Dobro.
Idemo dalje.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Hvala vam.

Pre svega da kažem nešto o temi dnevnog reda i da počnem od najvažnije tačke na dnevnom redu, a to je deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, o kojoj smo nažalost najmanje čuli tokom ove rasprave, a apsolutno je najvažnija i istorijski izuzetno važna tema.

Deklaracija je nešto što je za nas, za naš narod, ne protiv nekog ili protiv bilo kog drugog naroda. Taj ko priča da je protiv nekog ili da se drugi ne pominju u toj deklaraciji, nažalost pokazuje svim građanima Srbije da nije ni pročitao tu deklaraciju. I, ne samo što su došli ne spremni na sednicu Narodne skupštine, već se nisu udostojili da tako važan dokument pročitaju.

Deklaracija takođe poziva na mir i stabilnost u regionu i govori za one koji su je pročitali o nasušnoj potrebi i Republike Srbije i srpskog naroda i svih građana u Republici Srbiji, ali i svuda u ovom regionu koji zovemo zapadni Balkan, za mirom i stabilnošću, za međusobnim uvažavanjem, za međusobnim poštovanjem, za pogledom u budućnost. Suprotno mogu da tvrde samo oni koji nikada nisu pročitali ovaj važan dokument, što ponovo pokazuje da niste u velikoj meri, svi vi, iz opozicije uopšte ni pročitali tekst deklaracije.

Deklaracija govori takođe o nasušnoj potrebi da se zaštiti i čuva tradicija, jezik, kultura, naše pismo, prava srpskog naroda ma gde on živeo u ovom regionu. Prava za koja svi znamo da jesu ugrožena, pre svega pokušajima nasilne asimilacije. Onaj ko to ne vidi, ko to nije video svih ovih godina ili ne želi da vidi ili ga baš briga kakva su prava, odnosno kakav je nedostatak i uskraćivanje prava srpskom narodu u regionu. O tome govori deklaracija.

Tako da sve ono drugo što čujemo da ne govori o drugima, nije istina, govori o drugima zato što kada govorite o miru u regionu, o stabilnosti u regionu, govorite o svima u regionu. Toliko o deklaraciji.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda, ja bih realno podelila u četiri grupe. Prvo briga o građanima i svako onaj ko tvrdi da smo nabacali tačke dnevnog reda bez ikakvog reda i poretka opet ili ne ume da ih čita ili namerno dezavuiše građane Republike Srbije. Briga o građanima jeste kor i suština našeg političkog delovanja. Kada gradite auto-puteve i brze saobraćajnice što je jedno o tačaka na dnevnom redu ovog zasedanja, govorite o brizi o građanima. Ovde posebno važno, brizi o građanima u Šapcu, u Kragujevcu, u Loznici zato što ti ljudi nikada nisu mogli da sanjaju da će neki auto-put stići do njih ili neka brza saobraćajnica, zato što nisu imali ni atarske puteve, a ne brze saobraćajnice i auto-puteve. I, da to je briga o građanima.

I, da, to je na dnevnom redu ovog zasedanja, a vi nekako nikako da se držite dnevnog reda, zato što valjda briga o građanima nije dovoljno važna.

Druga grupa, a na šta mislim da treba posebno i da budemo ponosni i posebno da skrenemo pažnju svim građanima Republike Srbije koji ovo zasedanje prate, ta druga grupa tačaka su sve one koje pokazuju posebnu pažnju prema onim zemljama koje su onda kada je bilo najteže i najpotrebnije stale uz Srbiju, stale u Generalnom skupštini UN, kada je borba bila da li će Srbi za generacije koje dolaze, za vjek i vjekova, biti proglašeni za genocidan narod i za sve one koji omalovažavaju te zemlje, kao što su Sao Tome i Prinsipe, Esvatini, Kongo i sve druge, samo da vam kažem da su te zemlje pokazale najveću hrabrost i najjači integritet, zato što su ne samo stale uz Republiku Srbiju i srpski narod, nego su stale, imale hrabrost da stanu, uz principe međunarodnog prava i odbrane te principe.

Treća grupa je, i o tome ništa nismo čuli, dalje napredovanje Republike Srbije u evropskim integracijama, ali takođe i oblast zaštite životne sredine. Slušali smo, videli političko neverovatno licemerje, najstrašniji oportunizam oko životne sredine, ali nijednu stvar nismo čuli o onome što je na dnevnom redu a tiče se zaštite životne sredine, i da vidimo da li makar to podržavate, da li ćemo makar za to, ako već nećete za Deklaraciju Svesrpskog sabora da glasate, makar za te principe zaštite životne sredine koji se nalaze na dnevnom redu.

Takođe, četvrta grupa, a to je dalje jačanje institucija i izbor guvernera Narodne banke Srbije, predsednika Fiskalnog saveta i sve ono ostalo što se tiče naših institucija.

Eto, toliko je važno zasedanje ovo koje imamo.

Umesto svega toga, poštovani građani Republike Srbije, mi četvrti dan ovog zasedanja slušamo o tome kako su ovi iz opozicije protiv litijuma i rudarenja litijuma, kako su protiv "Rio Tinta" i kako je "Rio Tinto" najveće zlo na ovom svetu. Pa da kažem nešto i o tome.

Imam sedam pitanja za sve te koji govore o tome.

Ako je "Rio Tinto" najgora kompanija i najveće zlo na svetu, zašto ste ga upravo vi, narodni poslanici opozicije, gotovo glavom i bradom oni koji sede i danas u ovim skupštinskim klupama, zašto ste ga doveli u Republiku Srbiju? Zašto ste ga doveli u Republiku Srbiju? I ćerku firmu, svoju "Rio Sava eksplorejšen"…

Hvala.

Dakle, to je moje prvo pitanje - ako je "Rio Tinto" najgori, ako je "Rio Tinto" najstrašniji, zašto ste upravo "Rio Tinto" doveli u Srbiju 2001. godine? Jel je "Rio Tinto" registrovao svoju ćerku firmu u Republici Srbiji 16. maja 2001. godine i od 16. maja 2001. godine do 2004. godine su sve tadašnje vlade, sve tadašnje vlade su predstavljene od onih koji su sada u opoziciji, pregovarale sa "Rio Tintom", koji su lično izabrale, pozvale da dođu u Srbiju, kako su tada govorili, kao jednu od najboljih svetskih rudarskih kompanija. Pregovarali i onda tek u junu 2004. godine "Rio Tinto" dobija prva istražna prava za upravo ovaj projekat.

Moje drugo pitanje - ako je "Rio Tinto" najgori, zašto ste upravo "Rio Tintu" izdali istražna prava u junu 2004. godine? To je moje drugo pitanje.

Moje treće pitanje - zašto ste onda između 2004. i 2012. godine, a u vlasti su između 2004. i 2012. godine bili svi oni koji danas sede ovde u opozicionim klupama, svi oni koji danas pričaju da su protiv "Rio Tinta" i da su protiv litijuma, zašto ste od 2004. do 2012. godine devet puta potvrđivali tom istom "Rio Tintu" istražna prava i svaki od tih devet puta proširivali njima opseg istraživanja? Zbog čega, ako ste protiv? Zbog čega, ako vam je "Rio Tinto" najgori na svetu?

Moje četvrto pitanje - ako ste protiv svega toga i za transparentnost, zašto ste 2006. godine kao vlast usvojili novi Zakon o rudarstvu, i isključili iz tog Zakona o rudarstvu mogućnost da se nakon potvrđenih rezervi, kada se neko prijavi za eksploataciona prava, da Republika Srbija u svom najboljem interesu i najboljem interesu svojih građana, raspiše aukciju, tender, pa ko da više, ko Srbiji i njenim građanima ponudi najbolje uslove taj dobija eksploataciona prava, ili mogućnost da Republika Srbija sama za sebe zadrži eksploataciona prava, to je sve postojalo Zakonom o rudarstvu iz 1995. godine, to je ukinuto Zakonom iz 2006. godine, Zakonom koji je ukinula vlast, čiji sada predstavnici sede u opoziciji. To je moje četvrto pitanje.

Moje peto pitanje, zašto ste dodatno to cementirali novim Zakonom o rudarstvu iz 2011. godine, kada ste članom 52. osetili potrebu da dodatno precizirate da samo onaj ko ima istražna prava, a vi ste istražna prava dali Rio Tintu, ima i ekploataciona prava, samo taj i niko drugi. Zbog čega? Zbog čega kada ste protiv Rio Tinta? Zbog čega kada je Rio Tinto najgora kompanija na svetu.

Moje šesto pitanje. Zbog čega ste, ako ste protiv litijuma, kao što smo mogli i jutros da čujemo, četiri dana sedimo svi ovde i svi građani Republike Srbije i slušamo da ste protiv litijuma, protiv rudarenja litijuma, da je to strašno za Srbiju, da nije šansa, nego je to ono što će da ubije i floru i faunu Srbije, zašto ste onda, poštovana gospodo iz opozicije usvojili 2012. godine Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, koja imenom u nacionalnoj strategiji, imenom se poziva na Rio Tinto.

To je verovatno prva takva nacionalna strategija bilo gde na svetu da Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara referiše na samo jednu kompaniju.

Evo, citiram vam, 2012. godine usvojena Nacionalna strategija, kompanija „Rio Sava Exploration“ iz Beograda sprovodi geološka istraživanja u jadarskom basenu u zapadnoj Srbiji kod Loznice. Prema rezultatima najnovijih geoloških istraživanja, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona jadarita, ovde novootkrivenog litijumsko-bornog minerala koji je pronađen 2007. godine. Jadaski basen, odnosno Jadar se u pogledu količine i kvaliteta svrstava u jednu od najvećih ležišta borata i litijuma na svetu.

Dalje Strategija kaže - procene su da će do 2020. godine učešće u proizvodnji litijuma iz Srbije činiti preko 10% svetske proizvodnje i preko 90% proizvodnje u Evropi. To pišu oni u Nacionalnoj strategiji 2012. godine, koji nam danas četvrti dan pričaju o tome da su protiv rudarenja litijuma. Eto o kakvom političkom licemerju je reč.

Pored toga, to pričaju oni koji su valjda danas protiv rudarenja, u toj Nacionalnoj strategiji, usvojenoj 2012. godine, kaže se – poznavajući geološke potencijale Republike Srbije, kao i potrebe unapređenja rada rudarske industrije Srbije, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je odredilo dugoročan cilj povećanja učešća rudarske industrije Srbije u bruto nacionalnom dohotku sa sadašnjih 2% na preko 5% do 2020. godine.

To vam u nacionalnoj strategiji pišu ljudi i usvajaju tu nacionalnu strategiju koji danas, pa i iz ovih klupa, svaki dan pozivaju građane Srbije na proteste protiv rudarstva. O takvom političkom licemerju je reč. Sa tim mi imamo posla.

Pored toga, kaže se u nacionalnoj strategiji – potreban je razvoj ekspoloatacije litijuma i borata zbog toga što su to mineralni resursi od svetskog značaja i u celu investiciju, od istraživanja pa nadalje, i u Strategiji kaže, od istraživanja pa nadalje, ušla je jedna od vodećih svetskih rudarskih kompanija Rio Tinto.

To piše u nacionalnoj strategiji koju su usvojili oni koji vam danas kažu da su protiv Rio Tinta, da su protiv litijuma, da su protiv rudarenja i da su zabrinuti za životnu sredinu.

Moje sedmo pitanje - ako je sve to tako i ako ste protiv rudarenja i protiv Rio Tinta, zabrinuti za životnu sredinu i terate taj Rio Tinto koji ste vi doveli sa Drine, na koju ste ih doveli, za koju ste im dali istražna prava i devet puta i potvrđivali i proširivali opseg istraživanja, za koji ste promenili Zakon o rudarstvu, da samo onaj koji ima istražna prava, a vi ste ih dali Rio Tintu, ima i eksploataciona prava i time zakucali Rio Tinto, a onda sve to dodatno potvrdili nacionalnom strategijom u kojoj ste imenom uneli Rio Tinto i rekli da imaju sva prava, od istraživanja pa nadalje, ako ste protiv toga, moje sedmo pitanje je a zašto ste onda za kandidata za gradonačelnika Loznice stavili osobu čija je porodica prodala svoju zemlju Rio Tintu? To je moje sedmo pitanje. Zbog čega? Jel niste mogli da nađete nekog drugog ko nije prodao zemlju Rio Tintu ili, u stvari, baš vas briga da li je neko prodao zemlju Rio Tintu ili nije prodao zemlju Rio Tintu, nego samo želite ovo da iskoristite, kao što je bilo i kao što je i moj kolega narodni poslanik o tome pričao, a i ministar u Vladi Republike Srbije, u stvari je samo ovo još jedna priča o političkoj borbi i nema veze ni oko čega je, nema veze ni kakve su posledice, važno je da vi vodite neku političku borbu?

Danas vidim kažu da voda treba da se proglasi strateškim resursom Republike Srbije. Oni koji su nacionalnom strategijom proglasili litijum kao strateški resurs, a danas su protiv litijuma, danas kažu da strateškim resursom treba da proglasimo vodu i vodoizvorišta? Odlično. Apsolutno sam za, nego samo vas pitam kako, poštovani građani i građanke Republike Srbije, kada su do 2008. godine prodali sva vodoizvorišta?

Godine 2002. slovenačka „Kolinska“ je kupila „Palanački Kiseljak“ iz Smederevske Palanke.

Godine 2004. „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca je otkupila „Danube Foods Group“. Na kraju krajeva, i sve naše veće mlekare… imamo monopol protiv i sa kojim se sada borimo i dan danas.

Godine 2005. „Coca-Cola“ je kupila srpsku fabriku „Vlasnika“, koja proizvodi mineralnu vodu „Rosa“.

Godine 2007. investiciona grupa sa Devičanskih Ostrva kupuje „BB Minaqua“. Godine 2007. takođe kupuju BIP, koji eksploatiše i flašira mineralnu vodu, i to litvanska firma „Alita“ i švedska „United Nordic Beverages“.

Godine 2008. za bednih i jadnih četiri miliona evra naša država prodaje „Mivelu“, koja je bila jedna od najkvalitetnijih domaćih voda. To je bilo preduzeće „Nova sloga“ iz Trstenika, za četiri miliona evra hrvatskom „Agrokoru“.

Strateški resurs kažete? Vidim vi ste ga tretirali kao strateški resurs, vi iz opozicije, a u stvari je istina da sve ono što pričate danas suprotno ste radili dok ste bili vlast i u stvari jedini odgovor na sve ovo što su građani primorani da slušaju svih ovih dana i nedelja i meseci – licemerje, licemerje, licemerje.

Hvala vam.

Hvala vam.

Svašta sam čula, samo nisam čula odgovor ni na jedno od mojih sedam pitanja, ali dobro, čućemo, ima vremena valjda. Verujem da će građani sačekati da čuju neke od tih odgovora na vrlo konkretna pitanja.

Što se tiče ove fotografije, hvala vam za nju. To je bilo u Vladi Republike Srbije, u pres-sali, 2017. godine, potpisivali smo, potpuno transparentno i javno, imali pres-konferenciju, Memorandum o razumevanju sa kompanijom „Rio Tinto“. Znate šta tada nije bilo? Nije bilo nikog ko je bio protiv. Znate šta tada još nije bilo? Nije bilo nikoga od vas ko je pitao o životnoj sredini. Znate šta tada još nije bilo? Nije bilo ni jednog protesta. Znate ni kada nije bilo? Godine 2020. sam bila, takođe, ponovo potpuno transparentno, kada je završena prethodna studija izvodljivosti za projekat „Jadar“, u Loznici i ja sam imala pres-konferenciju da obavestim građane kao predsednica Vlade, tada, da je završena prethodna studija izvodljivosti i opravdanosti tog projekta, da ljudi znaju. Znate šta nije bilo 2020. godine? Nije bilo vas da budete zabrinuti. Zbog čega? Zato što vas tada nije bilo briga o zaštiti životne sredine, nego kada se to pojavilo kao politička tema, onda ste odjednom svi skočili. Niko mi nije postavio ni jedno jedino pitanje o zaštiti životne sredine. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv tog projekta 2020. godine.

Konačno da vam kažem zašto sam ponosna na to potpisivanje Memoranduma o razumevanju 2017. godine pored toga što to jasno pokazuje da smo uradili sve otvoreno i transparentno, nego vas tada nije bilo zato što vam to nije bila politička interesantna i zanimljiva tema, a to je da postoje dve stvari u tom Memorandumu o razumevanju koji su prvi put 2017. godine ušle u priču o ovom projektu.

Prva je da će sve da ostane u Srbiji, da će sva sirovina da ostane u Srbiji i da će naš narod i naša zemlja da se bogati.

A druga je da će morati da se poštuju najviši standardi zaštiti životne sredine. To nije bilo ni u jednom memorandumu, ni u jednom istražnom pravu, ni u jednom zakonu koji ste vi donosili 2006. i 2011. godine, ni u strategiji 2012. godine.

Tada nije bio problem koji su pravili stranci, znate zbog čega? Zato što ste vi bili spremni da dozvolite izvoz sirovine i niko drugi nije pravio problem zato što ste puštali da se izvozi sirovina.

Hvala vam.

Gospođo Tepić, ovo preostalo vreme oduzimam vam naravno od vremena vaše grupe.
Replika, gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Živan Bajić. (Nije tu.)
Narodni poslanik Miodrag Linta ima reč.

Hvala vam.
Reč ima ministar Irena Vujović.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Biljana Đorđević.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Nedović.

Hvala.
Reč ima Sonja Pernat. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Hvala vam poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Ana Eraković.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Hadži Milorad Stošić.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dragan Ninković, izvolite.