Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Antonijević, verujem po Poslovniku?
(Borislav Antonijević: Da.)
Recite.
(Borislav Antonijević: Član 107. Uvreda narodnog poslanika.)
Hajde recite.

Ovo nije povreda Poslovnika.

Potpredsednik Vlade nije izjavio da lažete, ali ako želite da nastavite…

…nastavite, ali ću vam oduzeti vreme, pošto nije povreda Poslovnika, kako god vi želite. Hoćete li da nastavite?

Hoćete li da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.)
Gospodine Cvejiću, opet ste se prijavili za reč? Zbog čega?
(Slobodan Cvejić: Nisam.)
Dobro, onda ste iz nekog razloga u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Lutovac.

Reč ima prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali.
Izvinite, Milenko Jovanov. Izvinite.

Hvala vam. Siniša Mali.

Hvala.
Reč ima ministar Goran Vesić.
Izvolite.

Po Poslovniku?
Izvolite.

Kako je ovo po Poslovniku, samo mi objasnite?
Dobro.
Gospodine Lutovac, vi ste se javili po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Ministar me je direktno pitao.)
Pa, pitao vas je za ove ljude koje ste ostavili bez posla i ja sam vas prepoznala tu.
Izvolite.

Dobro.
Jasno mi je da ne znate ko su ti ljudi. To su samo tri imena od 500 hiljada imena koji su ostali bez posla u to vreme, za vas manje-više.
Izvolite.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Hvala.
Recite gospodine Janjiću, po kom osnovu?
(Stefan Janjić: Član 107.)
Povreda Poslovnika.

Do koje mere je ovo bilo duhovito, ja zaista, molim vas ljudi smirite se, ne morate više toliko da se smejete. Ja sam zapanjena smislom za humor, zaista, baš lepo.
Gospodin Lutovac, vi ste se ponovo prepoznali u nečemu ili…
(Zoran Lutovac: Da, da.)
To baš nikakvog smisla nema.
(Zoran Lutovac: Ima smisla.)
Ne, to nikakvog smisla nema zato što ne postoji ni jedna jedina osnova za repliku. Ni jedna jedina. Tako da nastavljamo dalje.
Dajem reč predsedniku Vlade Milošu Vučeviću.
Izvolite.

Izvolite, gospodine Lutovac.