Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Zahvaljuje, uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se u vezi sa amandmanom koje je na član 9. Predloga zakona podnela narodna poslanica gospođa Sandra Božić i pokušaću da kroz ovaj amandman, koji na ozbiljan način doprinosi kvalitetu ovoga zakona, odgovorim i na određene insinuacije, nepotpune informacije koje su iznete i uglavnom netačne, kojima je nekim verbalnim bacanjem prašine u oči pokušano da se baci senka na ovaj zakon, ali i da se iznesu neki podaci koji su čista improvizacija i nemaju gotovo veze sa realnošću.
Da krenemo prvo od ovog teksta amandmana. Dakle, ovaj amandman koji je na član 9. podnela narodna poslanica Sandra Božić, u dobroj meri doprinosi povećanju kvaliteta zaštite prava radnika, domaćih radnika, državljana Republike Srbije u odnosu na strane državljane koji se privremeno zapošljavaju u Republici Srbiji.
Zašto sam odlučio da se javim po pitanju ovog amandmana? Pomenut je slučaj u medijima poznat kao slučaj radnika nekada „JAT keteringa“, „Er Srbije“ keteringa“ itd. Dakle, zaposlenih na proizvodnji hrane za potrebe našeg, ali i drugih avioprevoznika.
U vreme kada je ovaj predlog zakona bio utvrđen i prošao proceduru na Vladi, došlo je do tog slučaja i iz tog razloga trudili smo se da ovaj slučaj ispitamo do kraja i da na osnovu onoga što utvrdimo u samom tom slučaju, utičemo i na tekst predloga zakona, što je kroz ovaj amandman u potpunosti i učinjeno.
Dakle, Inspektorat za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u više navrata sprovodio nadzor nad radom kako „Aerodrom keteringa“, tako i privrednog društva „Airport Food Production“ doo, Beograd.
Na osnovu svega onoga što je utvrđeno u tom nadzoru, sprovedene su i odgovarajuće mere. Činjenica je da je poslodavac doneo rešenja kojima je otkazao ugovore o radu 40 zaposlenih lica. Konačan ishod našeg nadzora jeste vraćanje na posao 13 od 40 zaposlenih, koji su dobili rešenje o otkazu. Zašto samo 13, ako se neko pita? Zato što je 27 ostalih u međuvremenu pronašlo drugi posao, zaposlili su se i više nisu bili zainteresovani da se vrate u tu firmu. Utvrđeni su propusti i iz tog razloga doneto je rešenje kojima su odložena izvršenja rešenja otkaza ugovora o radu i ova nepravda prema radnicima je ispravljena.
Ono što je važno reći jeste da se usvajanjem ovog amandmana, a on je postao sastavni deo predloga zakona, one situacije koje su omogućile izigravanje zakonskih propisa u slučaju „Aerodrom keteringa“ ispravljaju i onaj koji je sada protiv ovoga što u predlogu zakona piše, na posredan način, nadam se nesvesno, podržava opstanak zakonskih propisa na snazi koji su omogući da radnici „Aerodrom keteringa“ dobiju otkaz.
Pozivam svakoga ko želi zaista da zna šta se to doprinosi ovim predlogom zakona da pročita i tekst ovog amandmana koji je postao sastavni deo predloga zakona, a mogu i sam da pročitam. U ovom amandmanu jasno stoji, a to postaju stavovi od 5. do 8. člana 16a, koji kaže – poslodavac koji je na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o pružanju usluga ili drugog sličnog imenovanog ili neimenovanog ugovora zaključenog sa povezanim licem za obavljanje određenih poslova ili delatnosti, angažovao stranca zaposlenog u povezanom licu, a to je upravo onaj slučaj koji se dogodio kod „Aerodrom keteringa“, ne može u roku od tri meseca od zaključenja takvog ugovora svom zaposlenom na istim ili sličnim poslovima otkazati ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Dakle, usvajanjem ovog predloga zakona mi osujećujemo mogućnost poslodavca da postupi onako kao što je postupio u slučaju „Aerodrom keteringa“. Zašto? Zato što takav način postupanja nije sankcionisan važećim propisima.
Dalje, poslodavac koji je otkazao ugovor o radu zaposlenom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ne može na istim ili sličnim poslovima tri meseca posle proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom za obavljanje istih ili sličnih poslova, angažovati stranca zaposlenog u povezanom licu na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji.
Ono što je takođe od ozbiljne važnosti za sam zakon jeste uvođenje uloge Socijalno-ekonomskog saveta, kako kada su u pitanju kategorije za koje nije neophodno ispunjavati zakonom propisanu proceduru, redovnu zakonom propisanu proceduru za zapošljavanje deficitarnih zanimanja, dakle, jer je i tu amandmanom intervenisano. Potrebno je odobrenje Socijalno-ekonomskog saveta, kao organa u kome su reprezentativni predstavnici i sindikalnih organizacija i poslodavaca i Vlade. Dakle, mimo Socijalno-ekonomskog saveta to ne može da se uradi.
Iz tog razloga, ovim amandmanom, koji je postao sastavni deo predloga zakona, osujećuje se mogućnost ponavljanja ovoga što se dogodilo u „Aerodrom keteringu“ i na čemu smo ozbiljno radili da bismo utvrdili uzroke, posledice su bile vidljive i da bismo onda otklonili posledice. Zahvaljujući ozbiljnom delovanju Inspektorata za rad, to smo uspeli da učinimo.
Sada, reč je o nečemu drugom što je ovde, između ostalog, pričano, a to je da je Srbija postala destinacija za jeftinu radnu snagu, za ljude niskih profesionalnih kvalifikacija i za one koji dampiguju cenu našim radnicima, radeći ovde za čak i manji novac u odnosu na onaj koji primaju naši zaposleni, tj. naši državljani.
Ja ću vam dati analizu iz 2022. godine, a spreman sam da idem i za 2020. i za 2019. godinu, pa da ljudi koji u to sumnjaju ili koji su spremni da iznose neke druge ni na čemu osim na mašti utemeljene podatke, da shvate gde je to Srbija danas kada je u pitanju tržište radne snage.
Dakle, nesporno je da nama godinama nedostaju određene kategorije zanimanja i potpuno je neozbiljno, oprostite što ću tako reći, ali neozbiljno govoriti da smo mi otvorili svoje granice da ovde dođu ljudi koji će prihvatiti da budu slabije plaćeni nego naši ljudi, a naši ljudi su otišli tamo negde gde je posao koji obavljaju plaćeniji nego što je kod nas. Sviđalo se to nekome ili ne, ja bih mogao o globalizmu da pričam mnogo toga što smatram lično negativnim, ali otvoreno tržište radne snage jeste nešto na šta je ova država pristala i u onom trenutku kada smo se opredelili za politiku evropskih integracija, šta god ko o tome mislio.
Činjenica jeste da bez otvorenog tržišta radne snage nema ni ekonomskog napretka Srbije, kao što je otvoreno tržište radne snage zapadno i centralnoevropskim državama omogućilo da nadoknade svoje deficite u oblasti tržišta rada.
Na osnovu čega možemo bez ikakve sumnje da vidimo gde se to Srbija kreće? Poznato vam je, poznato je svima nama da nam je godinama unazad nedostajuća radna snaga u oblasti građevinske industrije, da su to tesari, da su to armirači, da su to zavarivači. I u poslednjih nekoliko godina broj stranih državljana koji su kvalifikovani za obavljanje tih poslova se iz godinu u godinu kreće otprilike oko iste cifre. Primera radi, 2022. godine u Srbiju je došlo iz drugih država 1012 armirača, 2021. godine bilo ih je 1042, 2019. godine bilo ih je manje – 258. Slična situacija je i sa tesarima i sa zidarima, zavarivačima.
Međutim, šta je to potpuno novo u Srbiji što govori i svedoči koliko je napredak određenih privrednih grana u Srbiji neverovatan? Godine 2022. prvi put nam se u značajnom broju javljaju obrazovni profili koji ranije ni u promilima nisu postojali kada je u pitanju dolazak stranih državljana, 2022. godine. A ove godine, po onome što imamo u komunikaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, podaci su još drastičniji i još bolji. Godine 2022. mi imamo programera na računaru, odnosno kompjuteru koji su iz inostranstva došli u Srbiju, zaposlili se u Srbiji, više nego armirača, tesara i zidara zajedno. Pod šifrom 40/69/02 programera na računaru, kompjuteru imamo 2529 stranih državljana i tu nije gotova priča.
Kada je reč o šifri 71/69/21, a to je programer informacionog sistema, imamo još više 2787 lica. Dakle, ukupno 5316 lica samo za ova dva profila. Jel to govori o tome da su u Srbiji programeri slabo plaćeni? Naravno da ne govori.
Imate danas objavljenu statistiku o tome da su stručnjaci u IT industriji apsolutno najplaćenija kategorija u Srbiji. Dolazak ovih ljudi može samo da poboljša i da ubrza rast IT industrije. Donošenje ovog zakona koji se danas nalazi pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, može samo da poveća interesovanje takve kategorije stranih državljana da u još većem broju dođu u Srbiju i da ubrzaju naš privredni rast i razvoj, jer kada pogledate udeo IT industrije i njenih proizvoda u bruto društvenom proizvodu Srbije, onda će vam biti jasno da je to neverovatan rast.
Pre tri godine taj udeo je bio nešto malo manji od udela poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna proizvodnja se nije u svom obimu značajno ni povećala ni smanjila, ali kada pogledate da se udeo IT industrije povećao puta dva, čak i više, kada pogledate ove podatke, onda vam je jasno, između ostalog, zašto se to dešava.
Ovi podaci govore apsolutno i nedvosmisleno jasno u kom to smeru ide Srbija. Dakle, taj broj građevinskih radnika, zanata zadržava se na istom nivou. Ovaj broj raste. To pokazuje da je Srbija dobro i pogodno mesto za ulaganje i u savremene tehnologiji, a to jeste i politika Vlade Srbije i to jeste direktan rezultat svega onoga što naša Vlada radi u oblasti digitalizacije čitavog sistema u prethodnih, a sada već dobrih, šest i po godina.
Dakle, slučaj „Aerodrom keteringa“ iskoristili smo, ne samo da ga u potpunosti sankcionišemo kroz delovanje Inspektorata za rad, kroz vraćanje na posao ljudi koji su ostali bez posla, koji su dobili otkaz ugovora o radu, već smo ga iskoristili da poboljšamo tekst predloga zakona, što se vidi iz usvojenog amandmana i činjenice da je on postao sastavni deo ovoga Predloga zakona.
Kada je reč o tzv. proširenju nadležnosti Vlade, već sam rekao uvodi se amandmanom uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Bez Socijalno-ekonomskog saveta ne može se dozvoliti izuzetak od redovne zakonske procedure za deficitarna zanimanja, a ovaj zakon će omogućiti da broj stranih radnika u Srbiji bude veći zato što će biti ostvarivan veći privredni rast i omogućiće mnogim našim ljudima, usled tog privrednog rasta, ako žele, kao što već neki to i rade, da se u Srbiju vraćaju i da ovde vide svoju budućnost. To je politika Vlade Srbije baš kao što je bila onoga trenutka kada smo donosili krajem 2014. godine ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca.
Podsećanja radi, ja ću vam pročitati to i time okončati svoje obraćanje, dakle, u periodu od 2011. godine, godišnje je priliv strane radne snage bio između 1.500 i 1.800 lica a onda možete da vidite kako privredni rast Srbije kreće uzlaznom putanjom. Dakle, od 1.500 do 1.800 lica godišnje, od 2015. godine – 6.362, 2016. godine – 7.340, 2017. godine – 7.647, 2018. godine – 8.990, 2019. godine – 13.809, 2020. godine – 12.931, posledica korone,2021. godine – 23.662, 2022. godine – 35.174. Znači, sa maksimum 1.800 na 35.174. Zaključno sa 7. julom ove godine, dakle u prvih šest meseci ove godine, 26.262.
Još nešto, a samo da bi bio podatak i slika potpuna za onoga ko misli da sliku ispravno vidi, a ne vidi je i zamagljena mu je. Kada pogledate te ekonomije na koje se ugledamo i o kojima toliko pričamo hvalospevima, udeo strane radne snage u tim ekonomijama, a ne pričamo samo o ekonomijama razvijenih zemalja, visoko razvijenih zemalja zapadne Evrope, pričamo i o onim ekonomijama koje su nama bliske, što geografski, pričamo o Slovačkoj, pričamo o Češkoj, pričamo o Mađarskoj, pričamo o Rumuniji, u tim državama udeo strane radne snage je između 10 i 15% ukupno zaposlenih. U Srbiji, ako uzmemo podatak samo od prošle godine, a to je 35.174, to je 1,5% i potpuno je za očekivati da kako privredni rast Srbije jača, kako Srbija privredno jača i raste povećavaće se i udeo strane radne snage. To je posledica, ako hoćete, i rasta životnog standarda. Govorio sam o tome pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini.
U Nemačkoj imate manjak 42 hiljade prosvetnih radnika u ovoj godini. Šta je osnovni razlog? Ne žele Nemci da uče za te obrazovne profile, ne žele da se bave tim poslom, čak i kada su ti poslovi dobro plaćeni. Oni ne žele da budu lekari zato što ne žele da provedu 12, 13 godina života učeći i spremajući se za to. To je posledica životnog standarda.
Ne žele ni Srbi da daju dete više da bude zidar i armirač zato što imaju u proseku jedno dete i žele da ga školuju na fakultetu i ne žele da ga daju na zanat. Sve i da je plata ta koja se meri hiljadama evra. Dakle, to je pitanje nad kojim svi treba da se zamislimo, jer u jednom trenutku svi smo slušali priču da su za neke… Naravno, postoje još uvek poslovi, nisam tu slep kod očiju, koji su slabije plaćeni, ali je situacija danas neuporedivo bolja nego što je bila pre 10 godina. Možete da mi kažete – da, kolika je onda bila stopa inflacija. Kolika je bila stopa inflacije od 2008. do 2012. godine? Nikad ispod 10%, ali o tome nećemo da pričamo. Ako će neko da mi kaže – što pričate o prošlosti, pa zato što neko drugi priča o prošlosti. Za razliku od tih pričamo i o budućnosti i pokazujemo kako može u toj budućnosti da bude bolje.
Dakle, ne možemo da posmatramo Srbiju kao izolovanu i zatvorenu zemlju i hvala Bogu i ne treba tako da je posmatramo, ali otvarajući svoje granice za dolazak što većeg broja i stranih državljana koji će nam pomoći da sa više rada rešavamo i više problema, jer ih imamo više zbog složenih političkih situacija, zbog složene političke situacije koja je obeležila i devedesete i dvehiljadite. Kada imate više problema morate da radite više da biste ih rešavali.
Ovim zakonom, predlogom zakona se problemi rešavaju. Ovim zakonom se omogućava da se u Srbiji radi više i ovaj zakon će omogućiti Srbiji da privredno raste, napreduje, bude jača i omogući svojim građanima i veća primanja, kako zaposlenima plate, tako i penzionerima penzije, a svakako bolji životni standard. Hvala vam na pažnji.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u svom maniru, istina, ovoga puta sa boljim čitanjem u odnosu na onoga ko predvodi poslaničku grupu, iskorišćena je prilika da se poseju neke poluistine ili potpune neistine kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca koji se nalazi pred vama, uvaženi narodni poslanici.
Postavljeno je jedno pitanje – zašto uopšte u izradu ovoga nacrta nisu bili uključeni predstavnici sindikata? Reč jeste o poluistini, jer ako se pogleda, a to u obrazloženju vrlo jasno stoji, čitav istorijat izrade ovog Predloga zakona koji se nalazi pred vama, mogli ste da vidite da je u inicijalnu izradu nacrta, prvog nacrta, izmena i dopuna ovog zakona bila uključena svaka reprezentativna sindikalna organizacija, da je taj nacrt koji je nastajao od 2021. godine bio apsolutna osnova za nastanak ovoga teksta, a da je ovaj tekst bio predmet razgovora baš onako kao što je to u svom uvodnom izlaganju predsednica Vlade rekla – direktnog razgovora delegacije Vlade koju je ona predvodila sa Kolegijumom čitavog Socio-ekonomskog saveta, da je posle toga u saradnji sa Socio-ekonomskim savetom i reprezentativnim sindikatima došlo do korekcija ovoga teksta o kome će se raspravljati u pojedinostima. Apsolutno sam uveren da su reprezentativni sindikati svojim učešćem poboljšali kvalitet teksta Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca.
Koliko svaka promena, ako se dobro sećam, rečeno je svaka promena u vreme naše vlasti donosi veliku nesigurnost. Tako je. Eto, ta nesigurnost je dovela do toga da od milion i osamsto pedeset hiljada zaposlenih, koliko nam je ta prethodna vlast, ostavila, da dođemo do dva miliona trista šezdeset hiljada zaposlenih koliko imamo danas. Eto, to je nesigurnost.
Ta nesigurnost je dovela da u 2022. godini imamo rekordan iznos stranih direktnih investicija u Srbiju. Dakle, preko 4,1 milijardu evra, a da ako pratimo tendenciju stranih direktnih investicija u Srbiju, ove godine, možemo da vidimo da smo na dobrom putu da i taj prošlogodišnji rekord premašimo. Eto, dokle su dovodile promene zakona.
Ja sam uveren apsolutno da će ova promena zakona biti kvalitetna i dobra. Zašto? U vreme dok su oni koji nas prozivaju da je ovaj tekst zakona nekvalitetan, Predloga zakona nekvalitetan, dakle u vreme dok su oni obavljali vlast, Srbiji je trebalo na godišnjem nivou između 1.500 i 1.800 stranih radnika. Dakle, maksimum 1.800. O čemu to govori? To govori o nivou privredne aktivnosti u Srbiji, o nivou građevinske aktivnosti u Srbiji, jer ako pogledate, a podsetiću, o tome bi mogao i nešto i ministar Vesić nadam se da doda, dakle kako su oni vodili tada kapitalne investicije u građevinskoj industriji Srbije? Tako što angažuju neko preživelo veće srpsko preduzeće kao što je svojevremeno bio „Ratko Mitrović“, ako se ne varam, mislim da je bila u pitanju izgradnja, obnova Avalskog tornja, pa onda ne isplaćuju ništa što to preduzeće uradi, pa to preduzeće pojede svoju ekonomsku masu, svoja obrtna sredstva, svoja osnovna sredstva da bi isplatilo te radove, oteraju takvo preduzeće u potpuni bankrot.
Naravno, motivišu ljude da se pokupe i odu iz zemlje, kao što je bilo tada u tom slučaju a mi smo došli u situaciju da smo prošle godine, dakle imali preko 35 hiljada stranih državljana koji su u Srbiju došli da rade.
U prvih šest meseci ove godine preko 26 hiljada, ako pratimo tu tendenciju, verovatno će se dogoditi u ovoj godini da imamo preko 50 hiljada stranih državljana i naravno da nam je ovaj zakon potreban. Zašto nam je potreban? Potreban nam je da bismo omogućili efikasnije, bolje, ažurnije izdavanje radnih dozvola.
Ovo je potvrda, između ostalog, i toga da Srbiji dobro ide i ko nešto malo o Srbiji zna i ko zna o srpskoj istoriji koja ne postoji samo u prethodnih pet, deset, dvadeset ili trideset godina, on zna da kada je Srbija bila pogodno mesto za dolazak stranih radnika, da je Srbiji išlo dobro, pa da li je to od Kralja Uroša i dolaska Sasa koji su osnovali rudarstvo u Srbiji ili od vremena Kneza Miloša, pa Kralja Milana kada nam je dolazio i veliki broj i Nemaca i Čeha i Poljaka, ali je to i danas prisutno.
E sad, ima jedna stvar kojom ja hoću posebno da se pozabavim. Znate, kada neko ne poštuje svoju državu onda ignoriše sve što od te države dođe, pa makar to bio i veoma jasan podatak o tome kada se o određenim stvarima šire dezinformacije.
Dakle, predmet „Ling Longa“, koliko se sećam i koleginica Darija Kisić Tepavčević i predsednica Vlade u vreme kada je neko pokušavao da isfabrikuje tu vrstu afere kroz određene tajkunske medije, tendenciozno i namerno šireći neistine, državni organi, počev od Inspektorata za rad, MUP, Zaštitnika građana su veoma aktivno i ažurno izlazili na teren i utvrđivali činjenice. Ako hoćete, i javno tužilačke organizacije u srednjem Banatu utvrđivali činjenice vezane za taj slučaj. Sigurno nisu stigli do toga da vi donosite presudu o tome šta je bilo. Postoje u ovoj državi nadležni organi koji su svoj posao radili i dobro ga uradili.
Znate šta je tu vrlo zanimljivo? Kada ministar Vesić izađe i govori o nekoj drugoj firmi koja dolazi iz zapadne Evrope i kada ta firma iz zapadne Evrope ne poštuje srpskog radnika, onda ste tu mirni kao bubice, ćutite i nećete da kažete jednu-jedinu reč, ali ako nešto dolazi iz NRK onda to se napada po svaku cenu i o tome može da se govori negativno, sve negativno i po cenu da se ne govori istina.
Ne čudi to mene što dolazi od vas zato što ste vi pre 30 godina pričali da nam Kinezi šalju besplatne lekove za "male žute ljude", pa ste ih vređali na takav način. Da, da, da, to su govorili oni čije političke tekovine vi baštinite, kada smo u vreme sankcija i izolacije dobijali donacije u lekovima iz NRK od naših prijatelja, pa su takve stvari širene kada smo dobijali i vakcine u vreme krize Kovida. Tako se ovde i napada najveća investicija u jednu fabriku na teritoriji Srbije, kao što je "Ling Long" u Zrenjaninu.
Nije samo da vi time izazivate neku vrstu trenutnog meteža u Srbiji, što je vrhunski neodgovorno, već na takav način narušavate reputaciju naše zemlje sa jednom drugom prijateljskom državom kao što je Vijetnam. Kakav je zaista ishod i kakav je status te, nazovi afere, uverili su se predstavnici i ambasade Vijetnama iz Bukurešta koja nerezidentno pokriva našu zemlju.
U jednoj stvari, opet izrečena potpuna neistina. Kako da sprečimo rad na crno, što treba da bude cilj ovog zakona? Cilj ovoga zakona nije sprečavanje rada na crno. Inspekcijski nadzor je onaj koji doprinosi sprečavanju nepoštovanja radno-pravnih propisa. Dakle, ovaj zakon ima izuzetno jasno propisane ciljeve, odnosno svrhu svoga donošenja.
Kada smo i kod toga, rad na crno u vreme onih koji su vlast obavljali pre nas je bio pravilo. Danas je to izuzetak. I o tome dovoljno govori i ona brojka, opet da podsetimo, sa milion i 850 na dva miliona 360 hiljada zaposlenih. Biće da niste do kraja pročitali sam Predlog izmena i dopuna Zakona o zapošljavanju stranaca, a u jednoj stvari mogu da se složim, jer za razliku od onih kojima je sve crno, gde ništa ne valja, koji čak i kad dolaze da protestvuju brzim vozom iz Novog Sada za Beograd ne žele da kažu ni da dođu za pola sata, a da nisu oni ostavili ni taj voz ni tu prugu iza svoje vlasti, nego su ostavili nula kilometara brzih pruga i vozove koji su putovali kao u vreme Kralja Milana.
Dakle, u jednoj stvari mogu da se složim, to je da moramo mnogo više da radimo na poboljšanju uslova delovanja i rada inspektorata za rad. Vidite, u tome ćemo se mi uvek razlikovati, što kada postoji nešto što je belo, mi ćemo da kažemo da je belo kada je crno da je crno. Dakle, da li je to veliki izazov? Jeste. Zbog čega je veliki izazov? Imate 37 inspekcijskih službi na nivou države. Ne možete da sprovedete izmenu samo u jednom segmentu. Morate to da radite na nivou cele države.
Stanje u Inspektoratu za rad danas je mnogo bolje nego što je bilo pre pet, pre deset ili pre petnaest godina, ali to ne može da se promeni preko noći i postoji strategija koju Vlada sprovodi, koju je Vlada definisala i koju ministarstvo veoma aktivno sprovodi i to ćemo nastaviti da radimo, a ono što je činjenica i to odgovorno tvrdim, dakle, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca će omogućiti mnogo bolje funkcionisanje tog segmenta tržišta radne snage u Srbiji i omogućiće i veći stepen sprovođenja stranih direktnih investicija, a mi nećemo praviti razliku između toga da li nam je investitor došao sa istoka ili sa zapada. Važni su nam svim, važni su nam i naši domaći investitori.
Ali kada je u pitanju kršenje prava radnika, to ste mogli da vidite i u prethodnom periodu, pa čak i u prethodnih mesec dana. Ako dobijemo prijavu da postoji kršenje prava radnika i u fabrici koju je otvorio strani investitor, bez obzira odakle je došao, Inspekcija za rad izlazi na teren i utvrđuje pravo stanje stvari i nemamo nikakav problem sa tim da kažemo da li je nešto dobro ili loše, štitimo i naše radnike. Ovim zakonom će ima biti pružena dodatno viša zaštita kroz mehanizme da je ne omogućen uvoz strane radne snage ako imamo naše ljude koji su kvalifikovani da rade poslove određene vrste i tako ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti, a ta nesigurnost koju vi nas optužujete da smo uveli, ta nesigurnost je omogućila da se u Srbiji više ljudi zaposli, da se povećaju i stalno povećavaju plate, da se povećavaju penzije i da imamo veću potrebu za stranom rednom snagom zato što smo iscrpeli svoje resurse radne snage. Hvala vam.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao član Vlade, iako i nije bilo konkretnog govora o onome što jesu tačke dnevnog reda, ali su izrečene ozbiljne neistine zbog kojih moram da reagujem, pogotovo što je reč o nečemu što je do te mere očigledno, do te mere flagrantno, da zaista vređa zdrav razum.
Da krenemo od sledećeg. Rečeno je da jedna četvrtina mladih u Srbiji niti radi, niti se školuje, niti se usavršava. Podsetićemo da oni koji su to rekli, sve da je i to tačno, su ostavili u Srbiji 52% mladih bez posla. Dakle, 52% mladih ljudi nije radilo kada su oni bili na vlasti, više od polovine mladih ljudi.
Gde je ta neistina bila apsolutno najflargantnija? Ako se ne varam, izrečeno je - oficiri ostavljaju uniformu, ostavljaju službu u vojsci i idu da voze kamione.
Da vidimo nešto konkretno. Profesionalni vojnik u vreme kada su ti koji su tu neistinu izrekli vladali Srbijom, profesionalni vojnik 2012. godine imao je prosečnu platu 32.674 dinara. Profesionalni vojnik 2023. godine ima prosečnu platu 71.265 dinara. Da li je to dovoljno? Ja mislim da profesionalni vojnici treba da imaju i više, ali da vas podsetimo, kurs evra je bio gotovo isti a plata je veća puta dva.
Idemo dalje. Podoficir u vojsci Srbije, dakle u ono vreme kada su vojsku finansirali od sečenja topova, haubica, tenkova, potpunog uništavanja svega onoga što su bili resursi naše vojske, dakle u to vreme je podoficir imao prosečnu platu 43.655 dinara, danas ima 93.627 dinara.
Oficir u to vreme kada je naša vojska bila ponižena, kada je trebalo u potpunosti uniziti, uništiti, a u to vreme su, što se saznaje iz onoga što su pričali a o tome izveštavale i strane ambasade iz Beograda, kada su pripremali Srbiju da je jednog dana utope u NATO, suprotno odluci Narodne skupštine Republike Srbije o vojnoj neutralnosti naše zemlje, dakle, u to vreme oficir je imao platu 61.957 dinara, danas je prosečna plata oficira 130.059 dinara.
Naposletku, generalska plata u to vreme je bila 118.555 dinara, a danas je 243.404 dinara. Dakle, u ono vreme kad je bila 118.555 dinara, bila je zahvaljujući njima, a u ovo vreme, kada je 243.404 dinara, je zahvaljujući onoj politici koju vodi i predsednik Vučić i SNS, a da uz to samo dodamo da je vojska danas opremljenija nego što je bila ikada, da su nam ostavili jedan avion koji nije mogao da poleti, da danas imamo više od jedne eskadrile, da ne pričamo o tome koliko je oživela srpska namenska industrija, da ne pričamo o tome koliko smo uspeli da osavremenimo našu vojsku savremenim oruđima i oružjima i da ne pričamo o tome da su sada na Vojnoj akademiji dve trećine pitomaca školovali za tzv. finansijski menadžment u vojsci, za artiljeriju, za pešadiju jednocifren broj, gotovo ništa.
E, to je ona slika Srbije koju su oni ostavili, ovo je ona slika Srbije koju mi i dalje popravljamo i dalje podižemo na noge, a to radimo zahvaljujući tome što nam nije broj zaposlenih, a oni su ostavili broj zaposlenih od 1.865.614 ljudi, nego je danas 2.367.595. Dakle, više od pola miliona zaposlenih.
Da li je tačno da postoji problem odliva stanovništva? Postoji u čitavoj jugoistočnoj Evropi, postoji mnogo veći u državama koje su države članice EU nego što ima kod nas, ali to jeste žar verovatno političke borbe, možda malo i neznanja, možda malo više zlonamernosti, ali ovo su stvari koje ne možete da lažirate.
Dakle, prosečna plata profesionalnog vojnika vam je bila 32.674 dinara. Danas je više nego duplo veća.
Rekao je Maksim Gorki, citiram ga: "Kad lažete, lažite na način da to može da zazvuči kao istina", završen citat.
Sa druge strane, i Dostojevski je imao jednu dobru rečenicu…
(Zoran Lutovac: Imao je dve.)
…Imao je on mnogo dobrih rečenica, vi ste pročitali samo dve pa je zato ostalo to vama u sećanju i u pamćenju, to je dobro, ali i dve su ozbiljan napredak. Dostojevski kaže: "Videti samo loše, gore je nego ne videti ništa". Hvala vam.