Ovo je bilo potpuno očigledno da nikakve veze nema sa povredom Poslovnika. Javili ste se da biste prvo komentarisali izlaganje Balinta Pastora, a onda da se i direktno obraćate njemu.
(Aleksandar Jovanović: Ima veze.)
Što vičete sada sa mesta ponovo? Koji put danas? Što vičete sa mesta? Hajde prekinite to da radite više. Ja ne znam do kojih granica ja moram svaki put i da vam ukazujem i da vas obaveštavam i da vas pozivam da se zamislite nad tim šta je sledeće. I opet vičete.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem. Zašto dozvoljavate ovo?)
Jovanoviću, hoćete prestati da vičete sa mesta?
(Aleksandar Jovanović: Sa kog mesta? Kako da ne vičem?)
Nemojte da vičete uopšte. Nije pitanje sa kog mesta vičete. Treba uopšte da ne vičete, Jovanoviću. Toliko razumete. Ne. Ništa više.
Dakle, što se tiče ovoga što ste malopre uradili, to je zloupotreba prava na ukazivanje Poslovnika i to ćemo takođe da knjižimo kao vreme vaše poslaničke grupe, kao što smo radili i svima drugima.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Molim, ništa vas ne razumem. Mora čistije da se govori. Ne. Ništa vas ne čujem, Jovanoviću. Prvo, zato što ne govorite dovoljno razgovetno u ovom trenutku, a drugo, zbog buke koju ste napravili. I kao što vidite, i ostali oko vas reaguju na vaše ponašanje.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Šta, idete u vinariju? Divno što ste to podelili sa nama. Dobro.
Pošto ja sada više ne znam, jednom sam, čini mi se, od početka ovog saziva stigao do mere oduzimanja reči, ili dva puta. I sada ja više ne znam, pitaće me ti ljudi koji su stigli do te mere, a zašto tolerišemo vama ovakvo ponašanje? I šta ja da im kažem? Šta da im kažem, Jovanoviću? Da ste odlučili da ćete da se ponašate kako treba i da će sa vama biti sve u redu, ali prvo da odete u vinariju. To da im kažem? Neverovatni ste.
Dakle, pravo na povredu Poslovnika – da. Osnova za repliku nema. Slušam dalje Poslovnik.