Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske napredne stranke izražavam podršku rešenjima koja se nalaze na dnevnom redu danas, kako predloženim rešenjima za zakonsko potvrđivanje Sporazuma o uzajamnom priznavanju javnih isprava o stečenom obrazovanju, tako i o akademskim i naučnim nazivima sa Republikom Makedonijom i sa Ruskom Federacijom, koje svakako smatram dobrim i korisnim u tom smislu.
Još jednom podvlačim podršku naše poslaničke grupe i svakako ne mogu da se složim sa nekim čudnim ocenama koje smo bili u prilici da čujemo danas, da u nekom od ovih sporazuma postoji nešto do te mere sporno da se čak koristio i termin „sramota“. Naprotiv, ništa takvo ovde se ne nalazi. Čak napominjem da je jako dobro i za svaku pohvalu to što nam je posredstvom Ministarstva ovakav predlog stigao iz Moskve i pridružujem se pozivima da ovakve sporazume imamo sa što je moguće većim brojem zemalja sveta.
Izražavam podršku i predloženim izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, zakona koji je predlagač u pratećem obrazloženju okarakterisao kao pre svega tehničko rešenje, zato što je uglavnom orijentisan na terminološko usklađivanje postojećeg zakona. Međutim, ovo je zakon koji smatram i važnijim od ove ocene, pre svega u tom smislu što se odnosi na uspostavljanje novih standarda koji su ustanovljeni direktivama Evropskog parlamenta i verujem da predstavlja svojevrstan zaključak nakon procesa skrininga, a po pitanju pregovaračkog poglavlja sedam, koje se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine. Dakle, u tom kontekstu pozdravljam ustanovljenu praksu da izvlačimo dobre zaključke iz ovakvih procesa i uspostavljamo najbolje moguće standarde kroz deo ovog našeg ustanovljenog evropskog puta.
Takođe, podvlačim važnost predloženog zakona i utoliko što omogućava preciznija tumačenja i efikasniju primenu zakona po usvajanju predloženih izmena i dopuna, daje okvir za bolju unapređenju pravnu zaštiti upravo kroz efikasniju zaštitu industrijskog dizajna partikularno, zatim, kroz dodatno unapređeno rešenje pitanja dostupnosti javnosti, utoliko što se sada po ovom pitanju, a u navedenom kontekstu tretiraju poslovni krugovi specijalizovani za datu oblast, što je za praksu važno, što se otklanjaju postojeće pravne praznine, što je takođe za praksu važno, i što se lokalizuje analiza ove pojave. Dakle, pitanje dostupnosti javnosti na teritoriji Republike Srbije. Takođe, to je još jedno pitanje koje je važno za praktičnu primenu.
Dalje, pozdravljam to što se pojednostavljuje postupak priznanja prilikom analize industrijskog dizajna, što se olakšava sastavljanje prijava, veoma važno za subjekte koji su zainteresovani, koji pristupaju ovim prijavama i zaštiti prava u navedenom smislu. Dodatno uređeni su i obim i sadržina prava na industrijski dizajn. Sva predložena rešenja ustanovljena su u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom, konsultovana su predložena rešenja, komentari, sugestije koje su stigle sa te strane, ali i svi zainteresovani akteri u Republici Srbiji, što je, verujem, složićemo se, samo isključivo za svaku pohvalu. Niti jedno od predloženih rešenja ne podrazumeva nove troškove, bilo za građane, bilo za privredu u Republici Srbiji. Naprotiv, kroz uspostavljanje nove stabilnosti, jačanje sigurnosti indirektno podstiče razvoj slobodnog tržišta.
Osvrnuću se na samom kraju i na par komentara koje smo bili u prilici da čujemo danas od uvaženih kolega ovlašćenih predstavnika drugih poslaničkih grupa. Neću se, svakako, obazirati na pokušaje da se raspravlja o zakonu koji se uopšte ne nalazi na dnevnom redu, niti to smatram prikladnim, niti bih mogao da to podržim na bilo koji način, kao ni pokušaj da se komentariše pitanje uzajamnog priznavanja javnih isprava, o kakvima je danas reč, ali u širem kontekstu kakvima, koje se ne odnose na druge države, do, kao što smo i rekli, Republiku Makedoniju i Rusku Federaciju. Više je nego jasno da je ponajmanje u vezi sa ovim pitanjem mogućnost da se raspravlja ovakva vrsta uzajamnog priznavanja, kada je reč o delu Republike Srbije i onim institucijama, pretpostavljam, visokog obrazovanja, da je na tome bio akcenat, koje ne funkcionišu u skladu sa sistemom o kome se stara Ministarstvo Republike Srbije po najmanje.
Dalje, da postoje potrebe da se izvrše određene tehničke korekcije i da su u skladu sa tim predloženi određeni amandmani, sa tim se slažem i verujem da će biti prostora da se utvrdi da zaista neke stvari koje predstavljaju čisto tehnička pitanja treba rešiti.
Pokušaj da se pitanje sudske zaštite, kada je reč o autorstvu, proširi na neke druge teme, konkretno, mislim da je bilo reči i o naučnim radovima, smatram interesantnim pokušajem, ali nažalost potpuno bezuspešnim pokušajem, samo žalim što kolege uglavnom koje su imale određene zamerke trenutno nisu u sali, ali verujem da će konsultovati snimak, pa u skladu sa tim, pozivam da se proanalizira pitanje nadležnosti sudova, kada je reč o autorstvu bilo koje vrste. Mislim da su razlike više nego očigledne i svima jasne, da se ne bavimo jeftinom politikom po ovakvim pitanjima.
Da sadržaje međudržavnih sporazuma ne možemo da menjamo, svakako je svima jasno, pa i onome ko je tako nešto pokušao da bar figurativno stavi kao jednu od tema danas, uostalom, takvu vrstu zaključka je izneo i sam. Ali, čisto za slučaj da neko nije razumeo stvari koje smo bili u prilici da čujemo juče na sednici nadležnog skupštinskog odbora, dosta pitanja o kojima je bilo reči danas bila su postavljena još juče. Na samom odboru na svako pitanje obezbeđen je adekvatan direktan i nedvosmislen odgovor. Pa, konkretno, po pitanju Sporazuma sa Republikom Makedonijom koji je na dnevnom redu i mogućnosti da se posredno izvrši priznavanje nekih isprava koje ne bi bile priznate na drugi način, takva opasnost, dame i gospodo, pod znacima navoda svakako rečena je opasnost, apsolutno ne postoji. Upućujem na član 2. Sporazuma, kojim je crno na belo utvrđeno da se sve vrši u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom potpisnika.
Što se tiče pitanja javnog poretka i morala člana 8. Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, i o tome smo razgovarali juče, pa još jednom da podsetim, možda je taj dan juče bio previše dugo za neke uvažene kolege. Mogućnosti da se pronađu primeri, nažalost, ograničava samo naša mašta. Kada je reč o javnom poretku i moralu, bukvalno samo mašta može da postavi granicu kako se sve mogu uvrediti lična osećanja npr. verska osećanja, npr. nacionalna osećanja, ali bilo šta što se smatra standardom, u skladu sa stepenom civilizacije koji smo do sada dostigli. Sve to se adekvatno sankcioniše upravo kroz ovu odredbu, da se štiti i javni poredak, ali i moralna norma.
Na samom kraju, zahvalio bih uvaženim koleginicama i kolegama koji su izrazili podršku ovim zakonskim rešenjima, podršku koju od strane SNS naglašavam još jednom i izrazio blago žaljenje što smo uopšte čuli reči da će od strane jedne poslaničke grupe ova podrška biti uslovljena usvajanjem njihovih amandmana. Verujem da će cenjene kolege pronaći da stoji tvrdnja da nije neophodno da svi amandmani koji su podneli budu prihvaćeni da bi i oni mogli da konstatuju da su zadovoljni ostvarenim rezultatom. Kažem to pre svega zbog jednog od amandmana koji se odnosi na jedan pokušaj koji već dugo u našoj praksi u ovoj sali smatramo potpuno suvišnim, a to je da se dodatno ustanovljava tamo u nekim završnim odredbama dodatna kontrola efekata koji se postižu sprovođenjem zakona, a već smo se u mnogo prilika do sada saglasili, verujem, da postoje i drugi načini, načini koji su već ustanovljeni, da se takva vrsta kontrole, ako ništa drugo bar adekvatna informacija o postignutim efektima i postigne.
Ne treba insistirati na tome da i ovo bude usvojeno, da bismo, verujem, svi zajedno podržali dobra rešenja, rešenja za koja ćemo zaključiti da su na korist društva. Hvala lepo.