Zahvaljujem uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici. Dve stvari koje sam morao da primetim, dakle, tačno je, narod je doneo Ustav na referendumu, tačno je da je više različitih političkih stranaka učestvovalo u njegovoj izradi, da je tada formulisani tekst preambule, da je i tada ustavno pravno gledano, čvrsto ustavopisac vezao KiM, za naš ustavno pravni sistem, ali nekako ne dobismo odgovor na to kako je moguće da se 7. oktobra 2000. godine, predsednik države zakune na Ustav, a 12. marta 2002. godine, svojim potpisom poništi Ustav.
Kako je to moguće, da predsednik koji se zakleo na Ustav, kaže puj pike ne važi, i potpiše ukidanje tog Ustava?
Vi mislite da je tu zavladala neka kolektivna amnezija pa da se toga više niko ne seća. Dakle, te godine, samo da podsetim, tog 12. marta 2002. godine, bivši generalni sekretar NATO iz vremena agresije na Srbiju i Crnu Goru, na SRJ, u njegovom prisustvu u Beogradu, tadašnji predsednik SRJ, predsednik Vlade Srbije, potpredsednik Savezne vlade, predsednik Crne Gore i predsednik Vlade Crne Gore, potpisom svojim ukidaju Ustav države na koje se predsednik te države 521 dan pre toga zakleo.
Čekajte ljudi, 21. vek, to nije normalno. Zašto je važno da to isteramo na čistac, zato što ti koji nisu poštovali svoju reč i zakletvu su u stanju nas da prozivaju za izdaju koji nikada ništa tome slično nismo uradili, nikada ništa.
Što se tiče toga što ste pominjali predsednika Vučića iz vremena opozicionog njegovog delovanja i staža, i kako je nastupio ovde, reći ću vam, upravo, oni koji su napali malopre predsednika Vučića, za taj gest i nastup u Skupštini, su najzaslužniji za uvođenje političke kreature, Mlađan Dinkić u politički život Srbije, a predsednik Aleksandar Vučić, svojim maestralnim delovanjem, za uklanjanje iz političkog života Srbije, iste te političke kreature zvane Mlađan Dinkić.
Dakle, njemu za to svaka čast i poštovanje, a onima koji su takvu vrstu političkog delovanja uveli na političku scenu Srbije, za nauk da nikada više tako nešto ne rade.
Ono naš narod da ne zaboravi, zamislite to poštovani građani, položi se zakletva na Ustav, a onda se isti takav Ustav prekrši, pogazi i anulira jednim potpisom u prisustvu onoga koji je vodio NATO u vreme kada je sejao smrt nad našim gradovima, selima, ubijao našu nejač i našu decu i otimao nam KiM.

Hvala na oduševljenju u svakom slučaju.
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, drago mi je što sam danas u Narodnoj skupštini i uvek se svakako radujem tome, mada i uvek izađem lično i kao građanin i kao ministar, kao političar poražen činjenicom da nažalost postoje oni koji se takmiče u doticanju dna a nikako da to dno dotaknu.
Istina jeste samo jedna u onome što smo mogli od nekih uvaženih prethodnika da čujemo. Citirajući jednog glumca iz jednog starijeg filma zaista sam prepoznao da smo najviše u periodu od 2000. do 2012. godine imali prilike svi da kao građani Srbije kolektivno da vidimo ko je bio u stanju i u prilici da bude spreman da za malo vlasti proda sve, ali apsolutno sve.
Uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević rekao je da je neko prodao tri šećerane za tri evra. Šta je sve bilo od zaliha šećera u tim šećeranama? Šta je bilo na bankovnim računima tih šećerana? O tome da ne pričamo.
Javio sam se iz dva razloga. Prvo, napadati apsolutno najuspešniju u ovom trenutku avio kompaniju ne u ovom delu Evrope, nego šire, znači nanositi direktnu štetu onome što jeste resurs države Srbije, ali to još znači da onaj ko to čini ili to čini namerno da bi uništio nešto što je srpski brend, u ovom trenutku veoma uspešan kada pričamo o kompaniji "Er Srbija", ili to čini iz potpunog neznanja.
Kada vam neko spočitava veoma uspešno pronalaženje strateškog partnera za nekadašnji Rudarsko-topioničarski basen "Bor", a pritom dolazi iz one političke strukture koja je propagirala Boru i Boranima da treba da se okanu iskopavanja rude, da zatvore rudnik, da zatvore topionicu i da seju kikiriki, to je u najmanju ruku licemerno.
Naravno, neko pokušava na sebe da skrene pažnju. Bilo je i više ovde stvari koje su zaista mnogo više bile za čuđenje i za nekoga ko je sklon da to čuđenje izražava kršenjem da se i krsti. Ja ću se osvrnuti i na to, jer sam pokušavao da sačekam kraj ove današnje rasprave pa da onda repliciram, ali zaista ću to danas uraditi sada.
Ajde da se vratimo na ovo što možda građane Srbije najviše interesuje i to najviše građane Jablaničkog okruga, grada Leskovca i onoga o čemu je ovde danas bilo reči. Pošto je nekome izgleda mnogo veći i miliji cilj da među narodom seje paniku, nesigurnost, osećaj zabrinutosti, onda imam obavezu kao član Vlade Republike Srbije da na to i reagujem i dajte da govorimo veoma otvoreno o stvarima.
Dakle, nama se zamera što jedna strana kompanija u ovom trenutku u Republici Srbiji, koja zapošljava nekoliko stotina radnika, ima probleme u poslovanju. Mi se kao Vlada Republike Srbije optužujemo za to što ta kompanija razmišlja da obustavi svoju proizvodnju i da napusti poslovanje na našem tržištu. Da li je to problem? To jeste problem i ja ću reći kako će se taj problem rešavati.
Ali, koji politički legitimitet ima da nam govori o tome neko u čije vreme je bez posla ostalo bez malo 480 hiljada radnika u Srbiji, neko ko je u svom gradu ostavio najveću gradsku administraciju? Dužni smo da podsetimo na to.
Grad Leskovac je apsolutno prednjačio u tome da je imao najviše zaposlenih u Gradskoj upravi po glavi stanovnika. Ja vas samo molim predsedavajući ako mogu da pošto sam ćutao nisam nikoga ometao da imam priliku da na isti način i odgovorim.

Ako se ne varam, ne varam neko od onih koje ste pomenuli takođe radi u javnom sektoru i to mu ne smeta, da prima platu i to veću platu nego što je primao ranije ali i da to napada.
Uzgred može nekome da se sviđa ili ne sviđa pojava, ponašanje ili šta već i mog uvaženog prijatelja i stranačkog kolege i saborca Gorana Cvetanovića, da je bilo ko od onih ko napada Gorana Cvetanovića radio za Leskovac onako kako radi Goran Cvetanović, Leskovac bi ponovo bio jedan od najjačih gradova u Srbiji kao što je bio u periodu između dva svetska rata, ali ide dobrim putem. Onaj ko ga napada uglavnom to čini iz direktne i čiste zavisti.
Kada je reč o „Džinsiju“ da se mi vratimo na to, dakle, reč jeste o tome da kompanija „Džinsi“ ima problem u poslovanju i da je taj problem u poslovanju nastao iz razloga što su porudžbine koje su dolazile iz Norveške, iz Nemačke najviše, iz Švedske ili u potpunosti otkazane ili prepolovljene, da je porasla vrednost repromaterijala i da ljudi imaju ozbiljan problem da održe svoju proizvodnju. Nije reč o 700, reč je o 450 radnika i 450 radnika jeste mnogo. Mi brinemo i o četiri radnika za razliku od onih koji nisu brinuli o 480.000 koje su ostavili na ulici i bez posla.
U Leskovcu je bilo blizu 30.000 nezaposlenih, to niko neće da kaže. Blizu 30.000 nezaposlenih je ostavljeno u Leskovcu, a da ne pričamo o tome kako su i u Leskovcu vršene privatizacije i ko je i kako uništavao ljudske sudbine. Ko je i kako uništavao ljudske sudbine?
(Predsednik: Cakiću, ne vičite.)
Dakle, „Džinsi“ ima problem u poslovanju, ali se rešava pitanje radnika koji su sada u „Džinsiju“ i to na sledeći način. Italijanska kompanija „Aunde“ izrazila je odmah spremnost da zaposli između 250 i 30 radnika iz „Džinsija“. Reč je o kompaniji koja u Jagodini zapošljava u ovom trenutku 900 radnika i radi veoma uspešno. „Jura“ je izrazila spremnost da zaposli 200 radnika. Grčka kompanija „Autostop“ izrazila je spremnost da zaposli u prvi mah u ovoj godini 70, naredne godine još 150 radnika. Turska kompanija „Erenli“ takođe je izrazila interesovanje da zaposli veći broj radnika.
Koliko je neozbiljno i koliko je neodgovorno sejati takvu vrstu panike među narodom. Zašto? Zarad jeftinih političkih poena. Na isti onakav način kako su za malo vlasti bili spremni i u stanju da prodaju sve. Kao što su to radili od 2000. do 2012. godine. Vrlo dosledno, vrlo spremno.
Podsetiću vas, nama nešto pričate o prodaji državnih resursa, a ko je prodao NIS? Za koliko je prodao NIS?
(Predsednik: Bez vikanja iz klupa.)
Podsetiću vas na nešto što, razumem što neko ne vidi mnogo daleko i ne želi da sagleda da Evropa jeste tržište na kojem posluje i privredno deluje i Srbija i srpska privreda. Od početka ove godine do sada, samo u Saveznoj republici Nemačkoj imate otvorenih 8400 stečajnih postupaka. Da li je logično da i naša privreda se nalazi pre različitim vrstama izazova, pa jeste. Samo hvala Bogu te izazove neće rešavati oni koji su od 2000. do 2012. godine u bescenje bili u stanju da prodaju sve. U to su krenuli od onoga što su bili ozbiljni i izuzetno vredni nacionalni i privredni resursi.
Dakle, Vlada Republike Srbije rešavaće i ove probleme. Pokazala je da ume da ispravi žestokim i teškim radom, ozbiljnim vizionarskim merama, da nas izvuče iz krize u koju su nas uvukli oni koji su 480.000 ljudi ostavili na ulici i bez posla, da možemo da zaposlimo ljude i imamo nivo zaposlenosti veći nego ikada, da možemo da podižemo i plate i penzije, kao što nismo mogli. Izborićemo se i sa ovim problemima, ali zahvaljujući čemu, zahvaljujući ozbiljnom, odgovornom, marljivom radu, zahvaljujući tome što ćemo raditi više i zahvaljujući tome što nećemo nasedati na sitne politikantske provokacije koje za cilj ima tek toliko da se uhvati koji poenčić i ništa više, a da se razmišlja o sudbinama ljudi, o životima građana, o čitavim porodicama koje zavise od tih plata. To im nije važno, to ih nije briga, a u svakom trenutku apsolutno smo spremni da proveravamo i poverenje naroda u ono što radimo. Nemamo nikakav problem sa tim. Glas naroda je glas božiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Uvažena predsednice Vlade, kolege, odnosno koleginice ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hvala koleginici, odnosno narodnoj poslanici, gospođi Jevđić na, mogu da kažem, jednom veoma konstruktivnom i dobrom pristupu i davanju doprinosa ovome što jeste jedan ozbiljan institucionalni dijalog na teme koje su od suštinske važnosti, od suštinskog značaja kada je u pitanju funkcionisanje našeg društva.
Hvala vam na tome što ste naveli primer centra za socijalni rad u Kraljevu, jednog od najboljih centara za socijalni rad u Srbiji i gospođu Svetlanu Dražević v.d. direktora centra, osobu koja duže od jedne decenije radi taj posao, posvećeno, dobro i predano.
Zašto sam se pogotovo javio reč i da se negde nadovežem na ovo što ste vi do sada rekli? Upravo iz razloga što je ovo potvrda toga da u centrima za socijalni rad radi čitava armija ljudi koji ne rade tu isključivo da bi od tog posla živeli. Posao koji ti ljudi rade, na prvom mestu može da radi osoba koja ima dušu, koja ima veoma izraženo saosećanje za ono što su problemi drugih, jer kada uporedite koji je nivo primanja ljudi koji rade u tom sektoru, a on nije zavidno visok i takav je koliko možemo u ovom trenutku, trudimo se da bude što bolji i radićemo na tome.
Ali, kada vidite da ti ljudi rade jedan izuzetno važan posao, posle sudija i sudova u Srbiji, ljudi koji rade u centrima za socijalni rad jesu oni koji odlučuju o najširem korpusu prava pojedinaca i utiču na takav način na čitavu zajednicu.
Mi smo nedavno pustili u rad jedan program koji se zove „Sozis“, dakle, informativni sistem socijalne zaštite. Još u vreme koleginice Darije Kisić Tepavčević je započet rad na digitalizaciji rada centara za socijalni rad, sada je završen i sistem je ušao u primenu.
Kada sam imao pred početak primene prvi sastanak sa timom ljudi koji je radio na tome, tada sam saznao da u našim centrima za socijalni rad se vodi 513 različitih vrsta postupaka, pazite, 513 različitih vrsta postupaka koji vode zaposleni u centrima za socijalni rad. To pokazuje koliki je teret odgovornosti na tim ljudima. Pored toga, pored ogromnog tereta i pritiska samog posla, postoje neki od centara za socijalni rad kojima možemo da se ponosimo kako rade. Kraljevački je jedan od takvih, leskovački je jedan od takvih. Ima i mnogo drugih. Mnogi su negde i poboljšali svoj rad.
Zašto ovo naročito govorim? Kada se neki težak ili nemio slučaj dogodi, najčešće se centar za socijalni rad nađe na udaru.
Bio sam u Vladi i 2012. i 2014. godine na čelu resora pravde. Tada smo pokrenuli prvi put organizovanu, institucionalizovanu borbu protiv nasilja u porodici. Tada je po ugledu na zrenjaninski model napravljen model koji se primenjuje u čitavoj zemlji. Ponosim se time što smo uradili tada, ponosim se onim što su koleginice nastavile nakon toga da rade i taj sistem unapređuju. Ali, ovakav dijalog, koji je više puta naznačila kao delotvoran, kao suštinski lekovit, dobar, i predsednica Vlade i predsednik Republike i kolege i koleginice ministri koji u njemu učestvuju. Voleo bih da u jednom trenutku ukažem i na nešto drugo, čime mi sve vreme propuštamo da se bavimo, a to višedecenijski kao društvo propuštamo. Dakle, pričamo o borbi protiv nasilja u porodici, to je izuzetno važno, i sve vreme govorimo o sankciji. Što ne govorimo o prevenciji?
Ovo što ste rekli da u nekoj zemlji dete prvo nauči broj telefona da prijavi sopstvene roditelje, uz svaku čast i poštovanje, drugačiji su mentaliteti, kulture. Hvala Bogu da u Srbiji tako nešto ne postoji, jer se još uvek donekle gaji taj normalan odnos roditelja i dece. Ima li iskakanja od tog pravila? Sigurno da ima, izuzetaka uvek ima, ali to ne sme postane pravilo. Srbija je još uvek, hvala Bogu, zemlja u kojoj možete komšijino dete da pomilujete po kosi, da ga pozdravite, a da vas neko ne osumnjiči za pedofiliju, što u mnogim zemljama u svetu ne smete da uradite, jer će istog trenutka da vas prijavi neko za uznemiravanje deteta i, ne daj Bože, neku vrstu protivzakonitih, loših misli ili aspiracija.
Ali, mislim da je i ta inicijativa koju ste pomenuli kraljevačkog centra za socijalni rad, koju ćemo podržati, kao i uvođenje, neću da kažem odeljenja, ali jedinice za intenzivan rad i tretman u okviru Zavoda za vaspitavanje dece i omladine ovde u Beogradu, a što bi trebalo da imamo ne samo u Beogradu, već i u Nišu i u Knjaževcu, to je nešto što ćemo raditi u budućnosti. Ali, i tamo gde je stanje poodmaklo, gde imamo primere, imamo primere domova za decu i omladinu, kao što je, recimo, „Mika Antić“ u Somboru, gde imamo sistemski problem. Dakle, imamo decu sa problemima u ponašanju, sa poremećajima u ponašanju. Nažalost, još uvek nemamo nijednog zaposlenog psihijatra. E, tu moramo da transformišemo i da nađemo način da transformišemo takve ustanove u socijalno-zdravstvene ustanove, da pomognemo toj deci.
Drago mi je što je od strane nekih konstruktivnih opozicionih poslanika danas se čulo upravo to da treba više da vodimo računa i o mentalnom zdravlju čitave zajednice, dece pogotovo, kao ranjivih grupa, žrtava nasilja u porodici, starijih osoba. Da ne zaboravimo, mi smo zemlja u kojoj je starih sve više i više.
Zato mislim i zahvaljujem vam se i na konkretnom i vrlo dobrom doprinosu ovom našem dijalogu. Pozivam vas, kada god imate saznanja, ne samo u Kraljevu, mada znam da ste iz Kraljeva, već i u drugim mestima, da vidimo kako da poboljšavamo situaciju. To jeste posao i ove Vlade. Predsednica je to posvedočila do sada. Ali, od predsednika Republike, a evo i Narodne skupštine, svakako i hvala vam na tome.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsednici Vlade i koleginice i kolege ministri, morao sam kao resorni ministar nadležan za boračko-invalidsku zaštitu da se javim iz više razloga. Prvi razlog, pažljivo sam slušao govornika koji je ulazio u tu temu i pitao se gde čovek živi.
Upravo je Vlada Ane Brnabić 2020. godine, predložila Narodnoj skupštini Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti. Upravo je predsednik Aleksandar Vučić potpisao ukaz o proglašenju toga zakona. Upravo isti onaj Aleksandar Vučić za vreme čijeg mandata prvi put javno počinjemo da govorimo i o bici na Košarama i o bici na Paštriku, da slavimo naše heroje koji su tada branili zemlju, da im podižemo spomenike, da imenujemo ulice i trgove po njima, da snimamo filmove, da o tome govorimo sa ponosom, a ne stideći se i srameći se i pokazujući da oni koji su branili otadžbinu zaslužuju da budu upamćeni od ovog naroda, od svih građana.
Upravo ta i takva Vlada Ane Brnabić i taj Aleksandar Vučić predsednik Srbije koji je potpisao ukaz kojim je proglašen taj zakon, omogućili su da ratni vojni invalidi prve kategorije među kojima ima i onih koji su uspeli da prežive bitku na Paštriku i bitku na Košarama, ali su nažalost ostali bez noge, postali paraplegičari, ostali bez ruke, znate koliko primaju mesečno iz budžeta Republike Srbije?
Da li znate koliko primaju? Mislim da je to i malo s obzirom na ono što su dali. Mesečna primanja kada se saberu poštovani, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije mogu da iznose do 360.000 dinara mesečno, zahvaljujući ovoj Vladi, zahvaljujući ovom predsedniku, zahvaljujući tome što je napokon ekonomski Srbija počela da staje na noge, da zarađuje više i da raspodeljuje onima kojima je potrebna, da zbrine i ratne vojne invalide i civilne invalide rata, da pomogne porodicama palih boraca, kao što to nije radila ne u vreme Kraljevine Jugoslavije, ni u vreme SFRJ.
Da li ima problema? Ima. Gde ih imamo? Imamo ih sa borcima, sa onima koji su, hvala Bogu, srećom, prošli neozleđeni, koji nisu postali invalidi, ali sa njima razgovaramo. Sa njima razgovaramo, sa njima imamo sastanke svakog dana i u svakoj nedelji i njihove probleme ćemo rešavati jedan po jedan. Obavešten sam od direktora Zavoda za izradu novčanica da će sutra izaći iz Zavoda prva iskovana boračka spomenica za sve naše građane koji su učestvovali u odbrani otadžbine od 1991. godine do 1999. godine. A onaj koji je našao za shodno da nas proziva, jer neko je branio državu, a neko je postavljao lokatore, nekim se ponosimo, a nekoga se stidimo. Toga koji je lokatorima pomagao agresoru, toga se stidimo i stidećemo se uvek i njega će i država i pokoljenja i narod zaboraviti, a pamtiće one koji su državu branili.
Sada, ima tu jedna druga stvar, draga braćo i sestre i dame i gospodo narodni poslanici, ima jedan druga važna stvar, dakle, neko ko nas proziva u punom neznanju za odnos prema onima koji su branili zemlju stoji u istom redu sa onima koji su naše oficire časne i čestite, kao vreće isporučivali Haškom tribunalu. Stoji u istoj koaliciji sa onima koji su Juana i Bekima Mazrekua, koji su naše srpske i romske devojčice i dečake silovali pa ubijali, koji su priznali krivična dela ratnih zločina koja su izvršili.
Oni koji su omogućili da takvi izađu na slobodu, da takvi dižu autobus Niš-ekspresa u vazduh, da takvi kolju i ubijaju žeteoce u Starom Grackom. Da takvi sprovode etničko čišćenje u martovskom pogromu 2004. godine, da sa njima budu u istoj koaliciji, da sa njima budu u istim redovima i da od nas koji smo i tada i danas branili državne nacionalne interese koliko god smo mogli i kako god smo mogli, da sa takvima od nas brane narod i državu. Pa, to je van zdrave pameti.
O čemu govorite? Rekao je Maksim Gorki jednom, kada govorite neistinu potrudite se da makar zvuči da bude uverljivo, da bude ubedljivo, da ljudi mogu da vam veruju. Ako mogu da se pridružim upravo onome što je moj dragi prijatelj i saborac, Milenko Jovanov rekao, dakle, kada pričate o tome ko navodi junake sa Košara kao nekoga ko je inspiracija zločincima u ovih prethodnih nekoliko nedelja, onda recite ko je to rekao. To su rekli oni koji stoje, upravo oni koji stoje iza blokiranja Gazele, iza maltretiranja građana Srbije, iza zloupotrebe osećanja ljudi koji su izgubili svoje najmilije u užasnim masakrima.
A ja sam uveren da će upravo onim kako gajimo, kako stvaramo i kako unapređujemo i kulturu sećanja našeg naroda, da ćemo upravo i na tim svetlim primerima i tradicijama nastaviti da vaspitavamo našu decu, da ih učimo i onome što jesu i porodične i prave vrednosti, da se slabiji ne zlostavlja i napada, da je ružno udariti žensko, da je ružno, neprihvatljivo, nepristojno, sprovoditi bilo kakvo nasilje, da je ružno raditi protiv svoje zemlje, navodeći neprijateljske i pilotne i bespilotne letilice, da je ružno prizivati bedu na svoj narod i na svoju zemlju. Zna se kako se takve stvari zovu.
A onima koji su bili u stanju da iznesu neistine koje su ovde iznošene, uvek stojim na raspolaganju da im ukažem na to šta su pravi podaci i šta je prava istina, makar u ovom resoru za koji sam zadužen.
Hvala vam na pažnji.
(Jahja Fehratović: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sa dužnom pažnjom i ozbiljnošću slušao sam prethodnog govornika kada je govorio, naročito o predlogu zakona koji sam ovde ovlašćen da zastupam, a reč je o Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Potrudiću se da zaista odgovorim na opaske koje su ovde iznete, mada je bilo veoma mnogo paušalnih ocena, a ja ću se potruditi da moji odgovori ne budu paušalni, već da budu veoma precizni, veoma konkretni i veoma jasni.
Jedino što je konkretno izneto jeste da prema Akcionom planu Republika Srbija treba da ima 360 inspektora rada. Tačno je da ih ona danas nema. Tačan podatak je da na današnji dan imamo 237 inspektora rada. Tačan podatak je da imamo veoma lošu starosnu strukturu među inspektorima, da su nam inspektori u pojedinim okružnim sedištima, što je tačno, u proseku stari od 60 do 63 godine, ali je takođe tačno da imamo, nažalost, izuzetno malo interesovanje ljudi za zasnivanje radnog odnosa u inspektoratima za rad.
Takva situacija nije prisutna samo u Inspekciji rada, prisutna je i u drugim republičkim inspekcijama i to ukazuje na određene sistemske probleme koje treba rešavati i u stalnoj komunikaciji sa ministrom državne uprave i lokalne samouprave, kolegom Martinovićem, uverio sam se da postoji ne samo volja, već i ozbiljno znanje, u šta nisam sumnjao i želja da se ti problemi rešavaju.
Sad idemo na ono što je ovde paušalno izneto, a to je da radnici u Srbiji nemaju zaštitu na radu. Nikako se ne slažem sa ovim, ali moramo da krenemo od jednog osnovnog pravila, postulata.
Prvo, da bi neko ima zaštitu na radu, on mora da radi. Dakle, prvo morate da imate radnike, radnike na radnim mestima, radnike u fabrikama. To je ono što pre 11 godina nismo imali u ovom broju i na ovaj način, kao što imamo danas. Ja ću vam izneti veoma precizne, konkretne i jasne podatke da vidite koliko ova konstatacija nije tačna.
Da li postoje problemi, da li postoje povrede na radu? Postoje. Postoje u celoj Evropi, postoje u celom svetu, gde god se radi, tu se ljudi i povređuju. Pitanje je šta mi kao država činimo da stvorimo jedan obavezujući sistem prevencije koji će zaštiti radnike, koji će naterati i poslodavca i radnika da se pridržavaju procedura u njihovom najboljem interesu da bi zaštitili njihovu bezbednost i zdravlje na radu, da bi zaštitili ljude od povreda u vezi sa radom i od profesionalnih bolesti. To je upravo ono što ovaj Predlog zakona koji danas nalazi pred vama i nudi.
Daću vam nekoliko vrlo konkretnih podataka. Dakle, 2012. godine, pre punih 11 godina u Srbiji je registrovana zaposlenost iznosila 1.727.048 radnika, dakle 1.727.048 radnika je u Srbiji je bila registrovana zaposlenost 2012. godine. Godine 2022. registrovana zaposlenost u Srbiji 2.310.035. Pazite sa 1.727.000 na 2.310.000. Potpuno identična metodologija kada je u pitanju registrovana zaposlenost onoj koja je primenjivana i 2012. godine.
Namerno sam izabrao podatke koji su rađeni po identičnoj metodologiji. Znači, samo ta dva podatka kada poredite, to je razlika od 583.000 zaposlenih, novozaposlenih, 583.000 ljudi više u Srbiji radi, 583.000 porodica ima dodatnu platu, 583.000, pazite 5.800 novozaposlenih je velika brojka, 58.300 novozaposlenih je velika brojka, ali 583.000 novozaposlenih. Ljudi, pa to je pokazatelj gde je Srbija došla, gde je Srbija napredovala.
Sada da se vratimo na priču o zaštiti i bezbednosti na radu. Jedan podatak pre toga. Jedna od oblasti u kojoj je bezbednost radnika možda najizazovnija stvar da zaštitite bezbednost i zdravlje radnika, jeste sektor građevinske industrije. Dakle, građevine. Godine 2012. u sektoru građevinarstva u Srbiji bilo je zaposleno 71.864 radnika, dakle 2012. godine 71.864 radnika. Danas, 2022. godine, dajem podatak danas za 2022. godinu, znači 71.864 radnika u građevini, 123.591 radnik. Za 11 godina broj zaposlenih u građevinskoj industriji povećan za 72%.
Sada pazite što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu. U oblasti građevinarstva 2012. godine registrovano je ukupno povreda na radu, nažalost sa smrtnim ishodom 2012. godine u građevinskoj industriji 26 povreda na radu sa smrtnim ishodom. Dakle 26 povreda na radu u vreme kada je u građevinskoj industriji bilo zaposleno nepunih 72.000 radnika. Danas, kada u građevinarstvu Srbije radi preko 123.500 radnika u 2022. godini, broj povreda sa smrtnim ishodom je 28. Da li je to veliki broj? Jeste veliki broj.
Ali, opet sam uzeo tu staru metodologiju, pa ću vam dati još dodatnih podatak. U toj 2012. godini kada je stradalo 26 radnika u građevinarstvo u Srbiji, u toj godini u Srbiji je izdato 7.267 građevinskih dozvola. U ovoj godini 2022. godinu za koju sam izneo podatak da je stradalo 28 radnika, broj izdatih građevinskih dozvola je trideset, bezmalo 30.000, 29.344. Broj gradilišta značajno veći. Podatak Ministarstva građevina kaže da je broj gradilišta veći od 120.000. Recite mi onda ko je više vodio računa o bezbednosti i zdravlju na radu? Svaki ljudski život koji se izgubi je velika stvar. Ja izlazim sa konkretnim činjenicama i evo izašao sam pred vas sa vrlo konkretnim i jasnim podacima.
Da biste shvatili koliki je preporod u Srbiji, samo u ovoj oblasti nastupio, malopre sam rekao da je ukupan broj radnika u građevinarstvu 2022. godine u odnosu na 2012. godinu povećan za 72%. Evo po nekim gradovima da vidite, u Beogradu i Novom Sadu povećan je za 50%, u Kruševcu povećan je za 90%, u Kragujevcu povećan je za 147%, u Loznici za 260%, u Boru za 582%. Dakle, samo kada govorimo o građevinarstvu. Gde nam je bio Bor 2012. godine?
Nisam upućen da u detalje govorim o rudarstvu, tu je i koleginica Đedović, ali se jedne stvari, kao čovek koji se poodavno bavim politikom sećam. U tom istom Boru držane su ljudima lekcije da treba da treba da prestanu da kopaju rudu i da seju kikiriki. To nije izmišljotina, postoje sačuvani video zapisi, snimci, došli ljudi i pričali u Boru, koji je od Đorđa Vajferta i 19. veka podigao industriju Srbije, da zatvore rudnik i da seju kikiriki.
Danas je to grad u kome je prosečna plata preko 100.000 dinara.
(_______________: U kome se umire.)
A u drugim mestima se ne umire. Umiralo se pre 11, 12, 15 godina zbog toga što nisu imali posla i zbog toga što su gladovali. Danas u Bor dolaze ljudi iz Paraćina, Svrljiga, Boljevca, Negotina, Zaječara da rade i malo ih je. Deset i po hiljada ljudi je samo u toj kompaniji zaposleno. Deseti i po hiljada ljudi. Dake, nisu došli da seju kikiriki i nije došlo do preporoda zbog toga što su sejali kikiriki, pa su se na taj način obogatili.
Da se vratimo na priču o realno nedovoljnim platama da se živi. Reći ću vam odmah, da li su minimalne zarade u Srbiji dovoljne? Pa nisu dovoljne, to svako od nas dobro zna, mada niko od nas ko sedi u ovoj prostoriji ne radi za minimalnu zaradu.
Reći ću vam jednu stvar. Minimalna zarada 2012. godine bila je 17.700 dinara i pokrivala je 53% minimalne potrošačke korpe. Znači, sa 17.700 dinara 53% minimalne potrošačke korpe. Ove 2023. godine ta minimalna zarada je 40.020 dinara i pokriva 87% minimalne potrošačke korpe. Je li to dovoljno? Nije, ali vam danas u Srbiji u 90% porodica rade oba bračna partnera, a te 2011. godine u Srbije je, ako je imao sreću, radio jedan, pa mi vi recite jel je bolji jedan minimalac od 7.700 dinara ili su bolja dva minimalca od 40.020 dinara, što je 80.040 u zbiru?
Ja neću nikome da pričam, niti da držim lekciju - znaš možeš da živiš od 40.000 dinara. Ne, teško jeste, ali priznaćete doći sa 17.700 do 40.020 dinara, doći sa 53% pokrivenosti minimalne potrošačke korpe na 87% , pa je li to napredak? Jeste.
Reći ću vam još nešto, a šta je potvrda da se o bezbednosti i zdravlju radnika vodi više računa. Jednu stvar moram da dodam. Neću da prihvatam nikakve paušalne ocene - radnici nam umiru na trakama, umiru na poslu. Dajte ime, prezime konkretan slučaj, evo ga odmah zapisnik inspekcije rada koja je izašla na lice mesta, sa izjavama, sa svim što je preduzeto, šta je postupano, kako je postupano i da vidim. Dajte mi primer, ako imate, da to nije urađeno.
Ovde mi je jedna koleginica iz jedne opozicione stranke prišla u petak, donela jednu prijavu, odmah smo je uzeli u rad, nažalost nije danas ovde sa nama. Kada bude došla, pokazaću joj šta je postupljeno po toj prijavi.
Jel postoji primer gde je neko zatvorio kapiju inspekciji rada koja je došla da izvrši nadzor? Dajte mi konkretne podatke. Ja znam za neke druge stvari. Znam za neke druge slučajeve gde se inspektorima rada, inspektorima socijalne zaštite ne dozvoljava da uđu da vrše službeni nadzor.
Dakle, daću vam, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, vrlo konkretne podatke koji govore o tome kolika se vodi briga o bezbednosti i zaštiti na radu.
Dakle, kada dođe do povrede na radu, uglavnom lica koja su pretrpela povredu ili njihove kolege i koleginice podnose prijave inspekciji rada da se izvrši nadzor. Takvih prijava 2012. godine je bilo 1.243, 2012. godine bilo je 1.243 prijave zbog povrede na radu. Godine 2022. prijava je bilo 982, to je 26% manje . Ovo je i dalje visok broj prijava ali je značajno niži, što govori o tome da je i manje povreda bilo.
Reći ću vam još nešto i da time zaključim ovu priču. Hajde da vidimo sledeće, samo da uporedimo podatke u nadzorima koje su inspekcija i Uprava za bezbednost i zaštitu na radu vršila kod pravnih lica i preduzetnika koja su pružala usluge iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu drugim pravim licima. Godine 2011. izvršena tri nadzora, nula oduzetih licenci. Godine 2012. šest nadzora u celoj Srbiji, nula oduzetih licenci. Godine 2021. dvadeset i devet nadzora, 10 oduzetih licenci. Pazite, od 29 oduzeto 10 licenci. Godine 2022. četrdeset i osam nadzora, oduzetih licenci 16. Samo uporedite: 2011. godine tri nadzora, nula licenci oduzeto; 2012. godine šest nadzora, nula licenci oduzeto; 2021. godine 29 nadzora, 10 licenci oduzeto; 2022. godine 48 nadzora, 16 licenci oduzeto. Šta to govori?
Predlog zakona koji se nalazi pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, nije idealan, takav ne postoji, ali značajno unapređuje sistem bezbednosti i zdravlja na radu u odnosu na prethodni zakon. Sa svim izmenama i dopunama ovaj Predlog zakona je vrlo jasan, precizan i pokriva sve one nedostatke koji su utvrđeni i sa kojima smo se u radu suočavali u prethodnom periodu.
Da li možemo da obećamo da ćemo imati do kraja ove godine 360 inspektora? Naš cilj je 307. To ne može da vam obeća niko, jer niko ne može ljude da natera da se prijavljuju i rade taj posao, ali da ćemo se truditi da taj broj povećamo, hoćemo.
Još jedna stvar, 2012. godine radilo je 250 inspektora. U toj godini 250 inspektora rada izvršilo je 53.743 nadzora. Znači, 250 ljudi 53.743 nadzora. U prošloj, 2022. godini, godini radilo je 214 inspektora. Dakle, 36 inspektora manje, ali je 214 inspektora izvršilo 65.043 nadzora, što je za 21% više, i to je dokaz da se radi više. S tim što je onih 250 inspektora kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj je tada radilo nešto više od 1.700.000 ljudi, a ovih 214 inspektora je kontrolisalo rad u privredi Srbije u kojoj radi 2.310.000 ljudi. Tim ljudima odajem priznanje i trudiću se kao resorni ministar da im poboljšamo uslove rada, da povećavamo broj inspektora i da povećamo broj nadzora, pogotovo vanrednih nadzora koji se ne najavljuju. Ako imate podatke da je neko inspektoru rada zalupio vrata i nije mu dao da uđe, odmah imate mogućnost, način, kontaktirajte mene, kontaktirajte ministarstvo, prijavite to.
Ono što je problem jeste što mi imamo slučajeve gde ljudi koje bi trebalo javno zvanje i funkcija da obavezuju da taj posao rade savesno, u skladu sa zakonom, zatvaraju inspekcijama, različitim inspekcijama vrata i ne dopuštaju inspektorima da vrše svoju službenu dužnost.
Prema tome, nije ova Vlada, niti ova vlast u Srbiji neko ko se rukovodi filozofijom profita. Mi se rukovodimo filozofijom stvaranja od Srbije države u kojoj može pristojno i dostojanstveno da se živi od svoga rada, a prvi uslov jeste da imate posao, prvi uslov jeste da se zaposlite. Kada se pogledaju podaci, oni vrlo jasno govore i o rastu minimalne zarade, i o rastu prosečne plate, i o ostvarenju postavljenih ciljeva do 2025. godine, ko o građanima Srbije brine, ko ih zapošljava, a ne otpušta, ko im stvara bolje uslove za egzistenciju i veće šanse za bolji život u našoj otadžbini. Hvala na pažnji i živela Srbija.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moj prethodnik je, prethodni govornik je politički veštiji i ume da izbori sebi pravo. Ja nisam postavio nijedno jedino pitanje, a ponajmanje ono koje mi je stavljeno u usta. Ali, nemam nikada problem da razmenjujem argumente i da vodim jednu ozbiljnu argumentovanu i demokratsku raspravu.
Ajde da krenemo od ovoga što je malopre pomenuto, a reč je o nečemu što svakako najveću bol stvara porodici Danke Ranković koja je preminula 21. februara kod poslodavca „Leoni Wiring Systems Southeast“ d.o.o.
Ja ću pročitati građanima Srbije sažetak sprovedenog nadzora, nemam nikakav problem za to, kao i za svaki drugi slučaj, a ima ih više, to je tačno. Kaže se ovako - Povodom povrede na radu Danke Ranković koja se dogodila dana 21. februara 2023. godine kod poslodavca „LEONI Wiring Systems Southeast d.o.o“. Poslodavac je blagovremeno obavestio Odeljenje inspekcije rada u Kraljevu. Dakle, poslodavac je obavestio Odeljenje inspekcije rada. Dana 27. februara 2023. godine Odeljenju inspekcije rada Kraljevo je putem elektronske pošte ovaj poslodavac izvršio dopunu izveštaja u kojoj je navedeno da je povreda na radu Danke Ranković od strane lekara ocenjena kao teška.
U postupku inspekcijskog nadzora povodom povrede na radu Danke Ranković inspektor rada Odeljenja inspekcije rada Kraljevo utvrdio je sledeće. Prvo, povreda na radu dogodila se u proizvodnoj jedinici Kraljevo, Jovana Deroka 4a, dana 21. februara 2023. godine u 18,20 časova, u drugoj smeni, u četvrtom satu rada. Mesto nastanka povrede na radu je linija 3 za montažu S-206. Do povrede na radu Danke Ranković došlo je prilikom gubitka ravnoteže i pada.
Po izjavi menadžera proizvodnje i inženjeringa za dan 21. februar 2023. godine na liniji na kojoj je radila povređena radnica u drugoj smeni proračunata brzina trake bila je na stepenu četiri, odnosno 27,5 herca, od ukupno mogućih 14 stepeni. Dakle, bila je na stepenu četiri od mogućih 14 stepeni, odnosno 46 herca.
Aktom o proceni rizika radno mesta radnika u proizvodnji na kojem je radila povređena zaposlena nije utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom.
Povređena zaposlena je prilikom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upoznata sa uputstvom za bezbedan i zdrav rad linije za montažu. Stavljena je na uvid evidencija osposobljenosti Danke Ranković za bezbedan i zdrav rad u obrascu broj šest.
Da li mi je ljudski teško i krivo zbog toga što se to dogodilo? Jeste. Ali, hajde ljudi da budemo prvo odgovorni prema ovoj porodici koja je doživela nešto strašno, svakako prema drugim radnicima, prema samom poslodavcu. Da li je ovo moguće da se desi? Pa, ovo se dešava svugde u svetu. Šta je rešenje? Hoćete da mi kažete da kada smo imali 20 hiljada nezaposlenih u Kraljevu, da je to bilo odlično i da nije postojala mogućnost povrede na radu zato što nije bilo rada? Zato što je neko omogućio da se pre toga u Kraljevu zakatanči sva privreda koja je nešto radila?
Podsetiću vas, u Kraljevu u kojem je radio jedan „Magnohrom“, jedna od dve evropske kompanije koja je proizvodila komponente za visoke peći, neodgovorna i štetočinska vlast u Srbiji je dozvolila da se ta kompanija proda onoj drugoj da bi bila uništena kao konkurencija, da bi se Kraljevčani isterali na ulicu, da bi ostali bez posla i da bismo imali 20 hiljada nezaposlenih u jednom Kraljevu. I onda kada posle godina muke koje su ne samo uništavanjem privrede u Kraljevu, nego začinjene na kraju, da vas podsetim, Kraljevo je grad koji je u jednoj nedelji primilo gotovo 30 hiljada interno raseljenih sa KiM, pa je Kraljevo grad u kome su uništeni i „Magnohrom“ i Fabrika vagona, pa je Kraljevo grad koji je pogodio zemljotres 2010. godine, i sa žestokom mukom, a dobro se sećam kada je odlazio predsednik Vučić u Kraljevo, sa žestokom mukom privučete investitora da dođe i zaposli Kraljevčane, da bi ostali ljudi tu, i dogodi se u jednoj od tih fabrika nemio događaj. Šta to znači?
Jel to znači da treba zatvoriti fabriku? Jel to znači da treba otpustiti ljude? Ovde je inspekcija rada uradila svoj posao kako je trebala. Nažalost, ne možemo da vratimo, ali zato postoji, ne još uvek u sistemu koji bismo želeli da postignemo, osiguranje zaposlenih kada im je ugrožena bezbednost i zdravlje na radu, kada dođe do povrede, kada dođe do profesionalne bolesti ili do povrede u vezi sa radom. Znači, mislim da je to nešto što ovim zakonom nismo mogli da uredimo kako treba, ali da ćemo raditi na tome, hoćemo da radimo.
Što ne kažem koliko je dozvoljenih gradilišta? Pa ja sam dao vrlo jasan pregled. Godine 2012. građevinskih dozvola je izdato 7.267, 2022. godine građevinskih dozvola je izdato 29.344. Pa gde ćete više?
I reći ću vam još nešto što nisam malopre rekao, propustio sam. Zašto danas imamo manje interesovanje ljudi da budu inspektori? Pa zato što smo se borili da stvorimo sistem u kome će ljudi hteti više da rade u privatnom nego u državnom sektoru. I da li danas imamo probleme? Imamo probleme vezano za to. Imamo manje interesovanje ljudi da se prijave da rade u Inspektoratu rada sa onim kvalifikacijama koje tražimo. Zašto? Zato što su zaposleni na nekom drugom mestu, gde ostvaruju bolju platu.
Ceneći svačije političko umeće, ja se trudim da ovde izlazim sa vrlo konkretnim, jasnim i preciznim podacima. Oni su neumoljivi. Oni su neumoljivi. A to da li uključujemo u zaposlene one koji uberu jabuku, pa uključujemo ih. A u neko vreme kada su se neki drugi pitali, takvi nisu bili uključeni ni u šta. I ja se ne stidim toga koji bere jabuku, ali mi je krivo što u Srbiji nema više ko da bere jabuke. E to je stvar nad kojom treba svi da se zapitamo zašto je tako.
Juče sam imao priliku da razgovaram, ali govorim kao ministar za rad, i daćete mi priliku ovo da kažem, bio sam na sastanku predsednice Vlade sa predstavnicima sindikata u prosveti. Govorilo se o tome da imamo problem da motivišemo mlade ljude da studiraju na fakultetima one odseke koji obrazuju prosvetne radnike. Nemojte, ljudi, da se ponašamo kao da se to dešava samo kod nas. Znate, Srbija je kao jedinstven slučaj po tome. Ove godine Saveznoj Republici Nemačkoj nedostaje 42.000 prosvetnih radnika, 42.000.
Dakle, to pokazuje jednu opštu tendenciju na evropskom kontinentu. Srbija je deo tog prostora. Srbija je bila, jeste i biće Evropa uvek. Samo u glavama nekih možda to nije. Ali ne želim da ulazim u tuđe glave, pa da kažem u kom smislu. Svako odgovara za svoje reči, postupke i misli. Ko smatra da Srbija nije Evropa, taj ima ozbiljan problem. Srbija, kao što rekoh, je bila, jeste i biće Evropa i češće je od mnogih drugih bila branik i branič Evrope i time se ponosila i ponosi se i ponosiće se.
Da zaključim, dakle, na svaki upit možete da dobijete konkretan i direktan odgovor. Da li mislim da je zakon dobar, i hvala što ste rekli da zakon ima dobar tekst? Da li je činjenica da će on potvrditi svoj kvalitet primenom? Hoće. Dakle, samo primena može da potvrdi da li je neki zakon suštinski dobar ili nije. Ja mislim da je ovaj zakon ozbiljan iskorak u odnosu na postojeći, a trudićemo se da to i kroz njegovu primenu pokažemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam i malopre rekao, reći ću opet. Kada govorim i iznosim podatke, ja iznosim vrlo precizne podatke, vrlo precizne podatke. Podatak koji sam naveo od 10.500 ljudi koji rade u dve kompanije, u Boru i u Majdanpeku, „Ziđin Srbija“ i „Ziđin Koper“, su podaci koje sam dobio direktno od poslovodstva te dve kompanije kada sam u Boru boravio krajem januara, početkom februara ove godine i prisustvovao potpisivanju kolektivnog ugovora koji je definisao prosečnu zaradu od 121.000 dinara. Taj kolektivni ugovor potpisan je između poslovodstva te dve kompanije i reprezentativnih sindikalnih organizacija. To je istina, kao što je istina da je neko ljudima pre 20 godina govorio da u Boru treba da zatvore rudnik i da seju kikiriki. Dakle, to je istina.
Ja koristim, takođe, priliku da još jednom kažem da gde god postoji sumnja da se krši Zakon o radu, ljudi, postoji Inspektorat rada, postoje institucije ove države. Svaka potencijalna sumnja u zakonitost rada može da se prijavi i inspekcija rada da izađe na teren, da ostvari uvid, i to je radila inspekcija u prošloj godini 21% puta više nego 2012. godine. Ne puta, izvinjavam se, 21% više.
Prema tome, iznositi paušalne ocene kada na to dobijete konkretne, jasne, precizne podatke, džabe je trošenje vremena. Ja sam ovde da prihvatim i saslušam svaku konstruktivnu kritiku, gde nešto možemo da poboljšamo da poboljšamo, ali je činjenica – danas u Srbiji radi 583.000 radnika više, nego što je to bilo 2012. godine. Tada je minimalna zarada bila 17.720 dinara, danas je 40.020 dinara.
Još jedna stvar, uvažena predsedavajuća, kao građanin Srbije, a pogotovo kao neko ko je ponosni pripadnik srpskog naroda, da slušam od bilo koga rečenicu „da su Turci bili pravedniji nego vi danas“… Ova Narodna skupština nalazi se na pravcu na kojem su ti koji su, po rečima prethodnika, bili pravedniji nabijali ljude na kolac i odsečene glave isticali na Carigradskom drumu, oni koji su decu odvodili u korpama na konjima i janjičarili ih da bi sutra bili krvnici nad sopstvenim narodom, ti bili pravedniji od nas danas ovde.
Pre nekoliko dana ovde je iznošena tzv. zastava lažne države, neko nas je izjednačavao, ne izjednačavao, nego rekao da smo gori od onih kojima je suđeno u Nirnbergu, a treći govorio da smo Jure Francetić. Danas smo čuli da su Turci koji su ovde vladali bili pravedniji od nas. Onome ko sve to govori neka je na čast i na obraz.
Građani Srbije dobro znaju i kad god imaju priliku da se izjašnjavaju oni glasaju na osnovu onoga što vide, na osnovu onoga što je urađeno, na osnovu onoga što su konkretni rezultati, a politika predsednika Vučića, SNS, kao glavnog stuba te politike, pokazala je da može, da hoće i da zna više, a ova priča i o Nirnbergu, i o Francetiću, i o Osmanlijama koji su naš narod pet vekova držali u ropstvu može da se prodaje samo nekome ko o tome ne zna ništa.
Hvala Bogu, mi znamo i branićemo i srpski obraz i naše interese, a radićemo to na pravi, suštinski, demokratski način, u ovoj Narodnoj skupštini predlažući kao Vlada dobre zakone za koje verujemo da će biti usvajani, na svakom mestu u Srbiji otvarajući nova radna mesta i zapošljavajući naše građane, a onda obezbeđujući uslove za bolju zaštitu i bezbednost na radu. Hvala vam.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je i zato nisam ni govorio o tome, imajući u vidu mnoge krajeve van Beograda, Novog Sada, Bora, da prosečna zarada na nivou Republike nije prosečna zarada u svakom okrugu i svakom gradu i tačno je takođe da kao država decenijama nismo poklanjali potrebnu i dužnu pažnju i Pčinjskom i Jablaničkom i Nišavskom i Pirotskom i Topličkom okrugu i da nam je tamo situacija uvek negde teža nego u drugim delovima Srbije. Ali je takođe tačno da od dolaska na vlast predsednika Vučića, da li u svojstvu predsednika Vlade, da li u svojstvu predsednika Republike, se Vlada Srbije ovim delom naše države bavi neuporedimo više nego što je to bio slučaj ranije.
Koliko je otvoreno fabrika u Nišu? Zašto to ne kažete? Koja je bila nezaposlenost u Nišu pre 10 godina, a koja je danas? Pa taj naučno-tehnološki park ko je otvorio u Nišu? Jesu li ga otvorili oni koji su uništavali elektronsku industriju ili su ga otvorili oni koji su proširili univerzitet i Elektronski fakultet? Da li su ga otvorili oni u čije vreme nije mogao da se napravi kilometar autoputa od Niša prema granici sa Bugarskom, ni kilometar autoputa kroz Grdeličku klisuru ili oni koji su te puteve napravili?
Napreduje Niš mnogo brže nego što je nazadovao u vreme onih kojih treba da se sećamo da se više nikada tako nešto ne ponovi. U čije vreme je dobio Niš klinički centar? Od četiri nova klinička centra prvi Klinički centar u Srbiji je napravljen u Nišu.
Vođa grupe mladih kardiologa i hirurga koja je vršila operacije da bi uništila listu čekanja, da bi izbrisala listu čekanja je sin onoga oca koga ste kao vreću isporučili Haškom tribunalu, heroja srpskog i generala Vladimira Lazarevića. Njegov sin Milan je čovek koji je okupio mlade lekare i koji su subotom i nedeljom operisali Nišlije i ljude sa juga Srbije da više ne bilo liste čekanja. To je onaj čovek koga ste ispratili u Hag sa sve obećanjima da ćete mu zapošljavati porodicu, da ćete ih obezbediti na svaki mogući način, a kada je tamo stigao više niste hteli ni da se javite na telefon, nego su to radili sa svima.
Ovde je rečeno još nešto, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, što osećam potrebu da odgovorim, jer je reč o resoru na čijem sam čelu, govoreno je o socijalnim kartama. Ja sada hoću da kažem nešto o tome, pošto se o tome priča mnogo, a malo ili gotovo ništa od onoga što se o tome priča je istina.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o socijalnoj karti. Prvo jednu stvar da razjasnimo u potpunosti – socijalna karta ne sadrži podatke o socijalno-ekonomskom statusu svih građana Republike Srbije, već samo onih građana koji su ostvarivali ili ostvaruju određena prava iz oblasti socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.
Dakle, to nije registar svih građana u kome su sadržani svi podaci, sve informacije o socijalno-ekonomskom statusu svakog pojedinca, već samo onih koji ostvaruju određena prava. Dakle, u aktivnom statusu njih oko 900.000 i u pasivnom statusu oni koji su u poslednjih 10 godina neka prava ostvarivali. To je, dakle, prva stvar.
Druga stvar, socijalna karta nije nikakav softver na osnovama veštačke inteligencije koji nezavisno od ljudskog faktora odlučuje o nečijim pravima. Ne, socijalna karta je registar koji sabira baze podataka iz više državnih registara –Registar stanovništva pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, registre iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Nacionalne službe za zapošljavanje, Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranje, Republičkog geodetskog zavoda.
Taj sistem omogućava, pod jedan, neuporedivo efikasniji, delotvorniji i bolji rad centar za socijalni rad, gde službenik centra za socijalni rad licu koje je došlo i podnelo zahtev za ostvarivanje, recimo, prava na novčanu socijalnu pomoć, gde je ranije službeniku centra za socijalni rad bilo potrebno nedelju, dve, tri, mesec dana da sakupi sve podatke koji su neophodni da bi odlučio da li neko lice može da ostvari pravo na novčanu socijalnu pomoć, danas pritiskom na jedan taster, a pre toga unošenjem JMBG-a, to ovlašćeno lice može da dobije podatke na osnovu kojih, posle manje od jednog minuta, dobija sve odštampano na jednom papiru i može da donese odluku. Građani ne moraju da čekaju po različitim salama pred šalterima, da idu od kancelarije do kancelarije gde im se traži nedostajući papir, već se to reši u nekoliko sekundi.
Druga važna stvar, šta je omogućila ta socijalna karta koju ste pomenuli, omogućila je ozbiljno suzbijanje korupcije i zloupotreba u sistemu socijalne zaštite. Kako? Gotovo 5.700 lica koji su od početka primene registra Socijalna karta identifikovani kao umrli.
Evo, odmah da kažem, pošto je pominjan Niš, u Nišu je bio slučaj čoveka koji je ostvarivao određena prava iz oblasti socijale zaštitite, koji je preminuo 21. 12. 2011. godine i tek kada je ispostavljen registar Socijalna karta utvrđeno je da je bezmalo 12 godina neko primao socijalnu pomoć, a lice kome je ta pomoć dodeljena nije bilo živo. Kriv je sistem koji nije postojao, da može da se otkrije takva stvar na vreme, a naravno da su službenici u centru za socijalni rad bili dužni da o tome vode računa i naravno da će od porodice preminulog biti traženo da se vrati sav novac u budžet. Takvih slučajeva je bilo gotovo 5.700.
Ali taj sistem nisu uspostavili oni koji su uništavali Elektronsku industriju u Nišu, koji su otpuštali radnike, taj sistem je uspostavila država Srbija u prethodne dve godine, prvo donoseći Zakon o socijalnoj karti, izdvajajući ozbiljna sredstva iz budžeta da se takav sistem napravi i danas da se on primenjuje. Dakle, to je jedna stvar, rekao sam – efikasniji i delotvorniji rad.
Drugo, suzbijanje korupcije. Preko gotovo 5.700 slučajeva gde su mrtva lica bila primaoci određenih socijalnih davanja.
Treće, preko 26.000 lica kod kojih je promenjen imovinski status. Šta to znači? Ostvario je neki prihod, dobio je neko nasleđe. Lice koje prima socijalnu pomoć odjednom pojavljuje se kao vlasnik vozila u Registru motornih vozila. Odakle sredstva za tako nešto? Službenik centra za socijalni rad ne briše odmah takvo lice, nego preispituje kako je do toga došlo, pa onda donosi zaključak.
Ima jedna stvar u kojoj je socijalna karta potpuno jedinstvena i drugačija od svega što, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postoji ne samo u našoj državi, nego u okruženju. To je sistem koji službenicima centra za socijalni rad daje informaciju da neko lice koje je u registru ima uslove za ostvarivanje nekog prava koje još nije ostvarilo. Primera radi, pokrivanje troškova nabavke, recimo, udžbenika ili vrtića. Takvih slučajeva je bilo do sada 96.668 u Srbiji. Dakle, gde građanin ima uslove za neko pravo, nije ga ostvario, službenik centra za socijalni rad može da ga pozove, da kaže – imate ovo pravo, dođite da ga ozvaničimo tako što ćete dobiti rešenje kojim ćete ga imati. E to je sistem koji je ovde stvoren.
Da podvučem crtu sa tim, šta omogućava? Omogućava značajno pravedniju raspodelu onog ozbiljnog iznosa sredstava koje građani mogu da dobiju kroz socijalna davanja, a koja su drugi građani koji su radno aktivni u Srbiji ostvarili, koji je ostvaren uplatom poreza i doprinosa, povećanim budžetskim prihodima, mnogo većim bruto društvenim proizvodom, a to je upravo ono što je uspela da stvori vlast SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Niš je primer grada koji je naizgled sistematski privredno uništavan, a koji je u privrednom smislu neverovatno napredovao. Samo da zaključim sledećim, to je upravo jedan od razloga, ono prvo što sam rekao, Jablanički, Pčinjski, Pirotski, Nišavski, Toplički okrug, ove godine slavimo 145 godina kako su ti krajevi oslobođeni i ponovo ušli u sastav srpske države, za pet godina 150. godišnjicu. I predsednik Vučić na više mesta je izlazio i govorio o tome da će tih pet okruga imati poseban status kada je u pitanju i privlačenje investitora, kako stranih, tako i domaćih, ali i infrastrukturna gradnja i poboljšanje životnog standarda i uveren sam da ćemo tu 150. godišnjicu dočekati na jugu Srbije, sa mnogo boljim pokazateljima, sa značajno kvalitetnijim životom naših građana i sa sve većim brojem ljudi koje ćemo tamo zapošljavati, koji će tu ostati, a podsetiću vas, to i najbolje znate, broj nezaposlenih u Nišu merio se ne sa par, odnosno dve desetine hiljada nezaposlenih, nego sa mnogo više od toga. Kamo sreće da je neko poput predsednika Vučića ranije počeo da se bavi i Srbijom i jugoistokom Srbije, pa bismo imali i više ljudi, pa bismo imali i više radnih mesta i imali bolju perspektivu.
Hvala vam na tome što ste pomenuli Niš. Mislim da je Niš jedan od primera gradova, a da je neko ranije počeo da se bavi time, Niš bi i dalje bio drugi po veličini grad u Srbiji. Nažalost, u vremenu kada su neki drugi vodili brigu o Srbiji, Niš je padao i propadao i gubio taj primat koji je imao nekada. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Prvo hoću da se zahvalim i na pohvalnim rečima za zakon, da je dobar, da je lepo napisan, da nudi nova rešenja. Ali ono što je najvažnije – taj zakon će pokazati koliko je dobar onda kada bude počeo da bude primenjivan.
Da, i dalje odgovorno tvrdim da država vodi računa o radnicima i koliko god imao mana i problema Zakon o radu, ovaj Zakon o radu je omogućio da u Srbiji bude otvoreno 580 hiljada novih radnih mesta. Da nije menjan Zakon o radu, ne bismo mogli da uđemo u reindustrijalizaciju Srbije, ne bismo mogli da povećavamo broj zaposlenih, ne bismo mogli da ostvarujemo i veći BDP, ne bismo mogli da ostvarujemo značajno veći izvoz, ne bismo mogli da računamo na veće budžetske prihode, ulažemo u naše zdravstvo, ulažemo u infrastrukturu, ulažemo u nauku, ulažemo u energetiku, ulažemo u sistem odbrane.
Je li to savršen zakon? Nije. Jel ima problema u njegovoj primeni? Ima. Ozbiljno pratimo ono što su problemi i izlazićemo sa predlozima konkretnih rešenja.
Da, država vodi računa o radnicima čak i kada ne usvaja, tj. ne utvrđuje predloge od nacrta zakona koje predlaže neko iz onih poslaničkih grupa koje ne tvore vladajuću većinu.
Ima jedna stvar na koju moram da se, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnem, zato što to jednostavno nije ni u redu ni korektno, a to je kada se kaže da su inspektori stari ljudi koji su podložni različitim uticajima. Šta to znači? Ja molim da se ništa ne generalizuje. Ubedljiva većina tih ljudi su časni, čestiti, pošteni ljudi koji rade svoj posao vredno i predano. Njih 214 je izvršilo više od 65 hiljada nadzora, a pre deset godina njih 250 nije uspevalo da ostvari ni 60 hiljada. Ja vas sve molim da ništa ne generalizujemo, pa tako ni pripadnost nečiju nekoj profesiji.
Mogu delimično da se složim sa time što je rečeno. Znate, 17.000 dinara 2012. godine i 40.000 dinara 2023. godine nije dobro ni jedno, ni drugo. Ma, 40.000 je mnogo bolje nego što je ono bilo, kao što je bolje to što danas imamo 2.310.000 zaposlenih, a onda smo jedva prelazili 1.700.000.
Samo da vas podsetim, tada, sa tih jedva premašenih 1.700.000 zaposlenih morali smo da isplaćujemo penzije za 1.600.000 penzionera. Bližilo nam se bukvalno da imamo na jednog penzionera jednog zaposlenog. To je neodrživ i to je nenormalan sistem. To je sistem kojim smo sami sebe uništavali. Zato je to moralo da se prekine.
Još jednu stvar moram da kažem. Dakle, ako pričamo o tome da želimo da zadržimo naše ljude, ja mislim da ozbiljno radimo, koliko god možemo, na tome da zadržimo naše ljude, da ne odlaze iz zemlje na različite načine, ali, znate, u nekima od zemalja koje su pomenute radnik dobije otkaz za jedan minut zato što je tamo takav Zakon o radu. U tim zemljama nemate zloupotrebu bolovanja, a ja ne kažem da svako ko je otvorio bolovanje da je to fingirao. Nije tačno. Nažalost, kao nacija imamo ozbiljnih problema sa zdravljem i ne imali posle svega kroz šta smo prošli i šta nam je rađeno.
U tim zemljama koje se nekima predstavljaju kao obećane, kao što rekoh, za jedan minut se dobije otkaz i nema pobune i ako je negde sistem – hoćeš da radiš, prihvataš to i radiš, nećeš da radiš, nećeš, ali kada pogledate to što izgledaju kao obećane zemlje, daleko su još uvek ispred nas. Nisu imale raspad države, nisu imale hiper inflaciju, nisu imale dugogodišnje sankcije, nisu imale NATO agresiju, nisu imale vraćanje u kameno doba, uništavanjem infrastrukture, uništavanjem privrede, nisu imale pljačkaške privatizacije, ništa od toga…
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje s mesta.)
Tako je, da su imale ovakvu vlast, kao što imamo mi danas, bile bi još više ispred nas. Ali, u tim zemljama, kada pogledate, prošle godine nije bilo promena visine plate, a bilo je inflacije, a privreda im gotovo ulazi u recesiju. I to nije dobro za nas, da se mi razumemo, zato što smo mi na evropskom kontinentu, zato što smo ekonomski povezani sa tim zemljama, ali je činjenica, činjenica je da je blago, ali sve više, broj ljudi onih koji se vraćaju u Srbiju evidentan i bivaće još više.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju s mesta.)

To je u vašim redovima neka problematika, pretpostavljam da je to skroz netačno, vezano za ovo što je jedna uvažena narodna poslanica govorila.
Dakle, sve što radimo, radimo da zadržimo ljude da ovde žive. Ali, morate, morate jednu stvar samo da imate u vidu. Ne odlaze naši ljudi preko zato što ih tamo neko mnogo želi, nego zato što tim zemljama nedostaje radna snaga različitih profila, zato što je svet postao jedno globalno selo u kome je omogućeno neuporedivo jednostavnije i lakše kretanje, zato što se i u tim zemljama rađa manje dece nego što ljudi umire. I to je problem i evropske civilizacije i evropskog kontinenta i nazovite to kako hoćete. I te 2012. godine, o kojoj smo govorili, u Srbiju je došlo 1.800 stranih državljana da traži posao. Godine 2012. došlo 1.800, 2022. godine 35.174.
Mnogo je poslova koje u Srbiji naši stanovnici više neće da rade iz različitih razloga.
Što se tiče jedne stvari, tu mogu da se složim i hvala na tome što to govorite, jer ja to osećam kao jednu vrstu podrške za one promene koje treba da ostvarimo, da li je dovoljno 237 inspektora? Nije dovoljno. Nije dovoljno. Da li nam treba više? Treba nam više. Hajde da vidimo kako to da uradimo i da uredimo.
Rečeno je – povećajte plate. Morate da imate u vidu jednu stvar, ne možete da izvučete jednu inspekcijsku službu, pa da joj povećate plate, a ostalih 36 republičkih inspekcijskih službi da kažete ne zanima nas. Ali, da su ubedljiva većina ljudi koji rade taj posao časni, čestiti i dobri, ja verujem da jesu.
Druga stvar, ako je negde postojala sumnja u koruptivnost u radu, jedna od stvari koja je urađena veoma pametno jeste što je omogućeno inspektorima da odu da izvrše inspekcijski nadzor u Vranju, inspektorima iz Vranja da odu u Valjevo, onima iz Valjeva da odu u Bor, onima iz Bora da budu poslati u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Rumu itd. I tu je uloženo mnogo. Uloženo je mnogo i u sredstva za rad, u opremanje računarima, motornim vozilima, zaštitnom opremom, svim onim što bi inspektori za rad, što je bilo ranije podrazumevano da imaju, a nisu imali.
Da li je dovoljno 237? Nije. Nastavićemo i dalje da pokušavamo koliko god možemo da privlačimo ljude da rade u toj službi, jer jednostavno, bez nadzora ne možete da sprovodite nijedan zakon.
U onom delu u kojem ste bili konstruktivni, hvala vam na konstruktivnosti. U onome u čemu se razlikujemo u mišljenjima, pa ne bi bilo dobro nikada da svi mislimo isto.
Još jednom, hvala na tome.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Vlade Srbije, ali Boga mi i kao neko ko je imao tu priliku da u nekom drugom mandatu, takođe kao član Vlade, učestvuje u razgovorima sa predstavnicima kosovsko-metohijskih Albanaca i da u Brisel putujem, ako se ne varam, preko 30 puta na takve razgovore, našao sam za potrebno da reagujem na mnoge neistine i jeftine političke fraze koje su ovde prosute, od retoričkog pitanja - da li je moguće da postoje oni koji gaje toliku dozu političke lakomislenosti, da nije to već postavljeno kao pitanje, ja bih ga postavio kao pitanje - da li je moguće da postoje oni koji gaje toliku dozu političke lakomislenosti?
Spadam među one koji smatraju da je pitanje Kosova i Metohije pitanje koje apsolutno sve koji se ozbiljno bave politikom u Republici Srbiji treba da nas ujedinjuje. Dakle, sve da nas ujedinjuje, a pogotovo da ujedinjuje one koji pripadaju mlađoj populaciji, koji su od predaka nasledili, ne samo slavna i mučenička predanja, nego i jedan težak balast prošlosti na koji nismo mogli, neki manje, a neki ni malo, da utiču.
Podsetiću vas, a to građani Srbije veoma dobro znaju, da nas je pre 11 godina pitanje Kosova i Metohije sačekalo kao nešto što je bilo stavljeno ad akta i skinuto sa dnevnog reda, da o tome ni u Evropi ni u svetu gotovo niko nije hteo da razgovara.
Podsetiću vas da smo pre 10 godina, postizanjem Briselskog sporazuma, uspeli da obezbedimo jedan period kakvog, takvog mira i stabilnosti za Srbe na Kosovu i Metohiji, da im pomognemo da ostanu i da opstanu, da im pomognemo konkretnim delovanjem, delima i ulaganjima na teritoriju Kosova i Metohije. Možda to neko ne želi da vidi, možda neko nije želeo da vidi, ali to jesu činjenice. Kada se ode u Pasjane može da se vidi porodilište u kome se srazmerno broju naših ljudi i dalje najviše dece rađa i rađa se sve više. Podsetiću vas, pre devet godina to je bila ledina, tu porodilišta nije bilo. Napravila ga je država Srbija, napravila ga je Vlada Srbije na čijem je čelu u tom trenutku bio predsednik Vučić. Ovo dajem samo kao jedan primer, a takvih primera je na Kosovu i Metohiji bezbroj.
Našao sam za potrebno i shodno da se javim i da govorim ovde u ime Vlade, jer sam bio član Vlade i na čelu jednog drugog resora u kojem periodu je za manje od dve godine osam država donelo odluku o povlačenju jednostrano priznate nezavisnosti tzv. Kosova. Dakle, u te dve godine kada sam bio na čelu resora spoljnih poslova to je učinilo osam država, od kojih je jedna treći put u svojoj istoriji članica Saveta bezbednosti. Ta politika povlačenja priznanja jednostrano proglašene tzv. nezavisnosti Kosova, nije ništa drugo nego politika predsednika Vučića, jer je upravo Aleksandar Vučić inicirao takvu politiku, a sprovodilo je Ministarstvo spoljnih poslova u različitim Vladama Republike Srbije.
Rečeno je da Srbija nema više vremena da trpi pogrešne političke procene. Tako je. Mnogo ih je trpela do 2012. godine, pa nam je do te godine pričano, pre 2008. godine, kako slučajno li proglase u Prištini nezavisnost država će da aktivira akcioni plan i zna dobro šta će da radi. Šta je bilo od tog akcionog plana? Šetnja beogradskim ulicama i paljenje ambasade, i to je to. To je bio akcioni plan, a onda bezmalo preko 80 država članica UN priznavalo tzv. nezavisnost Kosova. Samo priznavali, niko nije povlačio. Pre toga su bile fraze gde smo ubeđivani da treba da dostignemo određene standarde, pa da onda govorimo o statusu, pa je onda bilo standardi i status, pa su onda došli standardi posle statusa i nikada ništa.
Podsetiću sve ukupnu javnost na nešto čega se sećam iz vremena kada sam bio mnogo mlađi, ali sam i ozbiljno čitao o tome. Kada je 1995. godine potpisivan Dejtonski mirovni sporazum, ogroman je broj bio srpskih političara koji nisu bili spremni to da podrže. Danas se za Dejtonski mirovni sporazum držimo kao našeg najjačeg argumenta za opstanak dejtonske Bosne i Hercegovine, čiji je sastavni deo Republika Srpska.
Da li je idealan Briselski sporazum? Podsetiću vas na nešto. Kada je u tim pregovorima izašao prvi nacrt tog sporazuma, koji je predsednik Vučić tada odbio, u njegovoj tački 14. je stajao ultimatum da mi prihvatimo ulazak Prištine u UN. Odbijeno je. Pokušali su to neki drugi predsedniku Vučiću da nametnu i posle 10 godina. Odbijeno je.
Možemo mi da pričamo mnogo, možemo da pričamo i danima i satima, mnogo je važnije ono što se radi. Politika Aleksandra Vučića je pokazala da je nesumnjivo i apsolutno i rodoljubiva i patriotska. Oni koji ga etiketiraju za vođenje izdajničke politike ne mogu da objasne jednu stvar, a kako to, kako to da za 10 godina, za 11 godina nije uradio ništa od toga za šta ga optužuju?
Citiraću jednog velikog čoveka, koji se upokojio pre gotovo dve i po godine, blaženopočivšeg patrijarha Irineja Gavrilovića koji je rekao da se predsednik Vučić lavovski bori za Kosovo i Metohiju i bio sam u prilici i da prisustvujem nekim od tih borbi i da vidim kako se to radi i da se ponosim što imamo napokon predsednika koji je u stanju bio i pre dva dana i Kvinti da kaže kako se ponaša i kakvi jesu, bez ikakvih problema. Mi ako zaista želimo da se borimo za Kosovo i Metohiju, onda moramo neke stvari dobro da znamo. Postoji ono što se radi i ne govori i apsolutno sam saglasan da samo neko ko gaji neverovatnu dozu političke lakomislenosti treba da očekuje da se javno svugde i o svim planovima i političkom delovanju govori.
Hvala Bogu nemamo vlast koja bi bila tako glupa, lakomislena i nepromišljena da ne prepoznaje veoma ozbiljan i težak geopolitički trenutak.
U jednoj stvari mogu da se složim sa uvaženim prethodnim govornikom. Ako nešto ne smemo da zaboravimo kao narod a, podsetiću vas, bilo je vremena 90-ih, pardon 2000-ih kada smo zaboravljali. Zaboravljali smo 2000-ih da samo pet država, samo pet država u Generalnoj skupštini UN 1992. godine je glasalo protiv naše suspenzije u članstvu, pa smo 2000, 2001. godine u nekim od tih država zatvorili ambasade, pa smo pričali o njima kao o nekim zemljama trećeg sveta.
U Tanzaniji smo zatvorili ambasadu. Ta država je 1992. godine glasala protiv naše suspenzije u Generalnoj skupštini UN. Ta država je, nažalost, u vreme onog režima do 2012. godine donela odluku o priznanju tzv. nezavisnosti Kosova, država koja ima preko 50 miliona stanovnika. To su učinili isti oni koji su u vreme kada je naša država grcala pod sankcijama, kada nismo mogli da nabavimo ni od koga lekove, nabavili ih iz NR Kine, a ti isti pričali da su to lekovi za male žute ljude i da mi ne treba to da pijemo. Bruka i sramota! E, takvi su bili podložni neviđenoj dozi političke lakomislenosti.
Takvi su nas ubeđivali da je KiM demokratsko pitanje i samo li se skloni Milošević sa vlasti, demokratskim sredstvima to će biti rešeno, to demokratsko pitanje. Onda ti što su to rešavali kao demokratsko pitanje najgore krvnike i zločince srpskog naroda su puštali iz zatvora. Puštali ih iz zatvora ti isti koje su oni pustili iz zatvora, dizali su u vazduh autobus „Niš ekspres“ kod Podujeva. Ti isti! I nikome ništa! Tog istog Kurtija koji danas pokušava da na severu KiM zavodi svoju strahovladu. Pa, ko ga je pustio iz zatvora? Ko ga je pustio iz zatvora? Danas se svi ponašaju kao da se to nikada nije dogodilo. Ali zato one koji su branili srpsku narod i srpsku nejač na KiM, oni koji su se borili protiv takvih terorista kao što su braća Mazreku koji su pušteni iz zatvora posle 2.000 godine, njih su u vrećama isporučivali Haškom tribunalu.
Hoćete da pričamo ozbiljno o Kosovu i Metohiji? Dajte da pričamo ozbiljno. Neka nam Srbi sa KiM koji su u nedelju celoj Srbiji, srpstvu i svetu održali lekciju iz srpskog jedinstva, budu za primer kako treba da se borimo za KiM. Ako mi ne branimo KiM, neće ga braniti niko.
A ne smemo da zaboravimo, da se vratim na ovo od malo pre, ni jednu prijateljsku i bratsku državu koja je glasala protiv prijema tzv. Kosova u Savet Evrope, a da dobro pamtimo svakoga ko se premišljao i svakoga čiji teritorijalni integritet mi poštujemo i pozivamo na poštovanje, a koji prema našem teritorijalnom integritetu ne gleda na takav način.
Od mene nikada niste čuli, niste to čuli ni od ove Vlade Srbije, da nešto nema alternativu. Za mene Srbija nema alternativu. Zašto? Zato što je to politika predsednika Vučića i ove Vlade, a uveren sam da je to politika svakog ozbiljnog i odgovornog narodnog poslanika koji sedi ovde. Srbija nema alternativu i to je naš zavet i to je naš zadatak i da se borimo na svakom mestu.
Hoćete da zaista pomognemo u očuvanju i mira i bezbednosti za naš narod, i interesa naše države i našeg naroda na KiM? Uvek se setite da je nama lako iz ove Skupštine da govorimo, a kako je nekom Srbinu u Štrpcu, kako u Gračanici, kako u Gušterici, kako u Pasjanu, kako u Ranilugu, kako u Novom Brdu, kako na severu KiM, kako u Metohiji, gde smo ostali u tragovima, kako u poslednjem getu u Evropi, u Orahovcu? Kako je njima tamo da opstaju? I da znamo svaku reč, svaku rečenicu težu kad izgovorimo nekome tamo zbog toga nešto može da fali.
Prema tome, hajde da delima pokazujemo i svoju brigu i svoje pregalaštvo i svoj patriotizam, a ja mislim da smo to mnogo puta do sada uspešno i dobro pokazivali.
Reći ću vam još nešto iz onog vremena kad sam bio u prilici da pratim kako funkcionišu te stvari na međunarodnoj političkoj areni – nije lako, ni malo lako, predstavljati Srbiju, ni malo lako. A pogotovo kada to treba da radite u regionalnom formatu.
Reći ću vam nešto evo ovde, nemam problem to da kažem. Najbolje razumevanje i najbolju komunikaciju kada je reč o regionu, znate s kim sam ostvarivao? Sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije koji je etnički Albanac. Dakle, sa njim je moglo da se razgovara. Da li smo se u svemu slagali? Naravno da nismo.
Dakle, nije Srbiju lako predstavljati. Nije lako predstavljati, zato što je svoja, zato što je suverena, zato što nikoga, a upravo zahvaljujući Vučićevoj politici, ne pita šta da radi i kako da radi, zato što ne glasa na taster i po automatizmu, nego veoma dobro vaga šta su naši interesi. Ali takvu Srbiju, koliko god da joj nije lako, predstavljati časno je čestito i ponosno predstavljati. I samo za takvu Srbiju treba i da se borimo. I samo takva Srbija može da sačuva i srpski narod na KiM i naše svetinje na KiM i KiM. Samo takva. Nikakva drugačija. Jer, imali smo prilike da vidimo, kada je drugačija bila, kako su je cepali, komadali, razvlačili i šta su joj radili.
Prema tome, da, borićemo se i borimo se za očuvanje celovite Srbije, za KiM kao naš sastavni deo, za Srbe na Kosovu i Metohiji jer oni su naša najjača legitimacija uz naše svetinje na našu južnu pokrajinu, ali to ne trpi sitna politikanstva, to ne trpi ozbiljnu dozu političke lakomislenosti i to ne trpi pogrešne političke procene kakvih je pre 10, pre 15, 20 i više godina bilo mnogo.
Više na to nemamo pravo, a upravo državna politika koju predsednik Vučić vodi jeste garant apsolutno tome. Ta politika uživa podršku građana Srbije, a to ste mogli da vidite pre godinu dana. Uveren sam da ćete to moći da gledate još mnogo mnogo godina pred nama. Živela Srbija!

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je Vlada Republike Srbije utvrdila na sednici održanoj 9. februara 2023. godine. Ovaj predlog deo je reformskih procesa u Republici Srbiji, usmeren ka unapređenju sistema bezbednosti i zdravlja na radu, a sa ciljem sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Bezbednost i zdravlje na radu je pravo zajamčeno Ustavom Republike Srbije, prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu i niko se ovih prava ne može odreći. Ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuju se posebna prava bezbednosti i zdravlja na radu i posebni uslovi radi.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima orijentisan je ka stalnom poboljšavanju bezbednih i zdravih uslova rada, kroz smanjenje rizika na radu na najmanju moguću meru. Težnja je da se stvori socijalno ekonomska motivacija kod svih učesnika u procesima rada, tako da sve veći broj privrednih subjekata aktivno upravlja bezbednošću i zdravljem na radu, kako bi se unapredilo stanje u ovoj oblasti.
Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Ova rešenja doprineće povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstaći će ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšanje funkcionisanje tržišta rada, što će za rezultat imati pozitivan uticaj na našu privredu.
Da bi se ostvario cilj ovoga zakona, odnosno sprovodila i unapređivala bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, zatim lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, potrebno je stalno povećavati nivo bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno neposrednih učesnika u procesu rada.
Pored navedenog, promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih i države treba da bude dobro planirano, projektovano i sprovedeno u smislu promocije, procene profesionalnih rizika, što se postiže vaspitavanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i drugim vrstama edukacije.
Usvajanjem i sprovođenjem ovoga zakona obezbediće se uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolji uslovi rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Pozitivni efekti donošenja ovoga zakona ogledaju se u povećanju nivoa zaštite i unapređenju bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu.
Ukoliko bude usvojen, ovaj zakona omogućiće:
Prvo, veću zaštitu zdravlja zaposlenih propisivanjem obaveze poslodavca da zaposlenog, na njegov zahtev, uputi na lekarski pregled, koji odgovara rizicima na radnom mestu, u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda i da zaposlenom koji rad obavlja noću, bez obzira na delatnost poslodavca i nivo rizika na radnom mestu, obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled. Troškovi ovih pregleda padaju na teret poslodavca.
Drugo, omogućiće bolje organizovanje obuke za bezbedan i zdrav rad utvrđivanjem sadržine programa obuke. Posebni deo programa obuke koji obuhvata upoznavanje sa svim potencijalnim opasnostima i štetnostima na radnom mestu, procenjenim rizicima i merama za bezbedan i zdrav rad. Skraćeni su rokovi za periodične provere obučenosti, iz razloga što svako znanje i veština koja se stalno ne obnavlja protekom vremena bledi i nestaje.
Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom i rukovodilaca vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke. U slučaju teške ili smrtne povrede na radu, poslodavac će biti dužan da izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Takođe, poslodavac je dužan da sprovede obuku za pravilno korišćenje i lične zaštitne opreme.
Treće, ova zakonska rešenja omogućiće uređivanje preventivnih mera za visokorizične poslove, propisivanjem obaveze poslodavca da utvrdi način za izdavanje dozvole za rad koju je dužan da obezbedi prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, kao i rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog.
Ovom odredbom uvodi se novina prema kojoj se propisuje obaveza izdavanja dozvole za rad u cilju preciziranja uslova koji treba da budu ispunjeni, kao i mera za bezbedan i zdrav rad koje treba primeniti pre, u toku i nakon završenog rada.
Četvrto, precizirana je obaveza poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti, da u slučaju izvođenja hitnih radova na infrastrukturnim objektima, radi otklanjanja kvarova ili iznenadnog ili nekontrolisanog događaja na objektu, izradi elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana, kao i da pri izvođenju hitnih radova i sanacije primenjuje mere u skladu sa aktom o proceni rizika. Novinu predstavlja i odredba da se elaborat o uređenju gradilišta i prijava o početku rada može dostaviti i elektronskim putem.
Peto, ovaj predlog rešenja predviđa podizanje nivoa kompetencije stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Dosadašnje lice za bezbednost i zdravlje na radu zamenjuje se savetnikom za bezbednost i zdravlje na radu, kada se poslovi obavljaju u visokorizičnim delatnostima, a saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu kada se poslovi obavljaju u manje rizičnim delatnostima. Izmena je izvršena iz razloga što je naglasak na obavljanju stručnih i specifičnih poslova, a podizanje nivoa kvalifikacije i propisivanje obaveze izdavanja licence ovim stručnjacima dovešće do podizanja kvaliteta obavljanja poslova zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, što će uticati na smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Šesto, kako bi se obezbedila efikasnija primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, predložene su izmene koje se odnose na vršenje nadzora kako bi se ujednačilo postupanje inspektora rada i povećanje ovlašćenja inspekcije kada je u pitanju delatnost građevinarstva.
Novina je propisivanje obaveza inspektora rada da zabrani rad na gradilištu kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Zabrana rada izriče se investitoru za celo gradilište i traje dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, a najmanje tri dana od izricanja zabrane rada. Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Novina u odnosu na važeći zakon je i propisivanje novčanih kazni u fiksnom iznosu i pooštravanje kaznene politike. Maksimalne kazne su povećane sa milion na dva miliona dinara. Predviđaju se se 73 različita prekršaja zbog povrede zakona. Za sve prekršaje predviđena je novčana kazna u rasponima koje predviđa i propisuje Zakon o prekršajima.
Takođe, za 18 prekršaja propisano je da se može izreći kazna u fiksnom iznosu, što je takođe novina u odnosu na važeći zakon. Odgovarajuća kaznena politika za prekršaje iz ove oblasti uticaće osim na izricanje kazne u primerenom novčanom iznosu i na naplatu istih u cilju postizanja svrhe kažnjavanja, što će posredno za posledicu imati poboljšanje stanja u oblasti bezbednosti zdravlja na radu.
Donošenjem ovog zakona izvršiće se potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU, sa okvirnom direktivom 89/391 i ispuniće se obaveza utvrđena Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU. U izradi Zakona o bezbednosti zdravlja na radu i predloženih rešenja učestvovali su reprezentativni socijalni partneri kroz rad Radne grupe, a konsultovani su eksperti Evropske komisije.
Određene sugestije i komentari, uzimajući u obzir privredni ambijent Republike Srbije, ugrađeni su u Predlog ovog zakona. Usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uslovi za sistematsko unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i prilagođavanje tehničkom napretku. Dosledna primena principa prevencije na svim nivoima uticaće na povećanje stepena zaštite zaposlenih i stvaranje bezbednih i zdravih radnih mesta, a Republiku Srbiju svrstati u red uspešnih i modernih država u kojoj čovek predstavlja najvažniji resurs.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, potpisan 7. aprila 2022. godine, administrativni dogovor između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva rada i socijalne zaštite stanovništva Republike Azerbejdžan o primeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, potpisan je 23. novembra 2022. godine u Beogradu.
Takođe, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i administrativni dogovor za primenu Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti, potpisani 20. januara tekuće godine u Beogradu.
Ova dva sporazuma koji su za nas od izuzetnog značaja, regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja. U njima su zastupljena standardna rešenja i principi koji omogućavaju što potpuniju zaštitu osiguranika i korisnika prava i to utvrđivanje primenjivog zakonodavstva, jednak tretman transfer, odnosno izvoz davanja i sabiranje staža osiguranja.
Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 32 države i nastavlja sa aktivnostima na zaključivanju novih i noviranju postojećih sporazuma.
Posebno želim da istaknem značaj Sporazuma sa Australijom, koji će omogućiti sve većem broju naših sunarodnika koji iz Australije žele da se vrate u Srbiju, a takvih je u prethodne dve i po godine više od 3.000, da u Srbiji ostvare povezivanje staža i da uživaju i onu penziju koju su stekli u Australiji. Na ovom Sporazumu naše ministarstvo predvođeno različitim ministrima radila je u poslednjih, verovali ili ne, osam godina i zato ovo smatramo ozbiljnim uspehom.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da u danu za glasanje podržite usvajanje ova tri zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji nas pratite, imao sam obavezu i potrebu da se javim, rukovođen nekolicinom ozbiljnih razloga. Na prvom mestu što imam čast da pripadam Vladi koju razlikuje jedna od mnogih stvari koja razlikuje u odnosu na vlade koje su građani Srbije kažnjavali na izborima u nekom prethodnom periodu, to što je i ovo Vlada koja ne daje opravdanja umesto rešenja, kao što reče jedan od prethodnih govornika.
Pomenuta je tema koja je svakako svakom normalnom građaninu Srbije, uveren sam, veoma bolna. To je tema depopulacije Srbije, to je tema ozbiljne razlike u broju stanovnika koji će pokazati ovaj popis, nažalost, u odnosu na popis koji je sproveden 2011. godine. To je tema, odnosno to je podatak nad kojim, apsolutno sam uveren, svako od nas, a pogotovo onih koji su još uvek deo fertilnog stanovništva i koji mogu da imaju svog poroda, treba dobro da se razmisli i da pita da sve ovo što radimo, svaka škola, svaka bolnica, svaki most, svaki auto-put, svaka brza pruga, svaki fakultet, da, i svaki stadion, da svaka sportska dvorana, da svaki bazen, za koga mi to pravimo i kome će to da ostane?
Vidite, upravo činjenica da je i ova Vlada, ali i prethodna Vlada, ali i ona Vlada koju je vodio predsednik Vučić kada je bio na funkciji predsednika Vlade, ne traži opravdanja, nego traga za rešenjima i stvara rešenja za ozbiljne društvene probleme, jeste i činjenica da je Narodna skupština u prethodnom sazivu, pardon u pretprošlom sazivu donela jedan izuzetno ozbiljan zakon, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Taj zakon ne bi bio opet moguć da pre toga Srbija nije ozbiljno stala na noge svojim ekonomskim rastom i razvojem.
Upravo u ovom predlogu budžeta za narednu 2023. godinu, poštovani građani Srbije, Vlada je izašla sa Predlogom da se u okviru onog dela budžeta koji se piše Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodi i preko ovog Ministarstva i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, opredelila ni manje ni više nego 87 milijardi 388 miliona 788 hiljada dinara ili ako neko želi u evrima da čuje koliko je to.
Dakle, Vlada je predložila da u budžetu za narednu godinu za finansijsku pomoć porodicama sa decom bude opredeljeno 743.734.000 evra. Koja je to prethodna Vlada, da li pre 10, da li pre 15, da li pre 20, da li pre 25, da li pre 30 godina, da li pre 33 godine od kada Srbija beleži negativan prirodni priraštaj, koja je to Vlada opredelila u budžetu? Sa izuzetno ozbiljnim predlozima mera koje su usvojene tim zakonom još 2018. godine, a koje se sprovode, a taj zakon je i dopunjen nedavno kada su dodate i neke nove mere.
Danas majka koja rodi prvo dete u Republici Srbiji dobija jednokratnu pomoć, dakle odmah čim rodi dete. Dobija 321.900 dinara. Kada je to ranije bilo? Zašto to nisu uradili neki vaši koalicioni partneri kada su oni bili na vlasti. Dakle, 321.900 dinara dobije majka prvorotka.
Majka koja rodi drugo dete dobija jednokratnu pomoć od 107.300 dinara, plus mesečno, 24 meseca dobija oko 11.700, 11.800 dinara. Dakle, negde otprilike jednako iznosu u dinarskoj protivvrednosti, tj. u deviznoj protivvrednosti od 100 evra, puta 24 meseca to je 2.400 evra plus 107.300 dinara jednokratne pomoći.
Za majku koja rodi treće dete, pored one jednokratne pomoći od 107.300 dinara koja njoj pripada po ovom zakonu ona dobija u dinarskoj protivvrednosti 100 evra u 120 rata deset godina.
Za četvrto dete u dinarskoj protivvrednosti 150 evra 10 godina. Odatle i jeste predviđeno ovim budžetom 80 više od 87 milijardi i 388 miliona dinara baš za finansijsku pomoć porodicama sa decom, ali nije to sve.
Sva ova pomoć koja se daje porodicama koje žele da rađaju u Srbiji ne isključuje onu pomoć koju daju jedinice lokalnih samouprava, koji daju naši gradovi i naše opštine, već kumulativno ti roditelji mogu da ostvaruju jednu i drugu pomoć. Nije ni to sve i nije, neću da ćutim kada postoje neki problemi, krenuli smo pre nekoliko dana prošle nedelje da ih rešavamo, a to je onim porodicama, onim majkama i očevima koji nemaju rešeno stambeno pitanje.
Država po osnovu ovog zakona učestvuje u izgradnji, učešće u kupovini ili kupovini stana ili kuće sa iznosom do 20.000 evra sa mogućnošću da finansira 50% vrednosti nekretnina, ne više od 50% vrednosti nekretnine. Komisija je počela sa radom, doneli smo prva nova rešenja, otčepili smo, odnosno prevazišli smo neke probleme koji su postojali u radu, a sa donošenjem nove uredbe rešićemo i one koji nisu mogući da se reše u ovom trenutku sa ovakvom regulativom.
I neko će nas, ovu Vladu, Vladu kontinuiteta sa Vladom koja je donela ovaj zakon, Vladu koja u ovom budžetu koja je predložila zakon, a ova Narodna skupština u pretprošlom sazivu donela zakon, dakle neko će nas da optužuje za depopulaciju Srbije.
A još to što mi imamo manjak stanovnika, uzroka je mnogo.
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje sa mesta.)
Nije lepo pričati o tome, ali ja ću uvek sa ponosom da kažem da sam otac, za sada, troje dece, a svako ko je u stanju da tako nešto pita, neka se pita koliko je sam doprineo.
Moji roditelji su nažalost imali samo nas dvojicu, ali je moj deda imao osmoro, jedan, a drugi četvoro, a pradeda 14. Pa kada je bilo toliko, onda nas je i bilo. Danas neko svako razmišlja o tome. Postoje i oni koji nažalost ne mogu prirodni putem da zasnuju svoju porodicu.
Vidite, i tu je prvi put država ovim zakonom omogućila da država finansira više puta mladim bračnim parovima koji ne mogu da se ostvare kao roditelji, vantelesnu oplodnju.
Ako je nešto uspela vlast u Srbiji da uradi u prethodnih nekoliko godina donošenjem ovako ozbiljnih mera koje ne mogu preko noći da promene stanje, uspeli smo da nam broj živo rođene dece drastično po godinama opada. Da li postoji još mnogo mera koje je moguće preduzeti, pa moguće je.
U jednoj stvari mogu da se složim sa jednim od prethodnih govornika. Ljudi prave razliku između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Imao sam prilike u nekom prethodnom mandatu i svojstvu da posetim jednu zemlju, kao prvi put predstavnik u rangu ministra naše zemlje. Posetio sam Narodnu Republiku Bangladeš. To je država koja je po površini otprilike jednaka zbirnoj površini Srbije i BiH. Ako uzmemo da je po prethodnom popisu teritorija Srbije i BiH imala negde oko 10 miliona stanovnika, a Bangladeš koji ima istu površinu 180 miliona stanovnika, onda zamislite da u svakoj prostoriji u kojoj je kod nas jedna osoba u Srbiji i BiH, u Bangladešu se nalazi njih 18.
Ta zemlja je danas u mnogo boljem stanju nego što je bila pre 51 godine, kada se izborila za svoju nezavisnost. Možete misliti gde će biti za narednih 50 godina, jer ta zemlja ima bogatstvo u obimu i veličini koje mi nemamo. Najveće bogatstvo su ljudi. Upravo ti ljudi jesu oni koji stvaraju budućnost.
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje sa mesta.)
Ako me pitate za ovih deset godina, evo ja sam napravio troje dece, hvala Bogu.
Ne, ne, pošto pitate za takve stvari, dakle, vrlo je nekorektno i vrlo je nesuvislo optuživati nekoga zašto za deset godina nije popravio demografsku sliku Srbije koja propada decenijama.
Ova Vlada je nastavila politiku Vlade koja je ovoj Narodnoj skupštini predložila Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i ova Vlada je predložila ovoj Narodnoj skupštini budžet u kome je 87.388.788.000 dinara ili 743 miliona evra opredeljeno za pronatalnu politiku, za demografsku politiku, za pomoć porodicama koje se odvaže da stvaraju brojnije potomstvo.
Ako neko ima nešto protiv ovoga, onda neka to na glas kaže. Odlično, kada vi, koji kažete malo, krenete od toga koliko ste vi kada ste bili na vlasti opredelili za ovakve stvari, onda možete da nam kažete da je to malo. Hajde da vidimo koliko ste do 2012. godine opredeljivali za ovo. Koliko ste do 2012. godine opredeljivali za ovo?
Reći ću vam još nešto.
(Dragana Rakić: Pitaj Sinišu Malog.)
I Siniši Malom kao ocu za sada troje dece svaka čast. Svaka čast.
Ali, da se vratimo na još nešto.
(Dragana Rakić: Ne za decu, pitaj za finansije.)

Dakle, naša država pomaže i pomagaće. Naša država će pomagati i rađanje dece, naša država će pomagati i onim mladim bračnim parovima kojima je teško da se biološkim, prirodnim putem ostvare kao roditelji. Naša država će pomagati i onima koji nemaju krov nad glavom da ga kupe.
Ali, nemojte zaboraviti jednu stvar, ne rađa novac decu. Kada smo imali najmanje novca, tada smo imali najviše dece. Prema tome, ovo je pomoć i podsticaj i oduzimanje izgovora i opravdanja onome koji traži razlog zašto nešto neće. Ako ništa drugo, Vlada koja predloži ovakve mere podsticaja i podrške za populacionu politiku, zaslužuje za to jedno veliko priznanje.
Imao sam tu čast da budem u timu predsednika Vučića i 2018. godine, kada je lično predsednik izašao sa predlozima ovakvih mera, kada je on osnovao službu u okviru Generalnog sekretarijata koja pruža podršku osmišljavanju bolje pronatalne politike i populacione politike Srbije. Evo, ono što smo obećali, to smo i uradili. Daje li to brzo rezultate? Pa, ne daje brzo.
I još jedna stvar, budite makar toliko korektni kada nas prozivate, koliko god da je to besmisleno, za ogromnu razliku u broju stanovnika. Pa, pogledajte koliko je Kovid odneo ljudskih života, ne direktno, već kroz posledice same bolesti, pa onda u to uračunajte i ovaj period od ovih 11 godina.
Za svakoga ko želi da se bori za bolju Srbiju, čija će upravo šansa i razlika u odnosu na druge biti njeni ljudi, treba prvo da ima na umu činjenicu da nam je potrebno više ljudi i da se svako od nas ko može, kome je gospod Bog dao tu mogućnost, potrudi da i više dece ima i svima će nama biti bolje. Hvala vam na pažnji i živela Srbija!