete da su vaši prioriteti.
Takođe, vi kažete da ima sve manje izvornih naprednjaka. Ja se tu potpuno ne bih složila sa vama. Mislim da su izvorni naprednjaci svi tu na broju, a da nas novih naprednjaka ima sve više.
Meni je žao što nisam izvorni naprednjak, zaista mi je žao, ali i osećam se kao da jesam, i mnoge moje kolege koji su se kasnije učlanili u SNS. Izvorni naprednjaci su svi tu, svi i dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote.
I dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote da se ne biju za funkciju, i nisu stranci da bi bili ministri da bi imali funkciju, nego da bi svi zajedno nešto napravili za ovu našu zemlju, o tome rezultati govore.
Srpskoj naprednoj stranci je u redu da pokloni poverenje nekom stručnom, da bude ministar, iako nije član stranke. To je jačina SNS. Kada bi učili nešto od Srpske napredne stranke možda bi i vi u narodu bili jači. Meni je dobro da ne učite, to je u redu, samo se plašim da će na sledećim izborima Aleksandar Vučić morati da razgovara sa čitavom strankom, da spustimo cenzus na 1% da bi ponovo imali opoziciju u parlamentu.
Ono što mi se takođe sviđa je da ste i vi to shvatili, vi ste čak nehotice u vašem govoru rekli – gde su vam oni i oni, to ste valjda ostavili za sledeću Vladu. Pa, jeste. Znate koliko mi kapaciteta imamo? Znate koliko dobrih ljudi imamo? Ostavili smo i za sledeću Vladu i hvala vam što ste vi već danas shvatili da ćemo ponovo pobediti na izborima. Ostavili smo za sledeću Vladu, ali nismo ostavili za Vladu sa Đilasom, Đilas je vaš koalicioni partner, nema nikakve potrebe da ga sada nama dajete. Sa njim ste potpisali sporazum sa narodom. Znate, vi vaš Patriotski blok, onaj Sporazum u kome se ni slovom ne pominje Kosovo i Metohija, takve ste patriote. To ste vi potpisivali sa Đilasom.
Dakle, nemojte nama vi da pravite koalicione partnere, imamo mi naše koalicione partnere. Dosta dobro funkcionišemo zajedno, iz izbore u izbore dobijamo podršku građana Republike Srbije.
Kako je srpska Vlada, kakva je ona druga bila? I ona druga je bila srpska Vlada. Mogu da kažem da sve Vlade od 2013. godine jesu bile srpske Vlade, doduše bilo je nekih disonantnih tonova. Zbog toga u kakvoj se situaciji nalazimo ne možemo da imamo u Vladi takvih disonantnih tonova. Dakle, ne može da bude ni onih koji vuku na Istok, ni onih koji vuku na Zapad. Moramo zaista svi da radimo kao jedan tim.
Ali, reći ću vam da sam viđala i drugačije vlade. Znate, nije srpska Vlada ona koju pravi Kameron Manter, američki ambasador. Nije srpska Vlada, nego američka Vlada postavljena od strane neke druge države da vodi Srbiju, ne u skladu sa interesima građana Republike Srbije, nego u skladu sa interesima one zemlje čiji je ambasador tu Vladu pravio. Takve Vlade smo imali u Srbiji.
I vi bi kontinuitet takvih vlada, vi koji ste, takođe išli na konsultacije kod američkog ambasadora između dva izborna kruga i tokom izborne kampanje. Vi bi kontinuitet takvih vlada zato što ste sa takvim ljudima vi pravili predizbornu koaliciju, razne saveze, potpisivali sporazum sa narodom, od 12 prioriteta ni jedan vam nije bio Kosovo i Metohija, e takav ste vi Patriotski blok i to građani znaju.
Kada pričate o Hagu, da vam kažem, i srpskim zatvorenicima u Haškom kazamatu, da vas podsetim, kada je bukvalno kidnapovan general Lukić sa VMA isporučen Hagu bez naloga u pidžamu u avionu su mu obukli odelo, porodicu njegovu nisu ni obavestili. Znate ko? Vaši koalicioni partneri. Vi ovde nećete naći ljude koji su bilo koga isporučivali Hagu, ali nisam videla da ste gadljivi na to kada sa njima hoćete da napadnete zgradu Predsedništva.
Da li znate na koji dan ste napadali zgradu Predsedništva? Na petnaestogodišnjicu pogroma srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Petnaest godina pogroma ste se vi umesto da svi zajedno pokažemo i podsetimo čitav svet na pogrom, vi ste se udružili sa vašim partnerima Đilasom, Vukom Jeremićem i ostalima i krenuli na zgradu predsedništva Republike Srbije, na petnaestogodišnjicu pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, i vi ste patriotski savez, vi ste Patriotski blok? Nemojte da trošite tu reč, zaista ne priliči.
Kada pričamo o domaćim preduzećima, mikro, malim i srednjim preduzećima, sve da ništa niste pročitali, sve da ništa niste ispratili u poslednje dve godine, mogli ste da imate makar kao ozbiljan i odgovoran narodni poslanik strpljenja i dovoljno pažnje da me saslušate šta sam čitala u ovom govoru.
Tokom pandemije Korona virusa, poštovani narodni poslaniče, smo mi uložili više od devet milijardi evra kao podršku mikro, malim i srednjim preduzećima, ne velikim kompanijama. Dakle, domaćoj privredi, našim domaćim porodičnim kompanijama, malim kompanijama, njima smo dali podršku. Tu smo sačuvali radna mesta.
Samo da ste nešto ispratili tokom pandemije, a ako niste tada, a ono sada, mi smo do sada tokom ove godine 33 projekta usvojili, glasali da damo subvencije. Od toga 16 je domaćih privrednika. Ali, istina ovde nije važna, šta vas briga, kada ovo što vi kažete valjda bolje zvuči.
Da li vi zaista mislite da mikro, mala i srednja preduzeća preduzetnici, po Srbiji to ne vide, da ne znaju da je Vlada Aleksandra Vučića, kada je bio premijer, je promenila Zakon o investicijama da bi izjednačila strane i domaće investitore, da mogu i domaći investitori da dobijaju besplatnu zemlju i poreske olakšice i sve ono što su do tada dobijali samo strani investitori? Mi danas imamo naše domaće kompanije koje osvajaju i evropska tržišta, a neka i svetska tržišta, ali, nije važno šta je istina, važno je u populizmu šta lepo zvuči.
Kaže da niko normalan nije protiv novog puta. Pa, jesu vaši koalicioni partneri. Što? Pa, jel oni nisu normalni? Pa, vi kažete da oni nisu normalni. Vaši koalicioni partneri su rekli da su protiv Moravskog koridora, protiv prvog auto-puta koji će povezati istok i zapad Srbije. Apsolutno su rekli da su protiv, rekli su da je to bacati para. Pa, šta sada? Jel to više nisu vaši koalicioni partneri ili to tada nije bilo važno ili i vi niste normalni, pa sada pričate tek tako da bi nešto rekli?
Inflacija preko 50%? Zanimljivo. Stvarno bih baš volela da vidim te vaše statističke podatke.
Da vam kažem kakva je inflacija u drugim zemljama. Kod nas je u septembru bila 10,9%, Estonija 24,1%, Litvanija 22,5%, Letonija 22%, Mađarska 20,7%, Češka 17,8%, Bugarska, Poljska, Holandija preko 14%. Borimo se. Da li je teško? Užasno je teško, da. Uvezena je inflacija, da, ali se borimo prilično dobro.
I, da vam kažem, u prvih osam meseci rast zarada u Republici Srbiji je 13,8%, što je više od inflacije, tako da je ostvaren realni rast zarada od 3%. Dakle, mi imamo realni rast zarada.
Da vam kažem još nešto. Ne postoji medijalna prosečna plata. Tako nešto ne postoji. Postoji medijalna plata. Medijalna prosečna plata toga nema, ne postoji.
Dok ste vi i vaši koalicioni partneri, oni koji su vas finansirali iz Kolubare, kada smo kod energetike, bili na vlasti, medijalna plata je bila 240 evra, uz nezaposlenost od 26%. Danas je sa prosečnom platom od 641 evro, medijalna zarada 470 evra. Hoćete i vi sa vašim koalicionim partnerom Borisom Tadićem da me ubeđujete da je 240 veće od 470? Hoćete li prestati više i nas i građane Republike Srbije da ubeđujete da je 330 mnogo veće, mnogo bolje i mnogo lepše od 640 evra? Da li mislite da sa takvom politikom zaista možete da dobijete neki glas više, da niko ne zna da je 330 manje, lošije i gore nego 640 evra?
Da vam kažem, takođe, u Srbiji je najjeftiniji hleb u Evropi i najjeftinija struja i najjeftinije grejanje i dalje se borimo. Da li je dobro? Nije, i rekla sam vam da nisam zadovoljna. Ali, da li se borimo i da li to građani vide? Vide, sigurna sam. Vide i to vide i to se pokazuje na rezultatima izbora.
Šta bi Dveri uradile da su na vlasti? Pa, znaju građani šta bi Dveri uradile da su na vlasti. U zavisnosti od koalicije u kojoj su, tu nije jasno da li bi Dveri podržale učlanjene u NATO ili ne bi, pošto vaši neki koalicioni partneri bi, da li bi Dveri u toj vladi sa koalicionim partnerima koji žele da se usvoji u ovom parlamentu i rezolucija o genocidu u Srebrenici, glasali za tu rezoluciju ili ne bi, pošto ste sa njima bili u koaliciji? Da li bi još nekog isporučili Haškom tribunalu ili ne bi? Da li bi priznali Kosovo, pošto se niste setili da ga ubacite u Sporazum sa narodom? Od 12 prioriteta, nijedan nije Kosovo. Nisam sigurna da ljudi znaju.
Da vam kažem još jednu stvar. Koliko vidim, po rezultatima izbora, u selu Vraniću, vašem selu, broj glasova Aleksandar Vučić – 142, a vi – 60. Čekajte, ako vam ne veruju u vašem selu, kako mislite da će vam verovati u Srbiji?
Da vam kažem još jednu stvar. Nemojte da se ljutite, ali osećam potrebu zato što, na kraju krajeva, stalno napadate i tu manjinsku zajednicu, tu LGBT zajednicu. Poštovani narodni poslaniče, već sam vam napisala jedan tvit o tome. Samo da vam kažem, u vašem govoru dva puta ste pomenuli LGBT propagandu. Vi svuda vidite LGBT propagandu. Vi svuda vidite nešto što je gej. Znate, ima to kada neka žena valjda želi da zatrudni i ona svuda vidi trudnice. Znate, kada neki muškarac obožava zgodne žene, on svuda vidi zgodne žene. Onaj ko vidi svuda gej propagandu, ne znam šta je problem, ali nemojte da pričate više o tome zato što vas, poštovani narodni poslaniče, to baca u problem. Šta boli? Šta muči? Pustite LGBT, neka oni ljudi žive svoj život i nemojte više to da pominjete. Bezveze je da se toliko hvatate za to. uvek to ima neko značenje, da ga ja sada ne tumačim.
Hvala vam.

Vi ste govorili 20 minuta a ja sam vam odgovarala 30 minuta. Nisam pokrenula ni jednu temu koju niste pokrenuli vi, apsolutno ni jednu. Imam pravo da vam odgovorim. Imam dužnost da vam odgovorim. Na kraju krajeva, to građani očekuju od mene. Dala sam vam odgovore na sva pitanja, pokazala vaše licemerje i vaš populizam.
Znate kako vidim da sam pogodila baš pravo u sredinu i da nemate šta da mi kažete? Time što ste odmah krenuli u lične napade. Vi nemate više argumenata.
Lične napade, da. Moja diploma? Pa, kako da vam kažem, nije Oksford, nije Kembridž, ali je fakultet bio okej i ja sam se prilično namučila da ga završim. Radila sam pošteno, dala sve od sebe, vratila se 2002. godine u svoju zemlju da uradim nešto za svoju zemlju i od tada radila za svoju zemlju. Nikada u politici nisam bila do 2016. godine. I sve što sam stekla i sve što imam stekla sam van politike, ja i moja porodica. Niko iz moje porodice nije bio u politici. Ništa mi iz politike u smislu imovine ne treba. Ništa. Sve imam. Imala sam stan, prodala sam stan, kupila sam kuću pre toga, otplaćujem i dan danas kredit za tu kuću, imala sam auto, imala sam kuću na moru, koja mi je ostala kao nasledstvo, imam neku malu vikendicu u Grockoj i ništa mi ne treba od politike. Imam dobru platu, ušteđevinu i hoću nešto da uradim za svoju zemlju.
Kakva mi je bila diploma? Nije najbolja na svetu. Nije Kembridž, nije Oksford, nije Harvard. Šta da vam kažem? Nisam bila dovoljno ozbiljna. Da sam danas u tim godinama, verovatno bih nešto ozbiljnije. Ali, nije bilo očigledno ni toliko loše, čim sam uspela sama i da se zaposlim i da radim i da stvorim nešto. Trudila sam se i davala sam sve od sebe.
Da nisam izašla na izbore, ne bih se tu baš složila sa vama. Bila sam na listi, znali su građani da sam vodila već dve vlade Republike Srbije. Znali su i ko sam i šta sam, i ja i svi ostali naprednjaci. I za to su ljudi glasali. I ja ću se truditi i daću sve od sebe da radim još više i još jače za naše građane.
Kako oni danas žive? Teško, sigurno. Da li žive bolje nego pre 10 godina? Neuporedivo. Da li imaju veru u svoju državu? Da. Da li su imali tada? Ne. Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost 26%? Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost mladih 51%? To je tada bila takva država, koju ste vodili vi i vaši koalicioni partneri. Danas je 8,9%, 440 hiljada novih radnih mesta smo mi stvorili i otvorili, više nego duplirali prosečne plate.
Kad imate tu mantru oko tih medijalnih zarada, da vam kažem, kad je više nego duplo prosečna plata, pa isto tako i medijalna zarada i minimalac, s tim što je tada tim minimalcem od 15.000 dinara ljudi su bili srećni da ga imaju, zato što je svaki četvrti bio nezaposleni.
Još jednom da vam kažem, 51% nezaposlenost mladih. Koja je tad perspektiva postojala? Muzeji zatvoreni, putevi, nijedan auto-put, nismo imali ni Koridor 10, imali smo do Čačka, Požege Ibarsku magistralu. Železnica, sve razrušeno. Niste smeli da uđete u zgradu železničke stanice bilo koje, a niko nije ni imao potrebe. Ja sam jednom putovala, išla sam kod svojih u Požegu, putovala sam Beograd – Požega tačno osam sati. A, vidite, danas je Beograd – Novi Sad 33 minuta. Šta je to bilo, jel građen neki energetski objekat? Nijedan.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ne. Bolnica jel bila neka? Da li su škole bile, podsetite me, do 2012. godine, da li su škole bile povezane na internet? Ljudi moji, mi našoj deci nismo ne mogli, nego oni koji su bili na vlasti nisu imali potrebu deci da uvedu internet u škole. I pričate mi o kvalitetu života i kako danas građani žive.
Ono što mi je najzanimljivije, a to bi posebno želela da čuju penzioneri, pa da ponovim, da bogatim penzionerima ne treba povećanje, pa je njihova politika, tada oni kažu ko je bogat, a ko je siromašan, kome je dosta, a kome treba više, pa će da kažu – dobro, do 50.000 dinara si bogat i tebi posle više ne treba da pomažemo, ne treba ni da ti povećavamo penziju, nema veze ako raste privreda, rastu plate, imamo zapošljivost, ne treba da ti povećamo penziju. Zašto? Pa, zato što je Boško tako rekao. Ne, mi nećemo tako odvajati naše građane, za nas su svi građani isti i kako raste Srbija, rašće kvalitet i životni standard svakog građanina u Republici Srbiji, a vi kada osvojite dovoljno glasova da odlučujete kome ćete šta da date arbitrarnu u ovoj zemlji, onda vi to tako uradite, ali građani treba da znaju da je vaša politika arbitrarno odlučivanje kome ćete šta da date. To je klasična diskriminacija. Vama ne strana, ali svejedno diskriminacija.
Tako da samo napred lični napad i lične uvrede. Ja sam za njih uvek spremna- Nije kao da ni vi ni koalicioni partneri niste to radili od prvog dana kada sam se pojavila u politici, a nije nažalost, ni kao da ćete moći da pređete onaj prag koji ste podigli u ličnim napadima na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, tako da mi smo navikli, a vi hajde samo napred. Hvala.

Samo da pojasnim još jednom.
Moj ekspoze imate ispred sebe, to su prioriteti i program Vlade koji predlažem i za to se glasa. Ima pet naših osnovnih prioriteta: pod jedan – nova energetska politika, pod dva - obrazovanje i nauka, pod tri – zdravstvo, pod četiri – nastavak digitalizacije, razvoj robotike i veštačke inteligencije i pod pet – klimatske promene i zaštita životne sredine.
Razumem ja da svako ovde ima pravo da daje dodatne predloge oko toga šta će nova Vlada raditi, čime će se sve baviti, naše je da kao izvršna vlast slušamo vas, narodne poslanike, i da u meri ukoliko mi mislimo da se to uklapa u naš plan, program i najbolje interese Republike Srbije, to i usvojimo.
Pravo da vam kažem, poštovani narodni poslanici, ovde između dva kandidata za ministra, Dane Grujičić i Bate Gašića, ne čini mi se da će biti mnogo prostora za dekriminalizaciju bilo kakvih droga, lakih ili teških, čini mi se das tu prostora baš nikakvog nema. Tako stavljam tačku na to pitanje.
Za sve ostalo, još jednom da kažem, vi znate koliko su teška vremena pred nama i koliko će biti potrebno da se u potpunosti fokusiramo na ove prioritete, da stvorimo prostor za dodatni ekonomski rast i razvoj, da nastavimo ovo kontinuirano povećanje plata i penzija, a opet na zdravim osnovama i da nikada ne ugrozimo fiskalnu stabilnost, da javni dug držimo pod kontrolom, da smanjujemo i dalje polako deficit. To je ono što će biti potpuni fokus Vlade Republike Srbije u narednom mandatu, ako dobijemo vaše poverenje. Hvala vam.

Hvala.
Ja svakako mislim da ako ste fer i pošteni, vi, pre svega, treba da se izvinite i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, koaliciji koja je izašla na izbore tada, za mnoge stvari koje ste govorili, a koje su se ispostavile da nisu tačne, i ako ste zaista patriote, kao što kažete, da to dugujete građanima Republike Srbije.
Pod jedan, na primer, kada ste pričali u predizbornoj kampanji da ćemo uvesti sankcije Rusiji odmah nakon izbora. Jesmo li uveli sankcije? Nismo. Ali, izvinjenje nismo čuli. Pod dva, kada ste pričali, toga se tačno sećam, i objašnjavali građanima Republike Srbije, da ćemo referendumom za izmenu Ustava Republike Srbije, u oblasti samo i isključivo pravosuđa, što se ispostavilo, naravno, da je tačno, kao što smo i pričali, mi praktično izbaciti preambulu i priznati Kosovo. I to ste pričali.
Šta se onda desilo? Mi smo pripremili amandmane, išli na referendum, građani su verovali, glasali i promenili smo Ustav. Da li smo izbacili Kosovo iz preambule? Jesmo li ga izbrisali? Jesmo li priznali Kosovo? Recite da ste pogrešili, budite fer. Recite da ste pogrešili i ne namerno ili da ste namerno govorili neistinu da bi prevarili građane da bi glasali onako kako vi želite da oni glasaju. To bi bilo jedino fer.
Što se tiče klana Belivuk, ja ne znam kako vi to mislite da izvršna vlast nije u tome učestvovala. Ako je MUP učestvovao, a učestvovao je, jer ko bi priveo kriminalce, pa MUP je deo Vlade Republike Srbije, deo izvršne vlasti, de fakto i de jure, a ko mislite da je uhapsio klan Belivuk, sudije, tužioci?
Dakle, apsolutno imam i pravo i obavezu i zadovoljstvo da kažem da je to jedan od značajnih uspeha Vlade koju sam predvodila u prethodnom mandatu.
Kažete mi da Kosovo i Metohija treba da se vrate u pravni i politički sistem Republike Srbije i da obećamo sada da nećemo priznati Kosovo i Metohiju. Ne znam koliko puta treba to da kažemo? I predsednik Republike Aleksandar Vučić je izričito to rekao, ja sam, takođe, to izričito rekla i to nikada sa naše strane nije bilo dovođeno u pitanje. Mi nećemo priznati nezavisnost tzv. republike Kosova, nećemo, nikada.
Kažete, i za to ćemo imati vašu podršku, i to je baš lepo, to zaista jeste lepo. A, recite mi, zašto ste onda hteli da idete u postizbornu koaliciju sa onima koji su hteli ili žele i danas i misle da je potrebno da se prizna nezavisno Kosovo?
Vi mi danas pričate o tome da ćemo imati vašu podršku ako nastavimo sa politikom neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Dobro, lepo. Nego, recite mi, zašto ste hteli u koaliciju sa onima koji danas svaki dan pričaju da moramo da uvedemo sankcije i da smo već zakasnili što nismo uveli sankcije i da je neophodno potrebno da uvedemo sankcije? Kako ste našli zajednički jezik sa njima i zajedničke interese? Koji je vaš zajednički imenitelj? Pa, ja ću vam reći - vlast, vlast je zajednički imenitelj.
Niste vi nakon izbora rekli – hajde da pričamo sa Aleksandrom Vučićem i SNS i ostalim strankama u koaliciji, zato što vidimo da oni neće da priznaju nezavisnost Kosova i zato što uspevaju da odolevaju pritiscima i zahvaljujući čemu je Srbija danas jedina zemlja na evropskom kontinentu koja još uvek nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
Ne, vi ste otišli direkt kod onih koji su pričali i da treba uvesti sankcije i da treba priznati Kosovo i koji su učinili sve dok su bili na vlasti do 2012. godine da Kosovo postane što nezavisnije moguće, pa se hvala Bogu vlast promenila 2012. godine, pa smo koliko god smok mogli okrenuli taj tok istorije.
Ali, kao što sam rekla i narodnom poslaniku pre vas, na to niste bili gadljivi. Ali, kažete da ćete nas u tome podržati. Ne znam kako bi se snašli onda u tim koalicijama da ste uspeli nekako da napabirčite taj jedan glas više koji bi vam doneo većinu da li u ovoj Skupštini ili u Skupštini grada Beograda. Da ste imali jednog odbornika više, znate li kako bi izgledala ta koalicija, ona koju ste najavili, Zavetnici, Dveri, Đilasova partija, Ne davimo Beograd, Zeleni, Žuti, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo? To je ta koalicija, za vlast. I to je predsednica vaše stranke jasno rekla. Od kada je postala najveća zvezda tajkunskih medija, nema više mesta ni vremena za ove ostale. To je takva podrška sada Zavetnicima. Ali, dobro, opet, vama na čast u tom smislu.
Što se tiče pravosuđa, da vam kažem, takođe, i to, iako sam govorila mnogo puta, ali da ponovim, nikada nije zgoreg. Nije nama Venecijanska komisija naredila da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Nije nama niko naredio da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Bila je preporuka od strane Evropske unije i mi smo, kao i sve preporuke, tu preporuku pažljivo pogledali i gledali šta možemo mi da uradimo, šta mi možemo da iniciramo, da učinimo da pravosuđe u Srbiji bude efikasnije, da bude kvalitetnije, da naši građani ne čekaju po 15, 19, 20, 25 godina na sudske presude, da nema nezaštićenih, da nema veze ako ste deo izvršne vlasti ili bilo koje vlasti, da ste jednaki kao bilo koji običan građanin pred našim sudovima, šta možemo da uradimo i došli do zaključka da treba da se promeni Ustav i da koliko god je moguće depolitizujemo sudstvo.
Ono što kod vas čujem kao kritiku na tu temu je da vi našim sudijama ne verujete, što je samo po sebi sumnja u suverenitet naše države. Ako vi sumnjate u naše sudije, u našu sudsku vlast, kao jednu od ove tri osnovne grane vlasti, vi sumnjate kao Zavetnici i opet taj Patriotski blok, kako ste ga nesrećno nazvali, jer nema zaista tu mnogo veze sa patriotizmom, što ste pokazali nakon izbora, vi sumnjate u deo suvereniteta Republike Srbije.
Ja ne sumnjam u naše sudije. Svakako, sigurno ih ima i ovakvih i onakvih, sigurno ih ima i korumpiranih, ali sam potpuno uverena da će dobre sudije da nađu način da se obračunaju sa tim korumpiranim ili manje dobrim. Potpuno sam uverena, a zbog čega sam i bila za tu depolitizaciju, da kažem sudijama – da, verujemo u vas, ali sada ste vi i samo vi odgovorni za to koliko brzo sudite, kako se ponašate prema građanima, koliko ste efikasni, nemate više iza koga da se sklonite, nemate više iza koga da se sakrijete, ne možete da kažete – e, znate onaj ministar mi je rekao, onaj poslanik, onaj član odbora ili bilo ko. Nema više. Vi ste odgovorni i građani znaju da ste vi odgovorni i biće efikasnije sudstvo i zbog toga.
Ja sudijama u Republici Srbiji verujem. Žao mi je što im vi ne verujete i pričate da imaju među sobom lobi, da će napraviti neki dogovor među sobom, da će da se ujedine protiv građana, protiv Srbije itd. Mislim da je to strašno zato što je, još jednom vam kažem, to deo važan, važan deo, možda i ključan deo suvereniteta naše države.
Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije i ja se potpuno slažem sa vama. Znate gde se vi i ja ne slažemo? Zato što vi mislite da kada kažemo poljoprivreda je razvojna šansa da to isključuje informacione tehnologije, a ja mislim da mi možemo i jedno i drugo i pokazali smo da možemo i jedno i drugo. Imali smo rekordan izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali isto tako i sedam puta veći izvoz našeg IT sektora, nego samo pre 10 godina.
Mi smo 50.000 radnih mesta stvorili u IT sektoru. Samo u poslednjih pet godina 50.000 radnih mesta, pa jel vi ne mislite da je 50.000 mladih ljudi koji su zbog toga ostali u Srbiji? Zar ne mislite da su to neki ljudi koji su se zbog toga vratili iz dijaspore u Republiku Srbiju? Pedeset hiljada radnih mesta. Zamislite da nismo to prepoznali i da nismo uložili.
Ponavljam, 2021. godine, prošle godine svako drugo radno mesto je otvoreno u ovom sektoru. Da nismo to radili paralelno sa jačanjem privrede, mi bi danas mogli da kažemo da imamo duplo manje radnih mesta u 2021.godini. Te dve stvari ne isključuju jedna drugu, čak bih rekla da ova stvar pojačava poljoprivredu upravo zbog klimatskih promena. Da nema moderne i savremene poljoprivrede bez IT sektora, bez nauke, bez inovacija, bez biotehnologije, nema savremene poljoprivrede. Ako mi to ne razumemo, a sva sreća imamo vlast koja razume, pa naša poljoprivreda bi pala, nigde je ne bi bilo.
Mi ćemo sledeće godine da završimo Biosens institut. Biosens institut je evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Danas je poljoprivreda poljoprivreda sa senzorima, sa mobilnim telefonima koji vam kažu šta je najefikasnije da sadite, kad treba da zalivate, kad treba da đubrite, čime treba da đubrite, koji prinos će vam biti veći. To je moderna poljoprivreda. Niste to ispratili, ali dobro. Zato je važno da smo mi odgovorni i da mi ispratimo takve stvari.
„Geoks“ je subvencija potpisana 2011. godine. Nema veze, doveli su „Geoks“, dali su nekim ljudima neke poslove, neke plate. Kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izmenio je mnogo stvari oko tih subvencija. Žao mi je što to niste ispratili. Prva stvar je da oni koji su dobili subvenciju od države da otvore nova radna mesta ne smeju da daju minimalnu platu, da mora da bude makar 20% veća plata od minimalne plate. To ranije nismo imali. Kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, to nismo imali, ili, mislim, željeni koalicioni partneri. Meni je drago što niste uspeli da okupite većinu i tog plus jedan da uzmete grad ili skupštinu, odnosno Republiku. To je tad tako bilo.
Takođe, tada nisu uzimali garancije stranim investitorima kada su dobijali subvencije. Mi uzimamo garancije. Dobijamo bankovnu garanciju od njih. Ako ne ispune ono što su rekli, za šta su dobili subvencije, mi povučemo novac od njih. To nekada nije bilo. Da je tako bilo, ne bi tako „Geoks“ mogao da se ponaša, ali zato je „Teklas“ uskočio. Predsednik Vučić je danas bio u Vlasotincu i otvorio još 200 radnih mesta u Vlasotincu u fabrici „Gruner“. To je na 750 postojećih još 200 radnih mesta, pa vi vidite. Skoro hiljadu radnih mesta u Vlasotincu. Velika stvar i nastavićemo to da radimo i tako da ulažemo.
Sve najbolje o mom ministru poljoprivrede u prethodnom mandatu – Banetu Nedimoviću, svaka mu čast, super se borio, ponosna sam što sam radila sa takvim čovekom, rame uz rame. Izborio se da imamo rekordni budžet za subvencije za naše poljoprivrednike, da imamo bezbednost, da imamo hranu, da imamo hranu da izvozimo, da imamo hranu da doniramo našim prijateljima iz Afrike, iz Azije, da to koristimo kao meku moć Srbije koju smo nekada zaboravili. Sve su to dobre stvari, ali moramo još mnogo, mnogo da radimo.
Na kraju, samo da vam kažem, ne, nije moja greška što sam bila u ovom Domu na početku kao narodni poslanik. Sad ću vam reći koliko je vaša logička greška i koliko ne razumete zakon u tom smislu. To bi značilo da ste vi u pravu da niko, apsolutno niko ko je u izvršnoj vlasti ne može da bude na listi za sledeće izbore zato što je uvek Vlada u tehničkom mandatu dok se ne izabere Vlada u novom mandatu, a to bi bila diskriminacija ljudi iz izvršne vlasti da ne mogu da učestvuju na izborima i da ne mogu, nakon izvršne vlasti, u sledećem mandatu da budu narodni poslanici.
Ja nisam mogla kao narodni poslanik da glasam za ovu Vladu, ali do tog trenutka sam mogla da sedim u klupama, ali nisam htela. Tu je velika greška i veliko nerazumevanje, koje ste pokazali, kada ste rekli da izvršna vlast nema nikakve veze sa hapšenjem bilo koga, ali dobro, ima vremena, učićemo zajedno u sledećem mandatu, ja se nadam. Hvala vam.

Sve je ok, imamo vašu podršku, ali zato ste hteli u koaliciji sa onim koji bi uveli sankcije. To je, kako da vam kažem, to na papiru sve lepo izgleda i ovako kad se kaže to se lako kaže. Nego niste mi odgovorili, a zašto ste hteli u postizbornu koaliciju? Zašto je vaša predsednica rekla da je to potpuno prihvatljivo, pa čak, kako ste rekli, tehnička koalicija sa onima koji izričito su u predizbornoj kampanji su rekli da bi priznali nezavisno Kosovo? Kako se to slaže?
To je lepo kad imamo podršku, nego može da bude i podrška i da se uvedu sankcije Rusiji samo zarad vlasti. Da li je to politika? Pa, legitimno. Ja mislim da nije dobra. Mislim da građani treba da je znaju da ne bi više lagali i varali građane sa time – mi smo Patriotski blok, samo Rusija, sankcije, ništa NATO; onda sutra i NATO i sankcije i Kosovo, sve ide, samo ako može da se nakupi jedan više protiv Aleksandra Vučića. To je vaša politika, vi ste je pokazali, meni je žao.
Možda i vama nije svejedno, možda se i vi malo stidite, ali je tako bilo, tako jeste. Što se tiče ove koalicije u kojoj je bio ili nije bio, poštovani narodni poslanik, koji oko sebe svuda vidi gej propagandu i nije ponovo smogao snage da ne iskoristi tu reč i pokaže i šta ga boli i šta ga muči i gde to svrbi. Vidite, 2011. godina, „Kolubara“, Dveri i glineni golubovi. U godinama poslovanja sa gubicima „Kolubara“ je izdvaja velika sredstva za sponzorstva i donacije. Donaciju je dovio i srpski sabor Dveri i šta da vam kažem onda? Kažete da niste bili u koaliciji tada, ali su vas finansirali. Niste baš bili ni neprijatelji onda, ali dobro, spremali su vas za velika dela i buduće koalicije i to investiranje se isplatilo nekih već desetak godina kasnije.
Da vas pitam, da li ste ovo vi zajedno u toj koaliciji? Da li ste ovo vi zajedno sa Radulovićem, Tadićem, Pajtićem, Čedom Jovanovićem i ostalim? Da li ste ovo vi ili sam ja? Da li ovo nije koalicija? Jel nisu onda svi izašli da pokušaju pošto-poto da vas uguraju u Narodnu skupštinu? Što su vas uguravali u Narodnu skupštinu? Zato da bi imali većinu sa vama, a ja mislim da je to u politici koalicija.
Opet, evo ovde, da li je ovo Boris Tadić? Radulović, Pajtić, Sanda Rašković Ivić, jesu li ovo ti vaši prijatelji, koalicioni partneri? Niste nikada bili na vlasti, samo ste uzimali novac iz „Kolubare“ i ko zna odakle sve i ko vas je sve tada finansirao, samo bi danas voleli da kažete da niste bili.
A ovo ovde? Jeste li vi u vašoj koaliciji ili smo mi? Da li je to vaša koalicija? Da li je to bilo, ne znam kako se već zvao taj savez u kome ni jedne jedine žene nije bilo, ni jedne jedine? Ja sada ne znam šta to znači?
Da li vi mislite da su manje vredne, manje interesantne, šta se dešava, ali kakav god savez bio, nikada ni jedna žena? Nikad ni jedna. Tako da, izvinite, ali činjenice kažu drugačije.
Konačno, nemojte vi nama da dajete više bilo kakve rokove za te sankcije Rusiji, jer zaista sve zajedno da vas je sramota koliko ste puta najavljivali da ćemo sutra, pa ćemo 4. aprila, pa ćemo 15. aprila, pa samo što nismo i do sada još nema sankcija Rusiji.
Možete samo da se izvinite građanima, da kažete pogrešili smo, nismo govorili istinu kada smo pričali da će Aleksandar Vučić da uvede sankcije. Jeste, Republika Srbija je i dalje jedina zemlja na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji, i to je praktično, tačka na tu temu. Hvala vam.

Hvala vam.
Čuli smo da je ovo prvo vučićevska vlada, a vi mislite da je to neka uvreda. Ne, ja se ponosim time. Znate za šta je to sinonim?To je sinonim za prosrpsku vladu. Provučićevska vlada znači da je to Vlada koja će raditi samo i isključivo u nacionalnom interesu Republike Srbije. Mi se time ponosimo.
S druge strane, vi ste u stranci čije su vlade pravili ambasadori i tajkuni. I nijedan problem sa tim niste imali, apsolutno nijedan jedini problem. I onda ambasador dođe, dođe tajkun, kažu šta treba, kakav treba zakon, kako treba država da se odnosi prema ovom pitanju, prema onom pitanju, itd. Šta kažu građani Srbije? Nebitno je. Nisu je oni pravili, nije u njihovom interesu, nego u interesu onih koji su je pravili, ambasadora i tajkuna. I tako je i bilo.
Vi kažete da nije dobra vest za građane da nastavljamo po starom. Ne, ja mislim upravo suprotno – da je jako dobra vest za građane da imamo još jednu Vladu kontinuiteta.
Pokazala sam vam onaj grafikon od koga je vaš bivši predsednik napravio aviončić, gde ste vi doveli do toga da je 440 hiljada ljudi izgubilo posao, a mi do toga da je 440 hiljada ljudi dobilo posao. To je osnovna razlika.
Dakle, Vlada kontinuiteta je dobra vest za građane, za to su ljudi glasali, zato mi imamo većinu, zato je predsednik Aleksandar Vučić dobio nikada veću podršku u istoriji Srbije, 2,3 miliona građana je glasalo za njega i za tu politiku. Šta vi mislite, da su glasali zato što žive lošije? Mislite da su glasali zato što ne vide perspektivu? Zato što mu ne veruju? Ne, ljudi su izašli u najvećem mogućem broju i glasali zato što su videli konačnu perspektivu za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu, zato što ste vi doveli zemlju do toga da bude nezaposlenost mladih 51%.
Kako uopšte imate obraza da se bavite više politikom? Kako? Ljudi, 51%! Da sam ja bila u stranci ili vodila Vladu gde je došla nezaposlenost mladih do 51%, otišla bih i ne bih se vratila više nikada, samo da me ne vide, samo da me zaborave, da zgazim državu. Nezaposlenost 26%, aman, ljudi! Kako je uopšte moguće?
Šta nudite danas, da se vratimo na to, kad kažete da ne treba da bude Vlada kontinuiteta? Kontinuiteta u stvaranju radnih mesta, kontinuiteta u podizanju obrazovanju, u izgradnji bolnica, u jačanju zdravstva, u povećanju plata, u povećanju penzija. Da, Vlada kontinuiteta. Nego meni samo, ljudski vam kažem, nije jasno kako možete. Kako vas nije sramota? Dvadeset šest posto nezaposlenost, 330 evra prosečna plata.

Razumem da je to vama svejedno i da vama smeta što sam ja previše emotivna, zato što vi na to tako ne gledate, ali još jednom, ovaj aviončić, to ste vi, ovaj aviončić, to ste vi. Kada kažemo – ljudi, 440.000 porodica je ostalo bez hleba na stolu, vaš predsednik uzme i od toga napravi aviončić. To je vaša politika. Da, emotivna sam, možda i previše. Je l' vi razumete koliko dajemo sve od sebe svaki dan da napravimo jedno novo radno mesto? Pet godina nam treba da uvedemo internet u sve škole u Srbiji? A što to vi niste uradili? Šta, internet je izmišljen 2017. godine? A što, niste se setili od 2002, 2003, 2004. godine da je deci u Srbiji potreban internet? To nije bilo važno? Vi nama pričate o obrazovanju, a izbacili ste Darvinovu teoriju iz obrazovnog sistema, jedna od vaših vlada. Niste mogli deset godina da uvedete programiranje u škole. Toliko vam je stalo do naše dece.
Pričamo o obrazovanju. Vi, poštovani narodni poslaniče, radite u jednom državnom institutu. Ponovo vam kažem, kao čovek od nauke koji radi u institutu, kako ste svi vi zajedno mogli da dopustite da se od vremena SFRJ do 2015. godine ne otvori u Srbiji nijedan novi naučni institut? Kako ste mogli da dopustite? A šta, nauka nije važna? Državni instituti nisu važni? Pa makar kao polisi, ti tenkovi da formulišu neke politike i da pomognu vašim vladama. Pa tako nam je i išlo, što se ni sa kim niste stručno ni konsultovali, što su ambasadori pričali šta da se radi, što su tajkuni pričali šta da se radi.
Nijedan novi naučni institut. Pa valjda vi možete da razumete koliko je to strašno i koliko je to pogubno za razvoj jedne zemlje. Od tada smo mi napravili tri nova naučna instituta, poslednji prošle godine u maju 2021. godine, Institut za razvoj veštačke inteligencije. Više od 30 stručnjaka danas radi u tom institutu. Nismo ga napravili u Beogradu, nego smo ga napravili u Novom Sadu. I više od 20 ljudi koji rade u tom Institutu za veštačku inteligenciju danas u Novom Sadu, svi su se vratili iz dijaspore, svi, iz Amerike, iz Kanade, iz Španije, iz Italije, iz Nemačke, neki i preko 20 godina živeli i radili u inostranstvu.
To je danas Srbija, i da, ovo je Vlada kontinuiteta i da, biće još bolje samo da nastavimo ovako i da pokušamo, kao tim da radimo još malo bolje i još malo efikasnije i još malo brže.
Dualno obrazovanje, kažete, dualno obrazovanje, kakva je to država, otišao je predsednik tada, molim vas, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, dakle, nije otišao ne znam ko, otišao predsednik Vlade u jednu mnogo privredno razvijeniju zemlju, Švajcarsku i video šta ti ljudi tamo rade, i došao, i naučio, doveo ljude, i rekao, objasnite tamo kako mi to da uradimo za našu decu.
A kada ste vi to uradili? Kada ste vi otišli negde, videli nešto dobro i rekli, a kako ja to da uradim za našu decu ovde? Da ono što imaju deca u Švajcarskoj i Nemačkoj, i Austriji, imaju i deca u Srbiji. Nikad. I znate gde su institucije?
Nije Aleksandar Vučić uveo dualno obrazovanje, on je doneo ideju i njegova Vlada napravila predlog zakona, kao što se i radi u ozbiljnim, odgovornim državama gde postoji vladavina prava i gde se poštuje najviši demokratski Dom Narodna skupština. Njegova Vlada je tada napravila predlog zakona, poslao u Skupštinu predlog zakona. To je onda nasledila moja Vlada, ako se ne varam 2017. godina, Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o dualnom obrazovanju i implementirali dualno obrazovanje.
Toliko mi je žao, što ste zaboravili čak i to, pa ste se u svojoj mržnji zaneli do toga stepena da možete da mislite da je neko u ovoj zemlji došao i rekao uvodimo dualno obrazovanje bez Skupštine i to uradio. Strašno. To je prošlo ovu Skupštinu.
Vi ste glasali protiv toga, a danas kada vidimo kakvi su rezultati, kada vidimo da ona generacija koja je završila 2020. godine, da je danas 96% njih odmah već zaposleno, gde imaju prosečnu početnu platu više od 80.000 dinara. Jel vam žao? Jel se kajete? Jel bi rekli sad da ste pogrešili?
Pa, 2019. godine smo onda u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o dualnom obrazovanju o visokom školstvu, uveo Aleksandar Vučić. Majko mila, pa na šta to liči, da tako pričate.
Sve urađeno u skladu sa najboljim demokratskim principima i jedinim, na kraju krajeva, mogućim u ovoj zemlji. Ne mogu više ni da pričam o tome, zadužili ste se, zaista, biće vremena, da ne dužim sada, odgovoriću vam i na to, zadužili ste se, mi koji držimo i uprkos pandemiji i izdvajanjima u zdravstvu tokom pandemije, u privredu, devett milijardi da sačuvamo radna mesta i da postanemo jedna od 10 zemalja na svetu gde je rasla zaposlenost tokom pandemije, uprkos pandemiji smo držali javni dug i držimo ga ispod 60% BDP.
Zaduživali ste se, toliko je bila kredibilna naša država po stopi od 6,5%, 7%, a na kraju krajeva, zna i žena koja će, nadam se, biti budući ministar za rudarstvo i energetiku, radila je u Evropskoj investicionoj banci, kada se država 2006. godine zadužila za kliničke centre, i za nauku i istraživanje uzela kredit od Evropske investicione banke i uradila do 2012. godine, šta? Ništa. Nula, nije pokrenula nijedan klinički centar, ali se zadužila i plaćali smo kamatu i to po 7%, plaćali smo i penale. Neka, neka ste se vi zadužili. Izgradili niste, ali zadužili se jeste i plaćali smo penale i plaćali smo kamatu. Svaka čast. Zaista, za veliko poštovanje.
Nema, kaže gospodin poštovani narodni poslanik, nijednog prioriteta iz 2020. godine, danas 2022. godine. Pod jedan, nije tačno. Ako je nama tada bio prvi prioritet zdravstvo, a danas je, ako se ne varam, četvrti prioritet od pet prioriteta zdravstvo, onda vi poštovani narodni poslaniče ili ne znate da čitate ili vas mrzi da pogledate i uporedite dve strane.
Takođe nam je bio prioritet i obrazovanje i 2020. godine i 2022. godine. I ta digitalizacija o kojoj ponovo tako posprdno pričate, ali i to je dobro da čuju, pre svega naši mladi visokoobrazovani ljudi, dobro je da čuju da i dalje to ne razumete. Tužno, doduše, ali opet blagotvorno za naš politički život.
Kaže poštovani narodni poslanik, prioritet je bio zdravstvo i u zdravstvu ste obećavali gradićete ovo i ono, i tako ćete sada da gradite ovo i ono, pa tako je. Nismo mi obećavali, mi smo samo u dve godine pandemije, pandemijske godine, ispunili, mi smo izgradili tri nove bolnice od nule tokom pandemije u dve godine, Beograd, Kruševac i Novi Sad. Više nego što ste vi izgradili u 12 godina bez ikakve pandemije, nijednu novu bolnicu, nula, nijednu za građane Republike Srbije, nula bolnica.
Mi smo u dve godine izgradili tri bolnice. Završili takođe prvu fazu Kliničkog centra Srbije, pre toga 2017. godine izgradili Klinički centar Niš, krenuli da gradimo za vreme pandemije Klinički centar Vojvodine, da rekonstruišemo i da radimo dogradnju, i uskoro, nadam se, krećemo i Klinički centar Kragujevac. Kasnimo sa Kragujevcem, beskrajno mi je žao što kasnimo i tu moramo bolje i ja preuzimam to na sebe, ali ne, nismo mi obećavali, pa je to ostalo mrtvo slovo na papiru, nabavili vakcine, prvi u kontinentalnoj Evropi.
Sećate se, vi ste tada pisali i vaši koalicioni partneri pisma Briselu, pod jedan, kako treba da se prijavimo na onaj program od koga smo na kraju dobili posle godinu i po dana vakcine, a za koji smo se mi već prijavili, a pod dva, takođe, prijavljivali Briselu kako predsednik Aleksandar Vučić uzima pomoći i podršku od Narodne Republike Kine, prijavi svoju zemlju tokom pandemije da smo uzimali podršku, medicinsku pomoć, stručnu pomoć od neke druge zemlje. Zaista, neverovatno, par ekselans, patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji i prema svom narodu, neverovatno.
Onda smo takođe čuli tokom pandemije i da je virus nastao u globalnim gibanjima, da ne treba davati vakcinu, nego prvo treba raspisati referendum da se vidi da li ćemo da dajemo vakcine. Ali, dobro, sve je za ljude.
Borba protiv organizovanog kriminala, čule su se optužbe, a još jednom bih se nadovezala na ovo što je rekao i poštovani narodni poslanik Milenko Jovanov i da pročitam još jednom za sve građane Republike Srbije za šta je sve optužena kriminalna grupa Belivuk-Miljković.
Udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje, i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje.
Na takvog čoveka se oni pozivaju? Na takvog čoveka se oni pozivaju, protiv legitimno izabranih predstavnika ove države i građana Republike Srbije.
Dobro, svakako, ako je to vaša politika i to je dobro da građani znaju. Ja mislim da je sramota, ali nema veze. Sve ostalo ću ostaviti, biće vremena i do kraja dana i sutra. I konačno, samo da pokažem još jednu neverovatnu stvar, kritikuju predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koliko je ambasadora bilo na sastanku kod njega. Valjda, kada primite ambasadora, to znači da vam je dao neke instrukcije.
Vi to opet polazite od sebe. Vi ste tako primali ambasadore, pa vam on izdiktira šta treba da radite, pa vi onda to radite. Predsednik Aleksandar Vučić primi ambasadore, sasluša ih i jasno im kaže koja je pozicija Republike Srbije. Najčešće nisu ni lepi, ni zabavni sastanci, ali tako se čuva suverenitet i tako se brani samostalnost i nezavisnost o odlučivanju Republike Srbije, ali biće vremena naučićete i to.
Hvala.

Dobro, ja razumem, teško je, teško predstavnicima opozicije da budu ovde 10 godina nakon promena i da vide da je moguće kad neko ozbiljno i odgovorno radi, više nego duplira BDP, sa 33 milijarde evra, na preko 60 milijardi evra, da je moguće da kada naporno i vredno radite, uprkos teškim vremenima i migratornoj krizi, pandemiji i sada, svetskom sukobu, ipak uspete da za svoje građane više nego duplirate prosečne plate, da uspete da stvorite 440.000 radnih mesta. To je, razumem, emotivno teško.
Teško je odgovoriti argumentima na to, pa onda, hajde valjda da se pesničimo. To je odgovor poštovanih narodnih poslanika iz opozicije. A mi ćemo da nastavimo da razgovaramo i pričamo i predstavljamo rezultate, zato što imamo čime da se pohvalimo i zato što smo zaista naporno, naporno, naporno, svaki dan na tome radili.
Pričaju nam ljudi danas o tome kakav je BDP po glavi stanovnika i kako smo užasni zato što smo i dalje pri dnu evropske lestvice. Pa, dobro, dajte da vidimo odakle smo krenuli. Vi odgovorni i stručni, šta ste nam ostavili? Pa, koliko treba da rastete i kako to da postignete da budete makar pri sredini?
Znate, 2012. godine je BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji bio 4.676 evra. Godine 2021. je 7.803 evra. Porastao je za tih devet godina 67%. A zamislite da ste nas vi ostavili pa makar da smo bili tada bolji od svih u zapadnom regionu, Zapadnog Balkana, kao što smo danas, pa da smo sa te osnove rasli 67, 70%. Koliki bi nam danas bio BDP po glavi stanovnika? Složićete se, mnogo bolji.
Tako da, ja mogu samo vama da se cinično zahvalim koliko ste stručno radili da uništite ovu zemlju tako da 10 godina radite, duplirate BDP, otvorite 440.000 radnih mesta. Podignite BDP po glavi stanovnika 70% i i dalje ste pri evropskom dnu.
Mnogo bolje od čitavog regiona, jer pre ste bili na dnu regiona, ali i dalje pri evropskom dnu i onda vam isti ti, koji su vas doveli dotle da trčite rame uz rame sa Albanijom po prosečnim platama i penzijama, da se borite za 20 evra, ko je gore, ko je dole, dok vam svi ostali u regionu beže i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i Crna Gora, imaju obraz da kažu - pa, dobro, sada ste bolji od čitavog regiona, bolji ste za 70 %, ali niste dovoljno dobri. Stvarno, pa, dobro, ako imate obraza toliko, to je isto u redu.
Sada ću da vam kažem, kada pričamo o regionu, koliko je to poražavajuće. Godina 2011. – prosečna neto zarada u Republici Srbiji 331 evro, prosečna neto zarada u Crnoj Gori 484 evra, prosečna neto zarada u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Severnoj Makedoniji 351 evro, i oni bolji od nas, u Albaniji 310 evra, za 21 evro Albanija u prosečnim platama manja od Republike Srbije.
Mi danas, da kažem, pošto nemam podatke po mesecima za svaku od tih zemalja, da uzmemo 2021. godinu, odnosno kraj 2021. godine – Republika Srbija 635 evra, Crna Gora 537 evra. Crna Gora nam je u platama u vaše vreme bežala za neverovatnih 153 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 153 evra bila veća nego prosečna plata u Srbiji. Danas je plata niža u Crnoj Gori, oni imaju 537, a mi 635, kraj prošle godine.
Bosna i Hercegovina nam je bežala za neverovatnih 122 evra, dok su stručnjaci bili na vlasti, 122 evra je bila veća neto zarada u Bosni i Hercegovini, nego u Republici Srbiji. Danas, odnosno kraj 2021. godine mi imamo 635, a Bosna i Hercegovina 533 evra.
Severna Makedonija nam je bežala za 20 evra, ne mnogo, bili su nešto bolji od nas, Severna Makedonija za 20 evra bila bolja od nas, a Albanija za 20 gora od nas. To je bilo naše društvo po prosečnim platama. Severna Makedonija 486 evra danas, a Srbija 635 evra.
Razumem da možda za vaše standarde mi danas nismo dovoljno dobri i za devet ili 10 godina nije bilo dovoljno dobro da povećamo 70% naš BDP po glavi stanovnika i više nego dupliramo prosečne plate, nego je žao što tu pamet niste koristili dok ste bili na vlasti, pa da nas ne dovedete na začelje zapadnog Balkana, nego da smo kao danas najbolji na zapadnom Balkanu, pa da se onda takmičimo polako i sa Bugarskom i Rumunijom i da grabimo dalje.
Pričate o rasipništvu vi koji ste bili najplaćeni predsednik opštine u Srbiji u to vreme. Kada je bila nezaposlenost 26%, nezaposlenost mladih 51%, a prosečna plata 330 evra, vi ste sebi, i to protivpravno, suprotno zakonima, obezbedili da ste najplaćeniji predsednik opštine, opštine Trstenik. To su plaćali svi žitelji, stanovnici Trstenika. To pokazuje i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku po kojoj ste osuđeni da platite 90 hiljada dinara, na kraju krajeva i za neke pronevere, ali, o tom potom, i to je nešto gde postoji mnogo informacija o kojima vi, sigurna sam, znate mnogo više nego ja.
Zato vi kažete da mi uživamo u političkim benefitima. Ne, nikada nismo želeli ove funkcije da bi uživali u političkim benefitima. Većina ljudi ovde je imala mnogo veće benefite dok su radili svoj posao u privatnom sektoru, međunarodnim organizacijama itd. Došli smo ovde da radimo nikad napornije, da pokušamo zaista patriotski, iz srca da pomognemo nešto svojoj zemlji zato što smo svi do jednog verovali da Srbija može mnogo bolje i da je sramota dokle ste Srbiju doveli i da to nije pravo lice Srbije. To vi mislite da kada dođete na funkciju imate politički benefit. Mi ne mislimo, a to da li se neko seća ministara u našim vladama ili ne, pa da vas pitam – da li se neko seća ministara iz vaših vlada?
Sećamo se nekih po lošem koje su doneli Republici Srbiji. Sećamo se ministra spoljnih poslova koji nas je zakopao toliko duboko da ne možemo još 100 godina da se iskopamo, ministra spoljnih poslova koji je na naše insistiranje prebacio pregovore o Kosovu i Metohiji iz UN, gde smo imali podršku, u EU, gde uglavnom nismo imali nikakvu podršku. Tog ministra spoljnih poslova nikada u Srbiji niko neće zaboraviti, nažalost. Ministra spoljnih poslova koji je postavio to neverovatno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje se pozivaju svi oni koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Taj ministar je onda pomogao sa svojim savetnicima da se 2011. godine uvede granica između Srba i Srba i mislim još nekih ministara koji nisu ništa uradili da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se spreči pogrom ili bilo kako pomogne 2004. godine ili makar da se zaštite naše crkve i manastiri ili ministri koji ništa nisu uradili 2008. godine, već su sedeli i pisali saopštenje za medije, a onda do 2012. godine, jureći svoju međunarodnu karijeru, nisu se potrudili čak ni da provere, kada Priština objavi da je neko priznao tzv. Kosovo, da li su stvarno priznali ili nisu priznali. Danas imamo pet važnih zemalja, država članica UN za koje je Priština već toliko puta pričala da su priznali, ali taj dokument ne postoji nigde, pa ih vodimo da su neutralni, ali smo putovali po celom svetu, jurili međunarodnu karijeru, želeli da budemo predsednici sveta, ali onda, kada smo se vratili u Republiku Srbiju, molili da nas Aleksandar Vučić podrži da budemo njegov kandidat za predsednika Republike Srbije, a da Aleksandar Vučić ostane da bude predsednik Vlade zato što su želeli da podrže i da pomognu i zato što će biti na liniji i podržaće politiku predsednika Aleksandra Vučića. To je ta principijelnost u vašoj politici. To je radio vaš predsednik. I vi i ja to znamo, najbolje on i ja.
Rudarsko-topioničarski basen Bor smo prodali. Pa, kako da vam kažem, našli smo strateškog partnera, koji je sačuvao 5.000 radnih mesta, zaposlio još dodatne ljude i u dve godine postao treći najveći izvoznik iz Republike Srbije.
U vaše vreme četiri puta ste pokušali da privatizujete RTB Bor, ni jednom uspešno, Bogu hvala, ako mogu da dodam, kada vidim šta ste drugo privatizovali i koliko je to bilo uspešno, hvala Bogu da ga niste privatizovali.
Vidimo šta je bilo sa Železarom. Našli ste tako dobre strateške partnere da kada je udarila prava kriza vratili su nam Železaru za jedan dolar. Onda smo morali nekako da nalazimo novac da platimo sve te ljude da ne bi ostali, da ne bi ostavili pet hiljada ljudi u Smederevu bez hleba. Danas je Železara najveći izvoznik iz Srbije. Imamo sigurna, bezbedna, prilično dobro plaćena radna mesta, dobar doprinos našoj ekonomiji, velika ulaganja u zaštitu životne sredine i od strane kineskih partnera u Železari i indirektno smo sačuvali nekih 15.000 radnih mesta. Tako da smo mi od RTB-a tom privatizacijom napravili veliki uspeh.
Da li ja mislim i to treba nešto zbog čega doveka treba da se stidite, kao jedna od mnogih, mnogih stvari, da ste drugačije mogli da privatizujete našu naftnu industriju, naš NIS? Apsolutno. Prodali ste NIS, čitav NIS, Naftnu industriju Srbije, čitavu naftnu industriju, sve skupa sa svim nalazištima, sa svim što je imala i što nismo ni znali da ima, dakle i pravo na buduće izvore, za 400 miliona evra.
Nemam ja šta tu da zamerim Rusima. Ako su oni imali ovde Vladu koja je bila dovoljno neodgovorna da proda nešto svoje takvo za 400 miliona evra, pa što bi oni rekli – ljudi, hajde da platimo dve milijarde, fer je. Ne, čoveče, da ste ponudili 100 miliona, kupili bi ljudi za 100 miliona. Za 400 miliona evra čitava Naftna industrija Srbije. Tako ste vi privatizovali.
Setila sam se toga, pravo da vam kažem, kada smo završavali koncesiju za međunarodni aerodrom u Beogradu „Nikola Tesla“. Koncesija za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, dakle koncesija, nismo prodali aerodrom, dali smo aerodrom nekom na upravljanje, ostao je u vlasništvu Republike Srbije i vraća se nama na upravljanje nakon 25 godina. Dobili smo na toj koncesiji 501 milion evra direktne finansijske nadoknade, garantovane investicije od preko 700 miliona evra što i danas možete da vidite na aerodromu i u novi toranj i u novi terminal i u novu pistu itd, sve najmodernije ekološke standarde i svake godine godišnju koncesionu naknadu, što sve zajedno za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ iznosi preko milijardu i 200 miliona evra. Prilično preko milijardu i 200 miliona evra kada se računa i ta godišnja koncesiona naknada.
Ljudi moji, evo pogledajte stručnost našeg tima i stručnost njihovog tima. Oni su uspeli da prodaju čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra. Zauvek da prodaju, nije naša, bespovratno, za 400 miliona evra. Mi smo koncesiju za aerodrom, a zamislite šta je aerodrom u odnosu na naftnu industriju čitavu, dali u koncesiju na 25 godina za milijardu i 200 miliona evra, s tim što nam se posle 25 godina vraća, ostaje vlasništvo države Srbije.
Svaka vam čast. Dobro ste to privatizovali i to i sve ostale privatizacije. Zaista, toliko ste učinili uslugu našoj zemlji i svim našim građanima. Da se vratim na RTB Bor, Bog samo pomogao da ne uspete u ta četiri pokušaja da ga privatizujete.
Pričate o Loznici i rudnicima. Vi, imate obraza, koji ste doveli „Rio Tinto“ 2004. godine, koji ste promenili Zakon o rudarstvu 2006. godine, kako bi obezbedili da onaj ko ima pravo na eksploataciju, odnosno na istraživanje, ima automatsko pravo na eksploataciju.
Vi, pa ne Aleksandar Vučić, ne Ana Brnabić, ne Irena Vujović, ne ni Zorana Mihajlović, ne ni Aleksandar Antić, koji je bio takođe ministar – vi. Doveli ste „Rio Tinto“, dali ima sve, dali im pravo na istražene bušotine velikog prečnika i to dalo pravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, promenili zakon da odgovara „Rio Tintu“ i kažete - mi hoćemo od Loznice nešto da napravimo, rudarski basen.
Iskreno da vam kažem, kada pogledate koliko je litijum sada i to je jedna tema na koju bi potpuno ozbiljno mogli da razgovaramo o odgovornosti, Boga mi i vašoj i našoj, ali biće prilike.
Za poljoprivredu, budžet poljoprivrede ove godine je preko 46 milijardi dinara. Četrdeset i šest milijardi 319 miliona 423 dinara. Godine 2012, hajde da kažemo 2011, tada ste realno završavali, tada ste pravili vaš poslednji budžet, bio je 15 milijardi 406 miliona 801 dinar, pa je valjda poljoprivrednicima u Srbiji bilo bolje dok je budžet za subvencije bio 15 milijardi, nego kada je 46 milijardi. Rezultati su, Boga mi, slični i dobro reflektuju taj budžet.
Mi smo imali izvoz poljoprivrednih proizvoda pre deset godina u vrednosti dve milijarde dolara, a prošle godine izvoz u vrednosti pet milijardi dolara naše poljoprivrede, tako jadne i uništene, zgažene pošto ste je vi tako vinuli u visine da je sve pevalo sa budžetom za subvencije koji je četiri puta manji nego što će biti sledeće godine. Prosečni godišnji rast u našoj poljoprivredi je bio 7%. Šta ćete, to su cifre.
Da vam odgovorim sada i na onu nezaposlenost. Lako je. Znate, stalno se menja metodologija. Kada sam u prošlom Ekspozeu rekla da je bila 7,3% od tada se promenila metodologija, pa je danas po novoj, mnogo restriktivnijoj metodologiji 8,9%. Evo, pogledajte broj zaposlenih, odnosno procentualnu zaposlenost u Republici Srbiji, tu će se naći odgovor na vaše pitanje. Tada je zaposlenost bila 46,3% u Republici Srbiji. Danas je zaposlenost 50,9% tako da to pokazuje da sam bila u pravu, a i da vi ne umete to da gledate, ali dobro. Ako pogledamo u vaše svedočanstvo iz škole, nije ni to za naročito čuđenje.
Mi branimo Predraga Kuluviju koji je proveo, možete da me ispravite ako grešim, dve godine u pritvoru, tako ga branimo, takva smo mi diktatura, tako smo mi moćni da naši saveznici, kao što vi hoćete da kažete, provedu toliko godina u pritvoru i onda se brane sa slobode sa nanogicom. Ne bih rekla da šta god da se dešavalo, tu su reagovali pravosudni organi i bezbednosne službe Republike Srbije, naše. Sve što imate u vezi sa tim, to zaista sada u ovom trenutku morate da adresirate na sudstvo i da vam oni daju sve odgovore.
Sve u svemu, da završim, na kraju krajeva, i sa mojim bratom. Rekla sam vam nekoliko puta, imate tu širok prostor da reagujete na sve zloupotrebe, ako mislite da je nečega tu bilo, korupciju, trgovinu uticajem ili bilo šta drugo. Znate kako? Tako što je ta kompanija u kojoj je on bio direktor a ne vlasnik, pošto je multinacionalna kompanija, to je isto kao da je bio direktor „Koka-Kole“ pa da kažete da je moj brat vlasnik „Koka-Kole“, to je evropska kompanija, međunarodna kompanija, kompanija iz Poljske, EU. Izvolite, gospodo, rekla sam vam već sto puta, ne znam zašto to ne uradite, obratite se EU, Evropska unija će rešiti to, pa ako ima mesta, da on odgovara, da ja odgovaram, vi slobodno. To je kompanija koja zapošljava preko 500 inženjera u Republici Srbiji. Jel vi mislite da ne treba da dobije nijedan posao sa Vladom Republike Srbije? Dobijala je i od 2008. godine, a ja nisam bila…
Ne, pričam o mom bratu. „Milenijum“ je građevinska kompanija koja, vi ste u pravu, ima mnogo, mnogo poslova, kao i sve građevinske kompanije u Republici Srbiji. Nemamo više građevinskih kompanija i radnika za sve projekte koje imamo u Republici Srbiji, za razliku od vašeg vremena, kada je trebala ozbiljna veza i značajna svota da se izdvoji za političare, rukovodioce i stranke da bi dobili taj jedan posao, ukoliko ga je nekako bilo, pošto građevinske kompanije tada u Srbiji nisu imale šta da rade.
Sada se sve promenilo, tako da da, „Milenijum tim“ ima posao, kao i mnoge druge i strane i domaće kompanije i „Štrabag“ i „M“ enterijer gradnja i „Bau bazen“ i koliko ih već ima, i ako mogu još da dođu, molim vas neka dođu, zato što imamo toliko projekata da su nam zaista potrebne dodatne građevinske kompanije. Imaju posao, ima i „Aseko“, imaju i sve ostale IT kompanije. Još više ih dolazi u Srbiju, zato što danas u Srbiji ima šta da se radi. U vaše vreme nije imalo da se radi ama baš ništa. Hvala.

Iz čitavog ovog govora, najveći utisak je to što ste nas pet puta pozvali da zamišljamo Gorana Vesića golog. Dobra politika, realno. Ne znam šta je ovde problem, ali vidim da mojih ima mnogo i to mi se sviđa, moram da priznam da sam ohrabrena. Ja ne bih zamišljala Gorana Vesića golog, ali vi želite.
Poštovani narodni poslaniče vidim da vi želite da ga zamišljate golog i da nagovarate sve nas ovde da moramo Vesića golog da zamislimo i to kažete i bez gaća ako može. Dakle, toliko u detalje idemo. Neka, da se razgalimo malo u teškom danu.
Da pričamo o ozbiljnim temama iako je ovo bilo nešto na šta ste nas pozvali pet puta i ovo je zaista bio fokus vašeg izlaganja.
Ja ne znam kako smo mi došli do maltene poslednjeg dana roka za Vladu. Nismo mi ni blizu ustavnog roka da se Vlada formira. Imamo komotno vreme da razgovaramo koliko god treba o programu Vlade, o rezultatima, o izazovima, o tome da li imamo kapacitet, nemamo kapacitet, imamo sve vreme ovog sveta za razliku od onih Vlada koje su se formirale 15 minuta pre isteka roka zahvaljujući zaista neverovatnoj kolegijalnosti i konstruktivnosti, ozbiljnosti i odgovornosti opozicije, tada Srpske radikalne stranke da pusti da se formira Vlada da ne bi Srbija išla na nove izbore. To je tada bila ta Vlada vaše stranke bivše stranke svih vas. Dakle, nismo čak ni blizu.
Rekli ste da se stvari dešavaju iako nema Vlade i donekle ste u pravu, ali stvar stoji drugačije ni u jednom trenutku, ni jednoga dana, ni jednoga minuta, Vlada, odnosno građani Republike Srbije i Srbija nije bila bez Vlade. To je ustavno nemoguće. Bilo je Vlade u tehničkom mandatu i ta Vlada je radila i hvala vam za tu pohvalu i taj kompliment zato što ste i vi sami tom rečenicom rekli da se nije osetilo.
Dakle, radili smo, pripremali se za zimu, pokušavali da utičemo na cene, ograničavali margine, borili se sa inflacijom, ograničili cene za osnovne životne namirnice, kupovali energente, dogovarali dodatna gasna skladišta, punili robne rezerve, to su sve stvari koje je radila Vlada u tehničkom mandatu i onda došlo do toga da potpuno u roku bez ikakve panike, bespotrebnog stresa, lepo dođem u Narodnu skupštinu da predstavim program, ekspoze, kandidate, da razgovaramo i da sve u najboljem mogućem redu i na vreme obavi. Dakle, jedan zaista odgovoran odnos prema poslu i građanima sa naše strane.
Što se tiče sankcija Rusiji da je verovati vama oni su već davno uvedene ili ako nisu onda i vi dugujete izvinjenje građanima Srbije kojima ste rekli da ćemo ih uvesti, odnosno da će ih Aleksandar Vučić uvesti odmah nakon izbora jel to se nije desilo, tako da ne možete sad ponovo da pričate o sankcijama Rusiji i da li će biti ili neće biti kada ste već tri puta najmanje rekli da ćemo uvesti tako da ste izgubili zaista svaki kredibilitet na tu temu, a da ne pričam o tome da ste izgubili dodatno kredibilitet zato što ste, doduše ne vi, vi ste i pre izbora pričali da treba da se uvedu sankcije Rusiji, pa sad isto pričate da treba da se uvedu sankcije Rusiji, ali neki vaši koalicioni partneri su pričali da ne treba onda su odmah nakon izbora promenili ploču, pa rekli požurite zato što već kasnimo sa uvođenjem. Ali, pre izbora, kada su trebali da kažu nešto građanima da građani glasaju za njih bilo je nećemo nikad i mi nikada ne bi uveli sankcije Rusiji. Dve nedelje nakon troga su promenili, potpuno promenili ploču.
Za sankcije Rusiji, videćemo, mislim da je dosta predsednik Aleksandar Vučić pričao o tome, ja mislim da je svim građanima to potpuno jasno da ćemo se boriti kao što se trenutno borimo i borim već, evo koliko, osam, devet meseci i jesmo jedina zemlja u Evropi na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji pored svih pritisaka da ćemo se boriti koliko god možemo, da ćemo braniti taj principijelni stav. Ako dođe taj trenutak da više ne možemo to kako će ministri u Vladi glasati je za Vladu Republike Srbije nije za vas, ne glasa Vlada ovde pred vama, pa da svaki ministar treba da kaže kako se izjašnjava, nego Vlada glasa i onda Vlada izađe sa stavom. Naš stav je da ćemo se boriti koliko god možemo, kao što smo se borili do sada da ne uvedem sankcije Rusiji, jer je to u skladu sa principijelnom politikom našom.
Kao što sam rekla u ekspozeu mi imamo zaista objašnjenje za to ko je dovoljno iskren, odgovoran i pošten od strane onih koji nam traže da uvedemo sankcije, ne može da pobije naše argumente. Tako da se ja nadam da ćemo mi izgurati i dalje, a kako će Vlada u tom trenutku da se postavi svakako ćete biti obavešteni, naravno naša dužnost i moja dužnost je da dođem i da obavestim i Narodnu skupštinu o tome.
Vi kažete da je problematično što je Vlada da se prezimi, i šta ćemo zaista da uradimo, pa vidite, videli smo se pre 2 godine, odnosno, nismo se videli, vi niste tada bili u parlamentu, ali mogli ste da gledate na televiziji, da čitate u medijima moj Ekspoze, mi smo tada dali ozbiljno obećanje i takođe se nalazili pred jednom teškom situacijom, usred pandemije Korona virusa, i za dve godine smo ispunili ono što smo obećali, pre svega, mislim u zdravstvu.
Još jednom, ja razumem da je to vama nezamislivo zato što niste za godina uspeli da izgradite nijednu bolnicu, ali mi smo za dve godine, uspeli da izgradimo tri nove i da završimo KCS i da završimo najnoviji Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, i još tri opšte bolnice po Srbiji i da započnemo Klinički centar Vojvodine, i to sve u dve godine.
Ja verujem da će ova Vlada pa sve i da je samo tu da prezimi, uraditi mnogo stvari na energetskoj bezbednosti Republike Srbije, pa i tim naftovodom, vidim da ste protiv njega, ali vidite, to što ste vi protiv tog naftovoda od Srbije do Mađarske, da se priključimo na naftovod družba, meni govori da vama nije baš mnogo stalo do energetske bezbednosti i sigurnosti Republike Srbije i da vi nama kažete da mi i dalje treba da se držimo tog jednog naftovoda, jednog jedinog koji imamo JANAF, Jadranski naftovod.
Videli smo, na žalost, pre par nedelja, da ona država kroz koju prolazi JANAF, naftovod koga smo svi zajedno gradili, u okviru bivše Jugoslavije, koristi tu energetsku infrastrukturu za političku agendu. To je za nas nebezbedan i nesiguran izvor nafte, ruta za naftu.
Mi na to ne možemo da se oslonimo, bilo bi neodgovorno da ne gradimo alternativni naftovod, koliko god on koštao a svakako ne košta toliko koliko ste vi rekli. Ali koliko god koštao, on znači energetsku bezbednost i stabilnost, veću nezavisnost energetsku, Republike Srbije i žao mi je što to ne razumete ili mislite da treba da zavisimo od volje Hrvatske i Hrvatskog rukovodstva, da kako god bude bilo oni mogu da koriste taj izuzetno važan objekat energetske infrastrukture, da ucenjuju Srbiju, ja mislim da ne treba, ja mislim da ne smemo. Zato kažem da je ovo jedan od osnovnih prioriteta i verujem da ćemo ga u mandatu ove Vlade mi završiti i time u mnogome povećati našu energetsku bezbednost.
Opet mi je neverovatno zato što vi kao opozicija treba da budete srećni ako je ovo Vlada oročenog mandata. Pa, tim pre će biti izbori, pa tim pre ćete vi na tim izborima pobediti, tim pre ćete vi doći na vlast. Ovo je prva jedinstvena zemlja u tome gde opozicija ne želi izbore. Nemojte, bili su izbori, imate sada mandat četiri godine, a mi smo ušli u Skupštinu. Ko Boga vas molimo, nemojte ponovo izbore, pustite nas četiri godine na plati narodnih poslanika, pustite da sedimo ovde, lepo, imamo posao, neki su dobili prvo radno mesto, svi smo sreći, svi smo zadovoljni, nikako nemojte da idete u prevremene izbore. Ovo je jedinstvena zemlja na svetu. Nije nikakav problem
Dakle, pokazali smo da i za dve godine možemo da uradimo mnogo. Ako se promene okolnosti i potrebno je da ponovo idemo na izbore, da dobijemo legitimitet, da vidimo, da proverimo volju građana, kao što je to bilo potrebno nakon dve godine pandemije i tih svih problema. Moguće je bilo sasvim.
Znam da je predsednik Aleksandar Vučić kao odgovoran političar i državnik to mislio da mi sa tom pandemijom možda nismo imali snage da se suočimo, da nismo mi možda bili dovoljno stručni i dovoljno odgovorni i da će posle dve godine pandemije, ljudi u Srbiji reći – ne, ajmo da promenimo nešto, zato što očigledno nije baš dobra Vlada u kriznim situacijama.
Na svu sreću nije bilo tako i odlično smo se izborili i bili jedna od najboljih zemalja, i po ekonomskim pokazateljima, i po zdravstvenim pokazateljima, i u Evropi i u svetu, i išli proverili volju građana, i oni nam dali mandat da se borimo sa još težim okolnostima izazovima, nedaćama i u još većoj krizi.
Kažete, da li je relevantno za građane, šta je to što je bilo 2012. godine? Pa, naravno da je relevantno. To je prolazno vreme koje mi merimo. To je kao da mi kažete… Zamislite, ne daj Bože, posle svih tih kriza i nedaća, da je danas prosečna plata u Srbiji 300 evra. Pa, da li bi onda rekli - nije relevantno što je 2012. godine bila 330 evra, da pričamo sad samo zato oko toga što je 300 evra. Pa ne, onda bi se pozivali na tu 2012. godinu, kada smo mi bili na vlasti imali smo veće prosečne plate, nego danas. E, sada u stvari vi nećete da se pozivate na 10 godina ranije i prolazno vreme zato što su ti rezultati bili toliko katastrofalni, a sada su toliko bolji.
Relevantno je i šta je bilo devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih. Sve je to prolazno vreme za jednu državu da vidi kako napreduje ili nazaduje po svim parametrima. Naravno da je relevantno.
Kažete – nismo mi izmislili internet, pruge, nauku. Nismo izmislili, ne, mi smo ih uveli. Nismo ih izmislili, neki drugi je, mnogo pametniji ljudi su izmislili i pruge, i nauku. Kako god, ne znam sad na koju nauku tačno mislite da je izmišljena, pošto ih ima različitih, prirodne nauke, društveno-humanističke nauke, koje nauke mislite da smo izmislili. Nismo izmislili internet, ali smo ih uveli.
Nije moj problem što vi niste izmislili internet. Moj problem je što ga vi niste uveli u škole, zato što je već postojao, neko ga je izmislio 2011, 2012 godine, nego vi niste imali potrebu da ga uvedete u škole. To je moj problem, to je moja kritika.
Moja kritika i moj problem i ljudski kao građanke ove zemlje što vi niste od 2000. godine do 2012. godine napravili ni jedan novi naučni institut u Srbiji. To je moj problem. Niste trebali da izmislite nauku. Trebali ste da otvorite naučni institut da podržimo našu nauku, naše naučnike, naše mlade istraživače.
Dvanaest godina niste našli za shodno jedan naučni institut da otvorite, jedan. Mi smo formirali „BioSense“ institut za digitalnu poljoprivredu, Institut za razvoj veštačke inteligencije, Univerzitet u Kragujevcu, formirali Institut za informacione tehnologije. Dobro, ali znate poražavajuće je da je pre toga poslednji institut formiran u doba SFRJ. To je apsolutno tačno, a to ako nije tačno vi meni dokažite kako to tačno nije tačno, a ne tako paušalno.
Mi nemamo dva Eko autobusa u Beogradu, nego dve Eko linije. Tako sam i rekla, dve Eko linije, 15 ekoloških autobusa. Pri tom, meni je drago što ste vi u Šapcu nešto uradili, pa uveli te na gas i to je takođe dobro, ali za nas kojima nije prvi prioritet zaštita životne sredine u odnosu na vas kojima je valjda danas prvi prioritet zaštita životne sredine i ako kada ste formirali svoju partiju u tom programu nije bila ni jedna reč o zaštiti životne sredine i niste bili Zelena stranka nego ste tu našli, u Nišu kasnije da se nekako profilišete, mi smo uzeli "Zero emision" autobuse, potpuno električne. Gas je ipak fosilno gorivo.
Tako da smo uradili u Beogradu nešto bolje nego što ste vi uradili u Šapcu. Meni je svejedno. Meni je važno i da Beograd napreduje i da Šabac napreduje. Nikakav problem nemam.
Tako da imamo 15 potpuno ekoloških, ekološki čistih, nula emisija električnih autobusa, dve linije. Od toga ta prva linija je uvedena 2016. godine kao prva ekološka linija, prva čista ekološka linija na svetu u jednom gradu. To mi, naprednjaci koji ne marimo za zaštitu životne sredine i neodgovorni smo prema zaštiti životne sredine, eto 2016. godine, dok vi niste još znali šta je životna sredina niste bili ekolozi, mi uveli prvu ekološku liniju na svetu. Šta ćete, tako je.
Solarni paneli na svakom krovu. Hajte proverite vi tehnički kako je to moguće i da li je moguće. Ja ću vam reći - to tehnički nije moguće, za nekoga ko govori o zaštiti životne sredine, o Zelenoj agendi i da vam je to jedini i prvi prioritet, a da nemate informaciju i da ne znate da je nemoguće da ako na svakom krovu u Republici Srbiji stavimo po solarni panel da to priključimo na naš elektroenergetski sistem, odnosno, ako ga priključimo da će odmah da nam padne elektroenergetski sistem je, izvinite, sramota. To je vaša agenda, to je vaša prva, najvažnija agenda.
Znate, ja sam bila u energetici pre bavljenja politikom. Solar, sunce iz vetra se zove intermitentni izvor energije, varira kada ima sunce i kada ima vetra, za to je potrebno balansiranje. Mi nemamo toliko energije za balansiranje, samo bi nam srušio sistem, pokidao mrežu, sve bi kolabiralo. Dakle, svakako je nemoguće.
Vi predlažete nešto iz vaše agende što niste ni proverili da li može da bude, ali lepo zvuči, pa hajde da kažem, pa će onda svi da kažu - što ne stavimo svi solarne panele. Nemoguće je. Da vam ne kažem koliko bi to povećalo cenu električne energije u Republici Srbiji.
Dobro, u svakom slučaju, hajde da ne dužim. Što se tiče poljoprivrede, rekla sam vam, ne morate, čak ni da gledate prema budžetu za subvencije, gledajte po rezultatima, gledajte po produktivnosti te poljoprivrede, gledajte da li je veća proizvodnja, da li je veći izvoz, da li je izvoz bio dve milijarde, da li je danas pet milijardi? Jeste. Da li je rast poljoprivredni bio u proseku 7% godišnje? Jeste. To je rezultat tih subvencija.
Kada su naši poljoprivrednici poslednji put kupovali traktore dok mi nismo uveli subvencije za mašine, za mašineriju? Pa, mogu da kupe traktore, mogu da kupe i MT traktore, i on se sad ponovo proizvodi u Republici Srbiji. To su razlike.
Vaš bivši šef, Dušan Petrović je vodio oba ta resora i pravdu i poljoprivredu i napravio je neverovatne rezultate, u pravdi, onu reformu pravosuđa iz 2009. godine kada je 840 ili nešto manje sudija ostalo bez posla, bukvalno preko noći po političkoj liniji. Ubio pravosudni sistem Republike Srbije. Stranka se nije pobunila. Nije rekla - ljudi, ovo je nemoguće, ovo ne može. Gde je ovde vladavina prava? Šta ste uradili sa tim ljudima? Dvoje sudije od tih koji su izgubili funkciju je izvršilo samoubistvo zbog nečije političke bahatosti.
Poljoprivreda. Da li ste uvodili sisteme za navodnjavanje? Imali smo 2% poljoprivrednih površina pokrivenih sistemima za navodnjavanje. Danas nemamo mnogo više. Imamo 5%, ali imamo više.
Da li ste uvodili elektrifikaciju poljoprivrednih površina? Ne. Znate kako znam? Zato što smo tada morali da objašnjavamo u EPS-u zašto treba dalekovode i elektrifikaciju da dovodimo u polja. Pa, zato da bi ljudi mogli da priključe svoju mehanizaciju i navodnjavaju kada dovedete sisteme za navodnjavanje.
Kako ste se branili protiv grada? Radarskim sistemima? Ništa od toga nije bilo. Da li treba još mnogo da radimo? Mnogo, mnogo, mnogo, ali smo mnogo i uradili.
Za solarne panele, samo proverite, ipak je to vaša agenda. Takve stvari kada predlažete kao neko ko se zalaže za zelenu tranziciju, kao ozbiljan narodni poslanik, morate da proverite, zato što onda mi kao izvršna vlast to čujemo, pa da ne gubimo mi vreme, jer slušamo to od velikih ekologa i stručnjaka, pa je dobro da nam dajete relevantne informacije.
Molim vas, ako imate repliku, da ne tražite od Gorana Vesića da se skida.
Hvala vam.

Opet da vam kažem, ja zaista nemam nikakav problem sa tim, niti imam bilo šta protiv da li je neko zelen ili je žut ili kakav je, sve mi je jedno, nego kada vi već kažete da ste zeleni, da vam je to najvažnija agenda i vaš prioritet, onda o nekim osnovnim stvarima u okviru te agende treba nešto više da znate.
Ne kaže se amortizacija, nego balansiranje energije. Nije amortizacija. Ne postoji amortizacija energije. Imate obnovljive izvore energije koji su intermitentni, morate da ih balansirate. Kada nema sunca, morate da uključite neki drugi energetski izvor da bi mreža ostala stabilna. To se zove balansiranje.
Možete, naravno, da balansirate koliko god želite i vetra i solara, ali su vam za to potrebni kapaciteti. Za te kapacitete smo mi u ekspozeu stavili da ćemo imati dve reverzibilne hidroelektrane, „Bistrice“ i „Đerdap III“, da bi mogli na naš sistem da priključimo nekoliko hiljada megavata zelene energije iz obnovljivih izvora, ali bez tih kapaciteta, možete i tako da balansirate, ali ćete onda svu tu balansnu energiju da uvozite i onda će građani Republike Srbije sa tom vašom politikom, koju ste nam danas predložili, da plaćaju najskuplju struju u Evropi zato što se sva struja onda za balansiranje uvozi.
Da li vam je sada jasno. Tehnički je moguće. Da li je racionalno? Daleko od racionalnog. Vi se konsultujte sa inženjerima, pa svakako neka vam kažu.
Što se tiče Rusa…
(Narodni poslanik dobacuje.)