Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, ministri u Vladi, poštovani građani Srbije, narodni poslanik je postavio jedno pitanje koje, bez obzira što resorno nije u nadležnosti ministarstva koje predstavljam i na čijem sam čelu, ali smatram izuzetno važnim kao neko ko se u Republici Srbiji bavi politikom, i ne samo u Republici Srbiji već mogu slobodno da kažem da sam prisutan na čitavom srpskom etničkom prostoru, a to je pitanje Zakona o državljanstvu.
Koliko se tu suočavamo sa jednom vrstom, mogu slobodno da kažem, duboke države sa kojom do danas ni jedan jedini ministar unutrašnjih poslova nije uspeo da se izbori, daću vam jedan konkretan primer.
Dakle, negde mislim da je bila u pitanju 2015. ili 2016. godina, kada mi se obratila jedna osoba koja je inače studirala na fakultetu na kojem sam svojevremeno radio kao nastavnik, reč je o osobi koja je bila student generacije, koja se lično nacionalno izjašnjavanja kao srpkinja muslimanske veroispovesti, rodom i poreklom iz jedne bivše jugoslovenske republike, i koja nije ostvarila pravo na prijem u državljanstvo Republike Srbije zato što joj je iz Ministarstva unutrašnjih poslova tražen dokaz o srpskoj nacionalnoj pripadnosti. Ta osoba mislim da do dan danas nije ostvarila to pravo.
Daću vam drugi primer. U Republici Albaniji, u okolini grada Fijera živi zajednica Srba, dakle srpska manjina u Albaniji. Reč je o ljudima srpske nacionalnosti i islamske veroispovesti. Tim ljudima su službenici našeg Ministarstva unutrašnjih poslova kao dokaz srpske nacionalne pripadnosti tražili krštenice. Kada su oni odgovorili i rekli – mi nismo pravoslavni, ne možemo da vam podnesemo krštenicu, mi smo Muslimani, onda im je iz našeg Ministarstva tada, u to vreme, odgovoreno – ne može Musliman da bude Srbin.
Ja sam naveo ova dva primera koja govore o tome, a ja koliko znam, narodni poslanik koji je postavio ovo pitanje dolazi iz stranke čiji je predsednik i osnivač svojevremeno bio ministar unutrašnjih poslova i ni on sam nije uspeo da reši ovaj
36/2 JD/LjL
problem naše duboke države. Ako imam pravo da iznesem svoj lični i politički stav, apsolutno sam saglasan sa vama. Republika Srbija po Ustavu je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Srpski narod je državotvorni faktor ove države koji je i stvorio, ali su svi građani drugih nacionalnih pripadnosti ravnopravni po našem Ustavu i našim zakonima.
Neverovatno je kako to da u našem okruženju svaka država koja je matična država nekoga naroda daje pravo i mogućnost svojim sunarodnicima koji nisu rođeni na njenoj teritoriji već negde u rasejanju ili u država gde su pripadnici nacionalnih manjina da ostvare pravo na državljanstvo matične države, a Srbiji se to uskraćuje. Daću vam jedan konkretan primer.
Na delu naše teritorije, na Kosovu i Metohiji, mi već godinama unazad imamo deljenje državljanstva, u ovom konkretnom slučaju Republike Bugarske, koja je sa samozvanim vlastima u Prištini potpisala čak i ugovor o statusu bugarske nacionalne manjine na KiM, koja nikada u istoriji tamo postojala nije. I kada se pitate ko je to tretiran kao bugarska manjina, onda ćete prvo videti da su to naša braća Goranci, koji se tako nikada nisu ni izjašnjavali, nikada nisu ni osećali, niti tako postupali. Dakle, reč je o ljudima koji svog srpskog porekla nisu hteli ni pod najgorim turskim zulumom da se odreknu. A posle Gore prešli su u Kosovsko Pomoravlje, pa sad i u Kosovskom Pomoravlju pokazuju i pričaju o tome da postoji njihova manjina. Naravno, ne sme nikome da padne napamet da kaže da u Bugarskoj nemamo srpsku manjinu, jer tamo ne postoji po njihovom ustavnom i zakonskom režimu, koji je prihvatila EU, tamo ne postoje nacionalne manjine, nema prava te vrste.
A što se vašeg pitanja tiče, to pitanje je potpuno na mestu. Apsolutno sam mišljenja kao političar, nezavisno od funkcije da li jesam ili nisam na njoj, da mi moramo da donesemo zakon o državljanstvu. Ili, ne moramo čak ni da menjamo zakon.
Znate, ja sam kao diplomirani pravnik mišljenja da zakon uvek treba pokušati primeniti na ispravan način. Ovaj naš Zakon o državljanstvu, on poznaje mogućnost da pripadnici srpskog naroda steknu pravo na državljanstvo po osnovu svog srpskog etničkog porekla ali ako pogledate šta se dešava sa Srbima u Crnoj Gori gde pravo na dvojno državljanstvo imaju i Hrvati i Albanci i većina Bošnjaka, jedini koga nema to su Srbi.
Znate kako je to rešeno? Oni su vas sa većinom ovih država potpisivali međudržavne ugovore koji imaju jaču pravnu snagu od zakona i onda se ispostavilo na kraju da se na Srbe primenjuje zakon, a na sve druge se primenjuje međudržavni ugovori.
Naravno, mi se sad tu nalazimo u još jednoj situaciji, a to je da je nekim mozgovima koji su u stanju sve živo da izokrenu u sopstvenu suprotnost palo napamet da uoči izbora pričaju o tome kako se izborni inženjering vrži kroz prijem u državljanstvo. Naravno, neće da kažu da kada su oni bili na vlasti da je u državljanstvu Srbije primljeno, ako se ne varam i do pet puta više ljudi nego što je u periodu od 2012. godine do danas ali i to može vrlo jednostavno da se reši.
Pravo na državljanstvo ne znači automatski pravo glasa, postoje modeli u Evropi i svetu kako to može da se uradi. Činjenica jeste da mi to pitanje efektivno, ne zakonski, nego efektivno nismo rešili, jer ako imate službenika koji osobi islamske veroispovesti kojoj se kaže oseća kao Srbin.
Možete zamisliti kakvi su to naši sunarodnici koji su prošli kroz decenije diktature Envera Hodže i ostali pripadnici srpskog naroda gde su i menjana imena, menjana prezimena, gde nisu imali pravo da govore na sopstvenom jeziku i oni su ostali verni svome rodu i svome poreklu.
37/1 GD/JG 17.05 – 17.15
Bilo je pokušaja mešetarenja iz Srbije da ih ubeđuju da su oni nešto drugo. Ne, oni su rekli – mi smo došli iz Srbije negde u, mislim da je bilo reči o osmoj ili o devetoj deceniji 19. veka, doselili se u okolinu Fjera dok je to bila Otomanska imperija, sačuvali svest o svom srpskom poreklu, to smo i danas i zamislite službenika koji kaže – dostavite mi krštenicu.
I, da završim priču onako kao što sam počeo, ta osoba, taj student koji je bio izuzetno uspešan student, koji se deklarisao kao pripadnik srpskog naroda, islamske veroispovesti, na kraju je dostavio i krštenicu, ali od našeg ministarstva nije dobio pravo da postane državljanin Srbije. Hvala vam na pažnji.

Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa osvrnuo bih se na pitanje, je l', nije pitanje postavljeno, nego je izneta konstatacija koja je apsolutno netačna. Dakle, prvo, mi nikome ništa nismo poklonili, a ponajmanje poklonili zemlju Kušnerovima ili kako već rekoste. Ako mislite na poklanjanje, onda se obratite onima koji su 2005. godine poklonili, dakle dali ispod tržišne cene u pravo svojine, u stalno vlasništvo, vremenski neograničeno, područje dve kulturno-istorijske celine pod zaštitom.
39/1 AL/MO 17.25 – 17.35
Jedna je kasarna „Dedinje“, druga je dvorski kompleks na Dedinju. Otrgli deo dve parcele zaštićene zakonom na kojima se nalazila ruševina Maršalata i dali je za stalno ispod svake procenjene tržišne vrednosti koja je u tom trenutku urađena.
Kada je reč o prostoru na kojem se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane postojala je mogućnost da se to područje da na korišćene na 99 godina uz pravo Republike Srbije kao titulara prava svojine da na godišnjem nivou dobije 22,5% dobiti. Dakle, to nije nikakvo poklanjanje. Ako mislite da je normalno da u centru glavnog grada, 27 godina nakon ratnih zbivanja, stoje ruševine, ruglo, apsolutno ruglo koje je neko proglasio za kulturno dobro da bi zabašurio i zaklonio svoju aferu kada je državnu zemlju dao u bescenje stranoj državi u trajno vlasništvo, mislim da to nije normalno. Kao što nije bilo normalno tada toj istoj Vladi, koja je to radila da bi prikrila svoje nepočinstvo oko Maršalata, da ruševinu proglasi za kulturno dobro i da u tom aktu, kojim je to učinila, u potpunosti ignoriše činjenicu da je reč o ruševini, već u samom aktu piše da je to netaknuta cela zgrada. To verovatno nije bilo poznato onome ko je ovako nešto govorio.
Dakle, niko ništa nije poklanjao. Postojala je mogućnost da dođe u Srbiju ozbiljan investitor, da na mestu tih ruševina podigne jedan ozbiljan kompleks u okviru koga bi se nalazio i memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije, ali je nekome bio interes da to spreči. Kako, zašto zbog čega, nadam se da će se jednog dana utvrditi. Ako su nekome lepše te ruševine i ako će neko da se lažno predstavlja kao dušebrižnik i zaštitnik srpskog kulturnog nasleđa, a da mu ne smeta kada nam prokišnjava Mileševa, kada nam prokišnjava Ravanica, da mu ne smeta kada Karađorđevu crkvu ili crkvu u Topoli, ili crkvu Svetog Nikole u Starom Slankamenu, jednu od najstarijih spomenika kulture, vlasništvo Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srema. Malopre je pominjan Srem pa zbog toga govorim, a očekujem da ćemo ubrzo krenuti u sanaciju, očekujemo još mišljenje i saglasnost Ministarstva finansija da to uradimo, nego će da dođe i da vam jadikuje i da kuka nad ruševinom Ministarstva odbrane i Generalštaba, a da pojma nema da se na tom mestu nalazio Srpski kraljevski đeneralštab, da je na tom mestu stolovao Vojvoda Putnik, da je preko puta gde su ruševine Ministarstva odbrane bila Vojna akademija koju su završili i Putnik, i Stepanović, i Mišić i Bojović, koju su srušili isti ti komunisti koji su podigli ovo što je srušeno 1999. godine.
Hvala vama što danas svedočite ozbiljnost kolikoj tolikoj, pa ste kao poslanik opozicije došli da postavljate pitanja Vladi. To je valjda neka suština, neki smisao da najpre poslanici opozicije postavljaju nama iz vlasti pitanja. Vama hvala na tom pitanju i na prilici da odgovorim i da se čuje ono što je istina. Ja ću tu istinu svedočiti svugde i na svakom mestu, jer smisao svega toga što je rađeno, a vezano za tzv. aferu Generalštab je rušenje predsednika Vučića. kako, ako me pitate? Tako što treba kriminalizovati vlast, pokazati da smo mi svi korumpirani kriminalci.
Kada pokažete nekima iz opozicije fotografije gde tadašnji gradonačelnici, ministri nazdravljaju sa čašom šampanjca na ruševinama Maršalata, gde je sada Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Trajno izgubljeno vlasništvo države Srbije nad jednom od najkvalitetnijih i najreprezentativnijih mesta u prestonici. To nije važno. To je puj-pike, ne važi. A ovde gde trebalo dati na 99 godina jednu ruševinu, ubirati godišnji prihod 22,5% dobiti; 22,5% dobiti država Srbija bi 99 godina imala pravo…
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)
39/2 AL/MO
Hajte, ovako. Nisam ja dobacivao, niti sam vikao dok ste vi postavljali pitanje. Da li sam to mogao? Pa jesam. Neću to da radim. Znači, razgovaramo. Imaćete vi priliku opet da odgovorite, pa ću odgovoriti ja.
Hajde samo da izračunaju građani Srbije. Zamislite da je pre 10 ili pre 20 godina napravljen takav dogovor i da smo mi 10 ili 20 godina dobijali 22,5% od dobiti tog investitora, umesto što imamo ovo ruglo i ruševinu u centru grada i da smo 20 ili 10 godina imali memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije. A znate što ga nismo imali? Pa pre 20 godina oni koji su bili na vlasti, oni koji su dali u bescenje Maršalat i deo dvorskog kompleksa, oni nisu smeli ni da kažu da je 1999. godine izvršena NATO agresija. Oni nisu smeli ni da pomenu one koji su izginuli braneći zemlju 1999. ili 1998. godine. Oni nisu smeli da pomenu ni heroje sa Košara, ni sa Paštrika, ni da obeleže Dan sećanja na njih. Dakle, zato mene ni ne čudi što oni tako nešto nisu dozvolili.
Hoćete da pričamo o drugim stvarima? Kako to da niko nije pomenuo za sve ove godine što nije obnovljena zgrada u kojoj je stradalo 16 ljudi, zaposlenih u Radio televiziji Srbije? Jer vi mislite da je u redu da stoji ruševina od koje otpadaju delovi koji mogu da ugroze kako one koji prolaze, tako i one koji tu rade? U toj zgradi je ubijeno 16 radnika Radio televizije Srbije. Ne, ali to nije interesantno. Ta zgrada je mnogo starija od onih zgrada koje su 1999. srušene na uglu Nemanjine i kneza Miloša.
Hajte, ovako, postavite lepo pitanje. Ja vas ne čujem. Samo čujem šumove kada dobacujete. Lepo se javite.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Mogu i tri sata, mogu i četiri sata.

Vi ćete imati vremena da postavite pitanje. Ja sam vam samo rekao – nemojte širiti… Ja sam odgovorio na pitanje.
(Aleksandar Jovanović: Hajde odgovorite.)
Nemojte da širite dezinformacije.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste upravo rekli.)
Niko nikome nije hteo nešto da pokloni.
(Aleksandar Jovanović: Rekli ste da damo. To ste vi rekli.)
Koje davanje? Šta pričate? Šta da damo? Dva puta sam obrazložio o čemu se radi. Dati na korišćenje 99 godina. Je l' vam nije jasno? Dati na korišćenje na 99 godina. Posle 99 godina vraća se na korišćenje državi, ali je vlasništvo sve vreme države Srbije. Pravo svojine je vremenski neograničeno. Ako ga ograničavate na pet, 10, 90 ili 99 godina, to nije pravo svojine, nego pravo korišćenja sa jasno definisanim pravima i obavezama koje imate. A ako nekome nešto date da koristi 99 godina i taj 99 godina ima obavezu da vam isplaćuje 22,5% poslovne dobiti, o čemu pričamo? A da ne govorimo o investiciji koja je procenjena, ako se ne varam, minimum 750 miliona dolara. Znači, građani dobro da razmisle. Sa jedne strane imate ruševinu i ruglo i imate mogućnost da se to ukloni, da se tu izgradi kompleks, da se tu zaposle ljudi koji će ga graditi, da se tu zaposle ljudi koji će raditi njemu, da tu ostavljaju novac oni koji će dolaziti u Beograd, odsedati možda u tom hotelu, ako je reč o hotelu, a da ne govorim o jednom međunarodno-pravnom aspektu koji znači za imidž naše zemlje i za otvaranje vrata na nekim mestima gde su nam decenijama bila zatvorena. Hvala na pažnji.
40/1 MV/CG 17.35 – 17.45

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, više puta sam pominjan. Suzdržao sam se i nisam padao u vatru i u žar rasprave da odgovaram na to, ali s obzirom da se kraj rasprave bliži kraju, a da neko ni do dan danas nije trunčicu vaspitanja našao u sebi pa da ćuti dok se govori i da sasluša i pokaže da je dostojan duha parlamentarizma i ovog uvaženog doma, to ni ne čudi. Ja ću se truditi da budem veoma jasan i koncizan.
Dakle, više puta je pominjan slučaj tzv. slučaj Generalštab. Izrečene su polu-istine, potpune neistine, neretko i gluposti, od toga da imamo čoveka koji se hvali desetogodišnjom karijerom advokata a da nema pojma koja je razlika između optužnice i optužnog predloga, nema pojma, zbog čega bi pao na ispitu iz krivično-procesnog prava, kuku-lele njegovim klijentima, pa do toga da su ovde iznošene razno-razne neistinite kvalifikacije.
42/1 MV/IR 17.50 – 18.00
Zarad građana Srbije i opšte javnosti, ja ću još jednom da ponovim, a i da pokažem. Dakle, ništava i poništena odluka koju je poništila i ova narodna skupština o proglašenju ruševina Generalštaba za kulturno dobro doneta je u vreme kada je trebalo pokloniti srušen Maršalat, proslaviti to, kao što vidite, tadašnji vlastodršci sa sve otvorenim šampanjcem i tadašnjom ambasadorkom Sjedinjenih Američkih Država, kada je 4,2 hektara najekskluzivnije zemlje, koja je deo kompleksa koji je kulturno dobro pod zaštitom države, bez ikakve promene toga statusa, otrgnut od postojećih parcela i poklonjen ispod svake cene u trajno vlasništvo stranoj državi, za razliku od onoga što je bio ozbiljan projekat, ozbiljna investicija gde se daje na 99 godina na korišćenje, ne 4,2 hektara, već 2,9 hektara, i to sa pravom Republike Srbije da 99 godina prihoduje 22,5% prihoda. Ali, nije to glavni cilj i suština.
Taj slučaj, koji je čist primer nečega drugog što ću pomenuti, taj slučaj je imao za cilj tri stvari. Prvo – diskreditaciju državnog vrha Srbije. Drugo – izazivanje unutrašnje nestabilnosti. Treće, najvažnije – rušenje vlasti u Srbiji mimo ustavom i zakonima ove države propisanog načina. Upravo iz tog razloga je sve pokrenuto. I u jednom trenutku, podsetiću vas, u ozbiljnom sadejstvu i sabornosti sa lažnim mašinerijama medijskim, stvorenim da u Srbiji seju mržnju, razdor, da dele narod, pokrenuta je kampanja u kojoj su čak i predstavnici parlamentarne opozicije iznosili detalje, nekada delimične, nekada iskrivljene, nepotpune, iz nekih predistražnih radnji koje je sprovodio Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Ono što smo mogli da vidimo i u toku ove rasprave kada se govorilo o tom slučaju, a, dakle, ona tri cilja ne zaboravite, diskreditacija državnog vrha, izazivanje unutrašnje nestabilnosti, rušenje vlasti, odnosno smena vlasti u Srbiji na nezakonit i neustavan način, imalo je samo jedno za cilj, a to je rušenje predsednika Aleksandra Vučića sa vlasti. To potvrđuju i one najave koje su upravo dolazile od strane pojedinih predstavnika parlamentarne opozicije, koje su direktno pucale na predsednika Vučića i govorile o njemu kao o nekome ko će biti optužen, ko će biti procesuiran, kome će se suditi.
Šta je poenta svega? Pa, poenta svega je pokazati da u Srbiji funkcioniše inkvizicija. A šta je glavna odlika inkvizicije? Ne da se na sudu dokaže krivica, nego da na sudu optuženi dokazuje nevinost. To je upravo ono što sam ja lično o sebi čuo ovde u ova tri dana bezbroj puta – otiđite i dokažite da ste nevini. Hvala vam na toj ponudi da budem deo inkvizicije. Ne pada mi napamet. Imam protiv toga da se borim na svaki mogući način.
Izrečena je jedna notorna glupost, kaže – hoćete da srušite simbol otpora ovoga naroda i da ga lišite statusa kulturnog dobra. Ono ruglo i ona ruševina simbol otpora? Simbol otpora ovoga naroda su ljudi koji su položili život 1998. i 1999. godine braneći otadžbinu. A koliko ste perfidni i pokvareni u svojim namerama da istrgnete iz konteksta nešto i upotrebljavate ga ne u korist ovoga naroda i države, nego svog političkog ćara, govori i slučaj moje koleginice i uvažene ministarke Paunović. Jer, ko je hteo da bude iskren, pogledao bi njeno gostovanje u emisiji od početka do kraja, pa bi video o čemu je govorila Snežana Paunović, koja je ona i njena porodica i više od 250 hiljada Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije žrtve etničkog čišćenja.
Dakle, to je i Snežana Paunović i njena porodica i svih 17, ako se ne varam, hiljada Srba Pećanaca i preko 240 hiljada Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije. Srba, hvala Bogu, još na Kosovu i Metohiji ima. Može li neko da mi pokaže jednog jedinog Turčina, Egipćanina ili Aškaliju koji je ostao na Kosovu i Metohiji? To vam nije palo napamet da kažete, nego ćete da se ostrvite na nju, ne zbog Snežane, nego opet da biste rušili Vučića. To je vama važno. Nije vam važna istina.
42/2 MV/IR
Simbol, dakle, otpora ove zemlje su oni koji su za nju položili život, oni koji su dali deo tela ili postali invalidi. Niste ih videli. Niste ih videli. Stideli ste se i vi u Novom Pazaru Nasera Vučelja kao čestitog i dobrog muslimana, Bošnjaka iz Srbije koji je na Košarama položio život zajedno sa Srbima i sa Mađarima i sa ostalim borcima.
(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje s mesta.)
Neko je pomenuo reč nedostojnost. Pa pustite, samo dokazuje nedostojnost sedenja u ovom visokom domu. To je nedostojnost.

Dakle, narod Srbije je Vučića izglasao kao dostojnog sa više od dva miliona i 250 hiljada glasova. To je potvrda dostojnosti. Vi možete da sanjate o tome. Možete samo da sanjate. A glasao ga je zato što mu veruje, zato što ceni rad, marljivost, razboritost i zato što vidi da gde god ode u svet bori se za Srbiju, a ne protiv Srbije kao što to rade mnogi od vaših kolega koji su apsolutno nedostojni ovde da sede. Dakle, ko je dostojan ili ne da sedi ovde ili da sedi u Vladi i da radi svoj posao, to odlučuju građani Srbije.
(Rastislav Dinić: Nek raspiše izbore.)
Pa raspisaće izbore.

Dakle, i ovim ću da završim, uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci. Čast mi je i ponosan sam što sam deo ove vlade i što se borim, pa borim se i za srpsko kulturno nasleđe zbog onoga ko je izrekao glupost notornu. Kaže – pogazili ste srpsko kulturno nasleđe. Pa srpsko kulturno nasleđe pogazio je onaj koji je 15 godina držao zamandaljen i zatvoren Narodni muzej, a ova vlast ga je otvorila. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj koji je deset godina držao zatvoren Muzej savremene umetnosti i sram ga bilo zbog toga. Nije im padalo na pamet da ga otvore. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj kome nije malo na pamet da 60 godina promeni krov na Ravanici, a ova vlada ga menja i sređuje. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo svako kome je milija kvazi komunistička konstrukcija od onoga što nam je ostalo i od Nemanjića i od Lazarevića i od Brankovića.
E, protiv takvih ću se boriti na svakom mestu i čast mi je što ova vlada, i Miloša Vučevića prethodna i ova vlada prof. Macuta je ona koja će otvoriti i Srpski istorijski muzej kao potpuno novi, kome niste preko pola veka našli sedište i novu zgradu, koja će otvoriti prvi put Arheološki muzej na Savskom trgu, koja će u Paraćinu otvoriti Muzej staklarstva, koja je otvorila Muzej ćirilice u februaru ove godine, koja će otvoriti i novu Galeriju Milene Pavlović Barili u Požarevcu, koja će izraditi, uveren sam, u budućnosti i Prirodnjački muzej i Muzej Nikole Tesle i koja će obnoviti Manasiju i koja će se o srpskom kulturnom nasleđu brinuti kao o srpskom, domaćinski i na pravi način, i napokon skinuti sa sebe okove postjugoslovenstva i onoga što nas je odvuklo na dno. Hvala vam i živela Srbija!

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, slušajući izlaganje predstavnika predlagača, setio sam se jedne misli iz jednog staroantičkog priručnika za retoriku. Naime, Isokrat je negde na prelazu 5. u 4. vek pre naše ere ostavio iza sebe jedan spis koji se zove "Saveti Demoniku" i tu je, govoreći o onome ko bi koristio taj udžbenik, taj priručnik, rekao da kada nekoga napadaš za nešto, trudi se da budeš konkretan, jasan, kratak i vrlo koncizan, jer ako nisi takav, onda važi pravilo – što je um plići, to je jezik duži.
Mi smo upravo mogli da prisustvujemo takvoj jednoj optužbi, potpuno neutemeljenoj, paušalnoj, a ja bih čak rekao – u mnogo čemu zasnovanoj, nepristojnoj svakako po dobacivanjima, čak bih dodao na to – i u potpunosti zasnovanoj na autoprojekciji. Ja ću to pokušati vrlo jednostavno, kratko i koncizno da dokažem.
Ja bih vas zamolio, gospođo predsednice, kao što smo i mi slušali, tako da budemo i slušani. Onaj ko ne želi da sluša, to je pravo predsednika Narodne skupštine, svakako.
Dakle, krenuću od onoga gde sam i ja lično napadnut. Neću da kažem da mi imponuje nivo opsesije mnome, mojim imenom, prezimenom i onim što sam radio, jer bi to onda značilo da pridajem neku veliku pažnju ličnosti i delu onoga koji je to iznosi, ali držimo se činjenica.
Rečeno je da smo mi hteli da poklonimo Generalštab, da ga damo Amerikancima. E, zarad interesa javnosti, građana Srbije, da kažemo prvo sledeće. Niko ruševine Generalštaba nikome nije hteo da pokloni. Gde je autoprojekcija?
32/2 VS/LjL
Oni su 2006. godine poklonili deo kompleksa pod zaštitom države kao spomenik kulture, ruševine Maršalata na Dedinju, prodajući, verovali ili ne, površinu od 4,2 hektara za 230 evra po kvadratu. Čak su ga dali i ispod minimalne procenjene cene sa kojom je izašla poreska uprava.

Dakle, oni su ga poklonili ispod procenjene minimalne cene, dali ga da se na tom zemljištu, najekskluzivnijem u Srbiji, najekskluzivnijem u Beogradu, bez obzira što su bez ikakve procedure, bez poštovanja bilo kakvog propisa, otcepili deo parcele koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture, da se na tom prostoru podigne ambasada SAD. Dakle, svi znamo da su ambasade eksteritorijalne. Oni su, dakle, deo naše zemlje, u srcu Beogradu, deo čak i dvorskog kompleksa, poklonili u svojinu drugoj državi.
Gde je autoprojekcija? Ima li toga kod Generalštaba odnosno kod ruševina Generalštaba? Pa, naravno da nema. Prvo, zašto? Prostor na kome se nalaze ruševine Generalštaba i Ministarstva odbrane, nije 4,2 hektara, nego je 2,9 hektara.
Drugo, to zemljište je bilo planirano da se da na korišćenje na 99 godina, ne da se pokloni, ne da se otuđi, nego da se da na 99 godina, da se u tu lokaciju investira najmanje 650 miliona dolara, i da država Srbija u narednih 99 godina ima pravo na 22,5 posto dobiti od kompleksa koji će biti tu napravljen. To je što se tiče ekonomske računice i ne govorim o tome da na prostoru na kome su NATO bombarderi u toku agresije 1999. godine srušili, je trebalo da bude podignut Memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresiji. Dakle, eto dokaza da je reč o autoprojekciji, oni dali u bescenje, oni poklonili 4,2 hektara dali ispod svake cene, dali trajno u svojinu i napadaju nas. Kažu, menjali Ustav da bi stavili pravosuđe pod kontrolu, da li je to ovo pravosuđe što ga oslobađa za sve živo što priča i što ne priča, gde tuži svakoga kada ne može da istrpi i malo jaču kritiku.
Da li bi neko za mene čuo da nije Aleksandra Vučića, pa to nije ni važno. Ja se ponosim što sam deo tima Aleksandra Vučića, da li bi neko za Aleksića čuo da nije Verice Kalanović ili Mlađana Dinkića, ne bi niko čuo.
Ja se ponosim što sam deo tog pobedničkog tima. Kažu, pazite drugu autoprojekciju, Srbija za vreme vaše vladavine postala je najsiromašnija zemlja u Evropi. Ljudi, o čemu vi pričate, to je ta autoprojekcija, jer ta vlast, ta bivša vlast, nam je ostavila svega milion i 865 hiljada zaposlenih i preko 764 hiljade nezaposlenih.
33/1 JD/JG 15.25 – 15.35
Pazite, ljudi, ukupan broj zaposlenih kao njihov minuli rad na vlasti, desetogodišnjoj vlasti u Srbiji je bio preko 764.000 nezaposlenih ljudi u našoj zemlji.
Kaže – nema razvoja, nema napretka, nema para za zdravstvo, nema za nauku, nema za obrazovanje. Koliko ste ostavili naučno-tehnoloških parkova u Srbiji? Ja koliko znam ova Vučićeva vlast je podigla jedan u Beogradu, jedan u Novom Sadu, jedan u Nišu, jedan u Čačku. Podigla je Data centar u Kragujevcu, podigla je jedan NTP u Kruševcu. Koliko ste vi to podigli?
Kaže – na šta nam liči zdravstvo? Ja ću biti malo direktniji oprostite, gospodine, predsedniče Vlade. Koliko ste bolnica podigli? Pa, koliko ste kada ste bili na vlasti? Evo, pitajte ga? Pa, bio vam je predsednik stranke na vlasti, pa je bila njegova stranka iz koje je pošao na politički put svoje karijere na vlasti. Pa, koliko su oni sredili bolnica?
A, ova vlast, pazite sledeće, ne samo Klinički centar u Nišu, ne samo Klinički centar Srbije u Beogradu, ne samo što se radi Klinički centar u Novom Sadu i planira u Kragujevcu, da, to je „Dedinje 2“.
Ko se seća Zorana Radojčića? Pa, ja ću da ga se sećam kao otac dece, jer je on kao gradonačelnik započeo ideju podizanja „Tiršove 2“. I ta „Tiršova 2“ sada dobija svoj konačno obličje, o tome je govorio i predsednik Vlade.
A, vi maknite malo dalje iz svojih limboa. Otiđite u Vranje da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Leskovac da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Pirot da vidite potpuno renoviranu bolnicu, otiđite u Prokuplje, otiđite u Novi Pazar, otiđite u Loznicu, otiđite u Aranđelovac, otiđite u Sombor. O čemu pričate? Gde vi ljudi živite?
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje sa mesta.)

Da li mogu ja da nastavim, gospođo predsednice?
Dakle, ono što smo mogli da čujemo i što je deo programa jeste, da pored mahanja Ustavom Srbije najmanje je stalo do Ustava Srbije.
Ustav Srbije u svom članu 4. nemojte da izvlačite jedan stav, pa da ga citirate. Ja razumem vašu pravnu nepismenost, razumem da ste diplomirani ekonomista, a ne diplomirani pravnik, pa da ne umete da tumačite pravnu normu.
Ustav Srbije u članu 4. vrlo jasno kaže – pravni poredak je jedinstven, uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos te tri grane vlasti zasniva se ravnoteži i međusobnoj kontroli, gospodo.
Ono što u američkom Ustavu stoji kao „checks and balances“ u našem Ustavu su ravnoteža i međusobna kontrola. Vlast nije pravosudna, vlast nije tužilačka, vlast je sudska.
A, ono što je dodatak priči da ste sve zasnovali na autoprojekciji. Vi pričate nekome o medijima koji seju mržnju, podelu i razdor u Srbiji. Vaše tajkunske laži i mašinerije medijske koji ste instalirali pre više od šest godina koje seju i
33/2 JD/JG
šire mržnju u Srbiji među narodima, među građanima, među narodima različitih nacionalnosti koje šire među ljudima u istim porodicama.
E, to je ono što je eskaliralo, jer te laži i mašinarije koje ste instalirali, one su vam poslužile da iznosite vaš ekspoze laži i izmišljotina u koji ste poverovali sami, pa onda očekujete da će poverovati i drugi.
Ako bih nešto zamerio vlasti čiji sam deo, to je što je dopustila da se takve stvari u Srbiji zapate, da neko instalira svoju laži-mašineriju u Luksenburgu, a da u Srbiji širi laži, neistine i obmane i da ne može da mu fali dlaka s glave zbog toga, niti za bilo kakvu neistinu i laž ili obmanu koju izrekne da odgovara.
Zato možete čestite i časne ljude da optužujete i da su ubice i da su lopovi, nećete to da kažete na konferenciji za novinare, to ćete da kažete samo ovde u plenarnom zasedanju.
Dakle, ako ste mislili da će neko da vam ćuti na to i da prihvata, e pa neće. U jednoj stvari ste u pravu, jedna mala grupica ljudi je u pokušaju da uzurpira državu, a ta grupica se sjatila u javno-tužilačkoj organizaciji. Vrlo moguće.
Evo, ona vaša druga sa liste ove što će da vas počisti i da vas skloni iz Skupštine, ona vam je slika i prilika kako izgleda taj prototip, tog samostalnog i nezavisnog tužioca, ona koja širi rasnu, versku, nacionalnu mržnju i netrpeljivost. To je upravo to.
I onda očekujete da će neko da vam se skloni sa puta, neko ko je posvetio svoj život politici i političkoj borbi, da vam se skloni sa puta kada vidi da taj ko je uzurpirao deo države, koji lažno optužuje, ne mene zbog mene, nije im važan ni Selaković, ni to što je bio ministar u Vladi, ne, važno im je…
Da, bio sam u više Vlada ministar, nemam problem sa tim, ja se tim ponosim, apsolutno, i sa svim što sam radio i svim što sam ostavio iza sebe. Za svaki resor to mogu da vam kažem, ali kada vidim da me optužuje tužilac koji ide na blokaderske skupove, kada vidim da vašim kolegama u opozicionim poslaničkim klupama i ovim kvazi medijskim mašinerijama daje selektivno informacije ili lažne informacije i sprovedenih predistražnih radnji, pa naravno da ću protiv toga da se borim svugde i na svako mesto.
Ne pada mi na pamet od toga da odustanem, kao što vi ne odustajete od studiranja koje traje deceniju, dve, možda i duže, ja neću da odustanem od političke borbe za bolju Srbiju.
To što sam prepoznati kao deo političke grupacije za koju se kaže da je od Srbije napravila najsiromašniju zemlju u Evropi, za koju se kaže da gradimo auto-puteve i brze puteve koji nemaju nikakvu ekonomsku opravdanost, koji su bez veze.
Dakle, građani Srbije dobro da znaju i da čuju, ne treba nam ni Miloš veliki da spoji sve od Beograda do Požege, pa posle od Požege preko Arilja, Ivanjice, Duge Poljane, Sjenice prema granici sa Crnom Gorom.
Ne treba nam ni Moravski koridor, to je njihovo mišljenje, da spoji od Užica, Požege, preko Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje. Trstenika, do Kruševca, Ćićevca, Varvarina, pa dalje prema Nišu, Pirotu ili prema Leskovcu i Vranju.
Ne treba nam ni Dunavska magistrala koja će da spoji prvo deo od Požarevačke petlje, pa do Golupca, a kasnije, Bože zdravlja i preko Majdanpeka, pa sve do Brze Palanke, Kladova i Negotina.
Ne treba nam ni Fruškogorski koridor koji, uveren sam da će uskoro da spoji Novi Sad sa već završenim auto-putem od Rume do Šapca do Loznice, ili od Slepčevića do Badovinaca.
33/3 JD/JG
Ne treba nam, dakle, ništa od toga, ni brza pruga. Šta je njima važno i šta njima treba? Njima treba samo da su oni na vlasti i da ne rade ništa od ovoga. I dalje da ne renoviraju ni jedan dom zdravlja, ni jednu bolnicu, da ne podignu ni jedan jedini novi naučno-tehnološki park, da ne renoviraju ni jednu jedinu školu, a kamoli da pričamo o naučnim institutima u kojima su u njihovo vreme naučni radnici radili za bedu od plate.
34/1 TĐ/IR 15.35 – 15.45
Ova vlast je naučne radnike izjednačila sa nastavno-naučnim radnicima na univerzitetima da bi danas ti naučni radnici imali čak i veće plate od zaposlenih na univerzitetima. Što da nije možda to njihova vlast uradila? A njima je…
Pa vi prvo završite fakultet, pa se onda javljajte da možete uopšte da pojmite šta je to naučni institut.
Dakle, optužiti vlast u čije vreme je 28 država povuklo priznanje takozvanog Kosova da predaje i da izdaje Kosovo i Metohiju. Pa gde vi živite, ljudi? Izađite malo iz tih društvenih mreža. Dođite i pod neki šator sa narodom, pa da čujete malo taj narod i da vidite i da čujete i da razgovarate, da ne živite u nekim paralelnim svetovima gde se kaže da Srbijom vlada hibridni režim koji tera ljude mimo svoje volje da glasaju za nekoga. Ja mislim da je ovde ozbiljno zakazao zdravstveni sistem Srbije i ja ću preneti ministru Lončaru ovo. Ovim stvarno neko treba ozbiljno da se pozabavi.
A ovo što smo ipak danas mogli da vidimo i da čujemo dokaz je koliko smo i diktatorska i nedemokratska i zemlja u kojoj se ne čuje nikakav disonantni ton ili glas koji se ne slaže sa onim što govori vlast. Ova vlast, uveren sam, imaće i poverenje građana u budućnosti, nastaviće da niže pobedu za pobedom. Ono seme mržnje i razdora koje ste posejali među ljudima neće pustiti klicu, a Srbija će biti ujedinjena i nastaviće da pobeđuje. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani građani, slušao sam pažljivo i ne znam da li onaj ko je izgovorio ove reči, prvo, da li je svestan šta je izgovorio, koji je logički sklop uopšte svega toga, ali na neke stvari moram da reagujem.
Jadno je i žalosno da živite u gradu u kome postoji fakultet na čiji se Dan fakulteta poziva dekan albanskog filozofskog fakulteta iz Prištine kao počasni gost. Žalosno i jadno je da na odsecima koji su čisti identitetske discipline, kao što je Odsek za istoriju tj. Departman za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu, za devet godina uprave, iste te uprave koja je pozivala sa Kurtijevog albanskog filozofskog fakulteta dekana kao počasnog gosta u Niš, Departman za istoriju sa 16 zaposlenih bude sveden na sedam zaposlenih sa vrlo jasno predstavljenim razlogom zašto to rade, a radili su to sa ciljem da u potpunosti ukinu Departman za istoriju, jer, znate, on školuje nacionaliste.
I o svemu tome onaj koji je malopre meni uputio optužbe da pomažem ili da kumujem da se rastura, ništa ni da se rastura, nego ono što je zdravo, što je normalno, što je dobro i što je državotvorno da se sačuva, da godinama živi u gradu u kojem mu ne smeta što se ne zove dekan iz Kosovske Mitrovice sa jedinog legalnog univerziteta Srpskog na Kosovu i Metohiji, već se zove albanski dekan iz Prištine i predstavlja u Nišu kao počasni gost. I to vam godinama ne smeta, to vam je sve u redu, ali vam smeta kada se pobuni većina profesora Departmana za istoriju i kažu – nećemo da budemo pod ovakvom upravom koja nas teroriše. A od sedmoro, to je uradilo petoro njih, i tih petoro nisu važni, ali vam je važna profesorka koja uz svoju objavu kači pesme Marka Perkovića Tompsona.
(Đorđe Stanković: Ko?)
Znate vi koja. Ona što je rekla da će motkama da nas tera iz Niša do naplatne rampe. To profesorka Univerziteta? Znate vi vrlo dobro koja. Ima veze. Ima veze. Ona je tamo zaposlena. Kakve veze ja imam sa ovim što ste vi pričali. Ajte malo se upristojite. Ajte malo se upristojite. Ajte malo se upristojite.

Idite malo do one predškolske ustanove „Meda“, koju vam finansira grad Niš. Jer ja mogu da slušam vaše besmislene i odvratne optužbe, kakve god one bile, vi ne možete da čujete jednu jedinu kritiku na vašu izmišljotinu. Imate profesorku…
(Đorđe Stanković: Ko?)
Pa znate vi dobro koja. Nije Niš velika čaršija. Znam i ja. Neću da izgovorim. Neću da prljam usta. Znači, ako je neko… Mene to ne iznenađuje. Zašto? Zato što u drugom gradu u Srbiji takođe imate nekoga ko se raduje uz Tompsonove pesme, koji vam je ideološki vođa, a to je Dinko Gruhonjić, koji se diči svojim imenom koje nosi, koje je nosio najzloglasniji upravnik logora „Jasenovac“. I ne čudi me kada je neko ko je
15/3 AL/CG
došao iz druge zemlje, kada je neko ko ne pripada većinski našem narodu, kada neko godinama seje i širi nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost, koji bukvalno je instaliran i stvoren da privlači nekoga da mu nešto loše učini, i hvala bogu, u Srbiji se to nije dogodilo, ali me čudi kada u Nišu…
(Jelena Milošević: Ko?)
…pričam o onome ko je većini blokadera ideološki vođa, a to je Sabahudin Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Vama je to smešno. Vama je smešno kada neko kaže da Srpska pravoslavna crkva: „zapišava teritoriju gradnjom crkava“. Vama je smešno kada neko kaže da je Srbija deponija za ratne zločince. Vama je smešno kada neko kaže da će crkve pretvarati u noćne klubove i pabove.
16/1 MV/VZ 12.30 – 12.40
Vama je smešno kada se neko organizovano protivi podizanju spomen hrama na mestu gde se dogodila novosadska racija. Vama je smešno kada neko takav blagosilja paljenje državne zastave Srbije u Novom Sadu. Vama je smešno kada profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu u svojim objavama kači pesme čoveka koji slavi ubijanje srpske dece u Jasenovcu i u sistemu koncentracionih logora u tadašnjoj Hrvatskoj, u vreme Drugog svetskog rata. Slobodno se smejte, to mnogo više će govoriti o vama, nego što će govoriti o tim nesrećnim ljudima koji su zalutali na srpske univerzitete.
Što se tiče toga da ako sam i nekome pomogao u nameri da formira fakultet srpskih studija, pa lično smatram da je to nešto čime ću se ponositi ja i moji potomci dokle postojimo. I to sam, ako sam i pomagao i ako sam mogao nešto da pomognem, počastvovan bio da tako nešto uradim. Kamo sreće da je tu ideju poslušao neko drugi pre pet, deset ili petnaest godina i uradio to.
U svakom slučaju, evo i javno ovde da kažem, ako još nešto mogu da pomognem u formiranju fakulteta srpskih studija, slobodno, evo pozivam sve one hrabre, odvažne ljude sa moralnim kredibilitetom i integritetom, koji su u tome učestvovali, da me slobodno pozovu, gde god mogu nešto da pomognem pomoći ću, a pogotovo ću pomoći da se formiraju novi departmani i novi studijski programi. Isto važi i za najavljeno formiranje univerziteta Sveti Sava. Jer, ono što je zdravo, čestito i što je rodu i Bogu verno treba sačuvati da ne prođe po sistemu sindroma trule jabuke.
Hvala vam i živela Srbija!

Treba pojasniti. Treba pojasniti zbog građana koji ovo slušaju, koji prate ovo zasedanje i gledaju. Dakle, kada sam govorio o pojavi zvanoj Dinko Gruhonjić…
(Vladimir Pajić: To je građanin, nije pojava.)
To je pojava. To je pojava koja bi u svakoj drugoj državi odgovarala pred pravosudnim organima zbog toga što u ubedljivoj većini građana ove države…
(Jelena Milošević: Pa jesmo li mi pravna država? Što ne odgovara?)
(Poslanici opozicije pričaju u glas.)
Vidite ovako, poštovani građani Srbije, krivo mi je što ovo ne mogu ljudi da čuju, u kojoj kakofoniji su se oglasili ovde na pomen Dinka Gruhonjića, koga moraju da brane. Oni takve moraju da brane, oni takve moraju da čuvaju, oni takvima moraju da polažu račune. Pa pitajte vaše tužioce što ga nisu hapsili.
(Jelena Milošević: Naše tužioce?)
Vaše. Vaše one blokadere u Novom Sadu, vaše, njih pitajte, tako je.
Dakle, Dinko Gruhonjić je pojava koja je postala univerzitetski profesor a da nikada nije bio na tom fakultetu ni saradnik u nastavi, ni asistent, ni docent. Čovek je preko nevladinog sektora i raznoraznih nazovi projekata uspeo da se ušunja i postane univerzitetski profesor. Ta ista pojava širi rasnu, versku, nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Taj isti čovek, koji je vaš ideološki vođa i zbog koga ovako skačete kao opareni da ga branite, ponaša se na način takav…
(Jelena Milošević: Sram vas bilo.)
Tako je, sram ga bilo i sram bilo svakoga onoga ko ga brani.
Neki nesrećnici su ga napali fizički, nikome to ne želim, napali su ga fizički, udario mu je neko šamar pre mislim 15, 16 godina. Ti ljudi su dobili preko 12 godina zatvora. Za šamar preko 12 godina zatvora su dobili, mislim da su bili trojica ili četvorica ljudi, nemojte mi zameriti.
Sa druge strane, ono što je malopre izrečeno je na bruku i na sramotu. Pa vama taj čovek koga vi napadate i napadate mene što sam ga ja pomenuo, vama taj čovek izgovori u lice da se diči time što nosi isto ime kao Dinko Šakić i vi meni pričate da ja svojim govorima izazivam neki budući Jasenovac i neko buduće stradanje. Pa sram vas bilo kako ste bili u stanju to da kažete. Sram vas bilo!
Dakle, čovek koji se diči time da nosi ime kao upravnik logora Jasenovac, čija je žena Nada Šakić ubijala srpsku decu u logoru za decu, taj isti koji priča da Srpska pravoslavna crkva gradnjom hramova zapišava teritoriju. Pa sram vas bilo da branite takvu osobu. Taj isti koji govori, koji piše članke sa socijodarvinističkom teorijom gde priča da Srbi u Banja Luci imaju uzak pogled i usko čelo zato što se kao narod ukrštamo međusobno i zato što nas proziva incestoidnim. Vi takvu pojavu branite, takvu pojavu. I mene napadate što ja govorim popu pop, a bobu bob i što je crno crno, a belo belo.
(Jelena Milošević: A Generalštab Generalštab.)
Pa možete slobodno da me povučete za taj Generalštab, evo, kao što to radite sve ovo vreme. Slobodno. A to inače i radite.
Dakle, što se tiče vaše vedete koja pušta Tompsonove pesme, što se tiče vaše vedete sa Filozofskog fakulteta u Nišu koja u svoje objave pušta Tompsonove pesme, reč je o redovnom profesoru Filozofskog fakulteta na istoriji starog veka, Ireni Ljubomirović. Dakle, profesorka istorije koja pušta u svoje objave Tompsonove pesme. Ljudi, jeste li vi svesni o čemu pričate i koga vi branite? Jesu li to vrednosti za koje se vi zalažete?
16/3 MV/VZ
(Jelena Milošević: Sram te bilo.)
Sram vas da bude.
17/1 MZ/MO 12.40–12.50
Nemam razlog da se sramim ni zbog čega ovoga što sam rekao, a vi koji ste, da pojasnim jednu stvar, vi čije su političke vođe i prvaci…
(Narodna poslanica Jelena Milošević dobacuje.)
Mogu da ponovim. Hoćete li vi da mi zabranite?

Uvažena gospođo predsednice, ja sam juče govorio o tome, neću to da ponavljam, ali je vrlo važna stvar i vi ste se malopre dotakli toga u odgovoru na konstataciju jedne poslanice. Oni su stvorili atmosferu u kojoj oni, kroz svoje tajkunske medije i u savezništvu sa onim delovima državnog sistema koji im se privoleo i pribegao im, oni treba da sude, oni treba da optužuju i nije im potreban nikakav sud. I oni treba da nam promovišu šta je to pravi sistem vrednosti, taj koji zastupa Irena LJubomirović iz Niša i Dinko Gruhonjić iz Novog Sada.
E, vidite jednu stvar, dokle god mogu da govorim, o takvima neću da ćutim, nego ću da govorim vrlo otvoreno i vrlo javno, a pogotovo kada neko zbog mog odgovora na tu temu pokušava mene da proglasi nekim ko će biti izazivač nekog novog Jasenovca ili nekih novih Prebilovaca.
Samo da vas podsetim, u prethodnih godinu i po dana mogli smo da čujemo raznorazne predstavnike i vanparlamentarne opozicije, koji nam kažu da smo mi u stvari krivi što se nama dogodio Jasenovac. Je l' to rekao onaj Božo Ratkapna? Kaže – što se nisu branili Srbi? Bravo, braćo Srbi, niste se branili, pa normalno je da vam se to dogodilo. Dakle, samo da vas podsetim, na takve stvari neću da ćutim uopšte. Kao što neću da ćutim ni na sve to u vezi za Generalštabom i kao što neću da ćutim da ste upravo vi koji predstavljate tu tezu i tu optužbu uništili jednu odličnu investiciju za ovu zemlju, koja je mogla da donese blizu milijardu i po dolara u Srbiju, koja je mogla na mestu ruševine da podigne ozbiljan memorijalni centar stradalima u NATO agresiji i koja je mogla da pomogne i Srbiji i srpskom narodu u novim i u novostvorenim geopolitičkim okolnostima, ali vama to nije važno.
I Milenko Jovanov je juče objasnio kako je to rađeno i na to, ko god zloupotrebio govornicu i rekao nešto, optužio ili mene ili Vladu ili predsednika koji vam je krajnji cilj u svemu tome, naravno da neću da ćutim i naravno da ću da se javim i da ću argumentovano da se borim.
(Narodni poslanik Dušan Nikezić dobacuje.)
Šta ste rekli? Koliko ste vi vrhunski ekonomski stručnjak, koji se dobro razume u javne finansije, upravo je to toliko to i urađeno. A ovde je, evo, Dragan Glamočić pre neki dan vas doveo u šah-mat poziciju da niste znali gde je levo, a gde je desno. Šta dobacujete? Kakav falsifikat? Šta vi znate o tome? A šta vi znate o tome? Ja vas pitam – a šta vi znate? Šta vi znate? Šta vi znate o tome? Recite mi – šta znate?
17/2 MZ/MO
Hajde, evo, izvolite, recite šta znate. Osim onoga što je korumpirani blokaderski tužilac dostavljao pojedinima iz vaših poslaničkih redova, šta znate o tome? Onaj koji je davao službenu dokumentaciju i time kršio, direktno krivično delo, ali njemu to nije prvi put, pošto se on inače bavi ilegalnom gradnjom stanova, pa je i to mogao da radi.
Dakle, sve vreme, šta vi radite? Pričate priču – korupcija ruši, korupcija ubija. Još uvek niste odgovorili koja je korupcija ubila devojku sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Još uvek to niste rekli i ne smeta vam što su ruke i dekana i rektora krvave zbog toga. I ne smeta vam što se onda izvodi performans na balkonu Rektorata, da bi zabašurio smrt i gubitak jednog mladog života. To vam ne smeta. Vidim da vam ne smeta.
Poslušaću vas, uvažena gospođo predsednice, i staću ovde. Tako da, hvala vam na prilici da odgovorim na ovakve brutalne laži.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko. Reagujem na ovo - da sam iole moralan i čestit, podneo bih ostavku, pa bi otišao lepo u sud i dokazao da nisam kriv. Vrlo interesantno. Na osnovu izrečenog, ja mogu samo da budem potpuno siguran da čovek veze nema sa pravom, ni sa zakonom, pa da zna da niko ne mora na sudu da dokazuje nevinost, već se na sudu dokazuje da li je neko kriv ili ne, a dokaze o takvom nečemu predstavlja onaj ko je tužilac.
U ovoj konkretnoj stvari vi niste slušali nikakvu moju ličnu…
(Radomir Lazović: Vaše bravure će ući u istoriju.)
I to mi je drago. Hvala vam. Uveren sam da ćete nekada naći vremena i za čitanje, pa ćete se baviti malo i tim bravurama, kada već niste mogli da završite studije.
Dakle, nije reč bila ni o kakvom mom ličnom tužnom slučaju, to je tuga i beda srpskog pravosuđa. To je tuga i beda srpskog pravosuđa.
I nije to nikakav javni tužilački službenik, nego je to dečko koji se bavi kriminalom, a kriminal je sledeće. Ovo je zgrada čijih je 30% vlasnik čovek koji radi u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Sagradio je čovek, mimo građevinske dozvole, evo ga ovde izvod dozvole… Evo, dečko sagradio jedan podrumski nivo više i dva sprata više. Pričam o tome na koga se žali ovaj vaš. Evo ga ovde upisan u katastru, taj isti koji govori na vašim blokaderskim skupovima. I zašto govorim? Zato što ste, kao što ste učinili normalnim političko delovanje nekoga ko je na čelu univerziteta, tako vam je potpuno normalno i politički ogoljeno delovanje nekoga ko radi u pravosudnim organima. I ti isti koji rade u tim organima kada učestvuju u ovakvim predmetima… Pa naravno da ću to da govorim. Kada ne učestvuju onda ću to da pohvalim zato što je njihov posao da ne učestvuju u političkog životu. To sam rekao, vi možda niste dobro čuli, ali naravno da ću uvek da govorim kada učestvuju u političkom životu ljudi koji su aktivni učesnici i određenih sudskih predmeta sa strane pravosudnih organa. Ne, ne, tako je rečeno. Možda niste dobro razumeli, ali evo sada sam objasnio dodatno i verujem da vam je sada jasno.
Sa druge strane, dokle me takvi optužuju, ljagaju i rade direktno protiv države sa onim ciljevima koje sam ja juče naveo, a koje ste veoma dobro slušali, i hvala vam na tome, vrlo pažljivo, uveren sam da ste nešto i naučili i to je dobro, ne pada mi napamet da se povlačim i da ustuknem njima jer njihov cilj nije da se utvrdi istina i njihov cilj nije da se utvrdi eventualna odgovornost pojedinaca. Njihov cilj je sve ono što sam naveo juče, a to je i izazivanje unutrašnje institucionalne nestabilnosti, to je stvaranje uslova za nasilnu i vanustavnu i vanzakonsku promenu političkih organa vlasti, a protiv toga ću se boriti svugde i na svakom mestu, pa i ovde dokle sam ministar u Vladi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Hajde malo da napravimo rekapitulaciju.
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)
Hvala Bogu.
Dakle, vi imate inače jednu izraženu sklonost, jedan deo parlamentarne opozicije, da započnete neku temu, pa kada bude pobijena argumentima, onda vas optužuje, eto vi ovde govorite van teme, eto vi se ovde bavite stvarima o kojima se ne raspravlja, vi nas vređate, vi nama govorite ovo, vi nama govorite ono. Naravno da ću na iznesene neistine svaki put i uvek da odgovorim. Žalosno je što prethodnik, koji je sada izneo gomilu neistina i gluposti, nije bio ni u temi, ni u sali kada sam ja odgovarao takođe jednom njegovom kolegi na gluposti koje je izneo.
Pa, pošto je ovde rečeno da ja govorim o Tompsonu i drugim glupostima, dakle hajde prvo to da razrešimo. Ja sam ovde optužen da sam pružao podršku i pomoć stvaranju, pardon rušenju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Eto vidite, to je prva laž. Zašto? Do formiranja fakulteta srpskih studija dolazi na inicijativu zaposlenih univerzitetskih radnika na odsecima za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost.
23/2 TĐ/VZ
(Rastislav Dinić: Imena.)