Hvala vam.
Dobro, ja još jednom da ponovim, vi kažete ne možete više, isteklo vam je vreme. Možda i nikakav problem. Radili smo i radimo i srcem i dušom za ovu zemlju i za ovaj narod, srcem i dušom. Sve svoje smo dali. Uradili smo mnogo stvari. Izgradili najviše puteva u istoriji ove zemlje. Izgradili prve moderne brze pruge, izgradili četiri naučno-tehnološka parka, uveli internet u sve škole, u sve školske uprave, pa i u škole izdvojena odeljenja koja imaju troje ili četvoro dece.
Uveli smo informatiku u osnovne škole, izgradili prvi ikada završen Klinički centar u istoriji Srbije, Klinički centar Niš. Završili smo prvu fazu KCS, krenuli Klinički centar Vojvodine. Izgradili smo desetine opštih bolnica po Srbiji, domova zdravlja, zdravstvenih stanica, otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti. Gradimo još jedno pozorište sada u okviru Kulturnog centra „Ložionica“, koje smo zaštitili zato što nam je kulturno-istorijska industrijska baština, koja sledeće godine slavi sto godina, a da nije bilo nas srušila bi se. Narodno pozorište u Vranju.
Podigli smo plate, više nego duplirali u odnosu na pre deset godina, smanjili nezaposlenost sa 25,9% na 8,9%. Zaposlili smo Srbiju, krenuli da izvozimo, više nego duplirali BDP i sve to za samo 10 godina. Dali smo sve od sebe.
Kažete da nam je isteklo vreme. Moguće. S tim što će građani to da kažu. Njih ćemo da pitamo i oni će to da kažu, ali pre toga vi nećete moći da uzurpirate vlast. Ne postoji način na koji ćete vi da oformite neku vašu tehničku, ekspertsku vladu bez volje građana, bez ikakvih institucija, na ulici. Ne. Sve u redu, isteklo nam je vreme, idemo na izbore. Mi podnesemo ostavke, radimo nešto drugo, sve u redu, nastavićemo da se borimo iz opozicije. Nastavićemo da se borimo za onakvu Srbiju kakvu sanjamo. Nastavićemo da se borimo i za puteve i za pruge i za mlade ljude i za obrazovanje i za kulturu, za zdravstvo i za Srbiju koja konačno poslednjih deset godina može i sme da vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku. Radićemo to iz opozicije, ništa strašno, nikakav problem.
To će na kraju da kažu građani, građani će odlučiti, a mi ćemo da poštujemo volju građana. Nema tehničkih vlada u međuvremenu, nema nasilnog gašenja medija ni ovih, ni onih. Nema dodeljivanja frekvencija kako vi želite van institucija, neće toga biti. Štitićemo institucije i volju građana.
Kažete, vi ste lično, svako ko vas lično zna, zna da ste ne konfliktan. Ja vas lično ne znam, ne želim lično ni da vas upoznam, kao što pretpostavljam da vi ni ne želite mene, ali sve što znam o vama je sve suprotno o tome što vi kažete. Sve što vi svakim minutom pokažete je nasilje i agresija, svaki minut. Ne znam da li vas poznaje lično narodni poslanik Atlagić ili Marijan Rističević, ali poznaju vaše nasilje, fizički ste ih napali, kolege narodne poslanike.
Ministra zdravstva u mojoj Vladi, ministra koji nas je zaista izvukao, spasao sa svim ostalim zdravstvenim radnicima, medicinskim i nemedicinskim koji rade u zdravstvu iz Kovid krize. U to vreme ste ga fizički napali da se obračunate sa njim. Ne znam kako ste ne konfliktan.
Pričate o korumpiranom i kriminalnom režimu, a pri tome rekli ste jednu dobru stvar, istinitu stvar, hvala vam na tome, da ste vi 11 godina žestoko opozicija ovoj vlasti. Jeste, kao što ste bili deo prethodne vlasti.
(Boško Obradović: Ovo je neverovatno. Kada smo bili deo prethodne vlasti?) Samo da vam kažem, pogledajte transkript, niste vi rekli…

Niste vi rekli – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti.
Poštovani građani, izletela je istina. Rekao je čovek, nije rekao – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti, nije to rekao. Rekao je – ja sam 11 godina opozicija ovoj vlasti; zato što ste bili deo prethodne vlasti, kada ste uzimali novac iz Kolubare i iz sistema EPS-a. Nije to mogla opozicija, to je mogla samo vlast. Takva vlast.
(Boško Obradović: To je rijaliti. Sramota.)
Bili ste deo vlasti koja je dovela rijaliti programe u Srbiju, koja ih je dovela i to na elitnu tada tu građansku televiziju „B92“, deo vlasti koja je dovela rijaliti, izmestila decu iz Pionirskog grada i uselila „Velikog Brata“. Bili ste deo takve vlasti.
A da sa te lično ne konfliktan, pokazujete i sada. Hvala.
(Boško Obradović: Upozorite premijerku.)

Hvala vam.
Samo dve stvari koje su mi izuzetno važne. Prva, zato što je poštovani narodni poslanik naš koalicioni partner, u tajkunskim medijima se pojavila svakako namerno plasirana, neverovatna laž i dezinformacija, više od lažne vesti, a to je da je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić demonstrativno napustio sednicu Vlade. Da vam kažem odmah i da svi građani Republike Srbije znaju zato što mi je ovo dobar trenutak da ovo kažem. Mi smo juče imali u 13.00 časova redovnu sednicu Vlade. Ta sednica Vlade je prošla u najboljem redu. Mi smo usvojili izuzetno važne oduke. Pre svega, i najvažnije za poljoprivredne proizvođače, dodatno podigli premiju za mleko sa 15 na 19 dinara, regres za mlečne krave sa 30 hiljada na 40 hiljada dinara, za prelevmane na sir na 300 dinara. Nikada do sada nismo imali, ikada, u Srbiji takvu zaštitu naših proizvođača i takve prelevmane i druge izuzetno važne odluke za građane, privredu i poljoprivredu Republike Srbije.
Nismo imali nijedan neusaglašen zahtev, a ne da je neko napuštao sednicu Vlade, pa mi je bilo važno da iskoristimo ovo i da kažem građanima Srbije da ne veruju u laži, dezinformacije, u pokušaje da se stvara haos u Srbiji.
Ovo što se dešava je direktno maslo stranih službi. Ovo sve što se dešava je direktno destabilizacija Republike Srbije, direktna destabilizacija Republike Srbije!
Poštovani građani Republike Srbije, da ne bi izvlačili moje reči iz konteksta, nisam pričala o tragedijama, pričala sam o svemu onome što se dešavalo nakon tragedija, što se svaki dan pojačava. To da je Ivica Dačić napustio sednicu Vlade može da plasira samo neko ko želi da destabilizuje Srbiju. Takvu bezočnu laž može da plasira samo neko ko želi da destabilizuje Srbiju. To je lako proverljiva laž.
Druga stvar, vidim, iako sam ovde najmanje 20 puta i juče i danas ponovila da će se vlast u Republici Srbiji menjati samo voljom građana iskazanom na izborima, da neće biti Majdana i da se neće menjati na ulici i da su izbori jedini mehanizam, a da se mi funkcija držati nećemo i da su ostavke najmanji problem, da možemo da idemo na izbore i da idemo na izbore, ali samo da neće biti dozvoljeno da se bez izbora menja vlast.
Vidim da su uhvatili jedan moj lapsus gde sam rekla, umesto da će se menjati, neće se menjati na izborima, rekla neće se menjati na ulicama, iako je potpuno jasno iz svega što sam pričala i danas i juče da smo za to da u Srbiji postoje jake institucije, da se zaštite jake institucije, da vlast može da se menja samo na izborima i da građani uvek odlučuju o tome ko će voditi njihovu zemlju, ko će je voditi i da će to reći na izborima. Samo da vam kažem da se sada i to koristi kao da smo mi sada, ja kao predsednica Vlade pozvala, u stvari, rekla kako će biti diktatura.
Molim vas, građani Republike Srbije, ne nasedajte na takve stvari, pogledajte čitavu sednicu Skupštine i vidite šta sam govorila. Može da se menja vlast u svakom trenutku. Mi smo uvek spremni na izbore i rekla sam – borićemo se iz opozicije, nije strašno. Borićemo se i dalje za one vrednosti koje smo baštinili dok smo bili na vlasti – za jaku Srbiju, za samostalno i nezavisno odlučivanje, za puteve, za pruge, za veći budžet i veću podršku za naše poljoprivrednike, za škole, za zdravstvene ustanove, za veće plate, veću zaposlenost, bolja, kvalitetnija i bolja plaćena radna mesta, za digitalizaciju, za e-upravu zbog transparentnosti i efikasnosti, za borbu protiv korupcije, za te stvari ćemo se boriti iz opozicije. Nikakav problem. Neće nam pasti kruna sa glave.
Mi smo ovde zbog Srbije, zbog našeg naroda, da radimo u interesu naše zemlje i našeg naroda. Jel nam isteklo vreme? Sve u redu. Neka kažu građani to na izborima i mi ćemo da se povučemo, ali tražimo da građani to na izborima kažu, a ne da vi pravite vašu vladu bez građana, bez izbora, da gasite medije, da menjate institucije samo zato što vi mislite da ste mnogo jaki, mnogo pametni, da ste vi elita, a da svi ostali građani Srbije ne smeju da se pitaju ni za šta.
Dakle, samo da pojasnim, samo i isključivo na izborima se menja vlast, a mi od izbora nikada nećemo bežati. Hvala vam mnogo.

Dobro, kažete da sam požurila da operem ruke od političke odgovornosti. Krećete od sebe, možda bi vi požurili da perete ruke od bilo kakve odgovornosti, političke, ljudske, lične. Ja ne bih. Meni je u redu da podnesem svu odgovornost, da je ponesem ja, sama lično. Nikakav mi problem to nije.
Sistem ću braniti u trenucima kada sistem treba da se brani i kada sistem nije zakazao. Nisam rekla da je sve idealno u našem društvu i nisam rekla da sistem nikada nije zakazao, zato što u svakom društvu, u svakoj zemlji imate nekada da sistem zakaže, zato što je sistem sačinjen od ljudi, pojedinaca. Da, naravno i jakih institucija, ali i pojedinaca. Pojedinci nekad zakažu, pa zakaže i sistem. U ovoj tragediji, u ovom užasnom zločinu, u slušaju OŠ „Vladislav Ribnikar“ sistem nije zakazao. U nekoj drugom slučaju je zakazao.
Da, mislim da je sistem zakazao negde u slučaju devojčice koja je zapostavljana i zlostavljana. Naravno da je zakazao. Zakazao je i u centrima za socijalni rad. Bilo je sigurno više slučajeva i mi onda uzmemo i gledamo kako da popravimo taj deo sistema. Zato smo uveli npr. socijalne karte, da bi socijalni radnici, ljudi koji rade u centrima za socijalni rad užasno težak posao, a često volimo da ih kritikujemo i da prebacimo nešto centru za socijalni rad, i ja takođe, što nisu iz centra za socijalni rad uradili ovo, što nisu uradili ono, što nisu iskontrolisali ovo, jel su pričali sa roditeljima, jel su pričali sa hraniteljima, mogli su bolje. Ljudi imaju toliko posla da verujem da rade sve najbolje i daju sve od sebe.
Uveli smo sistem socijalnih karata da bi im u administraciji pomogli, da se ne bave više toliko administracijom, nego kada predate lepo za socijalnu zaštitu oni imaju odmah obrađene sve podatke, lično i imovinsko stanje, porodično stanje, sve podatke sa carine, od nekretnina, vozila, sve, i jednostavno mogu da odluče da li ste za socijalnu zaštitu ili ne.
Ali takođe i na drugi način, a to je sistem obrati pažnju da neko ko je imao pravo da ostvari neku socijalnu pomoć i podršku ne ostvaruje tu, pa smo u preko 80.000 slučajeva uradili to, da, sistem da bi bio jak i da bi institucije postojale i da bi država bila snažna, mora da se unapređuje stalno. Tako da – ne, ja ne bežim od političke odgovornosti, upravo suprotno, mi vam od tog dana svima pričamo – politička odgovornost, sve je u redu, nikakav problem, ljudi, ali zaista nikakav problem.
Što, mislite da mi život zavisi od pozicije, funkcije predsednice Vlade? Što, ništa nisam radila pre toga, pa neću imati posle toga, ovde u mojoj zemlji da joj doprinesem na još neki drugačiji način? Najponosnija sam što sam imala priliku da budem predsednica Vlade ove najdivnije zemlje na svetu, sve u redu, sutra neću biti, boriću se na neki drugi način.
Ali ja vam kažem, ako želite da čujete istinu, u slučaju Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ sistem nije zakazao. Da se to desilo u nekoj drugoj školi, u nekoj siromašnijoj opštini, da nisu ljudi imali posla, da nisu imali novca, da su bili ugroženi, da su bili ljudi, roditelji, nadničari, pa moraju po 16 sati da rade, da nema psihologa ovde, ovde je bilo i psihologa i pedagoga. Nemojte da mi dobacujete – jedan. Ja kada sam išla u Osnovnu školu „Stevan Dukić“ na Karaburmi, takođe je bio jedan, pa nije bilo masovnih ubistava.
Ima samo 37 škola u Srbiji, 29 osnovnih i osam srednjih, gde nema pedagoga i psihologa. Dodatno smo ih zaposlili. Radili smo na tome. Ne kažem da sistem nije zakazao nikad. U ovom slučaju nije zakazao. To čini ovu stvar još težom za razumevanje, još neshvatljivijom, uzroke nejasnijim, rešenje je samim tim teže. O tome treba da pričamo na ozbiljan i odgovoran način, a ne Aleksandar Vučić je kriv, SNS je kriva. Niste vi rekli i hvala vama za to, vi ste samo rekli da mi jedva čekamo da operemo ruke od odgovornosti. Ne.
Šta vi mislite, da nam je bilo svejedno? Jeste vi kao vaše druge kolege iz opozicije koje kažu – šta vas briga, baš vas briga za 18 pobijenih? Nadam se da ne. Je l' se ovde delimo na ljude i neljude? Požurila da operem ruke od političke odgovornosti. Zaista mislim da je nefer, ali u redu, i objasnila sam za sistem. Da, u slučaju zlostavljane devojčice, da, mislim da je sistem tu zakazao.
Ali vi mi pričate, recimo, o prosveti koja je katastrofa, sve gora, užasni rezultati, zarobili su ih, naš nastavni kadar, naše učitelje, nastavnike i profesore birokratija, administracija, zaboga, e-dnevnik. Pa vi pričate potpuno suprotne stvari. E-dnevnik nije dodatna birokratija i administracija, to je olakšanje, to je veća transparentnost, to je podrška za roditelje, pre svega. Pa čekajte, vi zahvaljujući tome što smo uveli e-dnevnik u škole, danas svaki roditelj može odmah da proveri da li je njegovo dete u školi ili nije u školi, da li ima opravdan izostanak ili ima neopravdan izostanak, može svaki dan da proveri ocene, da zna da je negde popustilo u učenju, da zna da ima neki problem u školi, pa samim tim onda i da se obrati školi, da se obrati profesorima, pedagozima, psiholozima, to je e-dnevnik. To je dodatna podrška porodicama, pre svega roditeljima, ali takođe i nastavnom kadru.
Što, bilo je mnogo lepše kada je bilo sve u onom crvenom dnevniku, pa ko dođe – dođe, je l', pa ko promeni ocenu, promeni ocenu. Tada je bilo mnogo lepše. To je bio mnogo bolji sistem. Je li tako? Kad dođe jednom u tromesečju, dođu neki roditelji, neki nažalost, i posebno u problematičnim okolnostima i tamo u onim porodicama gde je deci potrebna posebna podrška, ne dođu nijednom u tromesečju, pa i ne vide koliko su deca u školi ili nisu u školi. Danas možete kao roditelj iz sata u sat i iz dana u dan da pratite svoje dete.
Ali to je neko političko nepoštenje. Znate, sve o porodici, puna su vam usta porodice i sistema, ali onda kada mi uradimo nešto da prvo porodicu podržimo i roditelje podržimo i tu decu, onda kažete – šta vam je e-dnevnik, birokratija. Pa nije ništa veća birokratija da li upišete nešto na kompjuter ili upišete u dnevnik koji nosate okolo. Šta je tu veća birokratija? Možete da imate i direktan kontakt sa profesorima, sa razrednim starešinama, jedna od najboljih stvari koju smo uradili, pre svega za porodice i pre svega za roditelje. Ali nema veze, samo da se nešto zameri.
Nikada manje znanja. Da vam kažem, i vi ste rekli – nikada manje znanja. Našoj deci uzor za mlade su kriminalci iz rijalitija, ljudi koji izlaze iz zatvora. Aman, pre toga sam čula takođe od jutros samo da su uzori omladine kriminalci i starlete. Šta vam je sa pljuvanjem po našoj omladini? Aman, šta vam je? Pa da li vi zaista mislite da je naša omladina toliko loša da su im uzori samo kriminalci i starlete i zvezde iz rijalitija i ja ne znam ko i da gledaju samo rijalitije? Ljudi, mladi i ne gledaju televiziju.
I ne, nisu užasni, i ne, nisu katastrofalni, i ne, imaju i neke od najboljih rezultata na svetu. Juče popodne sam vam čitala i te najbolje rezultate. A čija je to omladina? Čiji je to sistem proizveo? Ko je za to odgovoran? Pa valjda isto tako taj neki obrazovni sistem, valjda isto tako ta neka prosveta. Pa valjda isto tako i svi mi koji smo i svi vi, na kraju krajeva, i ovi u prethodnom sazivu u većini koji su glasali za te zakone, da napravimo sistem da mogu da budu u prvih deset u informatici na svetu, da mogu da budu u prvih deset u matematici na svetu, da budu prvaci sveta u filozofiji, da mogu da budu vicešampioni u arbitraži. Pa čekajte, to su ti mladi. To su ti mladi o kojima mi ovde hvatamo se za glavu i samo pričamo šta nam je danas omladina, samo kriminalci i starlete. Pa nije. Nije. Fenomenalni su. I sva podrška njima, i njima i njihovim učiteljima i nastavnicima i profesorima.
Da li treba još mnogo da se menja? Još mnogo treba da se menja. Da vam kažem, mi imamo ideju i znamo kako. Mnogo smo promenili, na kraju krajeva, i tim e-dnevnikom. Meni je neverovatno da postoji danas, u 21. veku, politička stranka koja bi rekla – da dođem na vlast, ja bih ukinuo e-dnevnik i time direktnu komunikaciju sa roditeljima i komunikaciju između roditelja i nastavnika. Neverovatno. Zaista neverovatan plan i program za naše najmlađe i za našu prosvetu.
Kažete – ja ne znam ko je odgovoran, ali nismo mi. Opet, ne bežim od odgovornosti, zaista ne bežim. A znam ko je odgovoran. Odgovorni su monstrumi koji su to počinili. Oni su pre svega odgovorni. I da stanemo na kraj, i o tome sam takođe, o opasnosti toga, pričala i juče popodne, da stanemo na kraj toj relativizaciji – e, toliko i toliko ubijenih žena, decenija AV vlasti. Znači, nisu odgovorni i krivi ti što su ubili te žene, nego vlast. Znači, sutra kada nekome padne na pamet da digne ruku ili ne daj bože neko oruđe ili oružje na svoju ženu ili bilo koga, svoje dete, bilo koga u svojoj porodici, nije taj, je l', odgovoran, nego je odgovorno celo društvo, odgovoran je Aleksandar Vučić, odgovorna je SNS. Oni jadni ljudi, frustrirani, nisu oni krivi. Ne, zna se ko je kriv i zna se ko je odgovoran.
Mi možemo da pričamo, i zbog toga sam ovde, u još nekim širim uticajima društva na to, ali ja znam ko je odgovoran, onaj monstrum od 13 godina koji je pobio tu decu i tog iz obezbeđenja. Monstrum i ništa drugo do monstrum i onaj drugi monstrum koji je pobio osmoro ljudi u Mladenovcu. Oni su odgovorni i oni su krivi. O svemu ostalom možemo da pričamo uvek.
Kao što u Norveškoj kada je došao monstrum i pobio 77 ljudi niko tamo nije rekao odgovorna je vlast. Niko, to se ne radi. Kažem, ponovo, ne samo zato što je neljudski i nepristojno, nego zato što je to relativizacija tog zločina i tog monstruma, nije on kriv, krivi ste vi. Kako mislite? Za svu političku odgovornost ovde sam uvek dvadesetčetiri časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, nikakav problem nemam.
Pre ovoga javio se takođe narodni poslanik i da kaže, a kakve veze ima to što ja pričam o izborima ili to što pričam o ostavkama. Pa, ima veze, ima veze sa zahtevima građana koje čujemo na ulicama. Ima veze kako nema veze.
Jedan od osnovnih zahteva je ostavka, odnosno smena ministra unutrašnjih poslova. Ne vidim šta je ministar unutrašnjih poslova kriv, ne vidim šta će se promeniti, ali dobro politički zahtev, imaju ljudi pravo na to. Nikakav problem, ali onda pretpostavljam da niste zadovoljni čitave Vlade. U redu, ostavke svih i idemo na izbore, a onda kad kažete u redu. Kaže predsednik Aleksandar Vučić, u redu idemo na izbore, ostavka cele Vlade i idemo na izbore. Onda skoče i kažu, pokušava pozivom na izbore da razvodnjava proteste.
Pa, čekajte vi nećete u stvari izbore, nego vi hoćete na ulici da kadrirate. Mi više ne idemo ni na izbore, nego kadriratjte u toj Vladi može ovaj ministar, ali ne može ovaj, i ovaj nam se ne sviđa, ali nećemo izbore. Šta vam se sviđa onda cela druga Vlada, svi ostali iz Vlade vam se sviđaju, samo vam se Bratislav Gašić ne sviđa? Ne može da se kadrira na ulici. Sve u redu, politička odgovornost, niste zadovoljni. Zašto onda bežimo od izbora? Zašto onda kažete da se razvodnjavaju protesti? Pa, ja sam razumela da je to jedan od osnovnih zahteva tih protesta. Evo, da izađemo u susret. Šta je problem?
Ovo što vas mediji ne prenose, ja ne uređujem medije, zaista tu ne mogu da vam pomognem, tako da nije, ne znam zašto je upućeno to meni kao predsednici Vlade i nama kao izvršnoj vlasti.
Što se tiče političkog skupa, kontramitinga. Da vam kažem, ja i dalje ne razumem sada, ovde je moguće organizovati skupove svaki dan, svake nedelje, sa prijavom MUP, bez prijave, sve u redu, samo jedna grupa ljudi u ovom društvu ne sme da ima skup. A što smeta vama to, toliko, taj skup? To nije kontramiting, taj dan ne postoji nijedan drugi skup. Ne postoji miting, pa smo mi organizovali kontramiting. Ne postoji drugi skup tog dana. Zašto neki ljudi koji veruju u rezultate, koji veruju da vlast radi dobro, da se bori, da daje sve od sebe, takođe ne mogu da izađu na ulicu i da kažu, da mi mislimo da vlast radi dobro, da mi mislimo da ovu zemlju vode odgovorni ljudi, da mi mislimo da su to ljudi kojima je stalo ne do funkcija nego do zemlje, do Srbije. Da, mi verujemo u Srbiju nade, a ne Srbiju beznađa. Da, mi verujemo u Srbiju nade, a ne Srbiju ljutnje, nasilja i mržnje. Da, mi hoćemo da pokažemo naše jedinstvo. Zašto je to problem? Zašto vi to nazivate kontramitingom? Zašto vi imate problem sa tim?
Opet niste bili politički fer i do kraja politički iskreni. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao opet, činjenica da to nije politički skup je taj što je rekao, neka dođu svi, pozivam da dođu svi koji žele. Ovi su politički skupovi. Ovaj koji se danas, odnosno ovi koji se održavaju svake nedelje i koji se danas održava je politički skup. To su politički zahtevi. Političari ih vode, političari su ih prijavili, političari su formulisali zahteve. Super.
Jedino što mislim da je politički nekako odgovorno i intelektualno iskreno, i hvala vam na tome, što ovaj put se ne kriju i kažu, da, politički skupovi. Da, politički zahtevi su. Da, mi smo kao političari, da mi kao opozicija ili deo opozicije smo formulisali te zahteve. Jeste, nije ovo komemorativni skup, nego je politički skup. U redu, fer i sve u redu, ovaj naš nije. Ovo je skup za sve one koji veruju u Srbiju nade, koji veruju da nakon ovako užasnih stvari možemo da izađemo iz ovog još jači. Da možemo da izađemo jedinstvenije. Da nećemo dozvoliti da nam koje-kakvi mešetare po ovoj državi i tu ponovo mislim na strane službe, zato što duboko i iskreno verujem da iza mnogo stvari koje danas vidimo, koje smo juče videli, prekjuče i koje ćemo videti u narednim danima stoje strane službe.
Niko mi neće reći da je neko slučajno plasirao grubu dezinformaciju da je prvi potpredsednik Vlade demonstrativno napustio sednicu Vlade Republike Srbije kada se to nije desilo. To je pokušaj stvaranje haosa i panike. To je knjiški primer kako neko mešetari u nečijoj tuđoj zemlji. Zbog čega? Zbog mnogo stvari. Možda zato što smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Možda zato što predsednik Srbije Aleksandar Vučić insistira na tome da vodimo samostalno i nezavisnu spoljnu politiku. Možda zato što hoće da nam polome kičmu oko Kosova i Metohije. Možda zato što smo doterali cara do duvara, pa smo pokazali da neće da implementiraju sporazum koji je potpisan pre više od deset godina i čiji potpis oni garantuju svojim supotpisom, implementaciju tog Briselskog sporazuma. Da, neće da formiraju ZSO i danas nemaju više gde, pa će nama da lome kičmu time što će da destabilizuju Srbiju, da plasiraju lažne informacije, dezinformacije putem medija koji direktno oni kontrolišu. Šta može drugo to da bude? Meni se zaista čini, više nego očigledno.
A zato što uprkos svemu tome, imamo ekonomski napredak i kumulativno smo u poslednje četiri godine imali najveće ekonomski rast od svih drugih zemalja. Možda zato, jer neko će da učestvuje u tome, voljno ili nevoljno, namerno ili slučajno, a neko neće, ali mi imamo pravo, imamo i obavezu da o tome pričamo sa građanima i na tom skupu, skupu nade. Da li će biti najveći ili neće? Opet ste politički nepošteni. Aleksandar Vučić je rekao najveći skup ikada je bio skup na Gazimestanu. Da li ćemo mi uspeti da imamo veći skup od toga? Ne znam, možda nećemo, taj je bio toliko grandiozan i tako veliki da je teško to prevazići.
To je rekao od reči do reči, a vi ste upravo rekli – e, niste, vi ste rekli taj će biti i najveći, a nije bio najveći.
Prvo, videćemo. Dakle, ne možemo da pričamo da li je najveći, da li je veći od Gazimestana ili nije ili je veći od ovog ili onog, pošto se još nije desio. Desiće se uskoro i ja sa nestrpljenjem očekujem taj skup i zaista sa velikom, velikom, velikom, velikom željom da to bude najveći skup, zato što mislim da nam je takav potreban u ovom trenutku u Srbiji.
Evo, i da završim time, pozivam još jednom sve naše građane, bez obzira na političku pripadnost, da dođu, da pokažemo jedinstvo i da pokažemo da je Srbija zemlja nade, a ne beznađa i da strani mešetari neće moći da nam slome kičmu tako što će da mute u našoj zemlji.
Hvala.

Hvala vam.
Reagovala sam jednostavno zato što ste rekli i vi, a i danas prepodne sam čula o našoj omladini toliko da su njima uzori kriminalci i starlete, da su im uzori rijaliti zvezde, ljudi koji izlaze iz zatvora i ja smatram da to nije tačno. I iz tog razloga sam smatrala da treba da reagujem.
Ne sporim da vi imate želju da našoj omladini bude najbolje moguće, zaista ne bih se usudila da tako nešto sporim. Ne bih ni sa kim ulazila u političku debatu - jel vi volite omladinu više ili našu decu više, a ovaj drugi manje ili ja više, a vi manje. Ne, apsolutno ne. Samo mislim da je negde bez veze da pričamo sada da je naša omladina u takvom stanju da su im uzori kriminalci ili starlete. To nije tačno. Ne, rekli ste, vi ste rekli, to su rekli neki drugi, a vi ste rekli da su rijaliti zvezde koje direktno iz zatvora ulaze u rijaliti. To ste vi rekli. Ja ne verujem da su to njihovi uzori. Ja mislim da nisu.
Nisam se kitila njihovim perjem, ponovo, upravo suprotno. Rekla sam da su postizali jako zapažene rezultate. U poslednjih pet godina bolje rezultate nego ikada pre. Ja ne bih rekla da je to uprkos nekom sistemu zato što bi onda i uprkos nekim drugim sistemima postizali još bolje, već da su oni zaslužni, njihovi učitelji, nastavnici, profesori i mentori, ali da je sigurno i neki sistem to stvorio.
Koga mi podržavamo i koga mi nagrađujemo? Reći ću vam ovako. Po konkursima za poslednjih pet godina nagrađeno je 6.247 učenika i za te namene utrošeno je 226.660.000 dinara. Za ostvarene rezultate na svetskim takmičenjima u poslednjih pet godina Fond za mlade talente nagradio je 150 učenika srednjih škola itd. Apsolutno nagrađujemo najbolje. Imamo način da prepoznamo talente i, na kraju krajeva, to je jedan od razloga zašto smo uveli e-dnevnik, a protiv koga ste vi i zašto smo konačno napravili jedinstveni informacioni sistem prosvete da bi imali kao na dlanu našu prosvetu si videli koje škole daju bolje rezultate, koje su nešto lošije, a da bi targetirano pružili podršku onim školama koje imaju nešto lošije rezultate.
Ne postoji nikakva razlika između dece koja idu u školu u nekom najudaljenijem selu i dece koja idu u školu u centru Beograda ili Novog Sada, da ne postoji nikakva razlika. To smo mi uradili.
U svakom slučaju ne bih ulazila u to da li vi više volite ili ja više volim, vi više cenite, ja više cenim. Verujem da nam je svima do omladine u Republici Srbiji stalo. Hvala.

Hvala vam.
Ja ne znam zaista kakvo je vaše mišljenje o našim građanima ako se usuđujete da lažete oko tako lako proverljivih stvari kao što je ta da li je neko bio na listi ili nije? Kako možete toliko da nipodaštavate građane? Mislite da oni ne znaju da li je neko bio na listi ili nije?
Jel se vi sećate kad ste me kritikovali što sam ovde bila među narodnim poslanicima pre nego što sam podnela ostavku? Kako nisam bila na listi a našla sam se odjednom u Skupštini?
Neverovatno da u ovako jednom ozbiljnom domu, domu demokratije, naroda, vi morate da se bavite takvim stvarima, toliko banalnim stvarima. E, kao, ti nisi bila na listi, šta ti imaš da pričaš?
Prvo, sve i da nisam bila na listi, bira me većina u parlamentu i ne moram ni da budem na listi. Ali sam, eto, bila na listi i to na prilično visokom mestu. Onda ste me pljuvali što sam preuzela mandat i dala ostavku. Šta sad hoćete, da me pljujete što nisam bila na listi, iako ste me već pljuvali što sam bila na listi i preuzela mandat? Jel možemo da me pljujemo i što sam ovde i što nisam ovde? Ali, nema veze, nisam bila na listi, kome je to važno.
To mu dođe isto kao ovo za Milovana Brkića. Mi smo ga ubacili na njihov protest i mi smo sprečili njih da oni njega udalje sa protesta i mi smo mu rekli – idi tamo, reci da Aleksandru Vučiću treba otkinuti glavu, da nas sve treba mladi klinci da pobiju sa puškama i opsuj majku Aleksandru Vučiću. To smo mu mi napisali i mi smo ga poslali tamo na protest, on je to rekao, a vi ga, jel, šta, niste ga udaljili sa tog protesta zato što smo vas mi sprečili da ga ne udaljite sa protesta? Jel smo vam mi ubacili Mladena Obradovića iz Obraza na protest protiv nasilja? Mi smo vam ubacili njega, aha. A jel smo vam mi ubacili možda i ove što vas podržavaju, drugi novinari, kao Dejan Petar Zlatanović – ko potpiše, njega ubiše, i te na tom protestu koji viču za tajkunske medije, šta imate da poručite sa ovog protesta protiv nasilja, ko potpiše, njega ubiše! Nemojte baš tako. Jel smo i njih ubacili mi?
Rekao je učesnik vašeg protesta na Nova S televiziji, a novinar je radikalno reagovao tako što je rekao – nemojte baš tako, sa protesta protiv nasilja, nepunih deset dana nakon onih tragedija i monstruoznih ubistava. Nova S je naša televizija sada i Milovan Brkić je naš i Dejan Petar Zlatanović je naš, jel? I N1 je naša televizija? Dobro. To samo govori, gospodine narodni poslaniče, o stanju vaše svesti u ovom trenutku.
Dejan Petar Zlatanović je pozivao direktno na ubistvo predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića – ko potpiše, njega ubiše. Svi vi ste ustali da pozivate da se pusti iz pritvora zato što, je li, kako novinar može da bude uhapšen? Milovan Brkić je priveden nakon toga za direktan poziv na državni udar i ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. Mi koji smo ga poslali, mi smo ga i priveli, jel? To tako ide u vašem sistemu vrednosti? Dobro.
Možda ne znate o kome pričam, pošto ste ga nazvali Miloš Brkić. To je Milovan Brkić, koji je pričao na vašem protestu, pozivao na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, psovao mu majku i pozivao da mladi klinci uzmu puške i da reše sudbinu Srbije. To je rekao na prvom tom tzv. protestu protiv nasilja, i to na prvom koji je u stvari bio komemorativni skup. I niko od vas se od toga nije ogradio i niko od vas ga nije udaljio sa tog skupa. Tako da, toliko o Brkiću i protestu protiv nasilja.
Vi kažete, mi smo ljudi bez ličnosti i integriteta, pokušala sam juče kada sam ušla u Skupštinu da apelujem, da na ovoj makar sednici, sa ovakvom temom tako ne pričamo, da baš se toliko ne vređamo. Evo, ja vas ne poštujem, nikada ne bih rekla možda da nemate ličnosti, da nemate integritet, kao što ne poštujem tu neke druge, ali nikada ne bih rekla, da ih je baš briga za ljudske, a posebno dečije živote, ali vi nama možete da kažete i da smo bez ličnosti i bez integriteta i da nas baš briga za pobijenu decu.
(Aleksandar Jovanović: Ja vam to nisam rekao.)
Sada niste rekli da smo ljudi bez ličnosti i integriteta? Ja vas molim, ja ne znam zaista, dajte, pogledajte transkript? Evo, ja zapisujem šta vi kažete.

Ja to vama nikada ne bih rekla, iako bih imala mnogo, mnogo više razloga da otvorim pitanje i vaše ličnosti i vašeg integriteta, kao čoveka koji je prvo bio investitor u maloj hidroelektrani, tražio dozvole za male hidroelektrane, a onda se borio protiv malih hidroelektrana. Gde je tu integritet?
(Aleksandar Jovanović: Gde je tu dokument?)
Evo, ga tu je dokument, pokazaću vam dokument, nikakav problem nije.

Nikakav problem, pokazaću vam dokument.

Dakle tražili ste dozvole za male hidroelektrane kao investitor. Onda kada vam taj posao nije uspeo, onda ste se okrenuli protiv malih hidroelektrana.
Toliko o integritetu, kao i o integritetu vaših najbližih saboraca koji su kao deo Revizione komisije Ministarstva građevine davali saglasnost za građevinske dozvole za male hidroelektrane, između ostalog i na Staroj planini koju su onda rušili.
(Aleksandar Jovanović: Dajte ime?)
Pa, ovaj kako se zove bivši dekan Šumarskog Fakulteta.

Taj čovek, sada je ja ne znam prodekan ili nisam sigurna šta je, nešto je, mislim da je profesor na Šumarskom fakultetu. Mislim da mu je plata na tom fakultetu dobrano preko stotina hiljada dinara, a mislim da ima i funkciju na Beogradskom univerzitetu. Mislim ili nadam se da više nije u Revizionoj komisiji Ministarstva građevine, pošto je kao istaknuti član te Revizione komisije davao saglasnost na projektno tehničku dokumentaciju za male hidroelektrane, a onda sa vama išao i rušio upravo te male hidroelektrane, ali novac za rad u Revizionim komisijama je zadržao za sebe toliko o integritetu. Toliko o integritetu.

(Aleksandar Jovanović: Ime i prezime?)

Ime i prezime.

Kako se zove onaj čovek što je bio? Ratko Ristić se zove.
(Aleksandar Jovanović: On je rektor univerziteta.)

Da, prorektor Univerziteta, jeste prorektor.

Jeste, jeste, pa, mislim to je opet pitanje za Univerzitet, ja ga nisam tamo stavljala, njihovo pitanje je pitanje njihovog integriteta.
Kao što je iskreno da vam kažem i pitanje takođe i integriteta Beogradskog univerziteta, pa, kako to da se nisu, da nisu našli za shodno, da se definišu prema istupima i pozivima na nasilje profesora Jove Bakića sa Filozofskog fakulteta? Kako to da niko sa Filozofskog fakulteta iz etičke komisije? Kako to da niko sa Beogradskog univerziteta iz etičke komisije? Kako to da niko od njih nije našao za shodno da kaže, znate šta možda je uvaženi profesor malo preterao kada poziva na nasilnu smenu režima, obećava da će neko nekoga juriti po ulicama i bacati u reke? To je opet na Beogradskom univerzitetu, to je na njima i hajde, ako se borite protiv nasilja zaista osudite Jovu Bakića, pitajte Beogradski univerzitet i Filozofski fakultet zašto se nisu oglasili? Da li je to politika koju oni poštuju i podržavaju? To da se nasilno smenjuje vlast? Smenjivaće se vlast, ali na izborima.
Toliko o integritetu, ali opet ja vama nikad tako nešto ne bih rekla, zato što mislim da nije pristojno ili nije za ovaj dom, ali vi nama možete da kažete i da smo robovi, ali to je u vašem maniru i to takođe govori o vašim vrednostima, o vrednostima koje vi projektujete za ovo društvo. Pa, se onda pitamo, a što su vrednosti u društvu takve da imamo nasilje. Pa, zato što neko dođe i kaže, drugom odraslom biću, ti si rob, ti si nečiji rob. Lepo, stvarno, svaka vam čast na tome.
Vi kažete, traži se ono što se traži u svakoj normalnoj zemlji, valjda misleći na ostavku Bratislava Gašića. Opet da vam kažem, juče sam pričala o tome, ali nema veze, pričaću opet pola sata zato što svaki put, da moram da se ponavljam, zato što se i vi ponavljate. Ne, ni u jednoj normalnoj zemlji se to nije tražilo, nikada i nigde. U SAD se nije tražilo. Nije se tražilo u Norveškoj. Nije se tražilo u Nemačkoj. Nije se tražilo u Srbiji 2002. godine. Nije se tražilo u Srbiji 2007. godine, nije se tražilo 2013. godine ni od vlasti ni od gradonačelnika tadašnjeg. Nije se tražilo i nigde se nije tražilo.
(Aleksandar Jovanović: Dobro, ali sada se traži.)

Nije se tražilo u Rusiji. Nije se nigde tražilo.
Dakle, upravo suprotno onome što vi kažete. Vi kažete, traži se ono što se traži u svakoj normalnoj zemlji. Ja kažem, upravo je istina suprotna od toga, nijedna normalna zemlja nije za ovakve tragedije optužila vlast ili bilo koga u vlasti, niti jedna. To se desilo i to prvi put, samo u Srbiji, a u Srbiji se takođe ranije dešavalo, ali niko nije optuživao vlast i nije tražio ostavke zato što se to nije koristilo kao sredstvo političke borbe i zato što to nije ljudski i nije pristojno. Ali, dobro, kako smo do toga došli, ja mislim jedan od razloga je takođe cenzus od 3%, ali dobro, šta da radite, cenzus od tri posto može da uđe svako ko može da uvredi neku drugu osobu i to je tako.
Vi kažete mirno ste izašli da šetate, sve u redu, poštujem, svaki protest, sa dužnom pažnjom, dužnim uvažavanjem. Moje pitanje još jednom, zašto samo maltretirate građane. Zašto blokirate Gazelu? Šta su ti građani krivi? Šta su oni krivi što su krenuli sa mesta A na mesto B? Šta su oni krivi, zašto oni dva sata ne mogu da prođu, da stignu do svog roditelja, babe ili dede, do svog deteta, do svog posla, sa posla do svoje kuće, do svog lekara? Šta su krivi? Zašto maltretirate građane? Zašto protest protiv nasilja mora da bude nasilje nad drugim građanima? Zašto protest protiv nasilja mora da bude uskraćivanje osnovnih Ustavom zagarantovanih prava svim drugim građanima, a to je pravo na slobodno kretanje. Zašto? Nemam ništa protiv mirnih protesta, može da bude sto, može 50, može 1000, može 10.000, može 100 hiljada, ali da se ne maltretiraju namerno svi drugi građani.
U redu, ima vas deset hiljada, u redu vi kažete 100 hiljada, neko kaže 150 hiljada, večeras će biti, ne znam, 380 hiljada, svejedno, tu ste, ima vas mnogo, tu ne može da protiče saobraćaj. U redu, legitimno, ali vi odete da blokirate međunarodni putni pravac zato što nije dovoljno da imamo problem u saobraćaju na tom mestu, nego hajde da imamo, da blokiramo sve građane, pa čak i one koji koriste Srbiju kao tranzitni pravac. Čemu takvo nasilje? Čemu takvo maltretiranje? Tako da mirno izašli da šetate, nemam nikakav problem, ali to nije ono što vi radite.
Pričate o poljoprivredi, poljoprivrednicima, tu mu je takođe zanimljiva jedna stvar koja se desila juče i danas i to je najbolji pokazatelj kakav je zaista vaš odnos prema poljoprivrednicima, vaš, velikog dela opozicije, tajkunskih medija, opozicionih medija.
Vidite, 28. aprila ovi poljoprivrednici, sa kojima smo juče postigli dogovor, bili su heroji u tajkunskim medijima, pre svega na „Nova S“, „N1“. Bilo je naslova tipa - sramotna otkupna cena mleka, besni proizvođači planiraju sa mrtvačkim kovčegom kod Vučića, mlekari opet udaraju po džepu šumadijskih stočara itd sada, kada su došli kod predsednika i dogovorili se, od juče hajka na te ljude, koje zovu danas Vučićevi poljoprivrednici.
Ti isti ljudi, taj isti čovek, taj Palamarević 28. aprila bio je heroj, bio je najbolji poljoprivrednik, bio je čovek koji nas hrani, a danas je Vučićev poljoprivrednik. Danas je to čovek koga smo mi podmetnuli valjda da se dogovori sa nama. E takvi su vama poljoprivrednici i njih delite ko je Vučićev, a ko nije Vučićev.
Nema veze šta su oni dobili, nema veze što je budžet za poljoprivredu danas preko 80 milijardi dinara, a pre 10 godina je bio 25,8 milijardi. Nema veze, nego je važno da se i oni politički zloupotrebe. Ako mogu nekako i oni politički da se zloupotrebe, dajte da ih politički zloupotrebimo.
Danas su ovi iz „Stiga“ heroji, iz Požarevca, a sutra jadni ljudi, ne daj bože da se dogovorimo, pa i oni će biti Vučićev poljoprivrednici. Biće najgori. Nisu oni nikakvi poljoprivrednici.Ne, nego je poljoprivrednik ovaj Slankamenac koji je zaposlen u Gradskoj upravi Novog Sada. On je poljoprivrednik, a ovi nisu poljoprivrednici?
(Aleksandar Jovanović: Nemojte da se nervirate.)
Pa, nerviram se. Kako da vam kažem? Nerviram se, ljudsko biće sam. Nerviram se. Nerviram se što kritikujete, opanjkavate bilo koga ko se u tom trenutku ne slaže sa vama. Do juče vam je bio najbliži i najbolji, a sutra je najgori. Nerviram se. Ljudski me boli to zato što ja mislim da su to užasne vrednosti, zato što mislim da to polarizuje ovo društvo, zato što mislim da treba da smanjujemo tenzije, a ne da sedimo ovde i da pričamo kako je neko rob i čovek bez ličnosti i integriteta.
I opet pretite medijima. Vi kažete - jedan od poslednjih brojeva „Informera“. A kako vi to znate? A kako vi znate da li je to jedan od poslednjih brojeva „Informera“? Vi ćete da ih ugasite?
Pa, zamislite vi samo kada bi neko ovde rekao - e to je jedan od poslednjih brojeva tajkunskog dnevnog lista „Nova“. To bi se digla kuka i motika.
Kako vi smete to sebi da dozvolite kao narodni poslanik? Kako vi možete medijima da pretite? Šta ćete, da ih ugasite? Kako ćete to da uradite?
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)
To ćete da uradite? Pa, dobro.
Ja vam kažem da nećete, kao što niko neće da gasi na silu nikakve, nijedan medije u Republici Srbiji, bez obzira da li se nama sviđaju ili nam se ne sviđaju. Neće ih niko na silu ugasiti.

Ako je po zakonu… Pa, vi ste ovde poslanik, evo, vi možete, menjajte zakone, pa gasite šta hoćete. Hajde, ali demokratski, u institucijama, na izborima.
(Aleksandar Jovanović: Zakon već postoji.)
Konačno, vi kažete da smo mi nekog simbola rijalitih programa doveli u školu. Nikakve veze mi sa tim nemamo.
Dopustila mu direktorka škole, onda je jedan tajkunski dnevni list njega pljuvao, a ovu grupu koja je zamolila i dovela ga u školu, njih je hvalio zato što su oni valjda protiv vlasti.
Ne znam, ne slušam, ali njih je hvalio, a oni su Kristijana Golubovića doveli u školu, a direktorka škole je dopustila.
Vidite, ta direktorka škole više nije direktorka škole. To je do nas, a taj propust je bio do nje, a tajkunski mediji sebi dozvole da 50% te priče kritikuju, ali 50% te priče brane. Toliko o vrednostima.
I, konačno, što se tiče rijalitija, ja razumem da bi vi sve nas ubacili u neki rijaliti. Ovo je drugi put danas da to čujem. Vaše kolege su rekle da mi odavde možemo svi zajedno da idemo u „Zadrugu“. Vi ste rekli da mi odavde svi zajedno treba da idemo u neki rijaliti i vaš kolega ovde jedan iz opozicije, jedan tzv. sindikalni lider, je isto tako rekao da će mene da ubace u rijaliti, pa će tamo da me siluju crnci pred celom naciojm u tom rijalitiju, tako da dosta sa tim rijalitima.
Taj kolega, da vam kažem, gospodine narodni poslaniče, šeta sa vama protiv nasilja. Taj kolega šeta sa vama protiv nasilja, a vi mu dopuštate da šeta sa vama protiv nasilja taj koji je pretio silovanjem.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)
Pa, narodni poslanik tu.
Raspitajte se. Verujem da svi znaju.
Konačno, ja vam zaista želim sve najbolje i uspešne, što bi vi rekli, prosvjede kada govorite o hrvatskim medijima zato što vas ne razumeju da su to protesti.
Hvala vam mnogo.
Toliko o integritetu.