Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, javljam se po amandmanu u vezi nekoliko, da kažem, bitnih stvari.
Najpre bih istakla još jednom ogromna ulaganja u kadar u zdravstvenom sistemu, koji smo svi svedoci koji radimo u zdravstvenim ustanovama, veliki broj primanja mladih studenata, najboljih studenata medicine koji su odmah dobili specijalizacije u skladu sa potrebama ustanova gde su primljeni i u skladu sa svojim ličnim preferencama, afinitetima i onim u čemu mislimo da su najbolji.
Ne treba zaboraviti da su svi ti najbolji studenti dobili mogućnost odmah uključivanja u naučno-istraživački rad, dobili su plaćene doktorate i uključeni su u projekte i Ministarstva nauke. Nikada do sada nismo imali ovoliko povećanje plata u zdravstvu i jedino u čemu se slažemo je da bi voleli da imamo više, svi zdravstveni radnici, ali jako me raduje što se u ovom trenutku, znači nekoliko godina unazad, uložilo u zdravstvene radnike koliko jako, jako dugo nije bilo ulaganja.
Što se tiče volonterskih specijalizacija, želim da iskažem svoj stav, jer imam ogromno iskustvo, 26 godina sam u zdravstvu. Volonterske specijalizacije su u jednom trenutku ranije bile zabranjene i rezultat toga što su bile zabranjene u periodu pre 2012. godine je nedostatak specijalista na svim nivoima u Srbiji, koji mi pokušavamo da rešimo raznim načinima i edukacijama, ali naravno sve ima svoj tok i ono što nije urađeno tada kad je trebalo da bude uređeno verujem da ćemo uspeti da uradimo sada.
Jako podržavam, kao lekar i kao neko ko je ceo život u zdravstvu, mogućnost volonterskih specijalizacija, jer smatram da svako ima pravo da se edukuje više, a naravno država ima svoj plan. Volonterske specijalizacije se odobravaju na osnovu plana, dakle ne odobravaju se da neko ko želi, samo da objasnimo da znaju svi, nešto da specijalizira, pa specijalizira to. Tako da, u tom smislu jako podržavam i rebalans budžeta i podržavam apsolutno ulaganja.
Posebno želim da naglasim na kraju da program za retke za bolesti imamo nekoliko godina unazad i s time smo uspeli da pomognemo kao država ogromnom broju, da kažem, i pacijenata, ali i ogromnom broju porodica koje nisu imale rešenja za takve, da kažem, to su bolesti koje su vrlo teške, koje zahtevaju obimnu dijagnostiku, ogromna ulaganja u najpre dijagnostiku, postavljanje dijagnoze, a kada se dijagnoza postavi, onda postoje terapije. Najveći broj tih terapija su jako skupe. Ja se ponosim što živim u državi koja je uspela da pravilnom zdravstvenom politikom pomogne ljudima, to su najčešće i deca, moramo znati, gde imamo politiku da smo uspeli da uložimo da se ta deca leče. Hvala vam.