Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, sa velikom pažnjom pratim izlaganje uvaženog kolege. Ne bih se sa njim složio možda u jednoj stvari, kaže – U modernim i dobro organizovanim državama čak se ni ne zna kada se biraju javni tužioci. Bogami se zna, i te kako. Da to nije toliko beznačajna funkcija, ne bi Džon Kenedi svog rođenog brata doveo na to mesto.
Prema tome, to je i te kako važna funkcija iz jednog jednostavnog razloga, što politiku krivičnog progona u svakoj modernoj i dobro organizovanoj državi diktiraju zakonodavna i izvršna vlast, a sprovodi je policija i javno tužilaštvo.
Zato je za svaku dobro organizovanu državu od izuzetne važnosti i koji će biti profesionalni kvaliteti onih ljudi koji su izabrani i koji će obavljati javno-tužilačku funkciju.
Mislim da smo u jednoj stvari zaista dosta napredovali i to ste vrlo lepo primetili, dotakli ste se toga, a to je da mi ne raspravljamo o stručnosti i osposobljenosti kandidata i to je ono što je glavna uloga Državnog veća tužilaca, da utvrdi da li su kandidati stručni, osposobljeni i dostojni za obavljanje ove važne funkcije.
Postavili ste pitanje – kojim su se kriterijumima predlagači rukovodili? Mislim da je vrlo važno da to kažemo, ali ću se dotaći toga kroz nešto drugo što ste rekli. Mogli ste da primetite da među kandidatima postoji značajan broj ljudi koji su još uvek u preostalih nekoliko dana ove godine ili u nekom prethodnom periodu se nalazili na mestu javnog tužioca u tužilaštvu za koje konkurišu ili nekom drugom. Tu apsolutno potpisujem ono što je kolega Omerović rekao. Najčešće program unapređenja i organizacije rada javnog tužilaštva jeste spisak lepih želja. Dakle, u potpunosti tu delim mišljenje kolege Omerovića i dodajem još nešto, neki kandidati su u prethodnom periodu imali, kako se to kolokvijalnim jezikom kaže, svojih pet minuta da pokažu šta znaju. Neki su to pokazali u manjoj ili većoj meri, neki možda nisu.
Ja ću vam dati, recimo, samo jedan podatak, koji konkretno znam zato što sam od strane predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio pozvan tokom prethodne nedelje, mislim da je bila baš sreda u pitanju, da prisustvujem sastanku Radne grupe za sprovođenje jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u sudovima u Srbiji. I tada sam, recimo, saznao podatak koji je zaista respektabilan, a to je da je u periodu od januara do kraja oktobra meseca, dakle, zaključno sa 31.10. 2015. godine u Višem sudu u Beogradu, kao najvećem višem sudu u Srbiji, rešeno preko 50% starih krivičnih predmeta starijih od 10 godina.
Znači, na početku izveštajnog perioda 1. januara 2015. godine, krivičnih predmeta starijih od 10 godina bilo je 82, a 31.10.2015. godine tih predmeta je bilo 47, odnosno, izvinjavam se, rešeno je ukupno 47 od 82. Kao jedan od glavnih razloga za to iznet je podatak o dobroj saradnji predsednika Višeg suda i vršioca funkcije Višeg javnog tužioca u Beogradu.
Koristeći prednosti koje pruža naš Zakonik o krivičnom postupku, kao što je sporazum o priznanju krivice, u jednoj dobroj kolegijalnoj saradnji, oni su uspeli da reše više od 50% predmeta koje neko pokušava da reši ili ga niko ne rešava duže od 10 godina.
Po meni, je ovo jedan od odličnih primera i verovatno jedna od stvari koja je kvalifikovala i kandidatkinju koja je predložena za Više javno tužilaštvo u Beogradu, a verujte mi, u procesu koji nazivamo racionalizacijom i gde tražimo najbolji mogući način da rad tužilaštava i sudova organizujemo sa što je moguće više štednje resursa, a većim efektima, verujte mi da je Više javno tužilaštvo u Beogradu najzapuštenije javno tužilaštvo u Srbiji. Tamo nije unet nijedan računar od 2001. godine do nedavno, tamo ne postoje umreženi računari zamenika tužilaca. Hvala Bogu, pripremamo veliku rekonstrukciju Palate pravde i uveren sam da ćemo već polovinom leta ući u nju, ali sam objekat Palate pravde i uslovi u kojima rade naši zaposleni u sudovima i u javnim tužilaštvima u tom objektu, u toj zgradi su katastrofalni. Preko 40 godina u tu zgradu nije bilo ozbiljnih ulaganja.
Zašto sam ovo naveo kao primer? Neka od tužilaštava koje ste pomenuli konkretno su imala prilike da se kao kandidati za tužioce u njima pojave ljudi koji su u prethodnih 15-ak godina manje-više svi bili na čelu tog tužilaštva. I tu se opredelilo za kandidata koji nije obavljao tu funkciju.
Naročitu pažnju želim da posvetim nečemu što mislim da je od velike važnosti, i to je kolega Omerović pomenuo, to su višenacionalne sredine, to je između ostalog i područje Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru. Kada je reč o tom višem javnom tužilaštvu, vi ste primetili da je tu prijavljena, odnosno da je predložena kao kandidat osoba koje je sada sudija u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Ne postoji predstavnik bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji sa kojim nisam razgovarao a da mi svakom prilikom, ako potiče iz Pazara ili živi u Pazaru, Tutinu, Sjenici nije skretao pažnju na katastrofalan rad pravosudnih organa u tom delu naše zemlje. Nerado, ali moram da se složim sa tim.
Nisam pozvan da ocenjujem nečiji rad, ali po broju pritužbi, po odlukama koje dolaze, a koje sprovodimo, što kolega Omerović dobro zna, u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, znate, daću sebi za pravo nešto da kažem, iako to nije zabranjeno pozitivnim propisima komentarisati neku pravosnažnu sudsku odluku, zamislite situaciju u kojoj se za ubistvo u pokušaju, gde je u jedno lice ispaljeno tri hica iz vatrenog oružja sa razdaljine od 10-ak, 15 centimetara, dobije kazna zatvora od dve godine. To je protivno zdravom razumu, a ne samo prinudnim propisima. To ne može da se dogodi ukoliko nemate uigran mehanizam suda, tužilaštva, nekada čak i advokature, to se, nažalost, dešava u Srbiji, takve stvari se dešavaju i u Novom Pazaru. Dešavalo se i da se predstavnik tužilaštva ne pojavi na pretresu, a da sudija konstatuje da je pristupio, pa da konstatuje čak i da se odrekao prava žalbe, a da čovek uopšte nije došao na pretres.
Naročito kada sam rekao od značaja za ovu našu raspravu i za ono što je kolega Omerović rekao jeste da se prilikom izbora preostale nepopunjene javnotužilačke funkcije u Novom Pazaru mora voditi izričito računa i o nacionalnom sastavu stanovništva na području tog javnog tužilaštva. Ja svojom rečju, svojom funkcijom, i kao neko ko se trudi da je obavlja maksimalno savesno, odgovorno i u skladu sa zakonom, ću se izričito založiti za to.
Pre neki dan, u jednoj drugoj raspravi, naveo sam nekoliko primera kojima smo mi itekako povukli jasnu liniju i razliku između nekog prethodnog ponašanja izvršne vlasti i ove danas, i ako hoćete i sudske. Dakle, kada su bili poslednji konkursi za izbor sudija za Osnovni sud u Novom Pazaru, izabrano je ovde u Narodnoj skupštini šest sudija, šestoro iz reda bošnjačke nacionalne manjine, dvoje iz reda srpskog naroda, u Sjenici od dvoje izabrano je dvoje predstavnika srpskog naroda. Odmah da znate, i tu postoji sad jedna disproporcija. Recimo, imamo sud u Sjenici u kome nemate nijednog predstavnika srpskog naroda koji je sudija. Tu su sudije isključivo Bošnjaci.
S druge strane, imamo sada konkurs za izbor sudija u Prijepolju. Koliko znam, dva su mesta, a dogodilo se onom nesrećnom tzv. reformom da jedini sudija Bošnjak koji je bio u Prijepolju, on se opredelio da ode u Priboj. Ali smo zato prilikom izbora zamenika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, jedan zamenik se birao na to jedno mesto, izabrana je pripadnica bošnjačke nacionalne manjine. Mislim da smo tu napravili neke pomake. Znam da ćemo tako, normalno, po propisima koji su važeći, vi ste pomenuli član 82. Zakona o javnom tužilaštvu, odgovarajuće odredbe koje se takođe tiču i sudstva, da ćemo ispoštovati te odredbe, predložiti za javnog tužioca nekoga iz reda bošnjačkog naroda.
Mislim da to tako treba da bude. Nema šta da se tu izbegava ili da se pravi neka negativna konotacija. Ja sam vašu primedbu shvatio kao jednu najdobronamerniju primedbu i ona će za nas apsolutno biti obavezujuća u ovom periodu koji je pred nama, kada očekujem… Neka je od koleginica rekla – zašto za ovih preostalih 30 tužilaštava nisu predloženi kandidati za tužioce? Ako mislimo da se ovaj posao uradi potpuno kvalitetno, nije problem da se on uradi iz dva dela. Neka je napredak za jedan posto, u odnosu na ono što je bilo pre, mislim da smo na dobrom putu.
Takođe, podržavam vašu inicijativu za jačanjem institucija, posebnih ili specijalnih tzv. tužilaštava. Mi ovde treba da izaberemo, odnosno vi treba da izaberete ljude koji će se nalaziti na javnotužilačkoj funkciji narednih šest godina. To je jedan izuzetno značajan period, dug period.
Ova Vlada je kao svoj prioritet u politici imenovala, odnosno kvalifikovala borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Pripremljen je i čitav niz zakonskih izmena, koji se u ovom trenutku nalaze na proveri kod određenih subjekata koji su pozvani da daju svoja mišljenja, kao što Evropska komisija i uveren sam da će uz jedno kadrovsko pojačanje, kvalitativno, i ovaj deo našeg državnog sistema, u vremenu pred nama, uznapredovati.
Vama hvala na zaista dobronamernim sugestijama. Naročito želim da istaknem ovo što ste rekli za javnotužilačku organizaciju u Novom Pazaru. To je nešto što će i Državno veće tužilaca i Vlada Srbije u predlaganju kandidata za ona mesta koja nisu popunjena svakako imati u vidu, ne da imamo u vidu, što nas obavezuje. Na to nas obavezuje naš Ustav. Na to nas obavezuje dostignuti nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava. Na to nas obavezuje naše važeće zakonodavstvo u oblasti javnotužilačkog ustrojstva. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Želim jednu stvar da razjasnim, jer kolega Petrović se na jedan izuzetno dobar način izražavao o tome, ali za građane je dobro da to znaju, naročito oni koji prate ovu sednicu Narodne skupštine.
Ključni činilac za uspostavljanje pune vladavine prava jeste nezavisno sudstvo. I ova Vlada će u svojoj politici predlaganja propisa Narodnoj skupštini činiti sve što je moguće da se nezavisnost sudstva jača.
Kada je u pitanju javnotužilačka organizacija, zašto je ona samostalna, a ne nezavisna? Zato što javno tužilaštvo u svemu onome što radi ne može čoveku da ugrozi prava i slobode bez odluke suda. I tužilaštvo kada predloži pritvor, ono ne odlučuje o pritvoru. O tome odlučuje sud. I iz tog razloga, javno tužilaštvo na onaj način na koji je nezavisan sud, ne sme da bude nezavisno, jer može vrlo lako da postane otuđeno. Suština uloge Narodne skupštine ovde i Vlade kao predlagača jeste upravo uspostavljanje onog kontrolnog mehanizma o kojem je kolega Martinović govorio.
Dakle, sve što tužilaštvo radi, pre ili kasnije, dolazi na ocenu suda. Kao što sam rekao, zna se ko donosi i ko sprovodi politiku krivičnog gonjenja. Ja sam uveren da ćemo i kada budemo došli pred Narodnu skupštinu sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u delu krivičnih dela protiv privrede, naročito koruptivnih krivičnih dela, novim zakonom o nadležnosti organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, zakonom o poreklu imovine na kojem radimo, da ćemo tada biti u prilici da pred narodne poslanike iznesemo jedan predlog deklaracije koji će potvrditi političku rešenost da se Srbija izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio svog prethodnika, a mislim i da znam o čemu se radi kada govori o jednom od kandidata za mesto višeg javnog tužioca u Kragujevcu i sam imam tekst prigovora pred sobom koji je on podneo. Pažljivo sam pročitao svaki prigovor koji je Državno veće inače iz proceduralnih razloga odbilo, odbilo sve prigovore, ne postoji ni jedan usvojen.
Ono što moram da primetim zaista, to je, prvo način na koji se obraća potpisnik tog prigovora, on je ispod svakog nivoa dostojnosti čoveka koji je prethodnih šest godina bio tužilac u Kragujevcu. Ko s kim zajedno živi, ko šta radi, ko se sa kim viđa i ko je u nekom šestom, osmom ili devetom stepenu srodstva, znate, ovde je otprilike pisano na takav način, ja to mogu da dam svakome da pogleda…
(Zoran Živković, s mesta: Samo želim vaše izjašnjenje.)
Ja sam svoje izjašnjenje rekao, služiti se isključivo argumentom „ad personom“, znači, nekoga lično diskvalifikovati zato što mi se ne dopada nije profesionalno. Ja se neću lično izjašnjavati o načinu na koji je pomenuti gospodin obavljao svoj posao. Znam da u radu Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu postoje veliki problemi, da ti problemi traju godinama i mogu reći da sam uveren da ćemo u tom tužilaštvu eventualnim usvajanjem predloga za novog višeg javnog tužioca u Kragujevcu kvalitativno unaprediti funkcionisanje javnotužilačke organizacije. Imam kraj sebe sve prigovore koji su podneti i ako vas bilo šta interesuje mogu zaista to da stavim na uvid i vama i javnosti.
O nekim stvarima zaista ne znam kako se izjasniti. Ovo što ste tražili neko moje izjašnjenje, jer ne želim da trošim vaše vreme da čitam šta je ovde sve napisano, ali otprilike znate to izgleda kao kada neko traži uzrok za neki svoj problem u svima drugima samo ne u sebi. Mislim da je kandidat koji je predložen za to više javno tužilaštvo izuzetno kvalitetan kandidat, čak i za tog kandidata moram da vam kažem da su kolale raznorazne političke priče koje su ga vezivale za prethodne stranke na vlasti. Iskreno da vam kažem, to me nije interesovalo, on važi za profesionalca u svom poslu i to nedvosmisleno kažu i ljudi koji su sličnih političkih pogleda meni i potpuno različitih političkih pogleda od toga.
Znači, nama su ovde potrebni profesionalci koji će raditi u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Uveren sam da ćemo ovde napraviti napredak u odnosu na stanje koje postoji još uvek ili koje je bilo nekada. I sa jednom stvari se slažem koju ste rekli potpuno, slažem se sa tim da treba preuzeti odgovornost kada je reč o onoj paraleli, veštoj govorničkoj koju ste vi napravili pa rekavši da je ovde Vlada pobegla od odgovornosti. Na odboru smo razgovarali o tome i sećate se da sam vam tada replicirao rekavši – ne, mislim da ovde Vlada želi da podeli odgovornost.
Znate, kao što može nekoga da izabere od predloženih kandidata Narodna skupština može i da ne izabere, ali ono što ste ovde u pravu, postoji niz dobrih ili odličnih kandidata za određene organe i ne bih zaista više imao ništa da dodam ili oduzmem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na prvom mestu, želim da istaknem zadovoljstvo što je uvaženi prethodni govornik rekao, citiram – nismo osporavali legitimitet, jer je zakon ispoštovan do kraja. Kraj citata. Ja mislim da je to izuzetno važno.
Drugo je postavljeno pitanje – koji su to kriterijumi ispoštovani? Vrlo pažljivo sam, što može i uvaženi kolega da vidi, pratio izlaganje i trudim se da dam odgovore na postavljena pitanja, koji je to kriterijum ispoštovan ako je već rečeno, kaže, da ocenjivanje programa organizacije rada javnog tužilaštva nije bio odlučujući kriterijum? Pa, svakako, kriterijume je propisao zakon, a zakon kaže – kriterijumi su: stručnost, osposobljenost, dostojnost.
Kao primer uvaženi prethodnik je rekao – šta nas je opredelilo da za Više javno tužilaštvo u Beogradu ne predložimo osobu sa najvećim brojem bodova? Verujem da se potkrala greška, ali ovo je potpuno neistinito. Reč je o kandidatu koji je imao najviši broj bodova. To je nešto što je nesumnjivo.
Takođe, kada su navođena mesta gde su predloženi za obavljanje funkcije isti oni nosioci javno-tužilačke funkcije sada, verovatno omaškom, ali po značaju veoma važno, nije naveden čitav Beograd. Osoba koja je bila vršilac funkcije prvog osnovnog tužioca je predložena za to mesto, drugog osnovnog tužioca je predložena za to mesto, trećeg osnovnog tužioca je predložena za to mesto, osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu je predložena za to mesto, osnovnog javnog tužioca u Lazarevcu predložena za to mesto.
Mislim da ovo nisu nebitne stvari. Šta je opredelilo ovde za Beograd? Krivo mi je što uvaženi prethodnik nije bio u sali prisutan kada sam govorio o nečemu što je svega 10 meseci rada u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kvalifikovalo i osobu koju smo predložili za tu funkciju da na to mesto i dođe, odnosno da bude predložena Narodnoj skupštini.
Zašto je za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine prosleđena lista kandidata, a ne jedan predlog? Zvuči malo čudnovato. Narodnoj skupštini se daje za pravo da ona sama opredeli ko će biti na toj funkciji. Meni nije jasno zašto bi se neko u Narodnoj skupštini bunio što je dobio priliku da o tome odlučuje. Mislim da je to dobro, izuzetno dobro, imajući u vidu da osoba koja dođe na to mesto obavljaće funkciju u narednih šest godina, znači punu 2016, 2017, 2018, 2019, 2020. i celu 2021. godinu. To je izuzetno važno, izuzetno značajno mesto. Reč je o tužilaštvima posebne nadležnosti. Kada govorimo o Tužilaštvu za organizovani kriminal, nadležnost pokriva čitavu teritoriju Republike Srbije. Kada govorimo o Tužilaštvu za ratne zločine, tu je promovisan princip univerzalne nadležnosti, koji se od strane određenih država i njihovih organa Republici Srbiji osporava. Za to postoje argumenti za, postoji i argumenti protiv. Ja mislim da je taj princip nadležnosti dobar.
Da li nekoga zadovoljava ili ne zadovoljava odgovor o podeli odgovornosti, to je stvar ličnog utiska. Mnoge nas stvari zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju, ali ja mislim da je ova stvar, kada je ovo u pitanju, kada je u pitanju izbor na ove važne funkcije, veoma principijelna. U kom roku će biti prosleđeni predlozi kandidata za izbor na javno-tužilačku funkciju za tužilaštva za koja ovog puta nije prosleđeno Narodnoj skupštini, zavisi na prvom mestu od DVT, jer je DVT to koje tako definisane predloge treba da pošalje Vladi.
Jedna stvar u kojoj imam pravo, ako nekome nije jasno, a ono detaljno protumačim svoje reči, ja mislim da sam bio potpuno jasan, kada sam rekao da je ubedljiva većina predloženih kandidata izabrana na javno-tužilačku funkciju da li 2009. ili 2010. godine, u svakom slučaju pre dolaska SNS na vlast. Ovde se govori u suštini o nečemu drugom. Daleko od toga da ja izražavam radost načinom izbora 2009. godine. Niko pravno pismen sa time ne bi izrazio radovanje, niti bi se složio da je to urađeno odlično.
Ovde se govori o nečemu drugom i krivo mi je što niste naveli taj drugi deo mog obraćanja, gde sam rekao – da li je moguće ukloniti sada u ovom trenutku za ubuduće neke buduće političke uticaje na izbor sudija ili zamenika javnih tužilaca? Od sada pa ubuduće da. A, šta ćemo sa svima onima koji su po političkom kriterijumu birani? Da li mislite da će oni tokom noći biti lišeni svih onih političkih uticaja koji su postojali kada su ti ljudi birani na određene funkcije? Nisam toliki altruista i znam da je to nemoguće.
Da li predlažem neko drugo rešenje? Ne predlažem ga. Neko je pokušao da izrodi takvo rešenje, pa se to pokazalo kao politička čistka ili isključivo politički izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Da se potpuno liši svake vrste političkog uticaja srpsko sudstvo i srpsko tužilaštvo potrebne su decenije. Mi danas pravimo jedan korak, korak unapred posle mnogo skokova unazad, da to uradimo.
Znate, recimo, ne znam, da je ijedan od predloženih kandidata u krvnom srodničkom odnosu sa bilo kim ko je u ovoj grupi ljudi koja obavlja zakonodavnu ili izvršnu vlast u Srbiji. Godine 2009. su izabrani mnogi rukovođeni samo tim kriterijumom, i to je tad bilo u redu. Neću da idem u pojedinačne slučajeve, ali toga je bilo mnogo. Ovde niko ne može da vam izvadi spisak ili papir mišljenja opštinskog ili gradskog odbora bilo koje od vladajućih stranaka i lične karakteristike kandidata da bi se gledao odnos tog kandidata prema vladajućoj stranci, pa eto kao zbog je on predložen. Ne može to niko da vam izvadi zato što toga nema, zato što takva vrsta mišljenja nije tražena. Dakle, ovde su primarni kriterijumi bili stručnost i osposobljenost, naravno, dostojnost. Ja nisam ni čuo da je ikome dostojnost osporena ovde.
Prema tome, daleko od toga da sam ja rekao da je taj izbor, citiram, bio –top, kraj citata. To nisam ni rekao, ni pomislio. Mislim da će nam decenija biti potrebne da ispravimo sve manjkavosti i teškoće koje su nastale tim izborom.
Znate, Broz kad je došao na vlast zadržao je preko 80% sudija koje je imenovao pre toga kralj, ceneći na prvom mestu njihovu profesionalnost. Nažalost, početkom 21. veka u Srbiji se postupalo na mnogo nazadniji način i ta zla krv, koja tada uneta u naše sudstvo i naše tužilaštvo, još mnogo, mnogo vremena će nažalost zagađivati međuljudske odnose i stvarati ozbiljne probleme u procesuiranju.
Još bih jednu stvar dodao. Kada je reč dakle o kriterijumima, stručnost i osposobljenost su apsolutno na prvom mestu. Šta više, postoje kandidati kod kojih ona nije cenjena po automatizmu, proverom rezultata rada na mestu zamenika tužioca ili javnog tužioca koji su polagali ispit, i to je veliki pomak.
Još jednu stvar želim da zaista još malo razjasnim. Pomenuli ste ocenjivanje Programa organizacije rada javnog tužilaštva. To je jedna od stvari za koju, prilikom promene zakona u budućnosti, smatram da treba da bude uneta u zakon, pošto je u zakonu nema. Ona postoji u pravilniku. Kao što dobro znate određena strukovna udruženja su osporavala taj tekst pravilnika. Pravilnik je dobio pozitivno mišljenje Brisela, ali u određenim delovima, iako je reč o tekstu koji je išao u Brisel, vratio se iz Brisela, on nema utemeljenje u zakonu. Jedna, ne jedna od stvari, nego glavna stvar koja nema utemeljenje u zakonu jeste Program organizacije i unapređenje rada javnog tužilaštva. Zbog toga to nije obavezujući zakonski kriterijum, već je reč o kriterijumu, ne kriterijumu, nego već je reč o jednom merilu koje se imalo u vidu kada su ovde kandidati predlagani ili nisu.
Mene, kao što sam uveren, i svakog od narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini najviše zanima kako će ovi kandidati koji su predloženi, ako budu izabrani, obavljati svoj posao. Ja mislim da nam je to svima najvažnije i da nam je to svima najveći interes. Ne budu li ga radili u skladu sa Ustavom i zakonima, ne budu li ga radili čestito i dostojno, postoji zakonom predviđena procedura da budu razrešeni. Ministar pravde, kao i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu mogu da iniciraju takve postupke. Ti postupci su propisani zakonom, mogu da se sprovedu i opet je Narodna skupština ta koja će dati svoj konačni sud da li je za nečije razrešenje ili nije.
Mislim da smo pokazali jednu stvar u ovom prethodnom periodu, od kad obavljamo izvršnu vlast, a to je da zakone onakvi kakvi su, donosila ih je neka druga skupštinska većina… Nije suštinski tu važno ni koja, ako imamo korektan odnos i jedni drugima zaista korektno govorimo – ej vi radite ovo, a mi radimo ono. Mi smo počeli da primenjujemo zakone u njihovom punom obimu. Mi smo počeli da primenjujemo Ustav. Koliko god neko pričao da je Ustav loš, da ima manjkava rešenja, da je neprecizan, pa dajte samo jednom da počnemo da ga primenjujemo.
Podsetiću vas, u ovoj Skupštini je na neustavan način izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda, i to je utvrdio Ustavni sud. Znači, počeli smo te pravne akte, najviše pravne akte, ključne za ovu oblast, da primenjujemo i mislim da je to dobro.
Ako sam propustio neko pitanje koje ste mi postavili, nemojte uzeti za zlo, spreman sam da odgovorim i na to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena prethodnica je jedna od narodnih poslanica u čijim diskusijama ne retko imam priliku i da uživam. Narodna poslanica sa dugim poslaničkim stažom i svakako osoba koja izuzetno dobro poznaje parlamentarnu praksu.
Ne znam zašto bi bila neprijatno iznenađena, moje obrazlaganje o izbornoj funkciji Narodne skupštine, je usledilo na jedno izlaganje od kolega poslanika koji u svom izlaganju…

Zahvaljujem.
Dakle, moj odgovor je, odnosno moje izlaganje je usledilo nakon iznošenja govora jednog od kolega narodnih poslanika, kojim je provejavalo nepoznavanje izborne funkcije Narodne skupštine u ovom slučaju. Tako da mi nećete, nadam se, to uzeti za zlo. Naša izlaganja ovde prate i građani Srbije i nekada je dobro nešto razjasniti. Ne brzamo nigde, a od toga glava sigurno neće boleti.
Moram da se osvrnem na nešto što ste malopre, što je uvažena prethodnica meni nešto indirektno rekla, pretpostavljam kao osvrt na izlaganje gospodina Drecuna, koji je izneo jedan prilično sadržajan i dug govor.
Parafraziraću vaše pitanje meni, odnosno jednu konstataciju, gde ste rekli, ako ministar pravde ne odreaguje na navode iz govora prethodnika, onda nema vladavine prava. Imaćemo veći problem nego što se to čini.
Gospodin Drecun je govorio dve stvari. Jedna stvar se ticala iznetih osnova sumnje da je određeni nosilac javnotužilačke funkcije određene poverljive podatke ili službene podatke iznosio na sastancima sa predstavnicima stranih ambasada.
Tad je takođe gospodin Drecun rekao, da je upravo iz tih razloga, on podneo jednu krivičnu prijavu, ali i da je podneo neke disciplinske prijave i da očekuje odgovor, jer se po tome postupa.
Ne vidim kako bi to ministar mogao da reaguje na taj deo govora prethodnika, a da se ne ugrozi postojanje vladavine prava ili da se poljulja vladavina prava.
Drugi deo koji je gospodin Drecun izneo, ticao se, citiram ga: „političkog zapošljavanja u pravosuđu“, kraj citata. I postavio meni pitanje, ako sam dobro zapisao, šta bi se desilo da, osoba koja je sada sekretar Ministarstva pravde, sutra bude izabrana za zamenika tužioca u nekom javnom tužilaštvu.
Nemojte mi uzeti za zlo, ali zaista, kada govorimo jezikom činjenica, ako se ja dobro sećam, a sećam se, gospodin Vekarić je bio sekretar Ministarstva pravde. A onda je sa jednog, u to vreme političkog nameštenja, otišao za zamenika tužioca. To jeste istina.
Moja prethodnica, gospođa Malović, je bila šef kabineta ministra pravde, pa je otišla za zamenika tužioca, odnosno u javno tužilaštvo. I to je činjenica.
E sad, da li je kolega Drecun pogrešio ili bio u pravu, o tome kada je rekao da su to primeri političkog uticaja odnosno političkog zapošljavanja, ne znam da li negde postoji potpuna definicija šta je to političko zapošljavanje ili ne, ali je činjenica da su to ljudi koji su bili u mandatu jednog ministra, pri njegovom kabinetu.
Ja zaista mogu da postavim jedno retorsko pitanje, dakle, ne postavljam uvaženoj prethodnici koja je govorila.
Ne znam kako li bi sutra izgledalo kada, to može da se desi za mesec dana, može da se desi za tri meseca, možda za godinu dana, nije važno kada, ministarska funkcija je prolazna.
Šta bi se zaista dogodilo kada bi lica koja su sada, moj šef kabineta, sekretar Ministarstva u mom mandatu, državni sekretar ili neko drugi bio izabran za takvu jednu odgovornu funkciju u okviru javno tužilačke organizacije?
Šta je to bilo pre desetak godina, ja neću da kvalifikujem, niti je to tema moga govora, ali pošto ste me javno prozvali, rekavši da imamo isti odnos prema vladavini prava, kao jednoj od ključnih vrednosti koju treba jačati u demokratskim porecima, dakle, kako se to zvalo pre 10 godina, ne ulazim u to.
Ali, ako bi se sutra dogodilo da, osoba koja je danas moj šef kabineta, postane zaposlena u javnom tužilaštvu, ili ako bi se prekosutra dogodilo da osoba koja je danas državni službenik i sekretar Ministarstva, postane zamenik tužioca negde, ja sigurno znam da bismo i vi i ja, kada kažem i vi, mislim na sve narodne poslanike, a i ja, to nazvao političkim zapošljavanjem.
Znate, ja sam član Vlade kojoj nekada zlonamerni znaju da prebace, kao i svakoj prethodnoj vladi, to je negde deo našeg političkog folklora, političko zapošljavanje, samo ja za ovu vrstu političkog zapošljavanja u sudstvu i u tužilaštvu još uvek nisam čuo kada je u pitanju resor, na čijem sam ja čelu.
Da li ima tih primera iz prošlosti? Ima ih.
Pomenuta je među ljudima koje ste i vi poimence navodili, naravno u drugom kontekstu, u odnosu na kolegu Drecuna, pomenuta je i gospođa Živković koja je sekretar tužilaštva za ratne zločine. Sticajem okolnosti, dakle supruga nekadašnjeg predsednika Vlade. Ja sam za nju čuo da je ona vrstan profesionalac, ne poznajem osobu. Pitam se šta li bi bilo sutra kada bu supruga predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, bila zaposlena na takvo neko mesto? Da li bi neko i to nazvao političkim zapošljavanjem?
Imajte u vidu da bilo namešteničke, bilo službeničke, bilo javno tužilačke funkcije u ovim organima su veoma unosan posao. Plate nosilaca funkcija se kreću do nekoliko stotina hiljada dinara. I naravno, to su odgovorni poslovi, oni treba da budu dobro plaćeni. Ali, kako ovde razvijati sumnju i šta se to očekuje kada kažete – ako ja ne odreagujem na govor prethodnika, onda nema ništa od vladavine prava. A u čemu? Jel ja možda treba da napadnem te ljude? Ne pada mi napamet. Ako neko nema problem sa tim kako je došao na neko mesto i ako misli da je to bilo zakonito, čestito, pošteno, to je u redu.
Sa druge strane, kada su iznete neke, neka osnovana sumnja da je neko davao službene podatke službenicima stranih ambasada. Postoji način da se to utvrdi. Ja nisam ni tužilaštvo, ni sud, postoje organi koji to treba da utvrđuju.
Kada je reč o onome o čemu smo pričali po pitanju kriterijuma. Zakon o javnom tužilaštvu u članu 82. vrlo jasno kaže – stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje javno-tužilačke funkcije. Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javno-tužilačkih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje javni tužilac, odnosno zamenik tužioca treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Moralne osobne su poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnosti i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda javnog tužilaštva u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, odražavanje samostalnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o javnom tužilaštvu u javnosti.
Pravilnik u ocenjivanju o merilima i kriterijumima za ocenu zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca cene se zakonom propisani kriterijumi, a to su stručnost i osposobljenost.
Kada je u pitanju stručnost i osposobljenost, sa izuzetkom, nemojte me držati za reč, ali jednocifrenog broja kandidata, dva ili tri kandidata. Svi su dobili 50 bodova na oceni stručnosti i osposobljenosti. Dostojnost se nije merila bodovima. Nije bilo prigovora na dostojnost kandidata.
Postoji nešto što je Državno veće imalo u vidu, tako se i kaže u obrazloženju, a to je iznošenje, odnosno predstavljanje programa, unapređenje i organizacija rada javnog tužilaštva. Tog kriterijuma nema u zakonu. Taj kriterijum, odnosno to merilo ili taj kriterijum, nazovite ga kako hoćete, jer nema ni kriterijumima, pa kad nema kriterijuma onda ne može da postoji merilo za nešto. Mada je i to vrlo sporno. Znate, u srpskom jeziku merilo je naša originalna reč, a kriterijum je pozajmljenica, mada očigledno imaju različito značenje u našoj pravnoj terminologiji, ali imalo se u vidu i kako je predstavljen program organizacije i rada.
Iako je neko od uvaženih kolega narodnih poslanika, vrlo lepo primetio, najčešće se programi svedu na spisak lepih želja.
Ne bih rekao kako je uvažena prethodnica rekla da se spisak razlikuje od dva do tri imena. Razlikuje se u mnogo više imena u odnosu na ljude koji su ranije obavljali te funkcije. Da li ima onih koji su bili? Ima. Da li ima onih koji nisu bila na toj funkciji, na funkciji javnog tužioca, ne mislim zamenika, takođe i toga ima.
Citiraću vas, odnosno citiraću moju uvaženu prethodnicu koja kaže - U predlaganju nema kršenja zakona, ali ima kršenja zakona u pokušaju za koga će se u stvari glasati.
Mislim da je bila mala lapsus lingve. Kako može da bude, kako može da postoji kršenje zakona u pokušaju za koga će se u stvari glasati? Ako neko i može da krši zakon u pokušaju za koga će se u stvari glasati, mada ja tu ne vidim ni jedan element kršenja zakona, onda to može da učini onaj ko glasa jer samo on može da prekrši zakon. Znači, onaj ko pokušava da glasa, taj, znate, pada mi na pamet ko bi recimo mogao da izvrši kršenje zakona u pokušaju za koga će se u stvari glasati ako bi se ovde pojavilo neko lice koje nije narodni poslanik i pokušalo da glasa.
Bilo je i takvih slučajeva u našoj praksi kada smo imali više narodnih poslanika nego što je to bilo Ustavom propisano, ali poštovaću ono što je uvažena prethodnica rekla da se ne vraćamo na 2009. godinu. Nećemo se vraćati, ona se suštinski razlikuje. Tada je vršen opšti izbor svih zamenika javnih tužilaca.
Šta je bila manjkavost tog izbora, onih koji tada nisu prošli izbor za zamenika tužioca nisu mogli da konkurišu ni za mesto tužioca. Kada ih je Ustavni sud vratio na funkcije, oni su ušli u organe na čijem čelu su bili ljudi, na funkciji koja njima nije bila dostupna, a trebalo je da im bude dostupna.
Nije sporno, ova Narodna skupština je birala i takve ljude na visoke funkcije. Daću vam, recimo, primer javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, gospodin Edvard Jerin, vrhunski javni tužilac, ja mislim da je to možda jedini javni tužilac u Republici Srbiji koji je bio student generacije u svoje vreme.
To je čovek koji je bio razrešen 2009. na 2010. godinu da mu u obrazloženju nije pisalo ništa i da mu nikada niko nije rekao koji je bio razlog što je razrešen, a on danas u skladu sa Ustavom i zakonima obavlja svoju javno-tužilačku funkciju. Koliko znam dobro sarađuje i sa vrhom javno-tužilačke organizacije i sa svojim kolegama u istom zvanju u kojem je i on. Zaista predstavlja jedan stručni autoritet u javno-tužilačkoj organizaciji, mislim da ga nažalost deli nekih godinu, godinu i po dana do penzije, zato kažem nažalost, jer kamo sreće da je takvih ljudi više u javno-tužilačkoj organizaciji.
Ja se izvinjavam ako je bila reč pušteni da odsluže mandat, svakako da nije odgovarajuća reč, ali da je dopušteno i da nije ometan ni jedan nosilac javno-tužilačke funkcije, da do kraja svoga mandata bude na funkciji javnog tužioca, mislim da je to potpuna istina.
Pomenut je, napravljena je jedna ograda, kaže – Osim Vladimira Vukčevića. Tu bih se složio sa vama, njemu je produžen mandat. Podsetiću vas, pre oko 11 meseci,promenjen je zakon da bi tužilac, Vladimir Vukčević ostao na funkciji do ispunjenja, do navršenja mandata na koji je izabran, bez obzira što je po opštim propisima o radu sa navršenih 65 godina, ako se ne varam, mislim da je to nastupalo negde 20-og, 21. ili 24. januara
Dakle, on je jedini javni tužilac u ovom trenutku u Republici Srbiji koji ima više od 65 godina života, a koji se nalazi na javno-tužilačkoj funkciji. Znači, ne da je njemu osporavano da ostane, on je ostao duže, odnosno do kraja svog mandata.
Dakle, ovo je potvrda upravo onog o čemu sam govorio u uvodnoj reči. Ovo je potvrda toga da je dopušteno i da je postojala politička volja, možda je to najbolja odrednica, postojala je politička volja da zarad jačanja institucija načela vladavine prava i davanja jednog pozitivnog primera kako svaka buduća vlast treba da se ponaša, nijedan javni tužilac u Srbiji nije, političkim jezikom rečeno, sklonjen ili smenjen pre isteka svog zakonom propisanog mandata. To je napredak u odnosu na svaku prethodnu vlast.
Što se tiče akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23. i 24, na više mesta sam govorio o tome, mislim da je dobro da to pomenem i pred narodnim poslanicima u Domu Narodne skupštine, ne postavlja se tu pitanje možemo li mi nešto da ispunjavamo ili ne. Onoga trenutka kada se usvoji akcioni plan, to je naša obaveza i sve mere propisane akcionim planom su nešto na šta smo se sami obavezali da ćemo u rokovima datim u tom akcionom planu da ispunjavamo.
Prema tome, to je posao koji će za državne organe Republike Srbije, od Narodne skupštine, do svakog organa, organizacije, uključujući i ministarstva, nezavisna regulatorna tela, postati obaveza, kao što je svaki zakon koji usvoji Narodna skupština obaveza za svakog u Srbiji da se po njemu vlada, ako se ne vlada po tom zakonu, zato se poziva na odgovornost. Tako će biti i akcioni plan, propisana mera, ta mera mora da se ispuni u datom roku. Ja mislim da je to dobro, da imamo što manje neizvesnosti i što manje nepoznanica, koje su, nažalost, različite vlade pre nas, uključujući i ovu Vladu, suočavale sa isključivo političkim kriterijumima za koje niko nikada nije mogao sa sigurnošću da nam kaže kada se smatraju ispunjenim, kada se ne smatraju. Uvek su se rađali novi i novi zahtevi. Akcioni plan uvodi to u red, da se izrazim tako, kanališe u suštini taj put.
Ostaju li i dalje politički kriterijumi, naročito kada su u pitanju teški razgovori Beograda i Prištine? Ostaju, to je možda najteže, najkomplikovanije i najbolnije pitanje. Ali, kada je u pitanju poglavlje, naročito Poglavlje 23, za koje najviši stepen odgovornosti snosi Ministarstvo na čijem sam čelu, tu se pitanje ne postavlja hoćemo ili nećemo nešto. Onog trenutka kad smo ušli u taj postupak, kada se usvoji akcioni plan, moramo da ga se držimo. Ako ga se ne držimo, pregovori se prekidaju. Dakle, mnogo, mnogo veći stepen pravne sigurnosti i izvesnosti, nego što je to bilo ranije.
Kada su u pitanju, još jednom ću to pomenuti, kriterijum stručnosti i osposobljenosti, maksimum bodova je 50 i ubedljiva većina svih kandidata dobila je identičan broj bodova. Možemo da razgovaramo o tome nekom drugom prilikom, da li nam to onda ukazuje da postoji neka manjkavost u načinu merenja tih kriterijuma? Mogu da se u potpunosti složim sa vama, ako je to, recimo, jedno od razmišljanja.
Takav je pravilnik. Taj pravilnik je prošao i ekspertizu Evropske komisije. Oni su rekli da je to u redu. Štaviše, usko su postavljena ta merila. Kandidat može da dobije ili nula bodova ili 30 bodova ili 50 bodova. Znači, nema nijansiranja nekog, a nekada su nijanse veoma bitne. Za mene je, i to sam rekao kada je gospodin Đurišić govorio, odgovarajući njemu na njegovu diskusiju, za mene je najvažnije kako će oni javni tužioci koje Narodna skupština izabere obavljati svoj posao. To je nešto što je najbitnije, a oni treba da ga obavljaju strogo profesionalno, nepristrasno.
Tu hoću da kažem nešto, dakle, apsolutno stojim iza svake reči koju sam do sada izgovorio i ovoga što ću izgovoriti, desi li se da takvi javni tužioci, dakle ovi koji su ovde predloženi da se izaberu, u toku sprovođenja predistražnih i istražnih radnji, dođu do dokaza koji ukazuju na osnov sumnje da je neko ko pripada ovoj Vladi ili ovoj stranci u kojoj sam ja ili bilo kojoj drugoj koalicionoj stranci, prekršio zakon, ogrešio se o njega, zaplovio u vode korupcije i organizovanog kriminala, takve prve za primer treba sankcionisati, bez imalo dvoumljenja.
Mislim da je to načelo nekoga ko se u Srbiji ozbiljno bavi i odgovorno bavi politikom. Dosta su se građani naslušali i nagledali koječega. Ovde je bilo i u pojedinim diskusijama kolega poslanika reči o tome. Po meni su to ključni koraci u uspostavljanju jednog jasnog sistema vladavine prava.
Sutra kad se javi neko za koga postoje dokazi da politički pristrasno deluje, treba preispitati da li je to tako. Znači, bez imalo imuniteta u odnosu na takve slučajeve. Ovi tužioci moraju da budu bolji, oni koji su predloženi, a nisu ranije bili na mestu javnog tužioca, moraju da budu bolji od prethodnih, ko god da bude izabran. Oni koji su bili ranije, a predloženi su oni koji su radili dobro, dobijaju još ne jednu priliku, nego šansu da budu još bolji nego što su bili ranije.
Imamo novi Zakonik o krivičnom postupku, tužilačku istragu koja kao i u svakoj od drugih zemalja koje su ušle u nju pokazuje neke simptome koji su željeni, neke koji su neželjeni. Važno je da to tretiramo na pravi način i to nam akcioni planovi daju kao mogućnost, ne kao mogućnost, nego postavljaju kao obavezu da radimo, da se urade ozbiljne analize efekata nekih propisa koji su u primeni godinu, dve, tri godine i da se vidi šta tu treba činiti da bi efekti bili još bolji.
Ali, ono što zaista mislim da je bolje u odnosu na bilo koji prethodni proces izbora jeste da je ovaj proces izbora izvršen na način koji je kvalitativno znatno iznad prethodnih.
Kome pripada zasluga za to? Meni lično ne. Pripada političkoj volji koju je demonstrirala ova Vlada, ali i još nečemu. Znate, koliko god se nekada bavili čisto političkim kvalifikacijama, ja ocenjujem, ja ne volim da se poredim, odmah da vam kažem, ne volim da se poredim sa kolegama koji su ovaj posao obavljali pre mene i želim da verujem da svako ko ga je obavljao je imao na prvom mestu dobre namere. Kako su se te namere završavale, to je drugo pitanje. Ovo je odgovoran i težak posao i da li je reč o koleginici Malović, da li je reč o kolegi Petroviću, kolegi Stojkoviću, o pokojnom kolegi Batiću, svejedno. Sve su to ljudi koji su u određenom vremenskom periodu bili suočavani sa određenim problemima i izazovima. Kako su znali, umeli i mogli, taj posao su obavljali. Građani su na izborima cenili uspešnost ili neuspešnost obavljanja tog posla. Jednom će ceniti i to kako sam ga ja obavljao. Ali, zarad pravne stabilnosti, odnosno u cilju postizanja veće pravne stabilnosti, višeg stepena vladavine prava, odgovorno tvrdim i smatram da je ovaj proces izbora bio mnogo bolji nego što je bio ranije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, možda je dobra praksa i dobar primer da kada nekome i argumentovano odgovorite on nastavi da iznosi identične tvrdnje. Naravno, to je svačije pravo i ja to pravo ne sporim. Kada neko jednom istakne nešto što je već argumentovano opovrgnuto, ja ću to opet argumentovano opovrgavati.
Rečeno je u toku rasprave – može se sumnjati u kandidate, možda je reč o politički podobnim kandidatima, pomenuto je izvesno pomeranje rang liste, da Vlada izvitoperuje odluku Državnog veća tužilaca. Ko ima bilo kakvu sumnju može samo da uzme i da pročita član 74. Zakona o javnom tužilaštvu, inače donetog 2008. godine, u kome jasno stoji – javnog tužioca na predlog Vlade bira Narodna skupština na period od šest godina i može biti ponovo biran.
O predloženim kandidatima za Republičkog javnog tužioca pribavlja se mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine. Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca.
Ponoviću još jednom, Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca. Kandidate iz stava 2. ovog člana Vlada predlaže sa liste kandidata koju utvrđuje Državno veće tužilaca.
Da bismo jednu stvar razjasnili, ovo će razumeti oni koji su pravno pismeni, koji su učeni za diplomirane pravnike pa im je lako da shvate. U članu 74. Zakona o javnom tužilaštvu, zakonodavac govori o listi kandidata, a u članu 82. govori o rang listi. Ovde su u pitanju dve različite liste.
Za svoje potrebe Državno veće tužilaca pravi rang listu, a Vladi šalje listu kandidata za koje smatra da ispunjavaju uslove da budu kandidati i da budu predloženi Narodnoj skupštini za izbor na funkciju javnog tužioca. Meni je drago što su i poslanici vlasti i poslanici opozicije danas u nekoliko navrata izneli jednu tvrdnju, a to je da je ovaj postupak sproveden u skladu sa važećim propisima.
Naravno, pojedine koleginice i kolege narodni poslanici su izneli i svoju želju ili neispunjeno očekivanje gde se očekivalo od Vlade da ide malo i preko onoga što je potpisano zakonom, pa u susret nečemu što će se dešavati u budućnosti. Što god dođe, mi smo mu naredni, kako to kaže veliki Njegoš u „Gorskom vijencu“, kada dođe vreme da se menja Ustav, kada dođe vreme da se menjaju propisi koji regulišu ovu oblast, mi ćemo to činiti. Na to smo se i obavezali Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23.
Bilo je reči, zaista i različitih tvrdnji i argumenata, samo mi niko nije rekao – kako ćemo ukloniti politički uticaj iz sudstva ili tužilaštva do koga je došlo prilikom opšteg izbora sudija i tužilaca? Nesporno je, promenom Ustava taj uticaj će se za ubuduće od budućih nosilaca funkcija u izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti osujetiti, a šta ćemo sa onima koji su izabrani isključivo po političkom kriterijumu i isključivo po političkom uticaju i koji naravno zbog stalnosti pravosudnih funkcija ostaju na svojim mestima? Na to nam niko neće dati odgovor, ja sam odgovor i odmah ću vam reći, pravno valjanog rešenja za anuliranje tog političkog uticaja nema, što znači da će politički uticaj nekih prethodnih vlasti u Srbiji na određene nosioce pravosudnih funkcija i te kako opstati. Hvala.
(Nataša Vučković, s mesta: Replika.)

Vrlo rado, mada već nekoliko puta odgovaram na ova pitanja.
Dakle, krivo mi je što uvažena koleginica ima običaj da izađe iz sale Narodne skupštine kada ja govorim o tome. Ako pričamo o političkoj nepodobnosti, vrlo jasno sam odgovorio, više od 90% ovih kandidata koji su predloženi su izabrani na javno tužilačku funkciju u vreme kada je stranka uvažene prethodnice bila na vlasti. Prema tome, ako je reč, da je reč o političkoj podobnosti ne verujem da sam toliki mazohista ni ja, ni onaj ko je na vlasti da bi predlagao nekoga ko mu politički nije podoban da je to kriterijum, ali na žalost mnogih to nije bio kriterijum. Ovde je kriterijum isključivo stručnost i već sam rekao da 97% ili 98% kandidata koji su na listama DVT ocenjeno po svojoj stručnosti i osposobljenosti sa 50 bodova. To su jedini kriterijumi koji se pominju u zakonu i koji su u skladu sa zakonom.
Imalo se u vidu i na koji način su predstavljali svoje programe, ali o tome smo već dosta čuli u Narodnoj skupštini tokom rasprave tako da ne vidim što bi to predstavljalo problem. Iz mnogih diskusija i po svemu onome što je rečeno stiče se utisak da će ubedljiva većina narodnih poslanika bez obzira na stranku iz koje dolazi podržati ove predloge. Neko možda ne sve, ali kome nije jasno kako se vrši predlog od strane Vlade, on može da pročita član 74. Zakona o javnom tužilaštvu i sve će mu biti jasno. Zahvaljujem.

Kako nekada žar skupštinske rasprave zna da stvori privid da je zaista došlo do nečeg strašnog mada jedna rečenica uvaženog prethodnika je zaista lajt motiv čitave diskusije gde se kaže, citiram – ja nisam uspeo da pronađem šta ste vi hteli da sakrijete, ali to ne znači da niste hteli nešto da sakrijete.
Zaista sam fasciniran ovim. Znate, postoji jedna stvar koja se u psihologiji naziva autoprojekcija, to je kada postupke drugih merite na osnovu onoga kako biste vi postupali u identičnoj situaciji. Pa, kada kažete šta je to Vladu opredelilo ako nije politička podobnost, otprilike bi moralo da znači, da Vladu može da opredeli samo politička podobnost i ništa drugo.
Ako imate, recimo za jedno više javno tužilaštvo četiri kandidata i među ta četiri kandidata imate tri kandidata koji su u različitim vremenskim periodima u vreme različitih vlada obavljali funkciju javnog tužioca i imate jednog kandidata koji nije, a ne možete da kažete da su prethodna tri kandidata bila fantastična u svojim rezultatima rada, onda je po meni sasvim racionalno da se Vlada opredeli za onoga ko nije bio tužilac, jer ono što se u svakom izveštaju Evropske komisije Srbiji spočitava jeste da mora mnogo više napora da uloži u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i protiv opšteg kriminaliteta.
Takođe, je izrečena jedna opet fantastična rečenica koja glasi – sve je po zakonu, ali zakon ne kaže koji je to kriterijum. Dakle, zakon je ostavio diskreciono pravo Vladi da izađe sa predlogom. Meni je drago što ne može ni jednom kandidatu da se spočita gotovo ništa. Znate, ono što je negde normalno u političkom životu Srbije.
Pre dva dana nazvao me je jedan kolega, stranački aktivista i pomenuo kako je na listi predloženih kandidata jedna osoba, čiji je rođeni brat funkcioner Demokratske stranke.
Ja sam ga pitao, rekao – u redu, da li možeš da mi kažeš da je ta osoba neprofesionalna, da li možeš da mi kažeš da je nestručna, da li možeš da mi kažeš da ne radi dobro svoj posao?
Kaže – ne, ali njen brat je funkcioner Demokratske stranke, ja kažem – da, ali mi ne biramo njenog brata, nego biramo tu osobu.
Opet, još jednom da kažem, dakle, zakon vrlo jasno kaže Vlada može da predloži jednog ili više kandidata, zakon ne kaže po kom kriterijumu Vlada predlaže jednog ili više kandidata, osim što se drži kriterijuma Državnog veća tužilaca.
Državno veće tužilaca je Vladi dostavilo listu kandidata na kojoj ne piše ni jedan jedini bod i, Državno veće tužilaca je u obrazloženju te liste reklo da svi kandidati podjednako ispunjavaju uslove za obavljanje javno-tužilačke funkcije. Državno veće je dakle imalo zakonsku obavezu da izvrši, da se izrazim na takav način, trijažu, profesionalnu selekciju kandidata. I to je i učinilo.
Zašto ovaj kriterijum, nije ovo kriterijum, nego zašto je Vlada, evo korigovaću možda i malo pitanje, zašto je Vlada odlučila kada su u pitanju kandidati za više i osnovne tužioce, predloži po jednog, a kandidati za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, predloži listu.
Zato što tim javnim tužilaštvima Vlada pridaje poseban značaj i zato što tu Vlada želi da kaže Narodnoj skupštini – izvolite, naš predlog je neko sa ove liste, a vi kao isključivi donosilac odluke, ko će biti novi tužilac za organizovani kriminal ili tužilac za ratne zločine, donosite tu odluku.
Mislim da je kolega Babić govorio o tome, otprilike kada date jednog kandidata, što ste dali jednog kandidata, a kada date više kandidata, a što ste dali više kandidata, otprilike da nam neko poručuje, šta god da ste uradili, treba da se kajete.
Ne treba da se kajemo, mi treba da se ponosimo na način kako vodimo ovu zemlju, mi treba da se ponosimo što prvi put nemamo politički motivisan izbor javnih tužilaca i što smo stvari pomerili u pozitivnom smeru u odnosu na prethodne izbore javnih tužilaca.
Zahvaljujem.

Suštinski razlog vaš za amandiranje ovog člana je sasvim u redu, a ja ću vas samo podsetiti da pogledate član 527. stav 1. tačka 2) ovog zakona, koji definiše teže disciplinske povrede od strane javnog izvršitelja. Tom tačkom ovog člana predviđeno je da je teža disciplinska povreda kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje. Dakle, ova vrsta odgovornosti izvršitelja za nepostupanje po rokovima propisanim zakonom je već predviđena, samo drugim članom zakona. Zahvaljujem.

Prihvata se amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo sa velikim zadovoljstvom i uvažavajući, kao što reče profesor Atlagić, akademsku čestitost, prof dr. Vladimira Pavićevića, ja prihvatam ovaj amandman. Ali, ne iz razloga koji je stavljen u obrazloženju. Naime ovde se potkrala jedna greška, a ko radi taj i greši, zakon od 551. člana i ako možete kolega Pavićeviću, i da pogledate stav 1. člana 35. ima jednu tehničku grešku, jer po izvornom tekstu Predloga koji ste dobili, taj stav glasi:“Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže se“.

Dakle, da je verovatno da je ovde došlo do propusta, u domaćem ili stranom novcu depozit javnog izvršitelja.

Što se tiče vašeg samo amandmana, prvo, meni imponuje kada raspravljamo o ovakvim manjkavostima zakona, koji su tehničke prirode, što znači da je suštinski predlog Zakona dobar, o čemu su govorile i kolege poslanici, u toku načelne rasprave.

Ja sam možda mišljenja da je trebalo da stoji, „kada je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže, u domaćem ili stranom novcu, u depozit javnog izvršitelja“, jer je apozicija jemstvu, način njegovog plaćanja, a depozit jeste mesto gde se ono vrši.

Ali, u svakom slučaju, vaš amandman je bolji od izvornog teksta predloga i hvala vam što doprinosite kvalitetu Predloga zakona, i uveren sam da ćemo, evo sada sa 6 prihvaćenih amandmana, imati i vaš dragoceni glas za ovaj predlog zakona, prilikom dana za glasanje.

Hvala.

Drago mi je što imamo isto mišljenje kada je u pitanju problem dostave sudske pošte. Tu imamo problem kada su u pitanju različite vrste postupaka i taj problem potiče na prvom mestu iz neujednačenosti procesnog zakonodavstva. Dakle, imamo jedan način dostave u krivičnom i jedan u parničnom, odnosno ne jedan, više u parničnom, u izvršnom.

Jednostavno, vreme nas je negde pregazilo. Godinama, naročito pre 2012. godine došlo je do velike promene u procesnom zakonodavstvu u Srbiji, a te promene nisu bile praćene novim regulisanjem pitanja dostave pošte zajedno sa JP „PTT saobraćaja Srbije“.

Ovde se razlikuje vaš i naš predlog u tome što vi ostavljate duže vreme. Moje mišljenje je, a naročito imajući u vidu da je izvršni postupak nešto, o čemu smo konstatovali u raspravi u načelu, što nosi mnogo viši stepen izvesnosti nego bilo koji drugi sudski postupak, da je ovaj način dobar. Ono za šta se trudim da nađemo rešenje za ubuduće, a tu vas podsećam na onu vašu umesnu opasku, da tražimo rešenja prikladna 21. veku, to je da uz oglasnu tablu suda omogućimo i način da svaki građanin ukucavanjem svog jedinstvenog matičnog broja na određeni portal može da dobije informaciju da li je na nekoj oglasnoj tabli nekog suda u Srbiji istaknuta neka vrsta poziva tom građaninu i koji poziv je u pitanju.

U ovom trenutku imamo situaciju u kojoj server koji funkcioniše, odnosno serveri koji funkcionišu u našem sistemu sudstva nisu dovoljno jaki da to podrže, ali to nije razlog da na tome ne radimo u toku naredne godine i da zaista dođemo i do tog rešenja. Mislim da je to onda nešto što je sasvim dobro i primereno. Svaki drugi način isticanja na internetu pravio bi nam problem sa zaštitom podataka o ličnosti. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da ponavljam ono što sam govorio u raspravi u načelu, ali čisto razjašnjenja radi, mi imamo problem sa izvršenjima i postupajući po ovom zakonu u kome žalba ne postoji. To vrlo dobro znate. Ovaj zakon i rad na njemu baziran je bio na jednoj vrlo dobroj proceni sistema izvršenja potraživanja, koju su radile kolege u okviru Projekta „Vladavina prava i izvršenje potraživanja“, a pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Ovo ovde što držim je samo jedan sažetak te obimne procene, koja je pet puta obimnija od ovoga što je ovde pred nama.
Ja ću samo zarad ovoga što je kolega Homen govorio da citiram odeljak šesti u okviru dela koji govori o realizaciji izvršenja, dakle opštim aspektima. Odeljak šesti se zove – pravni lekovi, žalba i prigovor. Plavom bojom ovde, kao što možete da vidite, označene su preporuke koje su kolege iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju iznele. Prva preporuka glasi – ponovno uvođenje žalbe. Ponovno uvođenje žalbe razložno je obrazloženo na tri stranice, a ja ću pročitati samo početak koji kaže – nužno je razmotriti ponovno uvođenje žalbe kao devolutivnog pravnog leka, o kojem odlučuje viši sud. Tu su razlozi: usaglašavanje sudske prakse na širem području, delotvornija zaštita izvršnih dužnika u slučaju kada izvršna isprava nije nastala u sudskom postupku, a izvršna isprava nije samo pravosnažna sudska presuda, eliminisanje trenutne situacije da sudije istog stepena unakrsno odlučuju o prigovorima na njihove odluke i eliminisanje mogućnosti da sudije koje se ne bave izvršnim stvarima ili imaju malo sudijskog iskustva odlučuju o žalbama.

Samo u jednoj rečenici, dozvolite. Podsetio bih kolegu Homena na još jednu stvar. Kada je kolega Homen bio državni sekretar i kada je tadašnje Ministarstvo pravde predložila sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u njemu se nalazila i žalba, a Vlada je skinula. Samo ću vas podsetiti na to. Hvala vam.