Nikola Dragićević.
(Nebojša Zelenović: Dajte repliku. Čekaj bre čovek kaže da sam oteo stan. Daj mi da odgovorim sad. Daj mi da odgovorim na ove laži. Ovo je obična lažovčina bre i lopuža. Dajte mi da odgovorim na laži?
Nikola Dragićević nikome nije dobacivao, nijednu jedinu reč rekao. Omogućite čoveku da govori. Nije jednu jedinu reč rekao dok ste govorili vi.
(Nebojša Zelenović: Rekao je da sam ukrao stan.)
Zelenoviću, sedite dole, smetate čoveku koji je dobio reč.
(Nebojša Zelenović: Dajte mi reč. Dajte mi reč. Dajte mi reč.)
Sedite dole. Rekao sam vam. Poslednje upozorenje, Zelenoviću.
Izričem vam prvu opomenu Zelenoviću. Jeste li me razumeli? Izričem vam prvu opomenu Zelenoviću. Jeste li me razumeli? Sedite dole i omogućite poslaniku da govori.
Jel možete da nastavite?
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Šta je sada sa vama? Jel vidite da sam dao reč čoveku koji sedi iza vas? Da li vidite da sam dao reč čoveku koji sedi iza vas?
(Srđan Milivojević: Daj reč čoveku.)
Šta je sa vama, Milivojeviću?
(Srđan Milivojević: Daj reč čoveku. Šta je bilo? Šta se praviš?)
Jeste li se javili za reč Milivojević?
Dobićete reč, Milivojeviću, saslušajte Dragićevića i dobićete reč.
Dobićete reč. Nemojte da vičete ovde. Nemojte da vičete, rekao sam vam lepo.
Jel možete da nastavite?
(Srđan Milivojević: Šta se praviš? Daj mu reč.)
Milivojeviću, za vas prva opomena.
(Srđan Milivojević: Daj mi drugu ako smeš. Ajde.)
Jel možete da nastavite?
(Nebojša Zelenović: O čemu se radi ovde? Zašto mi ne date da odgovorim?)
Dozvolite poslaniku koji je dobio reč da govori.
(Nebojša Zelenović: Ja sam tebe tužio za krađu na izborima, a ne ti mene. Sram te bilo. Vi ste pokrali sve izbore u Šapcu. Sud ne može tri godine da presudi. Lopuže bre jedne. Vi ste organizovana kriminalna ekipa koja krade sve… 10 godina. Imam sve dokaze. Nijedan sud neće da sudi.)
Jeste li se izvikali Zelenoviću?
(Nebojša Zelenović: Daj mi reč da odgovorim.)
Omogućite čoveku da govori.
(Nebojša Zelenović: Ovaj stan za koji pričaš ja sam platio. Kupio, imam potvrdu na sudu. Sram te bilo bre. Džukelo jedna. Sram te bilo.)
Zelenoviću, omogućite čoveku da govori.
(Nebojša Zelenović: Šta se smeješ? Nisam ništa tražio, samo dva minuta da odgovorim.)
Pa jel mora to tako da se radi? Jel mora to tako da se radi? Sedite, saslušajte čoveka. Sedite, saslušajte čoveka pristojno. Galamite već tri minuta. Ne može da govori čovek kom sam dao reč.
(Nebojša Zelenović: Dajte mi pravo na repliku. Pomenuo je moje ime sto puta.)
Zelenoviću, jel stvarno mislite da ovo divljanje ima nekog smisla? Saslušajte narodnog poslanika kome sam dao reč i javite se, čoveče, za reč pristojno. Saslušajte onoga kome sam dao reč sada. Kad završi, javite se za reč.
Znači, da li nekada pogledate kako izgleda vaše ponašanje?
Neverovatni ste.
(Tamara Milenković Kerković dobacuje.)
I za vas isto važi.
(Tamara Milenković Kerković: Zašto važi za mene.)
Dao sam reč čoveku koji je na jedan metar iza vas. Njemu smetate, ne meni.
Nije ovo smetnja meni, ovo je smetnja čoveku kome sam dao reč.
(Tamara Milenković Kerković dobacuje.)
Možemo li sada?