Hvala.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, gospodine Vujadinoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Nekoliko obaveštenja pre toga.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: gospodin Peđa Mitrović, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, gospodin Branko Ružić, gospodin Dobrica Veselinović i prof. dr Jelena Jerinić.
Obaveštavam vas da danas nastavljamo sa radom posle 18.00 časova.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 60. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Aleksandar Pavić.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Hvala gospodine Kostov.
Sledeći prijavljeni u sistemu je gospodin Siniša Ljepojević, Mi glas iz naroda.
Izvolite.

Gospodine Vučeviću, izvolite.

Koristiću vrlo verovatno i vreme grupe, obzirom da tema zaslužuje više od dva minuta. Nadam se da nećete imati ništa protiv. Hvala na prilici.

Da, sećam se izjave jednog od retkih vlasnika medija za koje je Savez za borbu protiv korupcije 2011. godine utvrdio da je čovek zaista pravi vlasnik medija, da tada kada je nažalost ubijen Slavko Ćuruvija nestala torba sa ogromnom količinom para. To je bio čini mi se milionski iznos. Sada, da li je valuta dolar, nisam baš sigurna, ali to na stranu, užasno tragičan događaj se desio. Od toga zaista nikakvu korist nije imao tadašnji režim u kome je sloboda medija bila za primer u odnosu na 2010. godinu, kada je slobodu medija morao da brani Ustavni sud.

Ta isti Aleksandar Vučić u periodu dok on vlada pa provodi sve temeljne istrage vezano za ubistvo Slavka Ćuruvije, svaki ko preti novinarima se privede po znanju pravde, koliko znam. Procesu u toku.

Ono što bi trebalo da se ovde apostrofira zbog građana, a bila sam svedok toga u tom mandatu. To je dakle, 2009. godina izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju o tzv. demokratskom režimu koji je za cilj imao gašenje slobodne reči. Dakle, na način kako se recimo to radilo u nekim fašističkim ili nacionalno socijalističkim zemljama u periodu pred izbijanje Drugog svetskog rata. Znate prvi konc logori su napravljeni za političke neistomišljenike. Otprilike nešto što vi planirate posle decembarskih izbora.

Dakle, Ustavni sud je 2010. godine oborio sve odredbe tog zakona, a o tome možete da pričate i sa Čedom Jovanovićem i sa gospodinom Zoranom Ostojićem, LDP tada popili sramotu istorijsku, političku baš zbog tog zakona, izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Tada je tom režimu pošlo za rukom da spoji nespojivo. Dakle, dva suprotstavljena novinarska udruženja. Već sam o tome govorila, ali nije zgoreg da ponovim.

Vukašin Obradović, priznaćete apsolutno ništa lepo ne misli o SNS, nema nikakve veze sa nama, ali tada govori – nije bila gora situacija od 2000. godine na ovamo. Od zakonskog okvira sudske prakse, novinari su bili progonjeni. Političkih pritisaka do tajkunizacije medija, gde god da se osvrnete uočljiv je trend sužavanja medijskih sloboda i povećanja uticaja raznih neformalnih centara moći, ali ne treba da se zavaravamo, sami smo mnogo doprineli, a nisu smeli da podignu glas. Sada ću vam dalje čitati zbog čega. Medijsku scenu karakteriše produbljivanje ekonomske krize, pojačani pritisci presude u pojedinim sudskim postupcima protiv novinara. Stanje se pogoršava i u pogledu sužavanja medijskih sloboda i u pogledu novinara.

Činjenica da je u Srbiji 2010. godine suđeno i presuđeno humoresci kao u Domanovićevo vreme, dovoljno govori o stanju na medijskoj sceni, 2010. godine izjavio gospodin Vukašin Obradović. To je bilo, kako bih vam rekla, vreme u kojima je čovek koji je stvarni i pravi nosilac vaše udružene liste Dragan Đilas ostvario prihod od 619 miliona evra, sa početnim u odnosu na to vrlo malim ulogom.

Sada kad smo baš kod javnog servisa i Radio-televizije Srbije, tu ima kolega koje su tada radile i bile, pretpostavljam, i tada autori i urednici, od tadašnjeg pokojnog Aleksandra Tijanića, Savet za borbu protiv korupcije, dakle, Vladino telo, tražilo je da dostave izveštaj o svim Đilasovim firmama, a ukupno ih je bilo negde oko 11, o svim zloupotrebama koje su se dešavale u okviru RTS-a. On je, dakle, bio stvarni vlasnik reklamnog prostora. Ucenjivane su i gušene male produkcijske kuće kojima se nije plaćalo u parama, nego se plaćalo u sekundama, da po drastično nižoj ceni Draganu Đilasu ustupe svoje vreme, koje je on posle na olovku, naravno, dodato zarađivao i preprodavao. Pritom, kada su izbori bili u pitanju, čak pojedine političke stranke nisu ni mogle na RTS-u da zakupe taj prostor. Ali, takođe su tada, kao i sada, a mi vodimo istragu o tome, nezavisne produkcije izvlačile iz tog RTS-a, koji je uzimao pare, kao i sada, od svih građana Republike Srbije, uzimale neverovatne količine para za svoje produkcijske proizvode. Cifra je išla od 14.000 evra po epizodi pa nadalje, a bilo je, recimo, u proseku po 140 epizoda.

Dakle, nije to ono što sam ja smislila, to, dakle, dokumentovano postoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, i to je uoči rušenja tadašnjeg nazovi, demokratskog režima. I konačno ovim završavam, ovo je vreme poslaničke grupe koje ja imam pravo da koristim. To isto želite i sada da radite, jer koliko vidimo odlazite ispred RTS-a, direktno pretite novinarima, na ulicama želite da smenite i izbrišete određene medijske kuće. Samo da vas podsetim, tako je krenuo nacional-socijalizam, tako se gušila slobodna reč. Vama reč ne mora da se dopada, ali ona mora da ima svoju slobodu.

Ono što mi vama možemo da garantujemo, dokle god je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije, novinari se neće proganjati, mediji se neće zatvarati, kao što ste to pokušali da radite 2010. godine, pa su novinari pobedili, kao što ste to sve vreme radili dok ste bili na vlasti. E, ova vlast to neće raditi, neće zatvarati medije na ulicama i neće novinare proganjati, što je potpis svakako vaše vlasti.

Godine 2010. da nastavim tamo gde sam stala, čisto da odgovorim na ovo malo pređašnje kaže, predsednica Udruženja novinara Srbije, urednici se plaše političkih i ekonomskih gazda, novinari strahuju da ako se budu bunili postati tehnološki višak. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, gospodin Vukašin Obradović, kaže – najveći problem u medijima što imamo više tekstova i priloga čiji su istinski autori razne službe i PR agencije, a ne potpisani novinari.

Najveći problem je naravno bio potpuni medijski mrak i isisavanje para iz državnih medija, a jedan od tih je i nacionalni servis. Između ostalog, Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio prema dokumentaciji koju je dostavio, eto, lično direktor RTS nakon intervencije Upravnog odbora, najveću finansijsku naknadu po emisiji primala je produkcijska kuća „Emotion Production“ za emisiju „48 sati svadba“. Ugovor o prenosu tv prava zaključen je 19. juna 2006. godine između „Emotion Production“ i RTS, predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 sati svadba“ isplati „Emotion Production“ 13 hiljada evra skoro po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i aneks, produženje važenja ovog ugovora na još 104 epizode. Svaka epizoda je koštala tada 12948 evra. Dodatno „Emotion Production“ po ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme što je definisano posebnim ugovorom koji Savetu nije dostavljen.

Suvlasnik te kompanije je bila „Multikom grupa“ Dragana Đilasa sa 49% udela. Prema navodima RTS, serijski igrani program se nezavisnim produkcijama plaća još i više, čak 80 do 130 hiljada evra po epizodi.

Sada razumemo zašto 619 miliona evra.

Dakle, ja sam citirala. Ovo je strana 36, Vlada Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije, broj 07 0006614/2011, 19 septembar 2011. godine. To je vreme koje potpisujete vi udruženi svi protiv Aleksandra Vučića sa jednim samo ciljem, da se opet sve sliva samo u jednu kasa Dragana Đilasa, koji je za 20 godina po samoj prijavi u APR prihodovao oko milijardu evra.

Hvala.

Kada već govorimo o tajkunizaciji medija, nismo to mi izmislili. To imate u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.

Gospodin Jovanović, ministar Jovanović, drago mi je da je tu, s obzirom da je i lično svedok kako se od razvlačenja kablova, ja se toga sećam, preko granja i drveća, postaje medijski magnat, odnosno tajkun. Imamo izveštaj koji je još referentniji i koji govori o gospodinu Šolaku i, kako vi to zovete, slobodnim televizijama, a radi se o Evropskoj istraživačkoj mreži i papirima iz Malte – Malta files. Znate, nije Vučić u malteškim papirima, već Dragan Šolak i kaže ovako - čovek je postao milijarder kad mu je država gotovo besplatno prepustila monopol na tržištu kablovske televizije i telefonije. To su bile neke rane devedesete i pominje se tadašnji predsednik te velike države i ne samo da mu nikada nije naplaćeno ništa za državne resurse koje je koristio, nego mu je kasnije omogućeno da na prihod veći od milijardu evra izbegne porez tako što je SBB u Srbiji prodao preko fantomskim ofšor firmi. I ne samo u Srbiji.

„Nacional“ je nedavno doneo članak u kojem navodi kako je prema Malta files Dragan Šolak iz Hrvatske izvukao milijune evra izbegavši potom plaćanje poreza. Dokumenti pokazuju kako se izbegava plaćanje poreza u Hrvatskoj i kako je novac koji su uplatili hrvatski telekomi: „Iskon“, VIP, „Net“ završio na tajnim računima „Junajted medija grupe“ na Kipru i Lihtenštajnu. Pisao je Nacional u tekstu pod naslovom – „Medijski mogul Dragan Šolak iz Republike Hrvatske izvukao 6,7 milijuna evra bez plaćanja poreza“.

Malta files je inače projekat evropske istraživačke kolaboracije. Cilj je bio istražiti kako mala otočka zemlja koja je formalno članica EU služi kao piratska baza za izbegavanje plaćanja poreza unutar same EU. Ne treba ići do Paname, a i tamo su se neki našli. Iako ima sve koristi od članstva u EU, Malta zapravo pruža utočište velikim korporacijama iz EU i bogatim privatnim klijentima koji žele izbeći plaćanje poreza u svojim domicilnim državama. Naravno, Šolakovi poslovi idu preko Malte.

Manjinski vlasnik „Junajted medija grupe“ Dragan Šolak jedna je od najbogatijih osoba na Balkanu, ima već duže vreme lanac tvrtki u poreskim oazama na Kipru, na Britanskim devičanskim otocima, Sejšelima, Švicarskoj i Lihtenštajnu.

Većinski vlasnik „Junajted medija grupe“ koji u Hrvatskoj emitira program svog sportskog kanala „Sport klub“, informativnog kanala N1, američki je privatni dioničarski fond KKR.

Pa kaže – krađom stupova do prve milijarde. To može ministar Jovanović da takođe potvrdi. Kaže i u Bosni i Hercegovini su pisali o Šolaku. Televiziju N1 osnovao je zato da kada sudovi, inspekcija ili SIP-a počnu pretraživati njegove poslove, poput nelegalnog emitiranja kanala, neplaćanja poreza, uzurpiranja elektrostupova u vrednosti je preko 11 miliona maraka, nepoštivanja sudskih presuda, u slučaju Sport-klub, putem informativnog programa Televizije N1 napada službenike organa koji ga istražuju, optužuje ih da rade protiv interesa stranog kapitala i da će ih i dalje javno osuđivati i šikanirati, šaljući tako svima poruku da ne smeju ni kažnjavati, niti istraživati njegov Telemark.

Konačno, počeo je 90-tih trgujući muzičkim pravima za područje bivše Jugoslavije, zatim se uključio u lukrativno tržište distribucije filmova za kina i kasete za video klubove. Konačno, prava za emitiranje tih kanala hrvatski kablovski operater plaćaju na maltešku adresu, sada dolazimo do u stvari najvažnije stvari, jedne od podružnica Junajted-grupe. Kako Malta nije poreska oaza, nego članica EU sa kojom Hrvatska ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez plaćen u Lavaleti 35% računa se kao da je plaćen u Hrvatskoj takođe 35%. No, Malta ima tu osobitost da stranim firmama koje su kod njih samo registrirane i papirnato prisutne vraća 85% poreza.

Ovo je samo jedan deo kockice velikog mozaika nečega što se nalazi u papirima Malte, što su istraživali Federacija slobodnih novinara, Evropski istraživački centar i pisali svi vodeći listovi u regionu, koji su na svom medijskom tržištu videli šta znači gašenje slobode govora.

Slažem se i ne možemo da razgovaramo samo u ovako ograničenom vremenu o ovako ozbiljnim zakonima kao što su medijski zakoni, pogotovo o ravnopravnosti na tržištu, transparentnosti vlasništva i svemu onome sa čime smo i sa čime još uvek imamo problema zahvaljujući jednom tajkunu koji ima firmu van zemlje i do koga ne može da se doskoči, ali koji koristi svoje kanale, upravo ovako kako je opisano u svim regionalnim medijima i nadam se da će se novi medijskim zakonima sve ovo urediti.

Hvala vam što ste mi dali priliku da odgovorim na ovo što ste rekli malopre. Samo treba da napomenem da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva uoči NATO agresije, naručene iz raznih centara, prvenstveno zbog toga da bi se i dobrim delom Srbija rasparčala. U tom momentu mi se borimo protiv terorizma na KiM.

Dakle, zakoni koji su se tada donosili naravno da su bili zakoni koji su bili u duhu tog vremena, a sve ono kasnije je pokazalo upravo onaj zakon iz 2009. odnosno 2010. godine. Zaboravljate naravno da pomenete činjenicu da nije nažalost samo Slavko Ćuruvija ubijen, da je tu bila serija ubistava i pod vrlo, vrlo čudnim okolnostima, ali takođe zaboravljate dok su ljudi ginuli i dok smo mi bili 78 dana pod bombama vas su zapadni centri moći okupili u Budimpešti, održavali su seminare, džakovima para ste dolazili ovde i vodili kampanju i na kraju postali posle 5. oktobra heroji revolucije.

Jedini vaš izvozni artikal posle oktobarske revolucije bio je Kanvas kao primer obojene revolucije koja se posle izvozila u druge zemlje. Toliko.

Naravno, imate sva prava da osnovano sumnjate. Tako ste sumnjali i za Morović, svi se sećamo kako ste prošli i kako su prošle koke. Ali, dali ste mi priliku da nastavim tamo gde sam stala, jer imam ograničeno vreme za repliku.

Vidite, nije Vučić u malteškim papirima, nego Šolak i 2018. godine „Malta tudej“ između ostalog piše da je Šolak kupio državljanstvo za 650.000 evra da bi izbegao da plati porez.

Onda ovako kaže – Šolakova medijska grupa je jedna od najvećih telekomunikacionih grupa na Balkanu koja pruža internet, telefon i TV programe domaćim i stranim građanima imala je prihod samo u 2016. godini oko 440 miliona evra, navodi „Malta tudej“. Šolakova „Junajted“ medija poseduje pored ostalog TV kanale Sport klub, televizije N1 koja pokriva tri regionalna centra na području Hrvatske, Srbije i BiH.

Ovde su brojni naslovi koji su, a opet zaista ja tim novinarima verujem, jer su dokazali i pokazali svoj integritet, kao što su novinari nemačkog lista „Špigl“, španskog „Munda“, portuglaskog „Espresa“, danskog „Politikena“, dobro, pored hrvatskog „Nacionala“ i belgijskog „Soara“, ali svi su oni deo evropskog istraživačkog centra koji se bavio naravno svim ovim koruptivnim radnjama i naravno tajkunizacijom medija. Jer, zašto bi neko osnivao firme, ćerke firmi u poreskim rajevima, a ne bi emiterima plaćao?

Tako da brojni su naslovi ovde, pogotovo poslovanje u ofšor zemljama, sjajna analiza. Time ću se baviti malo kasnije, jer ne bih volela da prekoračim vreme i da se oduzme od grupe, a tiče se ove replike. Još jednom hvala na prilici da ne odgovorim. Ne zaboravite da i N1 i Nova i Direktno i svi ti vaši tzv. slobodni portali funkcionišu danas pod tim istim Aleksandrom Vučićem.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije tada je bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva, s obzirom da smo bili 78 dana pod neviđenom NATO agresijom, vojnom intervencijom koju je jednu evropsku zemlju bombardovala van odluke Saveta bezbednosti, a koje ste vi zdušno celoj toj, u stvari, najjačem delu zajednice pomogli tako što ste u sadejstvu sa njima oborili tadašnji režim. Tu je razlika. Aleksandar Vučić se borio za nacionalne interese u Vladi nacionalnog jedinstva, a vi ste se borili za režim koji je dolazio iz nekih centara moći i drugih ambasada, a svi su nekako bili organizovani. Kako kažu, soba bez prozora u Budimpešti.

Tamo ste fino instruisani kako i šta treba da radite. Sećamo se Otpora. Na MTV-u su dobili velike nagrade. Vi ste malo kasnije ili mnogo kasnije ušli u parlament, a kada je vaš tadašnji lider Zoran Đinđić shvatio kako je prevaren od tog zapada i da je jedini izvozni proizvod imao Kanvas organizaciju za rušenje režima po svetu, od Ukrajne, Bliskog Istoka, severa Afrike, kada je krenuo i pokrenuo pitanje Kosova, desilo se najgore što je moglo - ubili su sprkog premijera na ulicama grada Beograda. Vi ste avanzovali. Ministar policije nije podneo ostavku, a tadašnji premijer posle Zorana Đinđića, zajedno sa ministrom policije, i tu fotografiju imamo i rado ćemo vam je pokazati, bio je na nekoj proslavi JSO malo pre ubistva premijera Zorana Đinđića. Vidite, to su suštinske razlike između vas i nas.

Čisto zbog decembra.

Dakle, vaš projekat je uspeo, s obzirom da ste to obećali zapadu, malopre 2000. godine, tako da 2008. godine, samo osam kasnije, imamo jednostrano proglašenje tzv. kosovske nezavisnosti.

Ali, hoću nešto, hvala vam na prilici još jednom da vam odgovorim, a tiče se svega što ste danas izgovorili, ipak je tu puno poluistina, manipulacija i najviše laži, tiče se, naravno, ubistva, još jednog užasnog ubistva Olivera Ivanovića i nekako vam je to promaklo, a radi se o pukovniku Mekalisteru, koji je tačno locirao i nije iznenađen što istraga vodi do Fljorima Ejupija, koga ste vi ono danas bili markirali, kao i Kurti, za Olivera Ivanovića, Vučića, je li? E, pa, dobro.

Kaže – kanadski oficir 2001. godine bio je na čelu istrage Međunarodne policije terorističkog napada na autobus „NišEkspresa“ pored Podujeva, kada je poginulo 13 Srba, to neretko zaboravljate da pomenete. Forenzički tragovi i analiza pronađenog DNK odmah je otkrio da je u pitanju čovek sa otvorenim dosijeom u Nemačkoj Fljorim Ejupi. UNMIK policajcima se javio i doušnik koji je potvrdio Ejupijevo učešće sa još tri Albanca pomagača. Ovu trojku je uhapsila vojne jedinice KFOR-a i četvrta grupa kanadskog oficira.

Međutim, Amerikanci su izveli uhapšene teroriste iz pritvorske jedinice UNMIK-a i prebacili ih u svoju bazu „Bondstil“. Ejupi je samo dva meseca kasnije pobegao iz baze, kada je isekao žičanu ogradu i to makazama koje mu je, kao u lošem filmu, navodno doturila žena u rođendanskoj piti.

Sećajući se niza neverovatnih i neobjašnjivih situacija, kaže – iskreno sam želeo da sa svojim timom rešim ovaj slučaj trinaestoro Srba i zato sam sudiji i komandi policije predložio da raspišemo novčanu nagradu za Ejupijem i odobrili su da to bude 30.000 evra. Međutim, postojanje nagrade nikada nije objavljeno. Na pitanje kako je moguće da policija Nemačke i Albanije neće da sarađuje sa srpskim u slučaju Ejupija, jer je od Nemaca traženo da ga saslušaju čak 14 puta, Mekalister naglašava da je u mnogim zemljama oko saradnje policije potrebno ono što se zove sporazum o međunarodnoj saradnji. Sad kaže – ne znam da li je to razlog, ali ponekad na osnovu zločina, u ovom slučaju ubistva, ako postoji rizik od smrtne kazne, to za neke zemlje takođe može biti razlog za odbijanje saradnje. Za sve ono što je pukovnik Mekalister radio, a tiče se Ejupija, a istraga o ubistvu Olivera Ivanovića vodi do njega, on i njegov tim su bili premešteni.

U vašim govorima, koji će biti u ovoj biblioteci kao istorija vašeg ponašanja, ovih 13 Srba mučki ubijenih i ovaj časni kanadski oficir nikada se neće naći, ali zato vaš sunarodnik, sticajem okolnosti samo predsednik Republike, Aleksandar Vučić, hoće i jasno je zbog čega. To ćete videti u decembru. Mi jesmo na suprotnim stranama. Ja podvlačim uporno tu liniju. I kod nas postoji kontinuitet, bez obzira na to što nam propisujete kao prošlost, tada pod bombama, sada pod pritiscima, pobediće Srbija.

Odakle vama ideja da ćemo mi vama bilo šta da branimo. Da smo mi bili vlast posle 2000. godine vi biste lično odgovarali za veleizdajnički čin. Kako mi to znamo? Tako što su se oni vaši sponzori hvalili time, pa tako što je tadašnji američki ambasador napisao knjigu „Kada ovacije utihnu“, pa tako što je „NJujork“ pisao i jurio tragove para. Ne zna se koliko je ko para od vas pokupio za obaranje režima, a posle pljačke Srbije.

Kažete – krv na rukama. Kako vas nije sramota? Vučić je te noći kada je gađan RTS, kao legitimna meta, medijska kuća… O tome ne govorite. Agresija je bila, NATO avioni su gađali medijsku kuću, a Vučić je trebao da gostuje. Njegova majka Angelina Vučić nije pobegla, radila je. Bog je hteo da nije bio na tom mestu gde je bomba udarila. Mi smo svi tada bili na terenu i dobijali podatke o tome šta radite, gde postavljate lokatore, ko sa vama ide u Budimpeštu, pa vi potpisujete uništene bolnice, mostove, onoliku poginulu decu, Milicu Rakić. To je krv na vašim rukama! To vam nije bilo dovoljno. Krv na rukama i za „Ribnikar“! Sram vas bilo! Od toga ste napravili političku ideju, onoliki narod povukli za nos, pa šutnuli, kao i svaki put. Samo ovaj put narod zna da može da prođe kao i onaj gde su reke ljudi išle za vaše i bili opljačkani, poniženi i šutnuti, kao i oni ljudi koji su izašli gonjeni šokom od tragedije na ulice grada Beograda. Sram vas bilo.

Naravno, gomila laži kao i uvek, ali to je nečista savest. Pogrešili ste samo jednom. Znate, ja se nisam rodila i počela svoju karijeru u politici. Ja sam baš tada radila u Studiju B devedesetih godina. Bio mi je dobar honorar. Jako dobro znam gde su video kasete iz Studija B prvo završavale. To je bio jedan dobar plan, kako beše, energije za demokratiju itd.

Dakle, plan koji je trajao u fazama. Bogu hvala, eto ima i nas još uvek živih svedoka iako ste se trudili da ne budemo među živima pa ćemo sada fazu po fazu. Pa je onda došao leks specijalis pa Beograd, pa ste onda pripremili, onaj koji je Miloševića ubedio da skrati sebi mandat, spoji izbore, taj je radio za vas takođe. Naravno. Pa se onda američki ambasador predomislio pa se napravila zapravo posebna jedinica za rušenje vlasti i dovođenje vlasti, heroja otpora prema tom Miloševiću, tom Vučiću. Mi smo sve vreme bili pod NATO agresijom koju ste vi prizvali jer to je bio deo tog paketa, pa je poginula Milica Rakić, onoliko dece, onoliko nevinih ljudi, pa kesetne bombe pa bolnice, sve legitimne mete. Jel tako? Uživali ste u tome dok ste postavljali lokatore, a to je bio foaje rastakanja Srbije. Pre toga ste morali da razbijete saveznu državu. A pre toga ste morali i da se rešite svog premijera koji je počeo da se bavi Kosovom, a pre toga ste naravno pustili Kurtija da bi ga sada doveli na vlast, Kurtija koji je ležao zatvorsku kaznu, desna ruka Adema Demaćija, onoga ko se zalaže za veliku Albaniju.

Ovo je sve zbog građana. Vi lažete sve vreme gnusno. Molim vas, za ubuduće nemojte nijedan srpski manastir samo vi da pominjete, pogotovo u ovoj zgradi.

Drago mi je da građani Srbije mogu da vide kakva ste čudovišna stvorenja. Vi za Milicu Rakić pričate, vi NATO lokator, vaša koleginica za pobijenu decu iz Ribnikara kaže za njihove roditelje – nemaju oni monopol na bol. LJudi, pali ste niže da ne može niže biti. To se ne radi, ne ljudski, ne u politici, već civilizacijski.

Ovo nije dno dna, dali ste novu definiciju necivilizacijskog ponašanja. Vi niste roditeljima iz Ribnikara dozvolili da prežale svoju decu, već ste bili na ulicama sakriveni iza onih ljudi ogorčenih, zbunjenih, u bolu. Sve smo pričali od početka šta radite. Evo sada se vidi i sa malom Milicom nemojte da ste je ikada više pomenuli. Ikada više.

Zbog pomoći NATO agresije to dete je stradalo dok je sedelo na noši i ne samo ona. Sram vas bilo u ime svih majki u Srbiji. Vi niste mogli da pomenete, niste smeli nijednog heroja, vojnika koji je ostao bezglavljen od šiptarskih terorista. Sram vas bilo. Za vas su Košare bila zabranjena tema. Sve generale, heroje, junake ste, gde, u pidžami za Hag, preko grane u kesi za Hag. Sram vas bilo.

Vi se gadite na sve što je srpsko. Vama je sve što je srpsko strano. Vama je svaka empatija strana. Bitno je samo da vaši stomaci imaju da jedu, a sve su širi i veći. Nemojte više Milicu Rakić u usta svoja da uzimate, bar pred nama. Nikad više. Sram vas bilo.