Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je danas neretko zapostavljena oblast, ali najčešće jedna od najznačajnijih oblasti.

Mi u 21. veku imamo problem da razumemo šta su podaci, šta je suverenost nad podacima, pogotovo kada govorimo i o onome što ovaj petogodišnji program predviđa, kao što je uvođenje inovativnih tehnologija, softvera za obradu podataka i pretpostavljam, odnosno verujem i veštačke inteligencija koja će se baviti obradom statističkih podataka.

S obzirom da sam videla ko su sve proizvođači i šta će se sve od podataka nalaziti u raznim bazama, i sama sam kroz naučno-istraživačke projekte imala sa i prikupljanjem i unošenjem i obradom podataka i na kraju pokušajem dobijanja rezultata sa izvesnim mogućnostima grešaka za koje svaki statističar mora da ih predvidi. Neretko će inženjeri da vam kažu, i matematičari – mašina ne može da greši, softver ne greši, greši samo čovek.

Moj prvi susret sa statističkom obradom podataka bio je u okviru SPS-a, radilo se jedno društveno istraživanje. Naravno, da biste uradili društveno istraživanje u SPS-u treba vam tim anketara koji će ići na teren, prikupljati te podatke, pratiti šifarnik i ubacivati podatke i vrlo precizno ubacivati podatke u svoje ankete.

Meni je neretko bio problem da razumem, kad bih dobijala te podatke na unos, kako ćemo doći do određenih rezultate i koji će postotak greške da bude na kraju upravo iz razloga što iako imate kontrolora koji provera sve te podatke vi na terenu ne možete da znate sa kakvim predrasudama anketar ulazi u istraživanje javnog mnjenja, na koji način ih beleži u anketu, sa kakvim predrasudama onaj ko unosi podatke u softver ulazi, da li poštuje metodološke procedure. Ono što je meni najveća noćna mora redovno bila – kakve ćemo mi rezultate istraživanja da dobijemo, pogotovo što svako društveno istraživanje naravno da utiče na osnovu kreiranja javnih podataka i onda smo u problemu.

Sa druge strane, do skora sam učestvovala u drugom međunarodnom naučno-istraživačkom projektu koji se bavio suštinski analizom sadržaja, naravno na osnovu međunarodne prihvaćene metodologije i korišćenjem softvera koji su međunarodno priznati. To nisu naši softveri, nego međunarodno priznati softveri. Trebalo je uneti 10.000 strana, što teksta, što fotografija, da ne pričamo o audio-vizuelnim zapisima. Shvatili smo da nam za to treba otprilike narednih 10 ili 15 godina sa ogromnim timovima da bismo mogli da dođemo do vrlo preciznih zaključaka.

Ovo, dame i gospodo poslanici, s namerom govorim i vama da shvatite koliko su procesu vrlo složeni, vrlo odgovorni i konačno proizvode rezultate koji će uticati na naš svakodnevni život. Zato što vi kad pravite bazu, glavnu bazu podataka iz koje ćete posle vući, da li po određenim kriterijumima ili praviti druge baze podataka, vi faktički usitnjavate proces kako biste što preciznije, ja sad pokušavam da budem najjednostavnija da bi građani Srbije koji ovo prate razumeli, da bi dobili što precizniji mogući rezultat sa najmanjim procentom greške.

Statistika je neverovatna nauka koja može da izgleda na najrazličitiji način, ali u tom procesu ne učestvuju samo statističari, a neretko njih držimo za odgovorne za krajnje rezultate.

Ono što se ovde očekuje i jeste, to me puno raduje, da u ovom petogodišnjem programu vidim da ste posebnu pažnju obratili na kadrovsku strukturu, na tehnološke i inovativne tehnologije. Znam da je u Srbiji problem sa iskusnim statističarima koji mogu da odgovore tako zahtevnim projektima kao što je državna statistika, pogotovo Republički zavod za statistiku, koji je naša referentna ustanova. Vrlo mi je jasno da se radi o procesu usaglašavanja naših metodologija sa metodologijama EU. Konačno, ne možemo da budemo uparivi ni uporedivi ukoliko koristimo sasvim drugačije metodološke pristupe, to je potpuno jasno.

Ono što bi trebalo da bude na kraju i što bih volela da čujem od vas tokom današnje rasprave, a meni je uvek veliki izazov obzirom da smo ovde pokrenuli jedan proces javnih slušanja koji se bavi digitalizacijom u Srbiji, jeste upravo suverenost nad podacima, čuvanje tih podataka i naravno na koji način će ti podaci biti dostupni svima.

Evo jedna paralela šta je statistika i kako može da se zloupotrebi. Uoči raspada bivše Jugoslavije, evo preda mnom se nalaze samo delovi materijala, istini za volju neki od tih materijala su i ušli u taj naučno istraživački projekat o kome sam govorila, samo kao kontekstualizacija rada na kome smo radili, svaka obaveštajna služba, pogotovo velikih sila posle izvesnog perioda ima zakonsku obavezu da obelodani mnoge podatke. Tako i Centralna obaveštajna agencija SAD. Odete lepo u njihovu virtuelnu biblioteku i na ključne reči pronađete puno toga. Ne sve, naravno, jer su neki procesi i dalje u toku. To isto rade sve ostale sile, da li je reč o Velikoj Britaniji na teritoriji Evrope. Moram vam reći da su baze podataka uglavnom otvorene, vrlo dobro sistematizovane, ali ono što je meni tokom rada na ovom projektu upalo u vizir jeste da smo statistički uoči samog raspada mi kao tadašnja bivša Jugoslavija bili najbliži članstvu Evropskoj zajednici, po svim statističkim pokazateljima.

Dakle, i što se tiče političkog sistema i što se tiče ekonomskog sistema, dakle, mi smo bili viđeni u članstvu Evropske zajednice i to zamislite '88, '89. godina.

Suzan Vudvard, evo njenu knjigu takođe imam ovde i to je bila jedna od reference za kontekstualizaciju tog projekta, koja je napisala knjigu „Balkanska tragedija“ je jedna od retkih žena, inače je bila profesor na Jejlu, koja je statističke podatke koristila na pravi način. Oni su neumitni kada ih pogledate. Sve što se tražilo tada od nas mi smo ispunili. Privreda je bila decentralizovana, nivo ljudskih prava na najvišem mogućem nivou. Sve što je Evropa tražila od nas, mi smo ostvarili i onda za čudo svima desio se krvavi raspad Jugoslavije koja je viđena da bude članica tadašnje Evropske zajednice. Po svim statističkim pokazateljima.

Jedna od retkih čestitih žena, intelektualki koja je te pokazatelje koristila u svojoj knjizi „Balkanska tragedija“, haos i raspad posle hladnog rata bila je gospođa Suzan Vudvard. Retko gde sam naišla na objektivno korišćenje statističkih podataka koji se nalaze i u izveštajima CIA iz tih godina. Dakle, ovde je samo pregled od 1971. godine pa nadalje. Kako su se kretali trendovi na teritoriji bivše Jugoslavije i mi smo išli ka Evropskoj zajednici. Onda se desilo nešto sasvim drugo, upali smo u spoljno političku kaljugu zato što se pripremao mastrikt 1992. godine je i potpisan. Došlo je do velike nesloge na evropskom tlu između velikih partnera poput Francuske i Nemačke, mastrikt se pripremao naravno i tokom svega onoga što se dešavalo kod nas.

Mi smo, dobrim delom, i tokom tih krvavih ratova, tada kao viđena članica evropske zajednice, vraćeni skoro bili na nivo razvoja od pre sedamdesetih godina. To je takođe statistički saldo, i posle krvavih građanskih ratova.

Šta hoću da kažem, ono što je meni ovde najznačajnije i gde će poslanički klub SPAS-a dati punu podršku za ovakvu vrstu kvalitetnih programa, ali samo sa jednim umišljajem onako kako ovoj zemlji pripada, i da pokažemo da imamo kadrove, i svoje softvere, svoje algoritme. Dakle, tu vidim tu digitalnu suverenost. Bogu hvala, imamo svoj Data centar u Kragujevcu, koji će u perspektivi biti i mozak Srbije odakle će se vući mnogi podaci, i da možemo da uđemo u red visokorazvijenih zemalja u oblasti koja je danas jedina relevantna, odnosno da budemo u redu najrazvijenijih zemalja u sajber prostoru, u digitalnim trendovima, u digitalnoj revoluciji. Budućnost je stigla, a mi imamo sve kapacitete to da uradimo.

Srpski patriotski savez, nadam se da nisam prekoračila vaše strpljenje, velika je ovo tema, značajna je tema, podržaće svaki program koji podrazumeva ovo, sa jednom napomenom da mi uredimo svoju zemlju po svim relevantnim i kvalitetnim standardima, a o svemu ostalo odlučuju neki drugi momenti, neke druge kaljuge koje se nalaze van okvira naše zemlje. Još jedna mala napomena, nemojte da mislite kada se kaže u poslednje vreme, to smo imali priliku da čujemo predsednika Srbije, da je ideja kad Srbija podigne glavu, da se što više spusti, da ne izađe iz proseka regiona. Nemojte da pomislite da to nije istina, to je uvek bio naš usud i to je uvek bila naša istina.

Ali, ono što je jako važno jeste da se ne bavimo time ko će kako nas da doživljava, da razumemo zašto pritisci i da uradimo sve da ojačamo kapacitete za vreme koje je stiglo i koje može da nas prestigne na način da tehnologije visoke koje sada ne možemo ni da zamislimo, oblikuju nas, a ne mi njih. Šta je ovde suština, i tu je velika uloga Republičkog zavoda za statistiku, ja bih njima opredelila ogromna sredstva, ovde jeste suština da mi pripremimo naše kapacitete orijentisane ka krajnjem korisniku, da razumemo da sve ovo što radimo, prikupljamo, obrađujemo i analiziramo, treba da bude podređeno interesu građana, a ne tehnologiji i nekih pritisaka spolja.

Jedino tako mi možemo, faktički, da ispratimo i uđemo u revoluciju koja je već, zauvek izmenila svet. Ta digitalna revolucija, četvrta industrijska revolucija, i o tome sada treba da se razmišlja, izmenila je svet na načine kakve ne možemo da sagledamo trenutno zbog Kovida. U post kovid periodu, a neki istoričari, nisam istoričar, njihovo mišljenje uvažavam, ovo vreme porede sa vremenom iz tridesetih, neki drugi sa vremenom koje je mnogo gore od tridesetih, ali svakako, svi se slažu samo u jednom, svet neće biti isti.

Ono na čemu mi moramo da poradimo, a evo i sledeće nedelje nad dolazi određeni dnevni red koji će biti vrlo zanimljiv u smislu širokopojasnog interneta za naše ruralne predele, jeste da razumemo koliko je objektivna statistika, ma koliko nas vređala, vrlo značajna za kreiranje politike, samo kako bi unapredili život, standard i predvidivu budućnost, svakog pojedinačnog građanina Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku, ili bilo kakvu drugu posebnost.

Na tome će biti velika odgovornost, ne samo ovog saziva, ali i ovog saziva videćete po zakonskim predlozima koji će ovde dolaziti, već i svakog narednog zato što ova industrijska revolucija donosi izazove o kojima moramo sada da razmišljamo.

Završiću samo ovim, predikcije za gubitak posla, za nemogućnost odgovora na nova radna mesta zato što smo digitalno, funkcionalno nepismeni, ja sada ne smeme ni da ih izgovorim, ali ako sada već u bankarskom sektoru jedan softver zamenjuje tri nivoa u kojima su zaposleni neki ljudi, jedan softver, da li možete da pretpostavite koliko ljudi u perspektivi može da ostane bez posla, a mi to treba da amortizujemo na mudre načine.

Ja se izvinjavam ako sam vam uzela malo više strpljenja i pažnje. Svu podršku imate. Ovo je vaša kuća. Dajte da iz svih uglova vidimo svaki mogući potencijalni problem i da damo sve od sebe da vam pomognemo. Hvala vam najlepše.

Hvala, gospodine predsedniče.
Molila bih vas samo da mi kažete koliko je još kolega na spisku posle mene?

Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, pre svih građani Srbije, gospođa Kovač a i gospodin Mali su dotakli u poslednjih nekoliko minuta vrlo osetljivo i vrlo važno pitanje oko kojeg je bilo dosta nedoumica u javnosti u poslednje vreme. Jedan deo se odnosi na ljude koji imaju prebivalište u Srbiji a rade u inostranstvu, a tiče se naravno i ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između naše države i zemalja gde rade. Onda smo imali prilike, gospodine ministre, da čujemo najrazličitija tumačenja u smislu koja visina poreza i koliko, ispravićete me ako grešim, meni se čini da se ovde radi o neto i bruto iznosu onoga što čovek prima svojim radom.

Međutim, postojala je takođe jedna interpretacija koju bih volela da pojasnite, kad ste već tu u prilici, a jeste da će se plaćati razlika u porezu u odnosu na zemlju u kojoj određena osoba radi i poresku osnovicu koju beleži naša zemlja, a takođe tiče se i određenih doprinosa.

Posebno pitanje – nisu svi frilenseri zlonamerni – a odnosi se na frilensere. Ta oblast kod nas nije baš do detalja i precizno uređena i time zaista pozdravljam inicijativu Ministarstva finansija koja se odnosi na kripto valute, o tome ću malo kasnije da govorim i trudiću se da budem što konciznija.

Poslodavac i ovde u Srbiji prepoznaje rad od kuće odnosno rad na daljinu. Frilenseri smatraju da je njihova pozicija izjednačena sa pozicijom tzv. gastarbajtera samo zbog činjenice što oni odavde rade za multinacionalne kompanije, digitalna je revolucija, ne moraju nigde da putuju i, naravno, njihovi poslodavci, da, za njihov rad plaćaju porez u svojim zemljama i sve one dažbine koje su jako važne.

Problem je kako se to knjiži ovde. Šta ovde frilenser plaća? Frilenser može da bude nezaposleno lice, pa onda verovatno ima sve obaveze u smislu doprinosa za penziono, socijalno i ostalo, a može da bude i zaposleno lice koje takođe na daljinu ostvaruje dodatni prihod.

Šta hoću da kažem, gospodine ministre, da puno ne problematizujem ovu oblast? Posle javnog slušanja, u petak, kada je bio vaš tim povodom fiskalizacije i digitalne kripto valute stekla sam utisak, i to zaista moram da pozdravim i da pohvalim, da će ova Vlada imati homocentrični pristup. Evo o čemu se radi.

Dvojica kolega iz SNS koji su me stvarno prijatno iznenadili u smislu njihove posebne perspektive pristupa problemu, a ticalo se malih privrednika u odnosu na velike privrednike koji sada trebaju da uđu u taj proces fiskalizacije koji će značiti za njih dodatne troškove i ono gde me je prijatno iznenadila vaša koleginica, gospođa državna sekretarka, gospođa Savičić je rekla da se neće raditi pod pritiskom, ako sam vas dobro razumela tada, da postoji proces od godinu dana da se donosi opšti zakonski okvir, a da će podzakonska akta da regulišu sva ostala tehnička pitanja. Nije baš najjasnije kolike troškove će imati na teretu mali privrednici, gospoda iz SNS su dala baš ovako jedan lep primer siromašnih mesta u Srbiji gde zapravo pekar zapošljava sina i ćerku i za njega je nekoliko stotina evra veliko bogatstvo, a sada treba da daje neke dodatne namete.

Odgovor je bio vašeg tima da država po prvi put, i sad dolazim do suštine, da država po prvi put subvencioniše one koji ne mogu a uvodi meru koja unosi dodatne troškove. Ako je nama homocentrični pristup, onda vas molim da pogotovo u ovom digitalnom svetu, sa novim digitalnim tehnologijama, ništa ne režemo na brzinu, ne sečemo preko kolena i da imamo u vidu da nam je čovek centar svega.

Konačno dolazim i do kripto valuta. Drago mi je da naša zemlja uvodi u legalne tokove kripto valute koje se zasnivaju na određenim savremenim tehnologijama. Ali, takođe, u ovoj digitalnoj revoluciji, mi ćemo imati dalje probleme koji će nastati baš u smislu zakonske regulative.

S tim u vezi, a da ne bih preterano širila priču, Srpski patriotski savez je još 11. septembra podneo inicijativu za formiranje odbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije. Mi smo našli u međuvremenu kompromisno rešenje, s obzirom da vidimo da je i agenda Evropske komisije za zapadni Balkan, digitalna agenda, vrlo ambiciozna i mislim da će to vrlo brzo da se reguliše i kod nas i da će region da se uvezuje, tako da smo mi u okviru Odbora za obrazovanje prošle nedelje formirali Odbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Tom odboru su se odazvale sve parlamentarne stranke koje imaju svoje članove u Odboru za obrazovanje, od SNS, SPS, Saveza vojvođanskih Mađara i to je zaista meni bilo na ogromnu radost, zato što se prepoznaje problem i zato što smo svi na istom zadatku, da uredimo oblast koja će služiti čoveku. Zašto?

Pomenuću nešto što građani Srbije dobro prepoznaju, pogotovo mlađa i srednja generacija, a verujem i svi vi. U Silikonskoj dolini postoje IT giganti. Na listi najuspešnijih i najbogatijih preduzeća sada u svetu više nisu naftaši, već su to IT giganti. Kovidom su oni postali još bogatiji. Oni diktiraju sve trendove u privredi. Digitalizacija je tu, mi smo u digitalnoj revoluciji, digitalne pare su nam takođe tu, digitalizacija treba sve da transformiše, podigne u virtuelnu realnost i mi smo u digitalnom društvu. Nama će vrlo verovatno na kraju ovog procesa, posebno u okviru pododbora o kojem ja pričam, biti potreban i ombudsman za digitalno društvo. Imaćemo puno problema.

Zašto vam ovo govorim? Pridikcija na primer, Ilona Maska, iako za njega govore da je apokaliptičan u svojim izjavama itd. ali je čovek koji iznutra je imao zaista prve uvide u načine na koji način i kojom eksponencijalnom brzinom se tehnologije menjaju, a posebno veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija je već u našim života. Mlađi ljudi to znaju. Svakog trenutka kada pokušavaju da guglaju ili da idu na gugl prevodilac, da koriste virtuelne asistente. Do 2025. godine, predviđa Mask, veštačka inteligencija će upravljati našim društvima. On je kao IT gigant dao ogromne donacije za formiranje centra koji će se baviti upravo izazovima koje sa sobom donosi veštačka inteligencija. Primera radi, zamisliste najpametnijeg čoveka na svetu, ona je sada trenutno možda 100.000 puta pametnija od njega. Mi njoj možemo da budemo samo sredstva, mi ne možemo ni da joj doskočimo.

Kada je reč o simuliranju modela, znate li koliko modela algoritam ume da simulira u roku od nekoliko sekundi? Znači, čovek nije čak ni kandidat da se približi rezonu veštačke inteligencije. Evo da dam jedan stravičan primer, opet nama blizak, sa kovidom.

Šta u nekom momentu, ako algoritam odluči da je ova planeta prenaseljena, da nema dovoljno hrane, a ima ceo genetski sadržaj kao na tanjiru i odluči jednostavno da dve trećine stanovništva pobije. Mislite li da bi to bilo teško? Pa ne bi. Danas su stvari, i mi idemo ka tome, povezane internetom. Mogućnost koju pruža tehnologija je savršena, ali podjednako velika i mogućnost zloupotrebe, od privatnosti, od hakovanja računa, od krađe identiteta, terorističkih napada i da ne govorimo o svim ostalim izazovima.

Šta je poenta? Volela bih da svi dobro razmislimo o ovome što sam ja samo dotakla u svom izlaganju i da razumemo da ono gde je Srbija sada kao država vrlo odgovorna počela da ulazi i da reguliše, da samo razumemo da nam je jako važno da definišemo kakav je naš pristup. Da li je homocentričan, pa tehnologije koriste čoveku ili će nas tehnologije koristiti kao sredstvo?

Ako je homocentričan, onda dajte da uložimo sve maksimalne napore, da uredimo da taj čovek u 21. veku ima život dostojnog čoveka. Jedna od zamisli ovog pododbora ja verujem da će, gospodine ministre, vaš tim iz Ministarstva u narednom periodu kontaktirati nas kada su javna slušanja, upravo zato što smo svi na istom zadatku da uradimo vrlo komplikovanu i izazovnu oblast, ali isto tako verujem da će biti potrebno da interresorno svi sarađujemo kako bi unapredili oblast koja sa sobom donosi izazove koje ne možemo da zamislimo.

Na kraju, ono što me je takođe posebno obradovalo jeste da se ipak odlučilo da se ne ide brzo, da se dobro promišljaju zakonska rešenja, da je ovo tek opšti okvir kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji, da će se vrlo voditi računa o čoveku koji pokušava egzistencijom da prehrani porodicu u siromašnim srpskim selima. To je jako važno i da on bude potpuno miran da iza sebe i ispred sebe ima državu koja će videti njegov problem i izaći u susret njegovim potrebama, ako sam gospođo Savičić dobro razumela na javnom slušanju.

Mi za sada ne znamo koliko takvih ljudi ima, ali da će se Ministarstvo potruditi da napravi registar upravo tih ljudi koji sada imaju određenu vrstu nemira, što zbog ideje ili utiska da je to novi namet bez nekakvih konkretnih rešenja.

Tako da zaista svim kolegama moram da prenesem utisak, javnog slušanja koje je organizovano u petak, prvi put u ovom sazivu i bilo je zaista vrlo, vrlo produktivno. Da, bilo je disonantnih tonova, ali sa jednim zajedničkim imeniteljem, sve u korist čoveka, dakle, čovek je u centru svega.

I ja verujem da će zaista ovaj saziv, zaista nemam tu nikakve sumnje kao i ova Vlada umeti da sagledaju probleme iz različitih perspektiva, da uz disonantne tonove i uz dijalog, ali da konačno unapredimo sve moguće oblasti koje nam ovako iskaču u ovo vrlo izazovno vreme.

Izvinjavam se, ako sam vam uzela malo više vremena. Na kraju Srpski patriotski savez, naravno glasaće za pakete ovih zakona sa vrlo velikom voljom da svaki sledeći ovakve pakete podrži upravo iz svih ovih navedenih razloga koje sam tek dotakla, ali zbog nemogućnosti da imamo malo više vremena nisam htela da zamaram daljom argumentacijom. Hvala vam.

Gospodine ministre, hvala vam na odgovoru, kakav sam i očekivala, i na dobroj volji da sagledate sve probleme. Mislim da ih ni mi nismo svesni. I ja sam za sistemska rešenja i odlična je volja vašeg ministarstva što otvarate dijaloge, otvarate diskusije. Svi smo tu na istom planu, da uredimo određene oblasti.

Uglavnom ste odgovorili na većinu mojih dilema, a najveća je ta upravo kakav nam je pristup, da li nam je čovek u centru svega ili nije, i sve je podređeno njegovom standardu.

Samo vas molim za ubuduće, da kada imate i gospođu Savičić i vaš tim, kada imate upravo na pameti digitalne valute, blokčejn tehnologiju, sve što se tiče digitalizacije, da ne zaboravite i naš Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Vrlo rado ćemo se odazvati svakom vašem pozivu, jer i mi, naravno, na našu adresu dobijamo razna promišljanja i vidimo probleme kojih nismo bili svesni i verujem da zajedno možemo da dođemo do rešenja. Toliko. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedniče. (Isključen mikrofon.)

Drago mi je, gospodine predsedniče, što ste vi potpisani kao Marina Raguš i upravo ste govorili četrdesetak sekundi.

Mogli ste slobodno i dobar deo mog vremena da date kolegi Đorđu. Moje obraćanje će biti vrlo kratko.

Do podneva prema obraćanju predsednika Republike ovo je najteži dan za državu Srbiju. Imamo oko 1.200 zaraženih i dok govorimo danas o svim ovim temama koje su neophodne, preko potrebne za razumevanje situacije u kojoj se nalazimo za svakog građanina i građanku ove države, nama se razboljevaju ljudi i u ovom času vrlo verovatno neki i umiru. Ovo je teško vreme za državu Srbiju. Volela bih da građani Srbije razumeju da se Srbija nalazi u ratu. Nama je rat objavio mikroorganizam i pokazao je gde se nalazimo i koliko smo mi kao ljudi jaki, snažni i koliko možemo da mu se suprotstavimo. Jedan mikroorganizam po prvi put u savremenoj civilizaciji zaustavio je planetu na tri meseca. Sve je stalo. To zaustavljanje značilo je, dame i gospodo, ukoliko to izguglate – Koronu i privredu, Koronu i finansije, videćete najjače zemlje sveta kako govore o tome da smo mi u ratnoj privredi, da je ceo svet zapravo prešao na ratnu privredu. To mora da bude jasno.

Nesagledive su posledice ove pandemije i po finansijske sisteme i po privredne sisteme i po krizu identiteta, po društvenu krizu, po užasne političke krize.

Gospođo Brnabić, to je sasvim razumljivo. Sa ovog mesta kažem sa mojom skromnom procenom biće vam teže. Biće vam značajno teže nego što je to bilo u prethodnom periodu i na početku ove užasne krize.

Moram da vam kažem, nisam imala priliku do sada, mislim da se naša država i vi, kao premijer i predsednik Republike Srbije i najjača partija u ovoj državi, da ste se izvanredno snašli. Da li ste grešili? Jeste. Da li ćete grešiti? Hoćete. Da li ćemo svi grešiti? Budite uvereni da hoćemo, ali to je normalno, mi smo samo ljudi, nismo bogovi.

S toga, u ovom trenutku, molim sve građane Srbije, pripadnike raznih elita, da daju šansu i ovom parlamentarnom sazivu i budućoj Vladi Republike Srbije, da daju šansu u izvanredno teškom vremenu kada se borimo sa svaki pojedinačni život, kada se borimo da nam plate i penzije budu isplaćene na vreme i kada ne možemo ni da pretpostavimo šta će nam od privrede ostati.

Treba da se govori gospođo Brnabić, svakoga dana, transparentno, bez uvijanja, kakva je realna kriza i kakva je situacija. Treba da se podseća da su zemlje u regionu izgubili industrijske grane. Treba, takođe da se kaže i da se definiše da su sistemi pukli, da zdravstveni sistemi ne mogu da izdrže ovaj pritisak.

Priznajem, laik sam i verovatno bi, gospođa Kisić Tepavčević, da ima priliku, a tek je kandidat, ovde uskočila, naravno kao profesionalac iz svoje perspektive. Ispravićete me u nekoj prilici, ako grešim, jedini način da sačuvamo zdravstveni sistem, dame i gospodo, jesu mere iz srednjeg veka i to je tako svugde.

Svako ko govori drugačije, ko kaže da je karantin prevaziđena mera, ko kaže da je ograničenje kretanja prevaziđena mera i da utiče na naša ljudska prava, sa vrlo lošom namerom manipuliše i direktno utiče na zdravstvenu bezbednost svakoga od nas.

U jednoj zemlji regiona, žena koja je bila odgovorna za krizni štab kada je rekla da svako ko ne nosi masku i ko se ne pridržava mera kriznog štaba, ravan je teroristi, naišla je na užasne reakcije. Da li je bila upravu? Ispraviće me, gospođa Kisić Tepavčević, u nekom momentu, ali svako od nas je potencijalni rezervoar virusa, koji ugroženoj kategoriji građana može da izazove smrtni ishod. Zato svako od nas, mora da razmišlja na način da budemo maksimalno odgovorni, kako prema sebi, tako i prema drugima.

Ovo su, mislim najteži momenti za Srbiju i na Vladi Srbije je zaista izvanredna odgovornost, ali ono što SPAS želi da vam kaže, u tome nećete biti sami. Vi znate da je gospodin Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, tokom konsultacija izrazio svoj stav i da nije tražio, nijedan resor, i da nismo participirali u Vladi, mi bi smo svakako dali podršku, jer ovo je momenat kada samoljublje, lični, partijski interesi moraju da ostanu po strani i kada moramo da zahtevamo nacionalno jedinstvo.

Pretpostavka toga, dame i gospodo, jeste otvaranje dijaloga i najširi mogući konsenzus. Za to će vam, gospođo Brnabić, biti potrebno puno strpljenja, puno mudrosti, izvanrednog razumevanja, ali to je jedni put. Ne zbog samog perioda borbe protiv Korone, već i zbog perioda koji dolazi posle.

Srpski patriotski savez je kandidovao najboljeg među nama za resor na kojem je insistirao predsednik Republike, to je gospodin Ratko Dmitrović. Verujem da će Ratko, koji je godinama radio na temama, koje su mu sada i predate u mandat, dati svoj maksimum i vrlo verovatno, iznenaditi mnoge svojim doprinosima.

Konačno, da završim svoje izlaganje, želim vam puno sreće u daljem radu. Biće ovo vrlo izazovno vreme. Ovo je vaša kuća i na podršku SPASA-a u ovim teškim trenucima za državu Srbiju, možete računati.

Ono što je sporno jeste klima koju pravi ovaj predlog zakona. Ukoliko zaista mislite da mi nismo za jake institucije ovog sistema, varate se, naravno da jesmo, na kraju, redovno i pričamo o tome. Ukoliko mislite da ova država ne treba da ima svoj suverenitet i da ga sprovodi na celokupnoj teritoriji, tako bismo možda mogli i da počnemo ovu priču sa sledećim pitanjem – hoće li se ovaj predlog zakona, pošto bude usvojen, primenjivati na teritoriji KiM? Neće. Dakle, toliko o tome, za početak.
Druga stvar, dozvolite, možda grešim, ali mi nekako u kontinuitetu već izvesno vreme vidimo izuzetno jak upliv izvršne vlasti u ono što su osnovna ljudska prava i nameru da se mnoge stvari kontrolišu. Da li je možda izjava predsednika vaše stranke i predsednika države izazvala ovakvu našu dilemu, u smislu da neki od njega traže uvođenje prosvećenog apsolutizma? Ne znam, ali situacija u državi je sasvim drugačija.
Šta je dokaz za ovo? Beogradski centar za ljudska prava je 2008. godine reagovao na nešto što je sad ozakonjeno ovim predlogom zakona. Iskreno se nadam da se to nikada neće sprovesti. Već 2008. godine Beogradski centar za ljudska prava osudio je donošenje akta Republičke agencije za telekomunikacije, poznatije kao RATEL, od 11. jula 2008. godine, kojim je ovo regulatorno telo propisalo obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga, radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije, preko globalne informatičke mreže.
Između ostalog, RATEL je tada obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, pazite, omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje, pored svih njihovih ličnih podataka, treba da sadrže i njihove identifikacione internet adrese. Drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte. Treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija. Četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte: audio, video, instant mesidži i pir tu pir komunikacija.
RATEL je tada, takođe, 2008. godine, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući i link prema BIA i, posebno, potrebnu opremu, obezbede o sopstvenom trošku.
Nekoliko godina kasnije mi imamo Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Preciznosti i javnosti radi, u jednom od članova (član 130) govori o zaštiti zadržanih podataka, a o terminu ''zadržan podatak'' možemo da diskutujemo – šta znači zadržan podatak? Da li je to ono što šef direktora BIA kaže, da je to samo informacija o tome da vi i ja ostvarujemo neku komunikaciju ili je to i sadržina te komunikacije?
Ono što je bila moja nedoumica, pa sam pozvala gospodina Šabića, jeste šta Evropa kaže na to? Gospodin Šabić ovako kaže – to jeste veliki i širok spektar tumačenja, može da se dešava i Evropa ima delimično takvu praksu, ali Evropa kaže da to i jeste sadržina informacija.
Međutim, da se osvrnem na ovaj član koji potvrđuje ono protiv čega, ne samo da je bila SRS, nego je bio i Beogradski centar za ljudska prava. Složićete se svi da on baš nema nikakve veze sa SRS. Oni ipak pripadaju drugoj Srbiji, a ne ovoj koju obeležavamo mi. U tom članu – o zaštiti zadržanih podataka, između ostalog: ''Operater je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naročito, obezbedi: 1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora; 2) da su zadržani podaci zaštićeni na podesan način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja…; 3) da se pristup zadržanim podacima na podesan način ograniči samo na ovlašćena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima…; 4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana...'' dobro. I, kaže: ''Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveza iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.''
Ono što još izaziva sumnju, možda mi grešimo, ali, evo, demantovaćete nas, jeste da nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za zaštitu podataka ličnosti, odnosno organ nadležan za zaštitu tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. ovog zakona. Voleli bismo da čujemo od predlagača koji je to organ koji je zakon predvideo prvi ili ovaj odnosni organ.
Dakle, podsetila sam vas na uputstva RATEL, to je naše iskustvo, ono kaže da je nekom čudovišnom umu u današnjoj demokratskoj Srbiji palo na pamet da uspostavi direktan link sa Bezbednosnom agencijom, tako što će pre nego što vama dođe mejl doći BIA. Ako izvedete do kraja da to jeste zaštita prava na privatnost, svaka čast, javno ću reći – ja grešim!
Zbog takve klime, za nas ovaj predlog zakona zaista odslikava pretenziju izvršne vlasti, ne sasvim sigurno opozicije, da izvede i uvede direktnu kontrolu nad svim komunikacijama. To je osnovana sumnja. To je prepoznao Beogradski centar za ljudska prava i verujte da su neki od nas tada bili u dobrim razgovorima sa ljudima koji se razumeju u ono što bi trebalo da bude dalja namera i dalji sled događaja. Da nam je neko tada pričao da će nastati ovakav predlog zakona, verujte, ne bismo poverovali.
Na kraju ili na početku, mi imamo haško iskustvo. Najčešće se ljutite kada pominjemo haško iskustvo, ali ono nas uči, s obzirom na to da smo mi tada imali posla, i sticajem okolnosti smo upoznali ženu koja odgovara za IT bezbednost celog Haškog tribunala, zato što je neko zloupotrebio službeni kompjuter u ovoj skupštini – poslao mejl Haškom tribunalu, postoji taj trag, i doveo u pitanje odbranu, ajde, to je sad na drugu stranu, ali mi znamo šta znači presretanje komunikacije. To znači da je neko uhvatio vašu komunikaciju i ima direktan uvod i uvid u ono što ste vi pričali, ali isto tako znamo da ako to ne sprovedete zakonski vi to ne možete da koristite kao dokaz, i ako je privilegovana komunikacija u pitanju, dakle, da, slušaju, jer je to u interesu svih obaveštajnih službi, ali ne mogu da iskoriste protiv vas na sudu
Ono što je naša dilema je osnovana sumnja ovim zakonom, koji možda nudi tehničke pretpostavke za uvod u kontrolisano društvo, jeste da se danas, sutra presretnute komunikacije i te kako koriste kao dokazi na sudu. A, onda dolazimo do sledećeg osnovnog pitanja, možda ću sad da krenem u najširi mogući zaključak, ali, gospođo Kolundžija, vi ste toliko daleko od EU, da se kod nas stvara utisak da vi nemate ni nameru da uvedete Srbiju u EU.
Dokaz toga, Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Skandalozno, sada bih prozvala kolegu Ostojića, ali znam da zbog partijske discipline neće stati na moju stranu, jer ruši slobode izražavanje i daje ogroman prostor izvršnoj vlasti, tajkunima. Drugo, opšti izbor sudija, treće, ovaj zakon.
O ovome će se Evropa izjašnjavati, budite sigurni. I nemojte da vas iznenadi ukoliko SRS bude zatražila da se oni koji su nadležni u međunarodnoj zajednici izjasne i daju pravovremeno tumačenje da li ovo zadire u osnovna prava građana Srbije.
Kada imate te tri tačke oslonca, koje su vrlo značajne za slobode i nezavisnosti institucija, ne da smo daleko od Evropa, nego to što jeste vaša koalicija, zaista, nema ni želju, ni volju, očigledno, da Srbiju zaista uvede u EU. (Aplauz)

Hvala, gospođo Čomić. Toliko o elektronskim sistemima, uvek daju pogrešnu informaciju.
Gospođo Kolundžija, navela sam vrlo precizan naziv ovog zakona, Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Kada je reč o činjenicama, citirala sam vam uputstvo RATEL-a i reakciju Beogradskog centra za ljudska prava, i, naravno, ozakonjenje nečega protiv čega je bio Beogradski centar 2008. godine i svi oni koji su bili za zaštitu prava na privatnost, u članu ovog zakona, dakle, citirala sam vam. Nisam koristila pogrešne činjenice da bih govorila o prisluškivanju. Nijednog momenta nisam pomenula reč "prisluškivanje", nego "presretanje komunikacija". Izrazila sam dilemu o tome šta znači "zadržana komunikacija". Da li je to statistički podatak ili se to odnosi i na sadržinu komunikacije?
Naravno, tu svoju dilemu i bojazan, a, pri tom, raspitala sam se pre ovog izlaganja kod onih koji su vlasni da mi daju pojašnjenje na ovu temu, obojila sam iskustvima koja smo imali do sada. Jedno od tih iskustava je upravo to ostvarivanje direktnog linka sa BIA. Drugo od tih iskustava, jeste, takođe, a država nije reagovala na to, pa nam nije dala garanciju da su bezbedne naše komunikacije koje svakodnevno ostvarujemo elektronskim putevima, tako što su se u dnevnim novinama i nedeljnim novinama, jednostavno, objavljivali transkripti koji su ostvareni na osnovu presretnutih komunikacija.
To je, naprosto, bila moja legitimna bojazan, da ovaj zakon, koji daje široke nadležnosti da se uđe u komunikacije, koje se ostvaruju elektronskim putem, ne bude predmet zloupotreba onih koji su na vlasti. Na kraju, budite uvereni da je vlast kratkotrajna i svi zakoni, vi ćete to usvojiti, vi imate matematičku većinu, ali će ovo danas-sutra važiti i za vas i, možda, neke druge koji će doći u priliku da vrše nadzor nad elektronskim komunikacijama.

Upravo tako, gospođo ministar. Vi ste samo uradili ono što je naša bojazan tokom celodnevnog zasedanja. Opravdali ste težnju izvršne vlasti da vrši potpunu kontrolu nad ovim. Ne postoji nijedan argument da to ne radi nadležni odbor Skupštine Srbije, koji jeste sastavljen od svih političkih stranaka koje su parlamentarne. Dakle, ni jedan jedini argument.
Argument da će propustiti rokove i da ima neka preča posla, to je tako tanak argument koji ide upravo u korist ovome o čemu mi pričamo, a da vi imate nameru da to bude transparentno, da to bude nezavisno, vi biste predložili, dakle, predlagač bi se postarao da ovaj izbor vrši nadležni organ, odnosno nadležni odbor Skupštine Republike Srbije. Onda biste vi nas ubedili da ovde postoji, zaista, prava namera o kojoj slušamo od strane šefa Poslaničke grupe ZES.

Gospođo Čomić, gospodine Šutanovac, dame i gospodo, čini mi se da smo danas imali prilike da čujemo, zaista nervozno izlaganje ministra vojnog i mislim da za to očigledno postoje opravdani razlozi, za koje, najverovatnije, samo on zna.
Ukoliko govorimo o parlamentarnoj kulturi, gospodine Šutanovac, od skore prošlosti, znate, možda bismo mi, tu ste u pravu, tu se slažem sa vama, trebalo da raspustimo ovaj parlament i da pustimo vama da nesmetano vladate. Dakle, meni, iskreno da vam kažem, uopšte nije jasno odakle vama takva vrsta smelosti da na taj način, koristeći stilske figure prepoznatljive za određene beogradske krugove, omalovažavate nekoga ko trenutno, prema majskim izborima, predstavlja određenu grupu naroda.

Meni je u potpunosti jasno, gospođo Čomić, zašto ovakav stil danas. Meni je, zaista jasno. Samo hoću da ostane zabeleženo za neke druge parlamentarne sastave kakvo je vreme u kojem mi svi radimo.
Ukoliko vi komentarišete moj politički stav i moj stil koji vama ne može da …

Mogu i kući da idem.

Hvala najlepše. Recite mi kada je SNS učestvovala na izborima? Tu možemo da završimo svaku parlamentarnu debatu. Kada? U maju 2008. godine?
Gospođo Čomić …

Ne znate šta hoću da kažem.