Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospod narodni poslanici, pa evo, ja uvaženom prethodniku i kolegi, gospodinu Veselinoviću predlažem da uzme stenografske beleške Narodne skupštine. Zahvaljujem mu se što je dva puta u svom repliciranju našu Vladu nazvao najefikasnijom Vladom na svetu i hvala gospodine Veselinoviću na takvoj kvalifikaciji, od jednog predstavnika opozicije to i te kako prija čuti. Ali, ako ne verujete vi uzmite lepo transkripte i pogledate ovde da ste vi to izgovorili u poslednja dva minuta, dva puta. Hvala na tome, vi ste se time pridružili i gospodinu Putinu i gospođi Merkel i moram da kažem da je ovo jedan veliki napredak i za vas lično, ako ste to tako shvatili.

Što se tiče onoga malo pre što ste rekli, ja ću vas citirati, vi ste rekli: „Šta će se desiti ako mi na osnovu ugovora o izručenju dobijemo lice koje je izvršilo krivično delo u Turskoj?“. Vi ste pročitali prvi član ovog Predloga zakona, odnosno ugovora, kojim se ovaj zakon potvrđuje, ali niste čitali dalje. Dalje možete da pročitate i za koja se to krivična dela izručenje traži.

Vi ste tada govorili da mi tražimo izručenja lica koje je izvršilo neko krivično delo u Turskoj, a to je delo za koje se to lice procesuira po turskim zakonima. Mi eventualno možemo da tražimo, ali ne na osnovu ovog ugovora, transfer tog lica, pa da izdržava kaznu kod nas, a za ovo da smo najefikasnija Vlada, drago mi je što ste u nekoliko minuta promenili svoje mišljenje i što ste to dva puta u svom izlaganju potvrdili. Hvala još jednom.

Hvala, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Bečiću.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a na predlog Državnog veća tužilaca.
Na predlog Državnog veća tužilaca Vlada predlaže da za republičkog javnog tužioca bude izabrana gospođa Zagorka Dolovac, trenutni republički javni tužilac Republike Srbije.
Ukratko ću vam izneti nekoliko podatka iz životne i poslovne biografije gospođe Dolovac.
Zagorka Dolovac rođena je 12. oktobra 1966. godine u Novom Sadu. Završila je poznatu gimnaziju u Sremskim Karlovcima i diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1989. godine, dok je pravosudni ispit položila 1992. godine. Kao tužilački pripravnik radila je u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu u periodu od 1990.–1992. godine, dok je od 1992.–1996. godine radila kao tužilački saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Godine 1996. izabrana je za zamenika opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u kome je obavljala javno-tužilačku funkciju sve do 2004. godine, kada je izabrana za zamenika okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. U tom periodu obavljala je javno-tužilačku funkciju radeći na najsloženijim predmetima u okviru nadležnosti Okružnog javnog tužilaštva.
Zagorka Dolovac je 2007. godiine imenovana za vršioca dužnosti javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu dužnost je obavljala do kraja 2009. godine. Tokom rukovođenja ovim javnim tužilaštvom kao najvećim javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, bila je nadležna za organizaciju rada i postupanje svih podnosilaca javno-tužilačke funkcije u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a i usmeravala je i nadzirala rad kako Okružnog javnog tužilaštva, tako i svih opštinskih javnih tužilaštava u Gradu Beogradu.
Nakon izbora od strane Narodne skupštine Republike Srbije, stupila je na dužnost republičkog javnog tužioca Republike Srbije 1. januara 2010. godine. U svom dosadašnjem radu u okviru Ustavom i zakonom propisanih ovlašćenja, ulagala je napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje javnih tužilaštava Republike Srbije, kao i da značajno ojača kapacitete i unapredi funkcionisanje sistema javnih tužilaštava, kao i saradnju sa drugim državnim organima, oraganizacijama, kao i organizacijama civilnog društva i međunarodnim partnerima u borbi protiv svih oblika kriminala i suzbijanju krivičnih dela koja najviše pogađaju građane Republike Srbije.
U okivru svojih nadležnosti, obezbedila je posvećeno učešće javnog tužilaštva u izradi strateških dokumenata Republike Srbije i njihovom sprovođenju kako radi unapređenja rada pravosuđa, tako i radi napretka u evropskim integracijama, a sve u cilju obezbeđivanja više nivoa vladavine prava i boljeg i sigurnijeg društva u Republici Srbiji.
Nastavljajući se na prethodno izgrađenu strukturu i unapređenje principa rada, svoje javno-tužilačko iskustvo kako u postupanju u prvom stepenu, tako i u rukovođenju u prvostepenim, a zatim i u Republičkom javnom tužilaštvu, odnosno celokupnim javnim tužilaštvom Republike Srbije, Zagorka Dolovac je svojim planom i programom rada planirala i predložila Državnom veću tužilaca da nastavi maksimalno posvećeno rukovođenje Republičkim javnim tužilaštvom, tj. javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, te da obezbedi uspešno postupanje javnih tužilaštva u borbi protiv kriminala i drugih zakonom propisanih oblasti rada u skladu sa prioritetima opisanim u programu organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva za period od 2016. do 2022. godine, a u skladu sa državnom politikom Republike Srbije i u koordinaciji sa drugim državnim organima.
U tom smislu, kandidat za republičkog javnog tužioca gospođa Zagorka Dolovac je, u skladu sa navedenim programom, kao svoje prioritete za nastupajući period odredila: jedan, bezkompromisnu borbu protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala, korupcije, drugih oblika teškog kriminala, uključujući oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dva, povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja, uključujući i efikasnu primenu tužilačke istrage, sporazuma o priznanju krivice i oportuniteta i tri, intenziviranje međunarodne saradnje, uključujući aktivno učešće u procesu pridruživanja EU i međunarodnu pravnu pomoć i saradnju kako u bilateralnim odnosima, tako i kroz evropske i regionalne pravosudne mreže, poput Eurojust-a i CCPE-a.
Takođe, s obzirom na značajnu ulogu javnog tužilaštva u izradi i postupanju po najvažnijim strateškim dokumentima, republički javni tužilac je, rukovodeći Republičkim javnim tužilaštvom i sistemom javnih tužilaštava Republike Srbije imao značajnu ulogu u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za njeno ostvarivanje za period od 2013.-2018. godine, kao i izradu, ali i planirano sprovođenje akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24 procesu pristupanja EU kao prioritetnom državnom cilju Republike Srbije.
U toku svog dosadašnjeg mandata, Zagorka Dolovac se starala o unapređenju ljudskih i tehničkih kapaciteta javnog tužilaštva kroz povećanje broja nosilaca javno-tužilačke funkcije, tužilačkog i drugog osoblja, kao i realizaciju međunarodnih projekata kroz koje su opremana javna tužilaštva i vršeno stručno usavršavanje zaposlenih u javnom tužilaštvu.
Takođe, zalagala se i za dosledno sprovođenje osnovnih principa u radu javnog tužilaštva, samostalnosti, nepristrasnosti, odgovornosti i profesionalnosti. Republički javni tužilac Zagorka Dolovac preduzimala je i mere za osnivanje disciplinskih organa radi jačanja odgovornosti nosilaca javno-tužilačke funkcije, te unapredila međunarodnu saradnju javnog tužilaštva u cilju optimalnog postupanja u predmetima transnacionalnog kriminala, ali i u cilju najboljeg predstavljanja javnog tužilaštva i naše države kao pouzdanog partnera u međunarodnoj saradnji.
Ne samo susreti, postignuti memorandumi i sporazumi, već i ono što bih naročito istakao, a to su realizovane akcije zajedničkih istražnih timova koji su formirani između našeg javnog tužilaštva i javnih tužilaštava stranih država, a u čijem je zaključivanju učestvovalo i radno bilo angažovano Republičko javno tužilaštvo, ostvareni su značajni uspesi upravo u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala, a republički javni tužilac je tome davala i svoj lični značajan doprinos.
Kao republički javni tužilac, naš kandidat za tužioca, Zagorka Dolovac je za svoj cilj u nastavku ovog svog mandata postavila nastavak i unapređenje borbe protiv kriminala, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, borbe protiv trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava odnosno borbe protiv diskriminacije, suzbijanja krivičnih dela sa elementima nasilja, naročito nasilja u porodici, borbe protiv terorizma, suzbijanje ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala kao i efikasno sprovođenje relevantnih nacionalnih strategija i akcionih planova i dodatno jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, nastavak i unapređenje saradnje sa drugim državnim organima, međunarodnim organizacijama, a u najboljem interesu pravnog sistema i vladavine prava, ali i građana države Srbije.
Dozvolite mi još na kraju da kažem da nekada sa pravom svi možemo, a neretko sam bio u prilici da i sama gospođa Dolovac kao republički javni tužilac govori o svom ličnom nezadovoljstvu funkcionisanjem nekih delova sistema. Kada se pogleda na kom nivou je bilo javno tužilaštvo pre šest godina, na kome pre 12, pre 20 godina, možemo reći da su u sistemskoj oblasti neke stvari zaista unapređene. Da li bi to moglo da bude bolje, da li bi moglo da bude intenzivnije, efikasnije, svakako da za to ima prostora.
Moram još jednom da podvučem da naročito u onim pošastima koje su sticajem okolnosti, sticajem prilika, prepoznate kao jedni od glavnih problema, pomenuo sam ne samo borbu protiv transnacionalnog kriminala, ne samo borbu protiv organizovanog kriminala, pomenuo sam borbu protiv nasilja u porodici, da je u takvim slučajevima gospođa Dolovac kao republički javni tužilac uvek pokazala najviši nivo razumevanja, spremnost za saradnju, interresornu saradnju, ne samo na nivou Republičko javno tužilaštvo-Ministarstvo pravde, već i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja i ostala ministarstva, ali i drugi državni organi, kao što je policija i da je jedan, mogu slobodno i odgovorno reći, od najkonstruktivnijih činilaca upravo tih zajedničkih radnih grupa i tela. Pomenuću, recimo, borbu protiv nasilja na sportskim priredbama, gde je takođe Republičko javno tužilaštvo imalo svoju značajnu ulogu, ali i u nastanku jednog strateškog dokumenta koji smo kao Vlada usvojili pre nepuna dva meseca i čije ćete rezultate uskoro moći da imate i pred vama u proceduri u Narodnoj skupštini, a to je Strategija unapređenja i razvoja finansijskih istraga, borbe protiv privrednog i finansijskog kriminala, gde je, uz borbu protiv korupcije, Republičko javno tužilaštvo kojim rukovodi gospođa Dolovac dalo zaista značajne doprinose.
Uveren da će ona dati svoj lični maksimum, a znajući da će imati punu podršku u Ministarstvu pravde na svemu onome što je postavila i kao ciljeve u svom budućem mandatu, ja vas pozivam da u Danu za glasanje podržite predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, na koje mesto je Vladi Državno veće tužilaca predložilo, a Vlada predlaže vama, gospođu Zagorku Dolovac. Ona je, po mom ličnom uverenju, žena koja je izrasla u državnoj službi, koja zna šta je država i koja je svojim ponašanjem na mestu republičkog javnog tužioca to do sada i pokazala.
Ono što bih želeo ovde naročito da istaknem, na kraju ove svoje uvodne reči, jeste činjenica da će posle nekoliko decenija ovo možda biti prvi put da osoba koja je gotovo čitav jedan mandat, ne gotovo, zato što tek krajem ove godine njoj ističe period na koji je prvi put izabrana za republičkog javnog tužioca, biti u prilici da bude izabrana ponovo. Ako bismo ono čemu smo svi nečemu i nekada skloni, a to su i neke vrste i političkih primisli i političkih predrasuda bili, i državno i nacionalno odgovorni, možemo reći da je ovo za naš sistem dobra stvar, što znači da će započete reforme moći da idu u jednom dobrom smeru, a uveren sam, kao što rekoh, da će u svom drugom mandatu gospođa Dolovac dati još veći i još značajniji lični doprinos unapređenju rada javnog tužilaštva i položaja javno-tužilačke organizacije u sistemu vlasti u Republici Srbiji. Zahvaljujem vam na pažnji.

Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, je li tako?

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na nekoliko stvari koje su rečene, među kojima ima stvari o kojima možemo da raspravljamo a ima stvari koje su apsolutna neistina i netačnost.
Prvo, i sama ova rasprava pokazuje, po mom ličnom pravničkom uverenju, da je nadležnost za izbor javnog tužioca od nivoa osnovnog do nivoa republičkog, a koja pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije zaista na pravom mestu.
Kada je koleginica Čomić, ja sam se trudio da je razumem na pravi način, govorila o milosti vladara, posle je rekla – ja ne mislim ni na koga personalno.
Ja sam je u dobroj volji i u dobroj nameri tumačeći njene reči, shvatio i zaista tako i razumem i to je moje lično uverenje.
Vladar ovde jeste narod Srbije i jesu građani Srbije.
Građani Srbije biraju svoje legitimno izabrane predstavnike u Narodnoj skupštini i Narodna skupština odlučuje. Vi koji sedite u Narodnoj skupštini poslati ste od građana Srbije da odlučujete, između ostalog, i o izboru javnog tužioca.
Šta je ono što se dešava prvi put u Srbiji? U stvari Živković je rekao – nema ovde stvari koje se dešavaju prvi put. Ima gospodine Živkoviću.
U nekom prošlom vremenu mogli ste da izaberete za republičkog javnog tužioca čoveka koji nikada nije proveo ni jedan jedini dan u sudu, ni u javnom tužilaštvu, pa da dođe za šefa republičkog javnog tužilaštva.
Setite se, tamo negde vremena, kada ste i vi bili predsednik Vlade to se dešavalo. Tako je. Mi danas imamo prvi put da se predlaže reizbor tužiocu koji je ispunio i koji ispunjava u narednih pet meseci svoj prvi mandat.
Na osnovu čega vršimo taj reizbor? Na osnovu jasnih merila i kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su javni, transparentni, poznati svakome ko je zainteresovano lice, ko prolazi određeni postupak, određenu proceduru.
Mi imamo ovde u suštini prvi put da se u svojoj punoći, Ustav Republike Srbije u nečemu poštuje.
Ovo će biti po ne znam koji put da u Skupštini ponavljam da je mnogo važnije na osnovu čega se i po kojim kriterijumima neko bira, nego koga bira.
Ja bih, kao što rekoh, voleo da živim u tako nekim idealnim sistemima, ali ne živimo. Znate, kolevka demokratije SAD jesu država, kolevka savremene demokratije, jesu država u kojoj je Džon Kenedi svoga brata stavio za državnog tužioca. Nađite mi nekoga među vama ko će reći da to nije demokratski. To je apsolutno demokratski, u svim, naročito anglosaksonskim državama, javno tužilaštvo je organ izvršne vlasti. U koliko imate, država situaciju da je državni tužilac istovremeno i ministar pravde, to nisu samo SAD. Veliki broj država na tom principu funkcioniše.
Mogu da se složim sa mnogima koji bi rekli – ali to u Srbiji ne bi funkcionisalo dobro i to podržavam, na osnovu prethodne prakse i svega onoga šta se dešavalo i gde ne može niko da mi navede jednog, da li se sećate jednog republičkog tužioca koji je izdržao čitav svoj mandat na toj funkciji? Evo, sad možemo ovde i opkladu da napravimo da je takva prilika, niko od vas mi to ne može reći, jer se ne seća. A ne seća se zato što toga u Srbiji nije bilo. Mi smo ovde imali prvi put, dakle da čitav ovaj postupak sprovodi Državno veće tužilaca.
Gospodin Stefanović je rekao par stvari koje su apsolutno netačne. Zaista moram da se na to osvrnem. Jedna od tih stvari, kaže – prozivali ste Natu Mesarović kao predsednika VSS a niko nije prozivao Zagorku Dolovac kao predsednika Državnog veća tužilaca. Tako je. A znate zašto? Zato što u vreme sprovođenja opšteg izbora tužilaca i zamenika tužilaca Zagorka Dolovac nije bila član Državnog veća tužilaca, niti je bila Republički tužilac. Ona nije bila na tom mestu, za razliku od Nate Mesarović koja je bila predsednik privremenog sastava Visokog saveta sudstva i koja se neustavno izabrano nalazila na funkciji predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Postoji vrlo jasna i vrlo argumentovana razlika.
Kažete, za tri godine se nije pojavila ni jednom u medijima. Pa nemojte molim vas, da nas zavitlavate. Za tri godine, ali čije vlasti? Zagorka Dolovac se od 2012. godine do 2015. godine, pojavila više puta u medijima nego u prvih tri godine svoga mandata kada ste vi bili na vlasti. Nađite mi jednu jedinu konferenciju za novinare u tom periodu do 2012. godine.
Ja mogu da vam nabrojim tri do četiri slučaja, bio sam prisutan na konferencijama za novinare na kojima je i ona govorila kao državni tužilac i mogu sa vama u jednoj stvari da se složim i to je jedna od stvari koju ja, iskreno, gospođi Dolovac, sarađujući sa njom, zameram, ja mislim da Državni tužilac treba da bude više u medijima. I za mene je to nešto što ne bi trebalo da bude sporno.
Rekoste, dakle prvo ste rekli da je gospođa Dolovac sjajan tužilac, da je ceo život provela u javno tužilačkoj organizaciji, dakle, ceo svoj profesionalni staž, za razliku od mnogih pre toga koji su dolazili na to mesto, a koji nisu proveli svoju karijeru u javno tužilačkoj organizaciji, a birali ste ih i postavljali na takva mesta, a onda sve što ste govorili pri kraju vašeg govora ide u potpunosti protiv svega toga što ste rekli na početku.
Kažete - pune tužilačke fioke nekih predmeta. Pa kako to da neko ko je sjajan tužilac dozvoljava tako nešto? Pa kako to da onda podržavate izbor takve neke osobe? Rekli ste, vaša stranka je zvanično ovde i svi njeni predstavnici su rekli da podržavaju taj izbor, i svi su imali samo dobre i pohvalne reči za nju. Kažete, uvela je mnoge nove stvari, nova ocenjivanja. Pa kako ih to ne uvede do 2012. kada ste vi držali resor pravosuđa? Jeste istina da smo doneli i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali kada? U vreme kada izvršnu vlast obavlja SNS, a pre toga za tri godine, dok je to obavljala DS, ništa od toga nije doneto.
Nije konstituisan ni jedan disciplinski organ. Nije procesuiran ni jedan zamenik javnog tužioca niti javni tužilac protiv koga su podnošene disciplinske prijave.
Gospodin Babić je vrlo jasno rekao, u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal tri optužnice 2012. godine. Tužilaštvo koje je možda najopremljenije, koje ima najjaču logistiku, koje nema manjak finansijsko materijalnih sredstava, tehničkih sredstava, bilo čega drugog, tri optužnice, do 2012. Pogledajte sada koliko ih je.
Između ostalog kažete, citiram vas – da mi, da SNS, mi među našim kadrovima ne možemo da nađemo nekoga ko je za tu funkciju. Pa vi ste time pokazali kredo vaše politike, vi ste postavljali izgleda samo vaše kadrove, a ovde nemamo situaciju da mi postavljamo naše kadrove, već Državno veće tužilaca je predložilo Vladi, Vlada je izašla i predložila Skupštini.
To je ono što je pohvalno i to je ono što se prvi put na potpuno javan, jasan način radi. Svi ste pohvalili izveštaj Državnog veća tužilaca o testiranju kandidata i o transparentnom postupku kandidovanja. Znači, vi ste time kada ste to pohvalili, pohvalili jedan princip. Ja sam uveren da ćete taj princip poštovati u budućnosti.
Ja mislim da izbalansirana podela ovlašćenja, a u skladu sa članom 4. našeg Ustava u kome se proklamuje podela vlasti, ali u kome se kaže da je odnos između različitih grana vlasti ustanovljen, odnosno da počiva na načelu međusobne kontrole,a u tome je upravo ključ svake demokratske države, svakog demokratskog poretka.
Ako bi se ovakve nadležnosti izuzele iz nadležnosti Narodne skupštine, mi ne bi smo mogli da govorimo ni o kakvoj kontroli. Onda bi smo mogli da pričamo o nezavisnosti tužilaštva. Postoji i taj koncept. Moje mišljenje je da je taj koncept vrlo upitan, on ne postoji ni u jednoj zapadnoj demokratiji.
Javno tužilaštvo nije sud. Javno tužilaštvo i tako ste verujem i vi gospodine Stefanoviću učili na pravnom Fakultetu u Novom Sadu, javno tužilaštvo je organ koji je između upravnog i pravosudnog organa, odnosno između organa izvršne i sudske vlasti.
Dobro je da o tome može ovde da se raspravlja.
Postavili ste jedno od pitanja, na ono sam odgovorio što ste rekli zašto nije prozivana Zagorka Dolovac. Prozivana je Zagorka Dolovac za neke druge stvari, ali to je situacija u kojoj se svaki javni funkcioner nađe, bez obzira kojoj grani vlasti pripada. Zašto nije prozivana kada je prozivana gospođa Mesarović? Rekao sam vam koji je razlog, zato što je u vreme sprovođenja opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca republički javni tužilac bio, ako se ne varam, Slobodan Radovanović što u sudstvu nije bilo tako, znači nije ista osoba ostala.
Zašto se dešava da se presude u drugom stepenu ukidaju? Znate, tim pitanjem vi otvarate ovde pitanje ključne stvari šta je to, s jedne strane šta je to sudijska nezavisnost jer ne ukida presudu tužilac, ukida je sud drugostepenog suda. Sudija je nezavisan u svom slobodnom sudijskom uverenju.
Imali smo situacije, recimo, sporne situacije u vašem Novom Sadu, mislim vašem zato što ste iz tog mesta, i moj je isto koliko i vaš, vaš je nešto više zato što ste tamo i rasli i živite i pretpostavljam da ćete živeti, gde je Apelacioni sud ukidao neke prvostepene presude u slučajevima koje su i te kako interesovali javnost, slučajeve nekih svirepih ubistava. Videli smo da je Apelacioni sud ukinuo iz čisto proceduralnih razloga. Videli smo da je drugi put kada je ponovo odlučivao potvrdio presudu nižestepenog suda.
Naravno, možemo mi politički da razmišljamo. Ostaje ono nedorečeno - a da li bi bilo tako da nije bilo nekog revolta javnosti? O tome možemo da razgovaramo, ali onda se postavlja pitanje - da li smo mi samo nekad i delimično za nezavisan sud, a nekada pak nismo? Vidite kako postoje situacije u kojima se javnost odvaži i da široke narodne mase negoduju zbog nečega što sud uradi. Niko od nas nije tada stao u zaštitu suda i rekao – čekajte, ja imam poverenja u to što će sud odlučiti.
Zašto se dešava da se nekada ukidaju? Koliko imate ukinutih presuda za koje niko nikada nije čuo? Koliko imate i potvrđenih presuda za koje niko nikad nije čuo?
Mi imamo problem u Srbiji što veliki broj predmeta ili značajan broj predmeta koji su pod velikom lupom javnosti doživljava takvu sudbinu. Vi kada pogledate, recimo, statistiku ili godišnji izveštaj o radu, pa i Republičkog javnog tužilaštva, vi možete da vidite pozitivne stvari u tim izveštajima. Problem je što te stvari uglavnom široku javnost ne interesuju. Ako biste pogledali, recimo, koliki je broj zaključenih sporazuma o priznanju krivice, pa u koliko slučajeva smo izbegli glavni pretres, dodatne troškove, vođenje maratonskih i dugih postupaka baš iz ovog razloga, onda biste videli da je to dobar podatak.
Gospodin Stefanović je vrlo inspirativno i nadahnuto govorio o tome kako je navodno obećano pre tri godine da će najviše efekata biti u uređenju stanja u pravosuđu itd. Onda se ovde, mada da to nisam nijedan jedini put čuo i zato sam ponosan što sam član te Vlade i što sam član SNS koja ne sprovodi partizaciju pravosuđa. Hajte, pričajte mi o toj našoj stranačkoj kadrovskoj politici u sudstvu.
Znate, vrlo je teško kada neko dođe i izvrši partijsko kadrovanje, pa taj neko ode sa vlasti, pa dođe drugi, a onda onaj koji je pre njega bio i koji je već partizovao u potpunosti, ili delimično, jedan sistem, onda dođe i počne da vam drži lekcije o departizaciji. Znate, to nije ni fer, ni korektno.
Sudije i tužioci imaju stalno svoje funkcije. Nama ne pada napamet da ljude u čitavim grupama od po nekoliko stotina jednim potezom pera isterujemo na ulicu.
Pogledajte statistike koliko smo sudija ili tužilaca na osnovu pravosnažnih sudskih presuda ili disciplinskih postupaka zbog lošeg rada, jednog po jednog, od slučaja do slučaja, argumentovano, koliko smo ih razrešili. Onda možete da naučite kako se to radi. Imate problem sa nekim, tvrdite da neko loše radi. Vi ste možda građanin, možda ste advokat, možda ste predsednik suda, javni tužilac, predložite to i to se uradi. Ali više na osnovu priča rekla-kazala, partijskih kvalifikacija, dopisa, neće više biti rađene smene u srpskom pravosuđu. To mogu odgovorno da vam tvrdim.
Da li postoji možda i nezadovoljstvo kod jednog dela naših članova? Evo, gospodin Rističević je pričao o tome. Ja njega cenim zato što je čovek koji izađe i iznese svoj stav. Da li postoji nezadovoljstvo? Ne krijem, postoji. Ali, moram da vam kažem da mislim da je pristup koji smo mi zauzeli, i to je ono o čemu je kolega Martinović govorio, da je to nešto što pokazuje da su evolutivne promene mnogo bolje od revolutivnih promena i da je svaka revolucija pojela svoju decu i to možete da pogledate na očitim primerima.
Imali smo slučajeve dok je vaša DS bila na vlati da su ljudi koji nisu imali dana radnog staža u sudu, tužilaštvu ili advokaturi dolazili na ovakva mesta o kojima mi danas raspravljamo. Imali ste slučajeve da su ljudi sa nivoa opštinskog suda, a kolega Martinović zna o čemu ću govoriti, za manje od dve godine dolazili na mesta predsednika Vrhovnog suda. To je tada bilo u redu, to je bilo demokratski, fer. To je obezbeđivalo vladavinu prava.
Onda, kada mi više nismo u poziciji da o tome odlučujemo, kažem mi, ne mislim na nas, nego mislim na onoga ko je tako tad odlučivao, onda će da dođe i da drži lekcije iz demokratije. Evo, ovo je primer kako nešto treba raditi. Ja ovde pričam o institucijama, pričam o načelu, o principu. Pričam ovde o poštovanju zakona.
Meni je veoma drago što će poslanici DS glasati za gospođu Dolovac, jer su je samo pre nekoliko meseci optuživali da sprovodi selektivnu borbu protiv korupcije i kriminala time što optužuje samo njihove članove, pa je čak bio organizovan, ako se sećate, i neki protest ispred zgrade Posebnog odeljenja i Specijalnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a evo, za koji dan poslanici DS će glasati za gospođu Dolovac. To je dobro, to znači da su se onda bavili političkim performansima. Evo, danas cene njenu stručnost, cene njen profesionalizam. To je nešto što obećava.
Mislim da je ova Vlada, a to potvrđuje i ova skupštinska većina, pokazala ovakvim slučajevima i još jednom svedoči i pokazuje šta je to vladavina prava i kako se ona sprovodi u delo, vladavina prava, a ne vladavina uske grupe ljudi ili skupine pojedinaca.
Znam da je vama teško što je toliko sudskih postupaka koji se vode protiv vaših sadašnjih ili bivših članova. Znam da vam je teško što polako ističe pesak u onom peščanom satu pokrajinske vlasti u AP Vojvodini, ali sve je to normalno. I vi počinjete da shvatate, iako bolno, da ne postoje ni apsolutne vlasti, ni večite vlasti i da se polako ali sigurno uspostavlja sistem odgovornosti u Srbiji. Da li ga je lako postaviti? Nije. Mi smo prva vlast koja je još utemeljena 2012. godine, a potvrđena 2014. godine, koja dovodi do velikih promena, a koja te promene ne sprovodi na ulici, koja ih ne sprovodi i horizontalnim i vertikalnim mlaćenjem u svakom smislu ljudi i proterivanjem sa svih funkcija, već pokazujemo kako se to vrši na postepen, odmeren, sistematičan i strateški način.
Krenulo se sa sređivanjem stanja u javnim finansijama, najviše, radi se na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uvek možemo, gospodin Živković je to rekao dobro, uvek možemo da radimo više i bolje. Imam pravo na završnu reč, mogu da pričam i do ujutru. To mi je dao Poslovnik. Meni je drago što me tako lepo slušate.

Mislim da nema pravo na repliku, ali nemojte me molim vas, izvinjavam se ako sam dao sebi previše za pravo.

U redu, ako vi tako kažete predsedavajući.
Samo sam reagovao na osnovu dosadašnje prakse, kada ste vi vodili i predsednica Gojković.

Dakle, mislim da je ovo, kao što sam rekao, dobar primer. Da li je stanje u našem Javnom tužilaštvu, u našem sudstvu idealno? Daleko je od toga. Da bi se to popravilo, moramo da radimo još mnogo i ono o čemu se možda nije govorilo dovoljno jeste o prirodi posla Republičkog javnog tužilaštva i Republičkog javnog tužioca, kao prvog tužioca u Srbiji.
Nama tek slede, do kraja ove godine, izbori javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, a mislim da je primer koji je pokazalo Državno veće tužilaca dobar primer kako taj posao potpuno javno, nedvosmisleno, transparentno treba raditi.
Zahvaljujem vam na pažnji i uveren da ćete u danu za glasanje ubedljivom većinom podržati Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i na to mesto izabrati gospođu Zagorku Dolovac. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, povodom pitanja narodnog poslanika, gospodina Halimija, krivo mi je što u iznošenju onoga što je bilo u kontaktima između predstavnika Albanaca iz opštine jugoistočne Srbije i Ministarstva pravde nisu navedeni sastanci koji su održani i sa mnom, kao resornim ministrom. Da smo na tim sastancima konstatovali koji su problemi i definisali okvire u kojima ćemo te probleme rešavati.
Podsetiću vas da smo od četiri definisane stavke, dve rešili, a da su dve bile uslovljene izvršenjem procene broja stanovnika u opštinama Preševo i Bujanovac, nakon čega smo rekli da će doći do analize potreba za eventualnim osnivanjem sudske jedinice u Preševu.
Što se tiče izbora sudija porotnika i albanske nacionalnosti, da smo taj izbor završili. Što se tiče izbora nedostajućeg sudije u Prekršajnom sudu u Preševu, da smo i taj izbor završili i da je ostalo od onoga što smo tada konstatovali kao probleme da je ostalo još da se sprovede konkurs za izbor ovlašćenog sudskog tumača za albanski jezik za područje Višeg suda u Vranju.
Što se tiče ravnomerne zastupljenosti, to je ono što ste pomenuli, tada smo naveli problem i to je peta stvar, tada smo naveli problem kontrolisanog zapošljavanja ili zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ja sam rekao da ću se zauzeti da obezbedimo što je moguće više mesta za Osnovni sud u Bujanovcu i u ovom trenutku imamo na Vladinoj komisiji koja odobrava zapošljavanje zahtev i Osnovnog suda u Bujanovcu za dodatnim zapošljavanjem sudijskih pomoćnika. Uveren sam da ćemo i to realizovati, kao što smo i one prve dve stavke, a nakon procene broja stanovnika i popisa stupiti i u realizaciju onoga što smo se tada dogovorili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, dakle, ja sam prezadovoljan kada su ovakve stvari sporne u nekom Predlogu zakona. Ja mislim da obrazloženje može neko reći nije dobro, kao što ste rekli vi. Može neko reći – moglo je da bude bolje, ali ceneći vašu akademsku čestitost, a i činjenicu da niste, mi smo kolege po vokaciji, dakle, niste diplomirani pravnik, trudili smo se da ovaj zakon izradimo na takav način da bude običnom čoveku, građaninu razumljivo.
To je jedna od tendencija, jedan od zahteva Evropske komisije će biti i u postupku pridruživanja da zakonske tekstove činimo mnogo razumljivijim običnim građanima. Pravo se ne nosi, pravo se ima ili nema i građaninu je mnogo lakše da razume da je on imalac prava, dakle, ima nek pravo, nego da je nosilac prava.
Naravno, vama može i ovo obrazloženje da se ne dopada, ali ja kažem još jednom – srećan sam što su ovakve stvari sporne. Ovo nije suštinska, ovo je tehnička stvar.
Kao što nećete vi da odstupite od amandmana, neću ni ja od teksta. Kada bih ovo prihvatio onda bih odstupio i od terminologije u daljem tekstu zakona.
Dakle, neću da kažem da niste u pravu, ali hoću da kažem da smo mi kao predlagači sa ovim tekstom malo više u pravu nego vi kao podnosilac amandmana, i normalno to je razlika, možemo reći slobodno terminološko-tehničke prirode. Ovo nije suštinska i bitna stvar, ali zbog čitavog teksta zakona koji prati terminologiju od prve do poslednje odredbe, mislim da je bolje da ostane „imalac prava“.
Ako hoćete u našem najboljem pravnom spomeniku kada je u pitanju civilistika to je opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, upravo se koristi izraz „imaonik“ ili „imalac prava“. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da pojasnim dodatno zašto nije prihvaćen amandman.
Dakle, ako pogledate pažljivo tekst predloženog člana 2, videćete pored načelne odredbe da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Dakle, kaže se - svaka stranka u sudskom postupku, obuhvatajući sve vrste sudskog postupka.
Zašto se ovde namerno kaže: „što uključuje i izvršni postupak“? Zbog toga što se primenjuje ne samo na ona izvršenja koje sprovodi sud, već koja sprovode i izvršitelji. To je razlog zašto je ovde istaknut izvršni postupak.
Okrivljeni je stranka u krivičnom sudskom postupku. Upravni spor je vrsta sudskog postupka. Upravni spor može da se vodi isključivo pred Upravnim sudom, ne može pred nekim imaocem javnog ovlašćenja, kao što je u ovom slučaju izvršitelj kome poverava izvršenje ili u nekim slučajevima po zakonu izvršitelj je isključivo nadležan da u određenim slučajevima sprovodi izvršenje. I to je jedan jedini razlog.
Zakon ima neku svoju sistematiku. Mislim da je nekada loše. Dakle, ima ovde logike zašto je ovako napisano. Ne kažem da vi niste u pravu, ali mislim da je ovako konciznije i bolje, primerenije. Apsolutno, ovo je situacija u kojoj možete reći da je nešto primerenije i da je nekoj zakonopisačkoj ili nomotehničkoj metodologiji ovo nešto što je prihvatljivije.
Dakle, zakon ima neki svoj jezik. Možemo da se sutra naći u situaciji da se neki drugi zakon poziva na ovaj zakona, onda je bolje da to bude što konciznije. To je razlog. Dakle, nema suštinske stvari ovo je opet jedna logično-tehnička stvar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dozvolićete i meni, pošto je izrečeno nešto što može da bude uznemirujuće za čitavu javnost i reč je o jednom od kolega koje poznajem, nije u pitanju državni sekretar, u pitanju je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Milovan Šuvakov. Istina je da je jutros došlo do napada na njega, da je napadnut čovek kada je krenuo na posao i da je to nešto što zaslužuje apsolutnu osudu čitave javnosti, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji. Ovo nisu vremena i ovo nije država u kojoj ovakve stvari smeju da se dešavaju i da se tolerišu. Ako se to dešava jednom visokom državnom službeniku na položaju, šta onda može da misli običan građanin?
U svakom slučaju, ono što je neposredno prethodilo tome jeste da ste prethodnih dana u javnosti mogli da čujete kolegu Šuvakova da je vrlo pristojno i ozbiljno govorio o neophodnim reformama u oblasti visokog obrazovanja i kao član Vlade Srbije, kao neko ko lično poznaje gospodina Šuvakova i ministra Verbića, apsolutno sam uveren da će država dati svoj maksimum da sankcioniše ovakvo jedno nedelo i da spreči svako buduće ponašanje prema svakom građaninu, a naročito prema onima koji drugim građanima služe za primer, kao što su ovakvi čestiti ljudi.
Kada je reč o ovom amandmanu, moram vam priznati ovde, gospodine Pavićeviću, da je u pitanju bila reč struke, ne pravničke, već isključivo jezičke. Rekao sam u raspravi u načelu da je od strane izuzetnih lektora ovaj Predlog zakona pregledan, da ova reč: „zatim“ nije postojala u radnom tekstu, ali da su lektori rekli da se prilikom većeg nabrajanja, kao što je to u ovom članu, da ima mesta korišćenja ove reči: „zatim“.
U prilog tome, da bismo ovim napravili jednu vrstu malog nereda u tekstu zakona, govori, recimo, činjenica da u članu 18. i članu 29. takođe imate korišćenje ove reči, ali vi tu niste podneli amandman. Ista je situacija, veći broj nabrajanja.
To je jedini razlog. Poslušali smo lektore. Ja sam ponosan što smo dobrim lektorima dali ovaj zakon, kao što ćemo i svaki budući zakon, jer je to od interesa za uredniji, bolji, pravilniji tekst naših propisa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i kolege studenti, ne bih se složio sa ovde ovim što su iznele kolege Batić i Jovanović, a evo iz kog razloga.
Dakle, amandmanom gospodina Jovanovića kaže se – prigovor i žalba se mogu podneti do pravosnažnog okončanja postupka zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Mislim da ste ovom formulacijom promašili smisao stava 1. člana 5. zakona. Kada ste u stavu 1. kaže prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, ovde se podrazumeva postupak povodom koga nastaje inicijativa, odnosno povodom koga se podnosi prigovor ili žalba na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. To je prvi razlog.
Drugi razlog koji je prisutan i kod drugih amandmana, kod nekih drugih amandmana koje sam video da su podneti na ovaj isti stav jeste i taj što prvo ne mora biti reči o postupku koji je pravosnažno okončan, odnosno koji za cilj ima u tom trenutku pravosnažno okončanje. Možda je reč o prvostepenom postupku, recimo, a možda je reč i o postupku koji se vodi po reviziji.
Imate amandman koji su kolege iz SDS podnele gde je slično obrazloženje o ovome koje vam sada iznosim za ne prihvatanje. Šta ćemo kada imate postupak po reviziji koji se vodi? U svakom slučaju mislim da niste pogodili sam smisao stava 1. člana 5. samim tim što se ovde misli na postupak u kojem postoji sumnja da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a ne postupak ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku, što bi se iz ove formulacije koju ste vi dali moglo zaključiti. Zahvaljujem.

Malo pre sam se dotakao i ovog amandmana iako sam ga poredio sa jednim drugim. Dakle, predloženo je da se reči „dok se postupak ne okonča“ menjaju rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Jeste u pravu ali ne u potpunosti već samo delimično. Evropski sud za ljudska prava trajanje jednog postupka ceni od njegovog početka, odnosno iniciranja, ako recimo pričamo o nekom parničnom postupku do izvršenja.
I to ne do formalno pravnog izvršenja, dakle kada se donese recimo rešenje o izvršenju, nego do faktičkog izvršenja presude. Taj deo postupka vašom formulacijom nije obuhvaćen. Reći ću vam samo jedan podatak, da ne pričamo o izvršenjima na osnovu verodostojnih isprava, pričamo o klasičnom izvršenju presude. U našim osnovnim sudovima imamo 10.599 predmeta klasičnog izvršenja starijih od deset godina.
Dakle, deset godina je prošlo od trenutka kada je, i više godina je prošlo, od trenutka kada je građanin dobio pravosnažnu izvršnu sudsku presudu i sa njom ne može ništa da radi i postupak izvršenja mu traje duže od 10 godina.
Šta da radimo u tom slučaju? To je nešto što ovom formulacijom nije obuhvaćeno. Ne slažem se sa vama što ste rekli, nešto što nisam čuo od strane vaše stranke, da je ovo zakon, u raspravi u načelu, da je ovo zakon koji je nepotreban. I te kako mislim da je Zakon potreban, ugledajući se na dobre i uređene sisteme poput nemačkog sistema, koji ima ovaj zakon, poput austrijskog, italijanskog, slovačkog, češkog, ako hoćete i slovenačkog.

Ovo je zakon koji je pomerio neke stvari u pozitivnom smeru, samo da završim rečenicu, izvinite, u pozitivnom smeru kada je zaštita prava na suđenje u razumnom roku u pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prethodnik kaže – to je komično i pozabavite se suštinom.
Meni je krivo što uvaženi gospodin Veselinović nije bio na raspravi u načelu. Da je bio i da ima pojam o vremenu, on bi shvatio da sam ja ministar pravde, tako je, treću godinu za redom, ali naveo sam egzaktan podatak. U srpskim sudovima imamo 713.521 predmet starosti od pet do deset godina, imamo 239.944 predmeta starija od deset godina. Pa, ko je tada bio ministar pravde i ko je tada rukovodio srpskim pravosuđem i ko je kriv za toliki broj predmeta­? Ovo je tragikomično.
U Nemačkoj i u Austriji suđenje u razumnom roku je pravilo, tako je, i mi hoćemo da postane i u Srbiji pravilo i hoćemo pravo građanina da mu se sudi u razumnom roku da zaštitimo i to je cilj ovog zakona.
Nemojte molim vas da nam držite lekcije, nama koji smo nasledili milion predmeta starosti veće od pet godina, gotovo milion predmeta, i da nam držite lekcije kako smo mi krivi za to. Pogledajte koliko je predmeta ovde starih samo zato što su 2010. godine doživeli presignaciju i dodeljeni nekom novom sudiji, što prethodni nije mogao da ga završi.
Imam još petnaestak sekundi, hvala, nećete me dekoncentrisati.
U svakom slučaju, vaša akademska čestitost makar zaslužuje da ostanemo na onom nivou rasprave koji smo imali prekjuče, a i od strane kolege Homena i od strane koleginice Hasanović Korać i drugih vaših partijskih kolega i svih onih koji su doprineli jednoj dostojanstvenoj i primerenoj raspravi u ovom domu. Zahvaljujem.