Član 108. nema nikakve veze sa tim što vi sada pričate.

Razumeo sam, Parlić, da ste vi saglasni sa isticanjem zastave tzv. Kosova, da ste time oduševljeni i da ste sada to oduševljenje želeli da podelite sa nama.

(Ivana Parlić: To nije zastava, to je fotografija.)

E vidite, ubedljiva većina ljudi u ovoj sali danas ne deli to vaše oduševljenje, naprotiv. Ali dobro je da znamo šta vam je srcu blisko. Niste morali to da kažete. Trebalo je da zadržite to zadovoljstvo za sebe.

Treba li da se glasa za član 108?

Glasaćemo za član 108. Izjasniće se Skupština.

Isto Poslovnik.

Dobro, vi ste hteli da čestitate. Onda nema potrebe da se izjašnjavamo.
Pravo na repliku.

Dva minuta.

Dva minuta.
Izvolite.

Reč će dalje dobiti prvi sledeći na listi.
(Nikola Dragićević: Molim vas, replika.)
Molim vas, da ne vičete dok ja govorim. Prvi sledeći koji je po redosledu predstavnik poslaničke grupe.
A za vas koji to nećete da kažete i zbog ljudi koji će eventualno da gledaju snimak ove sednice, član 3. tog sporazuma o kom ste vi govorili. Član 3. sadrži sledeći tekst - prilikom potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja, da ne vičete kada ja govorim, ni vi, ni ostali.
Dakle, prilikom potpisivanja sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama na zapadnom Balkanu, Republika Srbija je podnela depozitaru i izjavu koja u originalu na engleskom i na srpski jezik glasi. Pa, tu imate i na engleskom i na srpskom. Reči na koje je ukazao predsednik poslaničke grupe, Milenko Jovanov, budući da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i pristanak Republike Srbije i tako dalje, ne može se tumačiti ni kao priznavanje niti se formira ugovor, ni odnos u smislu Bečke konvencije...
Dakle, sve ono što je u skladu sa našim Ustavom i sve ono što je u skladu sa našim državnim pozicijama. To vam je sastavni deo ovog teksta. Dakle, toliko o onome što ste govorili. Ali, o onome što ste uradili, na šta sam vam ja ukazao, o tome treba dobro da razmislite, to pre vas u ovoj Narodnoj skupštini, u srpskoj Skupštini nije uradio nikada niko.
Reč ima Branimir Jovančićević.

Reč ima Vojislav Mihailović.

Povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine Jovanov, razumeo sam obe primedbe.
Što se tiče ovog prvog, tiho je bilo i ja nisam čuo da li je rečeno. Ako je zaista rečeno to da nekoga treba da se stide potomci, to priznajem da nisam čuo. Tiho je govorio poslanik Mihailović.
Što se tiče ovog drugog dela, važnijeg, ja jesam pročitao, nisam sve, priznajem nisam sve, nisam detaljno, poslaniku Dragićeviću pročitao kompletan član 3. ali tu zaista piše sve ovo na šta ste ukazali vi sada. Znamo svi da onaj ko to neće da kaže ima svoje razloge zašto neće, što opet ne može da bude opravdanje za ono ponašanje kakvo smo videli pre nekih dvadesetak ili nešto više minuta, da se u Skupštini Srbije maše zastavom tzv. Kosova, da se Srbija poredi sa onima kojima je suđeno u Nirnbeškom procesu. Za to opravdanja nema, nikakvih.
Ovo zaista nisam pročitao sve, ali bilo bi zanimljivo da pogledate s kim ste 2006, 2007. godine potpisali CEFTA sporazum, pa da uporedite sa svim što je izrečeno danas. To bi trebalo da uradite.
Idemo dalje.
(Vojislav Mihailović: Replika.)
Ne, ovo je bila povreda Poslovnika.
(Aleksandar Jovanović: Predsedavajući, po kom to Poslovniku tri i po minuta dajete reč za povredu Poslovnika?)
Vama nešto da kažem, Jovanoviću. Kad hoćete da galamite na mene, uradite to pre nego što dam reč narodnoj poslanici. Nemojte više da smetate drugima u ovoj sali.
Izvolite.

Hvala.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi na listi je Milija Miletić. Nije tu.
Reč ima Žombor Ujvari.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima Đorđe Pavićević.

Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala vam.
(Đorđe Pavićević: Replika.)
Ne, niste pomenuti.
Reč ima Tatjana Manojlović. Izvolite.

Još kada bi bilo šta od ovoga što ste rekli imalo bilo kakve veze sa zakonom i Ustavom ove zemlje.
Pravo na repliku.
Izvolite.

Molim vas da ne vičete.