Vi ste da replicirate na to?

Znači, nismo daleko odmakli od Ćute Jovanovića do vas.
Prva stvar, ovo je takođe u skladu sa tim članom 103. na račun vremena vaše poslaničke grupe, a imate ovlašćenog predstavnika Miroslava Aleksića koji je mogao da sve to objasni da je hteo, ali ako on neće da brani Vuka Jeremića, vi da zloupotrebljavate vreme poslaničke grupe da biste to radili.
(Vladimir Gajić: Ja sam advokat.)
A, vi ste advokat. Zastupate ga, a nije optužen? Sad ste rekli da nije optužen. A možda ipak jeste? Lepo što smo to saznali, hvala vam na tome.
Jel treba da se glasa za sve ove stvari o kojima ste pričali vas dvojica? Treba. Hoćemo.
Ima li još povreda Poslovnika?
Dobro.
Šta ćemo sada?
Ovlašćeni predstavnik predlagača.

Vidim da su neki potpuno izgubili osećaj za razliku između Skupštine i Tvitera.
Milenko Jovanov, dva minuta.

Ćuta Jovanović, moram da primetim, oduševljen.
(Aleksandar Jovanović: Povlačim divljenje.)
Ne. Sad stvarno da me ne biste pitali ni vi Jovanoviću, ni vi Gajiću posle za pridržavanje teme i bilo šta slično, kažite sami – kakve veze ima sa ovim predlogom koji ste vi pravili, vi potpisali rasprava o navodnoj odgovornosti ministra Gašića za događaje iz maja ove godine, ne znam, uslovi za kupovinu soli po maloprodajnim cenama devedesetih godina?
(Vladimir Gajić: Dajte mi reč.)
Šta da vam dam reč?
Ajde razmislite sami kakve to ima veze sa bilo čim, bilo čim na ovom svetu.
Idemo dalje sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa, a vi samo razmislite kako se ponašate vi sa ove strane.
Reč ima Slavica Radovanović.

Samo polako, ako možemo da nastavimo.
Povreda Poslovnika.

Jovanoviću, ponovo.

Dva minuta, izvolite.

Vi se zapravo kandidujete za direktora policije. Sve u svemu dobro je što nismo išli dalje u analizu horoskopa.
Izvolite, dva minuta.

Računam da ćemo moći da nastavimo. Apelujem na ozbiljnost svih prisutnih i apelujem na vašu karmu.
Reč ima, Dušan Radosavljević.

Stvarno ste bez potrebe izvređali druge poslanike.
Reč ima Milenko Jovanov.

Vi ste hteli po Poslovniku.

Dobro.
Znači, vi niste zadovoljni atmosferom u sali.
(Gorica Gajić: Vašim ponašanjem.)
Mojim ponašanjem, jer ste zaključili da sam gledao u cipele. Nisam. Nije to važno.
Da pogledam snimak sednice na kojoj se dešava ovo što ste vi sada opisali, ne vredi. Mogu da gledam koliko god hoću, a znate zašto? Zato što takvih sednica nema, takve kakve ste vi opisali.
Ne znam na šta se tačno žalite, jer sedite iza čoveka koji je poprilično grupo izvređao poslanike koji sede preko puta, a potpuno neprimerenim opaskama na temu šta su radili njihovi dedovi, kako su oni živeli i gde se navodno useljavaju njihovi potomci, odnosno sadašnji narodni poslanici. To pas sa maslom pojeo ne bi. Niste reagovali na to i to vam je prihvatljivo kada se ne taj način ljudi vređaju. To vam je prihvatljivo kada se na taj način ljudi vređaju, a čudite se kada ljudi na to reaguju na način da pokazuju da im očigledno nije prijatno da slušaju te uvrede.
(Gorica Gajić: Lično nikome nije upućeno.)
Nemojte da vičete sada iz klupe. Sada ja vas poslušam, ono što ste me malopre zamolili da radim, sada bi trebalo vama da izričem mere. Neću to. Uostalom videli ste i sami. Pokušavam da pokažem razumevanje za svakoga.
Aleksandra Jovanovića po šest puta zamolim da ne viče, dok se eventualno ne dogodi prva opomena. Svaki put isto. Evo i na današnjoj sednici. Znači, niko se sa ove strane još nije ponašao na taj način da ja moram po šest puta da tražim da se sa nečim prekine, pa da onda pređemo na meru. Niko. Samo pogledajte malo šta radite vi i kada dobijete reč i govorite, a i kada ne dobijete reč, što je uglavnom i veći problem.
Da li treba da se glasa za ovo što ste rekli sada?
(Gorica Gajić: Ne.)
Ne treba.
Samo da vidim, ima nekoliko prijava.
Predsednika Vlade. Izvolite.

Nemojte da vičete iz klupe. Prijavite se za reč, ako želite.

Replika, dva minuta, Dušan Radosavljević.

Znači, to je bila primedba na emisiju u kojoj su sedili i šef i zamenik šefa vaše poslaničke grupe.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.