Vrlo kratko, dakle ja uvažavam rad i uvažene prethodnice kao narodnog poslanika i principijelnost naravno u ovom slučaju. Ja bih ovde skrenuo pažnju samo na jednu stvar. Malo pre se postavilo pitanje oko dve trećine. Kako to da nikome ne padne na pamet koliko imamo potraživanja samohranih majki, razvedenih za neplaćene alimentacije koju neodgovorni očevi ne plaćaju? Da li je u tom slučaju opravdano sprovesti izvršenje na dve trećine zarade ili nije? Po meni svakako jeste.
Ovde je reč zaista o zadržanoj jednoj formulaciji koja je već do sada postojala. Možemo da prosuđujemo na ovaj ili na onaj način, uvek i na kraju koliko god da to bilo teško, najjeftinije je vratiti dug, a najteža stvar za nekoga jeste zadužiti se.
Ovaj zakon kao i mnogi drugi treba da ima za cilj da ljudi dobro promisle pre nego što se zaduže, da dobro promisle pre nego što preuzmu na sebe neku obavezu, naročito ako su u situaciji da znajući u tom trenutku kada se zadužuju, da znaju da neće moći da je vrate.
Dakle, svaki zakon ima za cilj upravo to da uvede pravnu predvidivost, red i disciplinu u živote građana, tako i ova odredba, braniti ovakvu odredbu nije jednostavno, ali je zato zakon zakon koji je jednak prema svakom.
Dakle, uvek ćete naći vrstu potraživanja za koju ćemo moći da tvrdimo – e vidite, ovde je možda i nehumano postupiti na ovakav način, ali na tu jednu naći ćemo dve, tri ili pet onih da je ovo i te kako opravdano.
Po meni je ovo rešenje dobro, izdvaja kategoriju lica sa najnižim zaradama. On ovde i poštuje pristup ovog amandmana kada su u pitanju oni sa višim primanjima od toga, u pitanju su dve trećine. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se zaista potrudio da ispratim izlaganje uvaženog prethodnika i onda sam shvatio da on uopšte nije govorio o amandmanu koji je i sam podneo.
Dakle, amandman na član 5, koji glasi da se član 5. briše, predviđa brisanje starosne granice za odlazak u penziju javnog beležnika.
Znate, to je jedna mnogo važna odredba za prava građanina. To je nešto izuzetno važno, bez toga građanin ne može ništa da završi. Dakle, zaista sam se trudio i prateći ipak da govori jedan profesor pravnih nauka, na jednom državnom univerzitetu, da ću da čujem neki argument zašto ovo nije dobro, a da pri tom nije bilo amandmana na Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji predviđa da izvršitelj odlazi u penziju sa 67 godina starosti. Znači, tu nije ništa sporno, a reč je o jednoj drugoj pravosudnoj profesiji, a ovde je sporno.
Ja nikada ni u jednoj prilici nisam rekao da bilo koji zakon, pa ni u raspravi o načelu, da Zakon o javnom beležništvu ima rupu, kraj citata, kao što sam neistinito i netačno citiran, ja sam rekao da je taj zakon donet loš i da je taj zakon podržavala poslanička većina koju je itekako podržavao uvaženi prethodnik. Tada mu to nije smetalo, sada mu to smeta.
Da li će biti donošen novi zakon? U jednom trenutku svakako hoće, kada se za to steknu uslovi. Mislim da su ove izmene zakona sa kojima je Vlada izašla pred narodne poslanike zaista neophodne radi postizanja više pravilnosti u radu, naročito, imajući u vidu, i završavam tom rečenicom, da se ovim predlogom zakona jača nadzor nad javnim beležnicima i štite građani u pravnim poslovima koje preduzimaju pred javnim beležnicima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi presedavajući, lepo je kada se nešto argumentuje, ali ako se argumentuje, onda neka se argumentuje u potpunosti.
Ovo kada se čita, kako izgleda jedna odredba, naravno, tako izgledaju predlozi zakona o izmenama i dopunama postojećeg zakona. Svi narodni poslanici, a naročito oni sa velikim iskustvom vrlo dobro znaju da tako izgledaju tekstovi propisa i da upravo zbog toga postoji jedan deo koji dobijaju u materijalu, koji je istaknut na sajtu Narodne skupštine, a koji se zove – pregled odredaba zakona o izmenama, odnosno pregled odredaba zakona koji se menja i dopunjuje i gde je lepo pokazano, uklopljeno u postojeće članove šta određene izmene ili dopune donose.
To je ono što svako može da vidi, ako prati raspravu. Koga zanimaju prečišćeni tekstovi, imate niz besplatnih baza podataka na internetu gde ukucate naziv zakona i dobijate prečišćen tekst. Ne treba unositi nikakvu zabunu.
Kada je reč o ovom konkretnom članu, mislim da je dobro uvesti javnobeležničkog saradnika, što mi, počev od ovog člana, činimo, jer postoje mnoge mlade kolege, diplomirani pravnici, koji steknu pripravničko iskustvo u beležničkoj, advokatskoj kancelariji, u izvršiteljskoj kancelariji, u ovom konkretnom slučaju, u javnobeležničkoj kancelariji, ne mogu više da budu posle tri godine pripravnici, onda je red da postanu saradnici, jer im nije cilj da postanu javni beležnici.
Mislim da je dobra odredba, naročito za desetine i desetine mladih pravnika koji rade kao pripravnici u javnobeležničkim kancelarijama i koji zaslužuju da ne budu večito pripravnici, već da postanu saradnici.

Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici,uvaženi predsedavajući, moram da reagujem. Ne razumem smisao osim pukog politikanstva.
Prvo, u izradi ovih izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, odnosno povodom izgrade ovih izmena i dopuna i te kako je konsultovana srpska advokatura čiji su predstavnici davali mišljenja na ove propise. Imali su primedbu po mislim pet članova. Sve primedbe koje su imali su usvojene i to moram da pohvalim. Naročito je tu bila promptna i vrlo posvećena Advokatska komora Vojvodine čiji je predsednik gospodin Sikimić odmah uputio primedbe. Mi smo te primedbe uvažili, izašli Vladu, Vlada utvrdila predlog i evo ga pred nama predlog.
Ako postoje slučajevi gde neki od javnih beležnika ne poštuju zakon, postoje disciplinski organi, a od ovoga usvajanja ovog Predloga zakona i ministarstvo u mnogo većem obimu, gde se mogu oni koji imaju primedbe pritužiti.
Dakle, nekome jeste u maniru da pokušava da sve zacrni, da stvara paniku, da stvara probleme, da ukazuje da će nebo da se sruši, ako se nešto dogodi. Neće. Po meni je bolje ovo rešenje koje je dato u Predlogu zakona, nego ovo postojeće rešenje, zato što smo država u kojoj još uvek nisu popunjena javnobeležnička mesta ne sva, nego nemamo još uvek javne beležnike na područjima svih sudova.
Mislim da je ovo rešenje nešto što na prvom mestu nikako ne ugrožava transparentnost, omogućuje raspisivanje većeg broja konkursa, što je takođe dobro i sa druge strane, štedi vreme, a nikako na uštrb kandidata.
Ne znam u čemu će se promeniti položaj nekoga ko danas ima pravo, ako je danas raspisan konkurs, završavam u ovoj rečenici, ima uslove da bude imenovan na mesto javnog beležnika, u čemu će se to njegov položaj promeniti u narednih 30 dana, u odnosu na prvih 15 dana? Ne vidim nikakav razlog. Ako postoji neki čvrsti argumentovan razlog, molim da ga čujem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Ja i te kako vodim računa šta pričam, kada koju instituciju pominjem i u kom kontekstu je pominjem. Svetska unija notara i Savet notara EU su pomenuti u kontekstu da su kroz svoje predsednike bili prisutni na međunarodnom skupu koji je organizovala Javnobeležnička komora zajedno sa Ministarstvom pravde, gde je rečeno da su predsednici te dve organizacije podržali jačanje uloge ministarstva u nadzoru nad radom javnim beležnika. Dakle, nadzor nad radom da se ne bi dešavalo da beležnici nemaju efektivnu, delotvornu, dobru kontrolu, kako je to u svim drugim zemljama okruženja, a kako nije propisano zakonom koji je usvojen u vreme neke druge parlamentarne većine, koju je uvaženi prethodnik podržavam, u kojoj je vlasti tada i sudelovalo. Dakle, gde uloga Ministarstva, kada je u pitanju nadzor nad radom beležnika, gotovo da u potpunosti nije postojala. Ja ne znam kome je to odgovaralo. Odsustvo kontrole može da odgovara samo nekome ko ne želi da se njegov rad kontroliše.
Pošto mi želimo da budemo zaista Ministarstvo koje odgovara za oblasti iz delokruga svoje nadležnosti, onda ne želimo da to bude samo na papiru, već da bude i efektivno i da se ponašamo identično prema svakome. Ko smatra da beležnik kome se obratio krši zakon i ne radi dobro, moći će od usvajanja ovog zakona da se obrati i Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori i sudu, da ukaže na eventualne propuste u radu, a onaj za koga se dokaže da nije radio u skladu sa zakonom snosi će za to posledice. To je sistem za koji se zalažemo. To je vladavina prava u Srbiji koju ćemo jačati i postupaćemo svaki put ubuduće na takav način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom se predlaže brisanje člana 9, a član 9. predlaže da se doda član 30a. koji reguliše pitanje imenika javnih beležnika, ko ga vodi i koji podaci se u njega upisuju, ko vodi evidenciju o javnim beležnicima, kao i dužnost prijave promene podataka. Uvođenje ovog člana usklađuje Zakon o javnom beležništvu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Pokušavajući da prozrem šta je to intencija predlagača, osim da se ovakvim amandmanom osporava usklađivanje Zakona o javnom beležništvu, koga je donela jedna druga skupštinska većina, sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da bi imenik javnih beležnika zaista bio u drugoj zakonom propisanoj formi, da ne možete koristiti jedinstveni matični broj građanina nekog lica ukoliko to nije izričito zakonom propisano, ja zaista ne vidim smisao niti svrhu ovog amandmana, jer želim da polazim od načela da je svaki predlagač amandmana dobronameran. Imati dobru nameru ovde znači činiti nešto što je u korist građana, a javni beležnici su građani koji imaju ništa manja niti veća prava od drugih građana, kada pričamo o njihovim osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Pa, tako imaju pravo i da njihovi podaci o ličnosti budu zaštićeni, a kada se upotrebljavaju da se to čini u skladu sa zakonom. To je ono što predviđamo ovim članom i zato smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.  
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da kažem da amandman koji još nije pročitan ali ga je uvažena prethodnica pomenula, koji je prihvaćen, a tretira istu zakonsku odredbu, je upravo plod dogovora Ministarstva pravde sa Advokatskom komorom Vojvodine koja je ukazala odmah na ovu manjkavost teksta Predloga zakona i to je razlog zašto pretpostavljam da je i koleginica Pantić Pilja, koje je i članica te komore, ovako reagovala, a mi, hvala bogu, prihvatili amandman.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je naš uvaženi prethodnik malo pogrešio, ali da je greška u stvari značajno veća, a evo i zašto. Prvo, ovde nije reč ni o kakvoj diskriminatorskoj odredbi u odnosu na ljude koji rade u pravosuđu, jer svako ko ispunjava uslove za obavljanje sudijske funkcije može da bude kandidat radio on u pravosuđu ili ne, dakle, u pravosudnim organima. Tako može i advokat da bude dobar kandidat za sudiju ili zamenika javnog tužioca, tkao i lice koje je radilo u banci na pravnim poslovima, sa položenim pravosudnim ispitom i ima određeni broj godina iskustva, tako može i lice koje je radilo u sistemu državne uprave. Dakle, sudijska funkcija kao funkcija javne vlasti treba da bude jednako dostupna svakome ko ispunjava uslove da bude na nju biran i da je obavlja.
Ovde je reč o nečemu drugom. Ovde je reč o postavljanju merila za utvrđivanje kriterijuma stručnosti i osposobljenosti kandidata koji konkurišu na mesto sudije ili zamenika javnog tužioca. Zašto razlike zakonodavac ili postavljeno mi je pitanje – zašto sam ja stavio ljude sa pravosudne akademije u povoljniji položaj? Nisam ih ja stavio niti ovde ja bilo šta radim osim što obrazlažem Predlog zakona. Predlog zakona je uradila radna grupa na čijem čelu je bio predsednik Vrhovnog kasacionog suda, istovremeno predsednik Visokog saveta sudstva, takođe sudije i zamenici javnih tužilaca koji su delegirani od strane VSS i DVT. Radna grupa je uradila ovaj predlog, ja sam ga ovde pred vas izneo i branim ga.
Ovom predlogu ne protive se ni predstavnici strukovnih udruženja upravo onih ljudi koje je gospodin Veselinović malo pre pomenuo, a to su sudijski i tužilački pomoćnici. Oni su se bojali da dođe do diskriminacije, ali kada im je rečeno da će se uraditi pravilnik o polaganju ispita koji će svakako ceniti njihove sposobnosti, oni su prihvatili da budu deo te radne grupe, da učestvuju u izradi tih propisa. Još jedan zanimljiv detalj, dozvolite mi, to što je neko završio pravosudnu akademiju, pa i sa najvećom ocenom je samo jedno od merila koje će ceniti Visoki savet ili Državno veće, za razliku od kasirane odredbe zakona koja je po automatizmu davala prednost kandidatu koji je završio akademiju. Ovde je moguće da se pojavi kandidat koji je završio akademiju, jedan koji nije da bude predložen Skupštini. Mislim da ovde ne postoji bilo kakva bojazan. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram dodatno da obrazložim nešto što mislim da samo nije slučajno uzeto u obzir.
Dakle, ja sam vrlo jasno rekao, to što je neko dobio najvišu ocenu na završnom ispitu, po završetku početne obuke pravosudne akademije, ne stavlja ga u startu iznad svih ostalih. Rekao sam da je to jedno od merila. Koja će biti ostala merila? Ja mogu samo da pretpostavim, ali svakako da je od izuzetne važnosti, koliko godina staža ima kandidat, ako je neko završio akademiju za dve i po godine, a neko radi 15 godina u sudu. Tu postoji velika razlika.
Dalje, organ u kome neko radi, nije isti kandidat koji vam dolazi iz osnovnog suda i kandidat koji vam dolazi iz Apelacionog ili Vrhovno kasacionog suda ili Upravnog suda ili Privrednog apelacionog suda.
Treće, dodatne stručne kvalifikacije kandidata, jer postoje kandidati koji su završili master studije, doktorske studije, kandidati koji su završili specijalističke studije, kandidati koji su pisali, izlagali i branili stručne radove, stručne referate na naučnim skupovima, na konferencijama, na stručnim savetovanjima.
Dakle, postoji mnogo toga. Ako hoćete, čak i ono nešto što može o nekom detalju da odluči, postoje kandidati koji vešto vladaju znanjem stranih jezika.
Sve su to stvari koje su od velike važnosti kada se odlučuje o predlaganju kandidata, a sve se to uzima u obzir.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, svi ovi argumenti koje sam ovde izneo, to su argumenti koji idu u prilog najviše sudijskim i tužilačkim pomoćnicima, koji nisu završili početnu ulogu na pravosudnoj akademiji, koji imaju visok nivo znanja, koji će biti potvrđen na tom ispitu koji je bio organizovao VSS ili DVT.
Imamo još jednu stvar, i time završavam, mi smo jedno vreme to odluke Ustavnog suda imali pravosudnu akademiju koja je radila u skladu sa zakonom, zakonom koji je donela ova Narodna skupština. Šta da radimo sa kandidatima, ako ne postupamo po odluci Ustavnog suda? Hoćemo li da kažemo ljudima koji su upisali akademiju, a pre toga dali otkaz u sudovima i tužilaštvima, u kojima su radili, a znate to što ste poštovali zakon, to više ništa ne vredi. Onda smo mi neozbiljna država. Mislim da je ovo najbolje moguće rešenje. Može li da bude bolje? Može, ali je potrebna mnogo aktivnija uloga VSS i DVT u radu pravosudne akademije.

Uvaženi predsedavajući, iako je bilo reči o nečemu što nije tačka dnevnog reda, ja vas molim da imate razumevanje za to što ću možda govoriti rečenicu-dve duže.

Uvaženi kolega Imamović je dao sebi za pravo da govori nešto što apsolutno nije istina. Ja neću da verujem da je to mislio ozbiljno, hoću da verujem da je po sredi samo politika, ali politika da se upotrebljava u ovakve svrhe nije u redu.

Prva stvar, da je hteo da govori ono što je tačno, onda bi rekao da je na poslednjem konkursu za zamenika javnog tužioca u Prijepolju, gde je bio raspisan konkurs za jedno mesto, primljena osoba bošnjačke nacionalne pripadnosti, da je na konkursu za sudije Osnovnog suda u Novom Pazaru, gde je izabrano osam sudija, izabrano šest sudija koji su pripadnici bošnjačke nacionalnosti, a dvoje pripadnika srpske, da je na poslednjem konkursu za izbor sudija u Sjenici gde je birano dvoje sudija, izabrano oboje sudija bošnjačke nacionalne pripadnosti, a u tom sudu nema ni jednog sudije koji je pripadnik srpske nacionalnosti.

Da je na poslednjem konkursu za izbor sudija Višega suda, takođe poštovan ovakav pristup, da kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno rukovodećih pravosudnih funkcija na području Višeg suda u Novom Pazaru, ako me već terate na nešto što niti je politički korektno, niti je higijenski da se nacionalno prebrojavamo, imamo Prekršajni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovni sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Crnogorac, Viši sud u Novom Pazaru, čiji je predsednik Bošnjak, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, čiji je šef, odnosno javni tužilac Bošnjak, Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru na čijem čelu je jedini Srbin, direktor Okružnog zatvora, odnosno upravnik Okružnog zatvora u Novom Pazaru, koji je Bošnjak, predsednik Osnovnog suda u Sjenici, Bošnjak, predsednik Prekršajnog suda u Sjenici, Bošnjak.

O čemu vi pričate?

Rekli ste - došlo je do kršenja zakona prilikom poslednjeg izbora javnih tužilaca. Prvo, izbor nije izvršen uopšte. Kako je to došlo do kršenja zakona? Hoćete li da kažete da od svih funkcija koje sam nabrojao, a to je prekršajni sud, osnovni sud, viši sud, osnovno tužilaštvo, više tužilaštvo, okružni zatvor, znači, govorim o svemu što iz oblasti pravosuđa, Prekršajni sud u Sjenici, Osnovni sud u Sjenici, od osam čelnih ljudi jedan je Srbin i taj jedan smeta? O kakvom vi kršenju zakona pričate? O kakvom kršenju zakona pričate?

(Enis Imamović, s mesta: Ko je rekao da smeta?)

Pa, rekli ste da je kršen zakon. Rekli ste nešto radi protiv pripadnika bošnjačke nacionalnosti.

Gospodin Imamović vrlo dobro zna da ja potičem iz dela Srbije koji ja nazivam Raškom, on ga naziva Sandžakom. Govorimo istim jezikom, drugačije ga zovemo. Bili smo svedoci zloupotrebe toga prava na jedan čisto politikanski, ružan način. Gospodin Imamović neće da kaže da je za moga mandata sproveden prvi konkurs za imenovanje sudskih tumača za bošnjački jezik. Ne, nego je ovde potrebno zloupotrebiti jedan ozbiljan državni posao i baciti ljagu na nešto što se radi.

Izvinite, molim vas, dame i gospodo narodni poslanici, što sam govorio malo duže. Reč je bilo o nečemu što su bile vrlo ozbiljne kvalifikacije, o nečemu što nije tačka dnevnog reda ovde. Ja vas molim da imate razumevanje za to i da mi ne uzmete za zlo.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, pomenut sam, i to sam pomenut u netačnom kontekstu i zato sam tražio reč, da dobijem repliku.

Prvo, upotrebio sam i više od prsta jedne ruke, a mogu i da pročitam ko želi da zna.

Drugo, rekao sam da smo prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Prijepolju, popunjavajući jedno upražnjeno mesto, izabrali kandidata koji je bošnjačke nacionalne pripadnosti. Da li to nema veze sa javnim tužilaštvom ili ima?

Treće, kada sam rekao, sa moje strane neko bi rekao, nije higijenski da nacionalno prebrojavamo ljude i ja mislim da nije. Ja sam odrastao u Novoj Varoši, imao najbolje prijatelje i komšije koji su tada bili muslimani. Neki su danas i dalje muslimani, neki su Bošnjaci. Nemam nikakav problem sa tim ljudima. To su i dalje moji dobri prijatelji i na prvom mestu dobri ljudi i čestiti građani države Srbije.

Sa treće strane, govorio sam o poštovanju nacionalnog sastava stanovništva prilikom izbora sudija u Novom Pazaru i Sjenici, i ako sam naveo da je ukupno desetoro ljudi izabrano, od kojih je osmoro bošnjačke nacionalne pripadnosti, a dvoje srpske, to dovoljno govori svima o čemu je reč.

Poslednje, gospodin Imamović je počeo da priča o kršenju Zakona u postupku izbora javnih tužilaca. To nije tačka dnevnog reda, ali s obzirom da je u pitanju teška optužba i kvalifikacija, ja sam tu reagovao. Ono kada sam govorio nabrajajući, ja ću uvažene dame i gospodo narodni poslanici, samo da vam pročitam ono što sam malopre po funkcijama govorio.

Upravnik Okružnog zatvora u Novom Pazaru Muamer Suljević, osnovni javni tužilac u Novom Pazaru Nermin Koškovac, viši javni tužilac u Novom Pazaru Stanislav Dukić, predsednik Prekršajnog suda u Sjenici Nermina Mahmutović, predsednik Prekršajnog suda u Novom Pazaru Rubina Duštinac, predsednik Osnovnog suda u Sjenici Rifat Kurtović, predsednik Osnovnog suda u Novom Pazaru Đorđe Gojgić i predsednik Višeg suda u Novom Pazaru Izet Suljević. Ko god da je čestit i ima dobru nameru, ne moram ništa više da mu kažem.

Dakle, poštujući upravo ovo što je uvažena koleginica Batić govorila, ja ću samo ukazati na činjenicu da u Zakonu o sudijama, tačnije članom 51, kada su u pitanju najvažnije odluke iz delokruga nadležnosti Visokog saveta sudstva vrlo jasno stoji da, dakle član 50, izvinjavam se, stav 4. kaže – odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena i objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva.
Dakle, obaveza da odluka mora da bude obrazložena i već propisana zakonom. Ne znam zašto je to sporno. Sa druge strane, ne vidim da je ovaj Visoki savet sudstva, barem u onom periodu od kad sam po položaju njegov član, svojim odlukama, odnosno donosio podzakonska akta koja su bila oglašavana za neustavna. Zašto polaziti uvek od pretpostavke da će biti donet poslovnik koji nije u skladu sa zakonom i po pitanju jednog i po pitanju drugog amandmana? Osnovno je pravilo da poslovnik mora da bude usklađen sa zakonom. Ne vidim zašto bi to uopšte bilo sporno.
Dakle, odluke saveta moraju biti obrazložene, moraju sadržati pouku o pravnom leku. Čak je i pouka o pravnom leku propisana zakonom. Kaže se da postoji mogućnost za pokretanje upravnog spora i žalba Ustavnom sudu. Tako da ne vidim što bi ovo bilo problematično. Zahvaljujem.

Uvažena koleginica Batić očigledno ne shvata da je amandman problematičan zato što podrazumeva da svaka odluka, ne državnog veća kao što je ona rekla, već saveta, govorimo o Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva, verovatno je bila lapsus lingve, pa je rečeno državnog saveta, nemaju sve odluke Visokog saveta sudstva istu pravnu prirodu.
Zakonom o sudijama propisano je da su određene odluke Visokog saveta sudstva konačne. Koleginica Batić kao jedan dobar pravnik vrlo dobro zna da na konačnu odluku nema redovnog pravnog leka i onda ne shvatam uopšte zašto se podnosi amandman u kome se traži navođenje pouke o pravnom leku obavezujuće za sve odluke, jer postoje odluke na koje pravnog leka nema. Pa one za koje ima za njih je propisano zakonom već da ima. Koleginica Batić zna da je ovo pravni sistem i da ne funkcioniše savet na osnovu samo jednog zakona. Zakon o Visokom savetu sudstva da, ali i Zakon o sudijama, ali i Zakon o uređenju sudova, a Zakon o sudijama propisuje različite vrste odluka koje donosi Visoki savet sudstva.
U članu 98. Zakona o sudijama jasno stoji da kada odlučujući po žalbi Visoki savet sudstva, kada odlučuje po žalbi može da potvrdi prvostepenu odluku disciplinske komisije. Znači, pričamo o disciplinskom postupku u stavu 3. stoji – oduka Visokog sveta je konačna. Kakva pouka o pranom leku na ovakvu vrstu odluke?
Sa druge strane, jasno propisuje, kada govori o pravnom leku na odluku o prestanku funkcije, Zakon o sudijama propisuje članom 67. žalbu Ustavnom sudu. Koleginica Batić jeste u pravu ali delimično. Jednim delom sam u pravu ja. Dakle, ne možemo propisati obavezan i sastavni element svake odluke pouku o pravnom leku, zato što postoje odluke koje su pojedinačne, na koje je moguće izjaviti pravni lek, postoje odluke koje su opšte. I to je bio razlog mog izlaganja kakvo je već i bilo. Zahvaljujem.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da sam bio vrlo jasan, VSS je organ vlasti koji donosi i opšte i pojedinačne odluke. Ne znamo o kakvoj pouci o pravnom leku možemo da pričamo, recimo ako VSS donese odluku da se sprovodi obavezujuća obuka sudija o recimo novom zakoniku o krivičnom postupku. Koleginice Martinović je jedan dobar pravnik. Kakva pouka o pravnom leku na opšti pravni akt? Hajte, molim vas, pomozite mi, evo da saznam i ja nešto novo što do sada nisam znao.
Zamislite da postoje pouke o pravnom leku na opšte akte koje utvrđuje Vlade Republike Srbije, pošto VSS nije organ sudske vlasti. Po svojim nadležnostima on nije organ sudske vlasti. On je sui generis jedan organ. Nešto što bi se danas nazvalo neko regulatorno telo. Recimo, donosi pravilnike, pravilnike odluka. Ili, zamislite VSS donosi poslovnik o svome radu. Da li treba on na kraju da napiše pouku o pravnom leku? Pouka o pravnom leku na poslovnik?! Hajte molim vas.
Kada je u pitanju odlučivanje o statusnim pitanjima, propisana je zakonom obaveza VSS da svoje odluke obrazlaže. Podsetiću koleginicu Martinović, zbog toga što tu obavezu nije na odgovarajući način VSS poštovao 2009. godine, u vreme vlasti DS, Ustavni sud Srbije je oglasio takve odluke neustavnim. Zahvaljujem.