Reč ima ministar Goran Vesić.

Opet se niko nije setio član 106. sa te strane? Nisam ni sumnjao.
(Radomir Lazović: Član 100.)
Lazoviću, i dalje čitate Poslovnik, ali čitate naglas.
Ne možete da čitate u sebi, samo naglas čitate?
Čitajte, čitajte, neće da vam škodi.
Povreda Poslovnika, Đorđe Komlenski
Izvolite.

Razumeo sam da ne tražite glasanje. To je u redu.
Što se tiče ovog prvog što ste rekli, moram da priznam, verovatno u tom trenutku nisam bio u sali, jer se toga ne sećam, ali vama je svakako jasno…
(Srđan Milivojević: Na Gazeli.)
Evo viče Milivojević, on je ležao na Gazeli i on je to propustio, samo on ima svoje razloge. Leži tamo od 18. maja.
Dakle, hteo sam da vam kažem da je i vama jasno da je to sada sve u sklopu nekih drugih razloga i priča. To je sve vezano za one izborne procese unutar stranačkih, pa kad neko pominje Ameriku, Kinu, itd. to je da biste vi onda reagovali na to, pa se setili vi Vuka Jeremića i znate već kako to ide dalje, tako da sve vam je jasno.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Povreda Poslovnika, Tatjana Manojlović.

Vi govorite o Srđanu Milivojeviću?

Vi govorite o Srđanu Milivojeviću zbog čega tačno? Da bi razumeli ljudi koji gledaju prenos, da li zbog toga što kada govori Milenko Jovanov Srđan Milivojević viče iz klupe? Jel zbog toga?
Srđan Milivojević nije imao reč, Srđan Milivojević nije govorio ništa, nije učestvovao u raspravi…
(Tatjana Manojlović: Ne možete sa mnom da razgovarate na taj način.)
Samo vam objašnjavam šta trenutno radite, a sami ne primećujete u čemu je problem u onome što izgovarate.
Onome kome je uključen mikrofon data je mogućnost da govori i sada vama nije čudno da vi pominjete uopšte Srđana Milivojevića, kome nije ni bio uključen mikrofon, a ja znam zašto ste vi to sad uradili i svi mi u ovoj sali znamo – zato što je Srđan Milivojević pokušavao da učestvuje u raspravi tako što je vikao iz klupe.
Vi ne vidite problem u tome?
(Tatjana Manojlović: Vama nije problem da komentarišete…)
Ništa vam nije jasno. Hoćete li i vi sada, kao Srđan Milivojević, da nastavite da pokušavate da učestvujete u raspravi tako što ćete da vičete sa tog mesta i ništa ne razumete?
Treba li da glasamo za član 107?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Glasaćemo.
Eno, Lazović je čitao malopre Poslovnik na glas. Oslušnite malo kada Lazović čita. Značiće i vama.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Bez dobacivanja Jovanoviću.

Reč ima ministarka Đedović. Izvolite.

Neka se prijave i ovi ostali ovlašćeni predstavnici.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Daću vam pravo na repliku, mada nema baš previše smisla dalje, ali svakako je poslednji krug, da znaju svi.

To je bilo tih dva minuta.

Povreda Poslovnika.

Nije baš samo zvuk, više je jauk sa Gazele.

Razumeo sam primedbu i priznajem – i ja sam primetio da tu postoji izvesna nelogičnost, ali kako da vam kažem – to je već pojava. To nije incident, to je pojava, pošto se oglasio malopre i Milivojević. Znate, od njega je krenula da se širi ta pojava.
Kada ga je Bulatović pozvao na repliku, on odgovarao svim u sali samo ne Bulatoviću. Njega nije smeo ni da pogleda. Vidite, od tada se ta pojava širi po ovoj strani sale. Tako da sada imate i ovo – pitajte sve, samo nemojte mene.
(Srđan Milivojević dobacuje.)
Vi, Milivojeviću, šta kažete? Nažuljali ste se na Gazeli?
(Srđan Milivojević: Jesam.)
A šta bi sa onim šatorima što ste delili? To je bilo za druge? To nije bilo za vas? Vi ste drugima podelili šatore, a vi ste legli na hladan beton. Pazite samo, Milivojeviću, da ne povučete vlagu. Zabrinuću se za vas.
Reč ima ministar Vesić.

Bez vikanja iz klupe Jovanoviću.

Bez vikanja iz klupe, rekao sam.