Hvala.
Hoću samo da kažem da je bolje da razgovaramo o rezultatima ove Vlade. Možete da kažete o ljudima ovo ili ono, to je vaše lično mišljenje, ovi ljudi imaju rezultate i ovaj tim ima rezultate kakve nijedan tim pre ovoga nije imao. Tako da mogu da razmisle ovi eksperti i stručnjaci koji su pre bili u vladama o njihovoj stručnosti i pri tome svakako mislim da mene ne treba nikad da svrstavate kao nestranačku ličnost u stručnjaka ili eksperta u Vladi zato što mislim da je jedino važno u Vladi da ustanete svako jutro i radite od jutra do sutra za svoju zemlju, a to ovaj tim radi. Tako da nemojte da čitate njihove biografije, nego pogledajte šta su uradili samo za poslednje dve ili tri godine, a danas ceo dan pričamo o tim rezultatima. Tako da pričamo o rezultatima stvarnim, a oni svakako o celom timu ovde mnogo više govore.
Kada smo već kod toga, hoćete da mi kažete da su eksperti koji su ranije bili u vladama, pričamo o ekspertima stručnjacima koji su 2009. godine doveli do realnog rasta BDP-a od -3,1% ili 2010. godine od 0,6%, 2011. godine 1,4%, 2012. godine -1%. O tim ekspertima govorimo, u odnosu na ove ljude ovde koji su ustajali i radili od jutra do sutra, što je sigurno istina, i postigli rezultate.
Sećam se 2009. godine, kada je osnovana tadašnja Vlada Republike Srbije, isto puna eksperata, osnovala Nacionalni savet za konkurentnost, sa samo jednim ciljem, da poboljša poziciju Srbije na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Pompezno, četiri radne grupe, potpredsednik Vlade je bio tada predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost. Nacionalni savet za konkurentnost je imao svoj veb sajt. Svi ministri su bili u Nacionalnom savetu za konkurentnost. To su bili sastanci i najave. I, iz godine u godinu smo mi nastavili da padamo.
Ova Vlada, prethodna Vlada nije imala ni Nacionalni savet za konkurentnost, ni pompezne najave, imala je jednu zajedničku radnu grupu koju je vodila potpredsednica Vlade ministarka Mihajlović i za dve godine smo se popeli 44 mesta. Eto, čini mi se da to možda dovoljno govori, pošto „Duing biznis lista“ Svetske banke stvarno sveobuhvatno posmatra uslove poslovanja u Srbiji i čini mi se da možda to dovoljno govori o tome da li su, ako hoćemo da pričamo o radnicima, protiv eksperata u Vladi.
Šta je država uradila? Jeste, građani su se jako puno žrtvovali. Šta je država uradila? Pa, racionalizovala se. Imamo 39.000 manje u državnoj upravi, u poređenju sa decembrom 2013. godine. Imamo oko 80.000 manje ukoliko tu uključimo i javna preduzeća. Ukupna ušteda u budžetu od decembra 2013. godine je oko 180 miliona evra. Racionalizovalo se, a sada ulazimo u reorganizaciju. Uvodi red tako što naplaćuje ono što je njeno da bi napunila budžet i pomogla dalje građanima.
Pričala sam nešto o tome da su svi pre imali fantastične CV-eve, bili u Vladi sve stručnjaci, ali zato smo morali da sačekamo 2015. godinu. Godine 2015, da građani znaju, prvi put u Srbiji započeto je sa naplatom lučkih naknada. Zamislite, do 2015. godine niko u Srbiji nije naplaćivao lučke naknade. Zašto? Zato što nije bilo potrebe, zato što to nije legitiman prihod za budžet, zato što je neko nekome davao u džep da ne bi naplaćivao lučke naknade. Da ne ulazim u to, ali, jel realno da smo mi imali stručnjake u Vladi, sve super CV-eve, i onda se niko nije setio da naplaćuje lučke naknade.
Prihod u 2015. godini od lučkih naknada za budžet je bio 88 miliona dinara. Nije puno, ali znači, u 2016. godini 170 miliona dinara. Sada smo uveli sistem, naplaćujemo, imamo više para za socijalnu zaštitu, za majke, za vrtiće, za puteve itd.
Legalizacije nelegalnih objekata, morali smo da čekamo 2015-2016. godinu da se popišu nelegalni objekti. Da li je to bila tako fantastična, ekspertska ideja da uvedemo red u državu, da popišemo nelegalne objekte? Nije ih bilo puno, blizu dva miliona. Eto toliko je bila zapuštena država.
Izdavanje poljoprivrednog zemljišta, već sam rekla, preko 146.000 ha u sivoj zoni. Mi smo u 2016. godini od zakupa poljoprivrednog zemljišta, budžet je uvećan za 16 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. To je već značajno, ja mislim.
Šta je država još uradila? Godine 2015. je donela Zakon o inspekcijskom nadzoru. Da li građani Srbije, i to sam puno puta pričali kada smo pričali o borbi protiv sive ekonomije, mogu da veruju da se ni jedna vlada do 2015. godine nije setila da inspekcije treba da budu nadležne i za neregistrovane privredne subjekte? Da li je to realno? Da vi imate frizerski salon koji je registrovan i pored njega imate frizerski salon koji je neregistrovan, i onda ovaj koji je registrovan, tamo ide inspekcija i pokušava da nađe šta nije u redu, izađe, vidi, uđe u frizerski salon, on kaže – ali ljudi, mi nismo ni registrovani, kaže – jao, izvinite molim vas, po zakonu mi nismo nadležni za vas, samo vi nastavite da radite i to je okej.
Država je do 2015. godine stimulisala privredu da ide u sivu zonu.
Otplata garancija. Odvojili smo u budžetu za otplatu garancija. Ako je neko ekonomski stručnjak ili stečajni upravnik, verovatno mora da zna da ako je došlo na naplatu, garancije koje smo davali, a koje su povučene zato što nisu dobro ispregovarane, da je to onda pregovarano pre pet godina, zato što je toliko uglavnom grejs period. Zar nije? Pet godina grejs period, dakle, pre pet godina je to naplaćivano. Došlo je na naplatu sada.
Dokaz kako se Vlada bori za svako preduzeće je, ja mislim, najbolji Železara Smederevo i tu više neću reći ni jednu jedinu reč.
Na kraju krajeva, i ta e-uprava, da, i tu uvodimo red u državnu upravu. Vidite, posle više od sedam godina završili smo popis, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Pričamo o jedinstvenom biračkom spisku. Što, jel niko nije mogao da završi prenos matičnih knjiga u elektronski oblik i onda samo tu bazu podataka da poveže sa jedinstvenim biračkim spiskom i da se automatski ažurira? Da li je to bila ekspertska ideja? Ne, to je bio zdrav razum.
Ova Vlada je konačno krenula da uvodi red u državi i zdrav razum u državnu upravu. Hvala.

Kada pričamo o tome da govorimo pune stvari do kraja, važno je onda svakako napomenuti da nije ovaj sporazum samo dobar zato što se od Skupštine traži da se potvrdi garancija države, već i zato što je ukupna investicija 55 miliona evra, od čega 10 miliona evra daje iz sopstvenih sredstava EPS. Dakle, to je jedan uslov zbog čega je kamata 0,8%. Drugi uslov je što iza toga staje država.
Treća stvar, rekla sam juče, očigledno me neki nisu čuli pa je važno da kažem to i dva i tri puta i više puta i zbog građana Srbije i zbog poštovanih narodnih poslanika, dakle, ne postoji provizija i nemojte da niko na taj način, stvarno ružan, dezavuiše građane. Ne postoji provizija za ovaj posao, postoji 0,75% za organizovanje posla. To nije posrednik, to je administrativni trošak obrade kredita koji daje svaka banka za komercijalne kredite ili Nemačka razvojna banka ili EBRD ili Međunarodna razvojna banka, svejedno.Dakle, potpuno je normalno, poznato i svakako se podrazumeva da postoji administrativni trošak i taj trošak uzima banka, odnosno u ovom slučaju KfW. Ne postoje nikakvi drugi skriveni troškovi, a svakako ne postoji nikakav posrednik koji uzima novac odavde.
I konačno, kada govorimo oko finansijskog stanja EPS-a, neverovatno mi je da mi pričamo ovde o stvarima koje nemaju nikakve ekonomske i finansijske logike. Znači, vi hoćete da kažete da ako ima neko na računu 100 miliona evra i treba nešto da isfinansira 50 miliona evra, on treba tih 50 miliona evra da u kešu, u gotovini, iz sopstvenih sredstava i da finansira neki projekat.

Kada bi se tako radilo, nikad niko ne bi uzimao nikakav kredit. Dakle, imao Shell Oil koji nikada ne bi uzimao kredit, ne bi postojale banke ako bi sve što radite radili iz gotovine.

Samo da završim. Radi se o tome da sa 50 miliona evra koje bi dali kao učešće vi možete da isfinansirate 10 projekata, a ne jedan i to je dobar finansijski menadžment.

Verujte, evo, ja ovo ne mogu da verujem. Ja ovo realno, najiskrenije ne mogu da verujem da mi pričamo ovde…
Vi pričate ovde - koga je Vlada poslala od ministara u Vladi? Vi pričate o škakljivom predlogu? Ovde ne postoji ništa što je za pohvalu?
(Balša Božović: Odgovorite mi.)
Super. Odgovoriću vam. Kako neću da vam odgovorim, ali može da vam odgovori i dete iz osmog razreda osnovne škole. Verujte mi da može da vam odgovori.
Ovde razgovaramo oko troškova obrade kredita, koje vi kažete da su na 0,8% kamate? Pa, troškovi obrade kredita su stalno, uvek i u svakoj banci, u svakoj zemlji sveta „one of“ trošak. Dakle, jednokratna naknada za troškove obrade kredita. Kakve oni veze imaju sa 0,8%? Šta hoćete da kažete - 0,8 plus 0,75. Dakle, to je jednokratni trošak obrade kredita, kao i u bilo kojoj banci.
Konsultantske usluge, ja potpuno mogu da razumem da vi mislite da konsultantske usluge - danas dolazi neko i kaže „ko ih daje“? Pa, biće izabrani, konsultantske usluge na tenderu otvorenom, međunarodnom tenderu, transparentnom, ko će dobiti te konsultantske usluge. Kako vi mislite da Vlada može danas da kaže ko će da dobije konsultantske usluge? Zato što će da bude tender.
(Balša Božović: Ko ih plaća?)
Plaćaju iz ih kredita.
(Balša Božović: Koliko?)

Koliko god. Strašan je stepen nerazumevanja ovoga. Koliko god da jesu, taj ukupni kredit je 45 miliona. Dakle, vi danas razgovarate o tome da li ćete da dozvolite garanciju na taj kredit od 0,8% kamate. Dakle, to je sve.

Pošto se ovo donekle tiče ili u velikoj meri i mog resora, samo bih htela da kažem da mi je drago da je počelo da se razmišlja oko optimizacije države uprave i efikasnog funkcionisanja državne uprave. Vlada Republike Srbije krenula je da razmišlja o tome 2013. godine. Tako da je konačno u mandatu prethodne Vlade izbrojan broj službenika, isto tako broj agencija. Krenulo se u optimizaciju državne uprave i u ovom trenutku idemo i sa akcionim planom za optimizaciju, tako da je to pod kontrolom.
Dakle, taj broj agencija, šta te agencije rade, da li se one dupliraju i šta se plaća parama poreskih obveznika je konačno u Republici Srbiji pod kontrolom zahvaljujući prethodnoj Vladi i ovoj Vladi. Hvala vam.

Hvala puno.
Ako mogu samo da odgovorim na par pitanja koja su važna.
Dakle, što se tiče posrednika, čini mi se da je to jedna od stvari koja je pomenuta danas i koja je jako važna za građane Srbije. Pitalo se ko je posrednik i ko dobija proviziju od ovog posla? Posrednika u ovom poslu nema. Postoji provizija za organizovanje posla koja je 0,75% iznosa zajma i to je praktično samo administrativni trošak koji uzima Nemačka razvojna banka za obradu ovog kredita. Dakle nikakvog posrednika nema i niko drugi u ovom poslu ne dobija novac.
Važna stvar koja je takođe pomenuta a koja je važna za građane Srbije jeste da je došlo do eksplozija aktiviranja garancija tokom 2015. godine. Mislim da svima treba da bude jasno i čini mi se da je svima jasno zato što je tako lako razumljivo, ali hajde da ponovimo za svaki slučaj.
Ukoliko je došlo do eksplozija aktiviranja garancija 2015. godine, a došlo je, onda je to došlo kao posledica ugovaranja nekih ranijih kredita i sporazuma. Dakle, ako je bilo najmanje tri godine grejs perioda, a najverovatnije je bilo pet godina grejs perioda, onda su to krediti i sporazumi koji su ugovoreni 2010. godine, a sada moraju da se plaćaju zato što nisu dobro ugovoreni.
Dakle, to nema nikakve veze sa ovim poslovima koje ugovora ova Vlada Republike Srbije. To su preuzete obaveze iz 2010. godine. U najgorem slučaju, iz 2012. godine ukoliko je grejs period bio tri godine i to je apsolutno jasno.

Hvala.
Meni je drago sada da sam čula kako je nekada izgledala državna uprava, sa svim tim sekretaricama i viškovima. To nije državna uprava u koju sam ja ušla i to nije stanje kakvo sam ja zatekla, ali dobro, sigurna sam da je tako bilo nekada, i ja sam isto čula sve te priče.
Ovde je puno urađeno i naravno to svi znaju. Stvar je političke borbe da li to svi hoće da priznaju ili neće, ali je konačno prva Vlada, prethodna Vlada premijera Vučića koja je izbrojala državne službenike, koje mi se čini da niko do sada nije izbrojao, ali i to je isto sada predmet podsmeha – da li ste ih izbrojali, pa, izbrojali smo, 478.683. U poslednje dve godine ovaj broj je smanjen za 23.600 ljudi, što na lokalu, što u državnoj upravi, mnogo više u državnoj upravi nego na lokalu, kad smo već kod toga.
Što se tiče ugovora PPP, dakle, o zaposlenima na određeno i neodređeno, Komisija je odobrila ukupno od decembra 2014. godine na neodređeno 8.146 ljudi i 453 na određeno.
Pored ovoga, u poslednjih pet meseci smo završili sve funkcionalne analize ministarstava, urađene su i horizontalne i vertikalne analize 94 institucije na osnovu kojih se sada radi na akcionim planovima za internu reorganizaciju u okviru zdravstva, socijale i prosvete, pa ću pričati još dodatno.

Hvala vam.
Prvo par stvari samo. Da nema reformi može da kaže samo neko ko ne zna šta su reforme. Da u ovoj Vladi nema reformi, to može da kaže stvarno samo neko ko ne zna šta su reforme.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, u ovoj raspravi kritikujete da nismo dovoljno smanjili, a u raspravi o budžetu da nemamo sistemskih reformi nego da samo smanjujemo i samo tako imamo uštede. Dakle, ili je ovo ili je ono što je bilo pre dve nedelje.
Tokom 2016. godine, 7,5 milijardi dinara je manje odvojeno za troškove zaposlenih nego 2015. godine. Što se tiče analiza, analize su negde završene negde su u toku i ono što je važno napomenuti je da komisija i dalje radi kao kontrolni mehanizam. Dakle, postoji zapošljavanje, kada postoji potreba i ta potreba se obrazloži i onda postoji zapošljavanje.
Što se tiče zdravstva, čini mi se da je to više puta u Skupštini pomenuto i od ministra prosvete i tokom rasprave o budžetu, a ono što je važno napomenuti što se zdravstva posebno tiče, to je da idemo na smanjenje nemedicinskog osoblja i na povećanje medicinskog osoblja. Tako da čini mi se da smo brojkama jasnim odgovorili, a paušalne tvrdnje – e, nisu napravljene uštede, sad se više troši nego što se trošilo, ja ne znam, evo vam brojke, mislim, te brojke mogu da vam dam pa da ih proverite i sami. Hvala vam.

Samo bih rekla da cela poenta sektorskih zakona koji će se doneti tokom 2017. godine, prema ovom zakonu o sistemu plata, treba da obezbedi da imamo konačno načelo ista plata za isti rad, u smislu koeficijenata. Muka da se sredi ceo sistem je bila veća nego što smo očekivali jer je, između ostalog, mislim da sam pomenula to i ovde, analizama pokazano da se u prethodnom periodu uvelo više od 750 dodatnih koeficijenata za plate. Tako da imate jednu šumu plata u kojoj apsolutno ne znate ko je za šta plaćen, kako plaćen tokom ovih svih godina. Tako da, jeste, to je jedan od razloga zbog kojeg reforma traje duže nego što je inicijalno očekivano.
Predlogom zakona koji je završen, završena je čak i javna raspra, koju možemo da produžimo sada svakako, zato što još uvek imamo razgovore sa sindikatima, izuzetno nam je stalo da vidimo kako da stanemo na put tim dodatnim stalno koeficijentima, kako bismo mogli da imamo transparentnost i uporedne plate u ovom sistemu. Masa plata se, naravno, kontroliše preko budžeta i kontroliše je i Komisija za dodatna zapošljavanja, i u odnosu na masu plata se dozvoljava dodatno zapošljavanje.
Konačno, rekla bih samo, da se opet vratimo na celu problematiku koliko je teško uvesti red u ovaj sektor a, čini mi se, da ga uvodimo korak po korak, i ovo što je traženo od Ministarstva da imamo presek broja ljudi u javnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave od 2000. godine, do 2013. godine nema podataka. Tek od 2013. godine smo krenuli da pravimo podatke, registre i ažuriramo podatke. Tako da će biti problem.

Meni je potpuno jasno da postoji ovde grupa u Skupštini koja ne želi da ovakav zakon stupi na snagu. To je meni potpuno jasno i stoga da smo trebali da čekamo do 2013. godine da neko uvede red u ovaj sistem u javnoj upravi. Šta je sprečavalo da se tada zna koliko je ljudi zaposleno koji treba da rade, kakva je struktura zaposlenih, što se ne radi funkcionalna analiza, što se ne radi vertikalna analiza? Pretpostavljam da je super funkcionisati u sistemu u kom se ništa ne zna i u kome nikada ništa ne može da se analizira, kao što je bio sistem do 2013. godine, na osnovu čega sada mi generalno da se bavimo tim sistemom 20 godina unazad ne bi trebalo da se bavimo ni jednim drugim poslom u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, već analizom šta se dešavalo ranije. Mi ćemo se baviti onim šta će se dešavati od sada, pa ubuduće, ali nećemo se baviti onim, u ovom trenutku svakako nam neće biti prioritet šta se dešavalo u prošlosti, zato što vodimo reforme i te reforme se vode za budućnost. Tako da, to je moj odgovor.
Što se tiče funkcionalnih analiza, nisam sigurna o čemu je pričao ministar Vujović, tako da ne mogu da se pozivam na to šta je kolega pričao. Proveriću svakako, pa ću vam se javiti. Ja sam vam dala dovoljno jasno i detaljno obrazloženje za ono što se u ovom trenutku radi u ministarstvu.

Hvala.
Na početku bih samo htela da objasnim, zbog građana Srbije, da ovo o čemu se priča ovde i što se pominje u obrazlaganju amandmana, da se ovde donose izmene i dopune zakona da bi se zamazale oči, da bi se dodatno napravila atmosfera za malverzacije itd, hoću stvarno, bez daljnje diskusije o ovome, da kažem o čemu se ovde radi, da se u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona u stvari pooštravaju kaznene odredbe kako bi se sprečile bilo kakve malverzacije i zloupotrebe na tržištu. Takođe, da se daje više ingerencija Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi se ponovo i na taj način sprečile zloupotrebe na tržištu i ojačalo tržište kapitala u Srbiji. Tako da, stvarno je bespredmetno da pričamo da je nešto potpuno suprotno onome što je očigledno u ovim predlozima izmena i dopuna zakona.

Stvarno u interesu građana Republike Srbije koji nas gledaju ovde i prate, molim vas da budemo stvarno odgovorni u odnosu na ono šta pričamo.
Ovde ste pomenuli, pričajući o amandmanu na ovaj zakon, aerodrom i kako Republika Srbija uništava dalje resurse u Srbiji. Stvarno se nadam i hoću da verujem da narodni poslanici znaju da je promet aerodroma u poslednjih pet godina više nego dupliran.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je to pomenuo?)
Narodni poslanici koji su pričali o svom amandmanu.
Dakle, 2012. godine smo imali 3,3 miliona putnika, 2015. godine 4,8 miliona putnika. Hajde molim vas da pričamo o činjenicama i da ovde ne izvrćemo istinu ruglu.

Htela bih da kažem da na ta pitanja koja ste ovde pomenuli dobili ste tri puta odgovor, ali nema veze, možda sva tri puta niste bili u sali, pa evo i četvrti.
Dakle, 2016. godine Republička direkcija za imovinu uspostavila je program automatske obrade podataka za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini kao veb aplikaciju u okviru informacionog sistema ove direkcije i od tada se ubrzalo prijavljivanje registracija imovine.
Pored toga, rekla sam i više puta, što mislim da je posebno važno, da smo imali još goru situaciju sa matičnim knjigama, sedam godina rok. Dobra vest koju sada mogu da podelim sa Skupštinom, jeste da ćemo to završiti do 1. januara 2017. godine u svim, osim u nekih desetak jedinica lokalne samouprave, gde ćemo posebno matične knjige konačno posle sedam godina.
Tako da, to je jedna paralela između zakona koji nisu mogli da budu urađeni sedam godina i produžavao se stalno rok. Mi smo rekli, evo, za taj da se više neće produžavati rok i završili smo posao.
Tako da će to da se desi i sa ovim Zakonom i tu ćemo imati svakako punu podršku i stalne konferencije gradova i opština u okviru exchange pet projekta EU. Tako da bi trebalo da se završi, ali se puno radilo na tome 2016. godine, a konačno su završili nešto što se mnogo duže čekalo, tako da ćemo završiti i ovo.