Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na nekoliko stvari koje su rečene, među kojima ima stvari o kojima možemo da raspravljamo a ima stvari koje su apsolutna neistina i netačnost.
Prvo, i sama ova rasprava pokazuje, po mom ličnom pravničkom uverenju, da je nadležnost za izbor javnog tužioca od nivoa osnovnog do nivoa republičkog, a koja pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije zaista na pravom mestu.
Kada je koleginica Čomić, ja sam se trudio da je razumem na pravi način, govorila o milosti vladara, posle je rekla – ja ne mislim ni na koga personalno.
Ja sam je u dobroj volji i u dobroj nameri tumačeći njene reči, shvatio i zaista tako i razumem i to je moje lično uverenje.
Vladar ovde jeste narod Srbije i jesu građani Srbije.
Građani Srbije biraju svoje legitimno izabrane predstavnike u Narodnoj skupštini i Narodna skupština odlučuje. Vi koji sedite u Narodnoj skupštini poslati ste od građana Srbije da odlučujete, između ostalog, i o izboru javnog tužioca.
Šta je ono što se dešava prvi put u Srbiji? U stvari Živković je rekao – nema ovde stvari koje se dešavaju prvi put. Ima gospodine Živkoviću.
U nekom prošlom vremenu mogli ste da izaberete za republičkog javnog tužioca čoveka koji nikada nije proveo ni jedan jedini dan u sudu, ni u javnom tužilaštvu, pa da dođe za šefa republičkog javnog tužilaštva.
Setite se, tamo negde vremena, kada ste i vi bili predsednik Vlade to se dešavalo. Tako je. Mi danas imamo prvi put da se predlaže reizbor tužiocu koji je ispunio i koji ispunjava u narednih pet meseci svoj prvi mandat.
Na osnovu čega vršimo taj reizbor? Na osnovu jasnih merila i kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su javni, transparentni, poznati svakome ko je zainteresovano lice, ko prolazi određeni postupak, određenu proceduru.
Mi imamo ovde u suštini prvi put da se u svojoj punoći, Ustav Republike Srbije u nečemu poštuje.
Ovo će biti po ne znam koji put da u Skupštini ponavljam da je mnogo važnije na osnovu čega se i po kojim kriterijumima neko bira, nego koga bira.
Ja bih, kao što rekoh, voleo da živim u tako nekim idealnim sistemima, ali ne živimo. Znate, kolevka demokratije SAD jesu država, kolevka savremene demokratije, jesu država u kojoj je Džon Kenedi svoga brata stavio za državnog tužioca. Nađite mi nekoga među vama ko će reći da to nije demokratski. To je apsolutno demokratski, u svim, naročito anglosaksonskim državama, javno tužilaštvo je organ izvršne vlasti. U koliko imate, država situaciju da je državni tužilac istovremeno i ministar pravde, to nisu samo SAD. Veliki broj država na tom principu funkcioniše.
Mogu da se složim sa mnogima koji bi rekli – ali to u Srbiji ne bi funkcionisalo dobro i to podržavam, na osnovu prethodne prakse i svega onoga šta se dešavalo i gde ne može niko da mi navede jednog, da li se sećate jednog republičkog tužioca koji je izdržao čitav svoj mandat na toj funkciji? Evo, sad možemo ovde i opkladu da napravimo da je takva prilika, niko od vas mi to ne može reći, jer se ne seća. A ne seća se zato što toga u Srbiji nije bilo. Mi smo ovde imali prvi put, dakle da čitav ovaj postupak sprovodi Državno veće tužilaca.
Gospodin Stefanović je rekao par stvari koje su apsolutno netačne. Zaista moram da se na to osvrnem. Jedna od tih stvari, kaže – prozivali ste Natu Mesarović kao predsednika VSS a niko nije prozivao Zagorku Dolovac kao predsednika Državnog veća tužilaca. Tako je. A znate zašto? Zato što u vreme sprovođenja opšteg izbora tužilaca i zamenika tužilaca Zagorka Dolovac nije bila član Državnog veća tužilaca, niti je bila Republički tužilac. Ona nije bila na tom mestu, za razliku od Nate Mesarović koja je bila predsednik privremenog sastava Visokog saveta sudstva i koja se neustavno izabrano nalazila na funkciji predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Postoji vrlo jasna i vrlo argumentovana razlika.
Kažete, za tri godine se nije pojavila ni jednom u medijima. Pa nemojte molim vas, da nas zavitlavate. Za tri godine, ali čije vlasti? Zagorka Dolovac se od 2012. godine do 2015. godine, pojavila više puta u medijima nego u prvih tri godine svoga mandata kada ste vi bili na vlasti. Nađite mi jednu jedinu konferenciju za novinare u tom periodu do 2012. godine.
Ja mogu da vam nabrojim tri do četiri slučaja, bio sam prisutan na konferencijama za novinare na kojima je i ona govorila kao državni tužilac i mogu sa vama u jednoj stvari da se složim i to je jedna od stvari koju ja, iskreno, gospođi Dolovac, sarađujući sa njom, zameram, ja mislim da Državni tužilac treba da bude više u medijima. I za mene je to nešto što ne bi trebalo da bude sporno.
Rekoste, dakle prvo ste rekli da je gospođa Dolovac sjajan tužilac, da je ceo život provela u javno tužilačkoj organizaciji, dakle, ceo svoj profesionalni staž, za razliku od mnogih pre toga koji su dolazili na to mesto, a koji nisu proveli svoju karijeru u javno tužilačkoj organizaciji, a birali ste ih i postavljali na takva mesta, a onda sve što ste govorili pri kraju vašeg govora ide u potpunosti protiv svega toga što ste rekli na početku.
Kažete - pune tužilačke fioke nekih predmeta. Pa kako to da neko ko je sjajan tužilac dozvoljava tako nešto? Pa kako to da onda podržavate izbor takve neke osobe? Rekli ste, vaša stranka je zvanično ovde i svi njeni predstavnici su rekli da podržavaju taj izbor, i svi su imali samo dobre i pohvalne reči za nju. Kažete, uvela je mnoge nove stvari, nova ocenjivanja. Pa kako ih to ne uvede do 2012. kada ste vi držali resor pravosuđa? Jeste istina da smo doneli i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali kada? U vreme kada izvršnu vlast obavlja SNS, a pre toga za tri godine, dok je to obavljala DS, ništa od toga nije doneto.
Nije konstituisan ni jedan disciplinski organ. Nije procesuiran ni jedan zamenik javnog tužioca niti javni tužilac protiv koga su podnošene disciplinske prijave.
Gospodin Babić je vrlo jasno rekao, u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal tri optužnice 2012. godine. Tužilaštvo koje je možda najopremljenije, koje ima najjaču logistiku, koje nema manjak finansijsko materijalnih sredstava, tehničkih sredstava, bilo čega drugog, tri optužnice, do 2012. Pogledajte sada koliko ih je.
Između ostalog kažete, citiram vas – da mi, da SNS, mi među našim kadrovima ne možemo da nađemo nekoga ko je za tu funkciju. Pa vi ste time pokazali kredo vaše politike, vi ste postavljali izgleda samo vaše kadrove, a ovde nemamo situaciju da mi postavljamo naše kadrove, već Državno veće tužilaca je predložilo Vladi, Vlada je izašla i predložila Skupštini.
To je ono što je pohvalno i to je ono što se prvi put na potpuno javan, jasan način radi. Svi ste pohvalili izveštaj Državnog veća tužilaca o testiranju kandidata i o transparentnom postupku kandidovanja. Znači, vi ste time kada ste to pohvalili, pohvalili jedan princip. Ja sam uveren da ćete taj princip poštovati u budućnosti.
Ja mislim da izbalansirana podela ovlašćenja, a u skladu sa članom 4. našeg Ustava u kome se proklamuje podela vlasti, ali u kome se kaže da je odnos između različitih grana vlasti ustanovljen, odnosno da počiva na načelu međusobne kontrole,a u tome je upravo ključ svake demokratske države, svakog demokratskog poretka.
Ako bi se ovakve nadležnosti izuzele iz nadležnosti Narodne skupštine, mi ne bi smo mogli da govorimo ni o kakvoj kontroli. Onda bi smo mogli da pričamo o nezavisnosti tužilaštva. Postoji i taj koncept. Moje mišljenje je da je taj koncept vrlo upitan, on ne postoji ni u jednoj zapadnoj demokratiji.
Javno tužilaštvo nije sud. Javno tužilaštvo i tako ste verujem i vi gospodine Stefanoviću učili na pravnom Fakultetu u Novom Sadu, javno tužilaštvo je organ koji je između upravnog i pravosudnog organa, odnosno između organa izvršne i sudske vlasti.
Dobro je da o tome može ovde da se raspravlja.
Postavili ste jedno od pitanja, na ono sam odgovorio što ste rekli zašto nije prozivana Zagorka Dolovac. Prozivana je Zagorka Dolovac za neke druge stvari, ali to je situacija u kojoj se svaki javni funkcioner nađe, bez obzira kojoj grani vlasti pripada. Zašto nije prozivana kada je prozivana gospođa Mesarović? Rekao sam vam koji je razlog, zato što je u vreme sprovođenja opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca republički javni tužilac bio, ako se ne varam, Slobodan Radovanović što u sudstvu nije bilo tako, znači nije ista osoba ostala.
Zašto se dešava da se presude u drugom stepenu ukidaju? Znate, tim pitanjem vi otvarate ovde pitanje ključne stvari šta je to, s jedne strane šta je to sudijska nezavisnost jer ne ukida presudu tužilac, ukida je sud drugostepenog suda. Sudija je nezavisan u svom slobodnom sudijskom uverenju.
Imali smo situacije, recimo, sporne situacije u vašem Novom Sadu, mislim vašem zato što ste iz tog mesta, i moj je isto koliko i vaš, vaš je nešto više zato što ste tamo i rasli i živite i pretpostavljam da ćete živeti, gde je Apelacioni sud ukidao neke prvostepene presude u slučajevima koje su i te kako interesovali javnost, slučajeve nekih svirepih ubistava. Videli smo da je Apelacioni sud ukinuo iz čisto proceduralnih razloga. Videli smo da je drugi put kada je ponovo odlučivao potvrdio presudu nižestepenog suda.
Naravno, možemo mi politički da razmišljamo. Ostaje ono nedorečeno - a da li bi bilo tako da nije bilo nekog revolta javnosti? O tome možemo da razgovaramo, ali onda se postavlja pitanje - da li smo mi samo nekad i delimično za nezavisan sud, a nekada pak nismo? Vidite kako postoje situacije u kojima se javnost odvaži i da široke narodne mase negoduju zbog nečega što sud uradi. Niko od nas nije tada stao u zaštitu suda i rekao – čekajte, ja imam poverenja u to što će sud odlučiti.
Zašto se dešava da se nekada ukidaju? Koliko imate ukinutih presuda za koje niko nikada nije čuo? Koliko imate i potvrđenih presuda za koje niko nikad nije čuo?
Mi imamo problem u Srbiji što veliki broj predmeta ili značajan broj predmeta koji su pod velikom lupom javnosti doživljava takvu sudbinu. Vi kada pogledate, recimo, statistiku ili godišnji izveštaj o radu, pa i Republičkog javnog tužilaštva, vi možete da vidite pozitivne stvari u tim izveštajima. Problem je što te stvari uglavnom široku javnost ne interesuju. Ako biste pogledali, recimo, koliki je broj zaključenih sporazuma o priznanju krivice, pa u koliko slučajeva smo izbegli glavni pretres, dodatne troškove, vođenje maratonskih i dugih postupaka baš iz ovog razloga, onda biste videli da je to dobar podatak.
Gospodin Stefanović je vrlo inspirativno i nadahnuto govorio o tome kako je navodno obećano pre tri godine da će najviše efekata biti u uređenju stanja u pravosuđu itd. Onda se ovde, mada da to nisam nijedan jedini put čuo i zato sam ponosan što sam član te Vlade i što sam član SNS koja ne sprovodi partizaciju pravosuđa. Hajte, pričajte mi o toj našoj stranačkoj kadrovskoj politici u sudstvu.
Znate, vrlo je teško kada neko dođe i izvrši partijsko kadrovanje, pa taj neko ode sa vlasti, pa dođe drugi, a onda onaj koji je pre njega bio i koji je već partizovao u potpunosti, ili delimično, jedan sistem, onda dođe i počne da vam drži lekcije o departizaciji. Znate, to nije ni fer, ni korektno.
Sudije i tužioci imaju stalno svoje funkcije. Nama ne pada napamet da ljude u čitavim grupama od po nekoliko stotina jednim potezom pera isterujemo na ulicu.
Pogledajte statistike koliko smo sudija ili tužilaca na osnovu pravosnažnih sudskih presuda ili disciplinskih postupaka zbog lošeg rada, jednog po jednog, od slučaja do slučaja, argumentovano, koliko smo ih razrešili. Onda možete da naučite kako se to radi. Imate problem sa nekim, tvrdite da neko loše radi. Vi ste možda građanin, možda ste advokat, možda ste predsednik suda, javni tužilac, predložite to i to se uradi. Ali više na osnovu priča rekla-kazala, partijskih kvalifikacija, dopisa, neće više biti rađene smene u srpskom pravosuđu. To mogu odgovorno da vam tvrdim.
Da li postoji možda i nezadovoljstvo kod jednog dela naših članova? Evo, gospodin Rističević je pričao o tome. Ja njega cenim zato što je čovek koji izađe i iznese svoj stav. Da li postoji nezadovoljstvo? Ne krijem, postoji. Ali, moram da vam kažem da mislim da je pristup koji smo mi zauzeli, i to je ono o čemu je kolega Martinović govorio, da je to nešto što pokazuje da su evolutivne promene mnogo bolje od revolutivnih promena i da je svaka revolucija pojela svoju decu i to možete da pogledate na očitim primerima.
Imali smo slučajeve dok je vaša DS bila na vlati da su ljudi koji nisu imali dana radnog staža u sudu, tužilaštvu ili advokaturi dolazili na ovakva mesta o kojima mi danas raspravljamo. Imali ste slučajeve da su ljudi sa nivoa opštinskog suda, a kolega Martinović zna o čemu ću govoriti, za manje od dve godine dolazili na mesta predsednika Vrhovnog suda. To je tada bilo u redu, to je bilo demokratski, fer. To je obezbeđivalo vladavinu prava.
Onda, kada mi više nismo u poziciji da o tome odlučujemo, kažem mi, ne mislim na nas, nego mislim na onoga ko je tako tad odlučivao, onda će da dođe i da drži lekcije iz demokratije. Evo, ovo je primer kako nešto treba raditi. Ja ovde pričam o institucijama, pričam o načelu, o principu. Pričam ovde o poštovanju zakona.
Meni je veoma drago što će poslanici DS glasati za gospođu Dolovac, jer su je samo pre nekoliko meseci optuživali da sprovodi selektivnu borbu protiv korupcije i kriminala time što optužuje samo njihove članove, pa je čak bio organizovan, ako se sećate, i neki protest ispred zgrade Posebnog odeljenja i Specijalnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a evo, za koji dan poslanici DS će glasati za gospođu Dolovac. To je dobro, to znači da su se onda bavili političkim performansima. Evo, danas cene njenu stručnost, cene njen profesionalizam. To je nešto što obećava.
Mislim da je ova Vlada, a to potvrđuje i ova skupštinska većina, pokazala ovakvim slučajevima i još jednom svedoči i pokazuje šta je to vladavina prava i kako se ona sprovodi u delo, vladavina prava, a ne vladavina uske grupe ljudi ili skupine pojedinaca.
Znam da je vama teško što je toliko sudskih postupaka koji se vode protiv vaših sadašnjih ili bivših članova. Znam da vam je teško što polako ističe pesak u onom peščanom satu pokrajinske vlasti u AP Vojvodini, ali sve je to normalno. I vi počinjete da shvatate, iako bolno, da ne postoje ni apsolutne vlasti, ni večite vlasti i da se polako ali sigurno uspostavlja sistem odgovornosti u Srbiji. Da li ga je lako postaviti? Nije. Mi smo prva vlast koja je još utemeljena 2012. godine, a potvrđena 2014. godine, koja dovodi do velikih promena, a koja te promene ne sprovodi na ulici, koja ih ne sprovodi i horizontalnim i vertikalnim mlaćenjem u svakom smislu ljudi i proterivanjem sa svih funkcija, već pokazujemo kako se to vrši na postepen, odmeren, sistematičan i strateški način.
Krenulo se sa sređivanjem stanja u javnim finansijama, najviše, radi se na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uvek možemo, gospodin Živković je to rekao dobro, uvek možemo da radimo više i bolje. Imam pravo na završnu reč, mogu da pričam i do ujutru. To mi je dao Poslovnik. Meni je drago što me tako lepo slušate.

Mislim da nema pravo na repliku, ali nemojte me molim vas, izvinjavam se ako sam dao sebi previše za pravo.

U redu, ako vi tako kažete predsedavajući.
Samo sam reagovao na osnovu dosadašnje prakse, kada ste vi vodili i predsednica Gojković.

Dakle, mislim da je ovo, kao što sam rekao, dobar primer. Da li je stanje u našem Javnom tužilaštvu, u našem sudstvu idealno? Daleko je od toga. Da bi se to popravilo, moramo da radimo još mnogo i ono o čemu se možda nije govorilo dovoljno jeste o prirodi posla Republičkog javnog tužilaštva i Republičkog javnog tužioca, kao prvog tužioca u Srbiji.
Nama tek slede, do kraja ove godine, izbori javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, a mislim da je primer koji je pokazalo Državno veće tužilaca dobar primer kako taj posao potpuno javno, nedvosmisleno, transparentno treba raditi.
Zahvaljujem vam na pažnji i uveren da ćete u danu za glasanje ubedljivom većinom podržati Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i na to mesto izabrati gospođu Zagorku Dolovac. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, povodom pitanja narodnog poslanika, gospodina Halimija, krivo mi je što u iznošenju onoga što je bilo u kontaktima između predstavnika Albanaca iz opštine jugoistočne Srbije i Ministarstva pravde nisu navedeni sastanci koji su održani i sa mnom, kao resornim ministrom. Da smo na tim sastancima konstatovali koji su problemi i definisali okvire u kojima ćemo te probleme rešavati.
Podsetiću vas da smo od četiri definisane stavke, dve rešili, a da su dve bile uslovljene izvršenjem procene broja stanovnika u opštinama Preševo i Bujanovac, nakon čega smo rekli da će doći do analize potreba za eventualnim osnivanjem sudske jedinice u Preševu.
Što se tiče izbora sudija porotnika i albanske nacionalnosti, da smo taj izbor završili. Što se tiče izbora nedostajućeg sudije u Prekršajnom sudu u Preševu, da smo i taj izbor završili i da je ostalo od onoga što smo tada konstatovali kao probleme da je ostalo još da se sprovede konkurs za izbor ovlašćenog sudskog tumača za albanski jezik za područje Višeg suda u Vranju.
Što se tiče ravnomerne zastupljenosti, to je ono što ste pomenuli, tada smo naveli problem i to je peta stvar, tada smo naveli problem kontrolisanog zapošljavanja ili zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ja sam rekao da ću se zauzeti da obezbedimo što je moguće više mesta za Osnovni sud u Bujanovcu i u ovom trenutku imamo na Vladinoj komisiji koja odobrava zapošljavanje zahtev i Osnovnog suda u Bujanovcu za dodatnim zapošljavanjem sudijskih pomoćnika. Uveren sam da ćemo i to realizovati, kao što smo i one prve dve stavke, a nakon procene broja stanovnika i popisa stupiti i u realizaciju onoga što smo se tada dogovorili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, dakle, ja sam prezadovoljan kada su ovakve stvari sporne u nekom Predlogu zakona. Ja mislim da obrazloženje može neko reći nije dobro, kao što ste rekli vi. Može neko reći – moglo je da bude bolje, ali ceneći vašu akademsku čestitost, a i činjenicu da niste, mi smo kolege po vokaciji, dakle, niste diplomirani pravnik, trudili smo se da ovaj zakon izradimo na takav način da bude običnom čoveku, građaninu razumljivo.
To je jedna od tendencija, jedan od zahteva Evropske komisije će biti i u postupku pridruživanja da zakonske tekstove činimo mnogo razumljivijim običnim građanima. Pravo se ne nosi, pravo se ima ili nema i građaninu je mnogo lakše da razume da je on imalac prava, dakle, ima nek pravo, nego da je nosilac prava.
Naravno, vama može i ovo obrazloženje da se ne dopada, ali ja kažem još jednom – srećan sam što su ovakve stvari sporne. Ovo nije suštinska, ovo je tehnička stvar.
Kao što nećete vi da odstupite od amandmana, neću ni ja od teksta. Kada bih ovo prihvatio onda bih odstupio i od terminologije u daljem tekstu zakona.
Dakle, neću da kažem da niste u pravu, ali hoću da kažem da smo mi kao predlagači sa ovim tekstom malo više u pravu nego vi kao podnosilac amandmana, i normalno to je razlika, možemo reći slobodno terminološko-tehničke prirode. Ovo nije suštinska i bitna stvar, ali zbog čitavog teksta zakona koji prati terminologiju od prve do poslednje odredbe, mislim da je bolje da ostane „imalac prava“.
Ako hoćete u našem najboljem pravnom spomeniku kada je u pitanju civilistika to je opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, upravo se koristi izraz „imaonik“ ili „imalac prava“. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da pojasnim dodatno zašto nije prihvaćen amandman.
Dakle, ako pogledate pažljivo tekst predloženog člana 2, videćete pored načelne odredbe da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Dakle, kaže se - svaka stranka u sudskom postupku, obuhvatajući sve vrste sudskog postupka.
Zašto se ovde namerno kaže: „što uključuje i izvršni postupak“? Zbog toga što se primenjuje ne samo na ona izvršenja koje sprovodi sud, već koja sprovode i izvršitelji. To je razlog zašto je ovde istaknut izvršni postupak.
Okrivljeni je stranka u krivičnom sudskom postupku. Upravni spor je vrsta sudskog postupka. Upravni spor može da se vodi isključivo pred Upravnim sudom, ne može pred nekim imaocem javnog ovlašćenja, kao što je u ovom slučaju izvršitelj kome poverava izvršenje ili u nekim slučajevima po zakonu izvršitelj je isključivo nadležan da u određenim slučajevima sprovodi izvršenje. I to je jedan jedini razlog.
Zakon ima neku svoju sistematiku. Mislim da je nekada loše. Dakle, ima ovde logike zašto je ovako napisano. Ne kažem da vi niste u pravu, ali mislim da je ovako konciznije i bolje, primerenije. Apsolutno, ovo je situacija u kojoj možete reći da je nešto primerenije i da je nekoj zakonopisačkoj ili nomotehničkoj metodologiji ovo nešto što je prihvatljivije.
Dakle, zakon ima neki svoj jezik. Možemo da se sutra naći u situaciji da se neki drugi zakon poziva na ovaj zakona, onda je bolje da to bude što konciznije. To je razlog. Dakle, nema suštinske stvari ovo je opet jedna logično-tehnička stvar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dozvolićete i meni, pošto je izrečeno nešto što može da bude uznemirujuće za čitavu javnost i reč je o jednom od kolega koje poznajem, nije u pitanju državni sekretar, u pitanju je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Milovan Šuvakov. Istina je da je jutros došlo do napada na njega, da je napadnut čovek kada je krenuo na posao i da je to nešto što zaslužuje apsolutnu osudu čitave javnosti, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji. Ovo nisu vremena i ovo nije država u kojoj ovakve stvari smeju da se dešavaju i da se tolerišu. Ako se to dešava jednom visokom državnom službeniku na položaju, šta onda može da misli običan građanin?
U svakom slučaju, ono što je neposredno prethodilo tome jeste da ste prethodnih dana u javnosti mogli da čujete kolegu Šuvakova da je vrlo pristojno i ozbiljno govorio o neophodnim reformama u oblasti visokog obrazovanja i kao član Vlade Srbije, kao neko ko lično poznaje gospodina Šuvakova i ministra Verbića, apsolutno sam uveren da će država dati svoj maksimum da sankcioniše ovakvo jedno nedelo i da spreči svako buduće ponašanje prema svakom građaninu, a naročito prema onima koji drugim građanima služe za primer, kao što su ovakvi čestiti ljudi.
Kada je reč o ovom amandmanu, moram vam priznati ovde, gospodine Pavićeviću, da je u pitanju bila reč struke, ne pravničke, već isključivo jezičke. Rekao sam u raspravi u načelu da je od strane izuzetnih lektora ovaj Predlog zakona pregledan, da ova reč: „zatim“ nije postojala u radnom tekstu, ali da su lektori rekli da se prilikom većeg nabrajanja, kao što je to u ovom članu, da ima mesta korišćenja ove reči: „zatim“.
U prilog tome, da bismo ovim napravili jednu vrstu malog nereda u tekstu zakona, govori, recimo, činjenica da u članu 18. i članu 29. takođe imate korišćenje ove reči, ali vi tu niste podneli amandman. Ista je situacija, veći broj nabrajanja.
To je jedini razlog. Poslušali smo lektore. Ja sam ponosan što smo dobrim lektorima dali ovaj zakon, kao što ćemo i svaki budući zakon, jer je to od interesa za uredniji, bolji, pravilniji tekst naših propisa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege i kolege studenti, ne bih se složio sa ovde ovim što su iznele kolege Batić i Jovanović, a evo iz kog razloga.
Dakle, amandmanom gospodina Jovanovića kaže se – prigovor i žalba se mogu podneti do pravosnažnog okončanja postupka zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Mislim da ste ovom formulacijom promašili smisao stava 1. člana 5. zakona. Kada ste u stavu 1. kaže prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, ovde se podrazumeva postupak povodom koga nastaje inicijativa, odnosno povodom koga se podnosi prigovor ili žalba na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. To je prvi razlog.
Drugi razlog koji je prisutan i kod drugih amandmana, kod nekih drugih amandmana koje sam video da su podneti na ovaj isti stav jeste i taj što prvo ne mora biti reči o postupku koji je pravosnažno okončan, odnosno koji za cilj ima u tom trenutku pravosnažno okončanje. Možda je reč o prvostepenom postupku, recimo, a možda je reč i o postupku koji se vodi po reviziji.
Imate amandman koji su kolege iz SDS podnele gde je slično obrazloženje o ovome koje vam sada iznosim za ne prihvatanje. Šta ćemo kada imate postupak po reviziji koji se vodi? U svakom slučaju mislim da niste pogodili sam smisao stava 1. člana 5. samim tim što se ovde misli na postupak u kojem postoji sumnja da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a ne postupak ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku, što bi se iz ove formulacije koju ste vi dali moglo zaključiti. Zahvaljujem.

Malo pre sam se dotakao i ovog amandmana iako sam ga poredio sa jednim drugim. Dakle, predloženo je da se reči „dok se postupak ne okonča“ menjaju rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Jeste u pravu ali ne u potpunosti već samo delimično. Evropski sud za ljudska prava trajanje jednog postupka ceni od njegovog početka, odnosno iniciranja, ako recimo pričamo o nekom parničnom postupku do izvršenja.
I to ne do formalno pravnog izvršenja, dakle kada se donese recimo rešenje o izvršenju, nego do faktičkog izvršenja presude. Taj deo postupka vašom formulacijom nije obuhvaćen. Reći ću vam samo jedan podatak, da ne pričamo o izvršenjima na osnovu verodostojnih isprava, pričamo o klasičnom izvršenju presude. U našim osnovnim sudovima imamo 10.599 predmeta klasičnog izvršenja starijih od deset godina.
Dakle, deset godina je prošlo od trenutka kada je, i više godina je prošlo, od trenutka kada je građanin dobio pravosnažnu izvršnu sudsku presudu i sa njom ne može ništa da radi i postupak izvršenja mu traje duže od 10 godina.
Šta da radimo u tom slučaju? To je nešto što ovom formulacijom nije obuhvaćeno. Ne slažem se sa vama što ste rekli, nešto što nisam čuo od strane vaše stranke, da je ovo zakon, u raspravi u načelu, da je ovo zakon koji je nepotreban. I te kako mislim da je Zakon potreban, ugledajući se na dobre i uređene sisteme poput nemačkog sistema, koji ima ovaj zakon, poput austrijskog, italijanskog, slovačkog, češkog, ako hoćete i slovenačkog.

Ovo je zakon koji je pomerio neke stvari u pozitivnom smeru, samo da završim rečenicu, izvinite, u pozitivnom smeru kada je zaštita prava na suđenje u razumnom roku u pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prethodnik kaže – to je komično i pozabavite se suštinom.
Meni je krivo što uvaženi gospodin Veselinović nije bio na raspravi u načelu. Da je bio i da ima pojam o vremenu, on bi shvatio da sam ja ministar pravde, tako je, treću godinu za redom, ali naveo sam egzaktan podatak. U srpskim sudovima imamo 713.521 predmet starosti od pet do deset godina, imamo 239.944 predmeta starija od deset godina. Pa, ko je tada bio ministar pravde i ko je tada rukovodio srpskim pravosuđem i ko je kriv za toliki broj predmeta­? Ovo je tragikomično.
U Nemačkoj i u Austriji suđenje u razumnom roku je pravilo, tako je, i mi hoćemo da postane i u Srbiji pravilo i hoćemo pravo građanina da mu se sudi u razumnom roku da zaštitimo i to je cilj ovog zakona.
Nemojte molim vas da nam držite lekcije, nama koji smo nasledili milion predmeta starosti veće od pet godina, gotovo milion predmeta, i da nam držite lekcije kako smo mi krivi za to. Pogledajte koliko je predmeta ovde starih samo zato što su 2010. godine doživeli presignaciju i dodeljeni nekom novom sudiji, što prethodni nije mogao da ga završi.
Imam još petnaestak sekundi, hvala, nećete me dekoncentrisati.
U svakom slučaju, vaša akademska čestitost makar zaslužuje da ostanemo na onom nivou rasprave koji smo imali prekjuče, a i od strane kolege Homena i od strane koleginice Hasanović Korać i drugih vaših partijskih kolega i svih onih koji su doprineli jednoj dostojanstvenoj i primerenoj raspravi u ovom domu. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate kako, sto puta ponovljena neistina neće postati istina. Juče je rečeno da je zakon neuspeli prevod i da se u njemu nalaze neki pravni termini, izrazi, standardi koji nisu svojstveni srpskom pravu, što je apsolutno netačno. Pa, je recimo juče rečeno da ispitni postupak ne postoji. Ne znam da li se kolega Božović dobro seća predmeta Upravno pravo. Pa, najčešće primenjivan zakon u svakoj državi jeste Zakon o upravnom postupku. Ne znam kod koga ste položili ispit, seti te se toga, pa vidite malo i pogledajte malo zakon, pa ćete videti u Zakonu o upravnom postupku postoji ispitni postupak.
Kao što ste rekli da ne postojeći termin je, kako ste rekli, očigledno neosnovano, takođe postoji. Dakle, kada je reč o terminu podrobno, gospodin Pavićević i gospodine Živković su bili u pravu. To jeste jednako izrazu detaljno, ali detaljno nije srbizam. To vam je otprilike kao kada smo imali u Zakonu o uređenju sudova imali promenu termina menadžer suda. Danas je to upravitelj suda. Meni je bolja i prikladnija reč upravitelj suda nego menadžer suda. U tome možemo da se razlikujemo, ali ovde je bitna suština.
I, samo još jednu stvar da dodam, vrlo koncizno. Može se steći utisak iz amandmana koji ste podneli da zakon ne poznaje mogućnost odbačaja. Imate u članu 8. gde se detaljno govori o odbačaju bez sprovođenja ispitnog postupka. Ako pričamo o onome podrobnom mislim da je tu u pitanju samo jedna jezičko tehnička razlika. Zahvaljuje.
A ljudi koji su radili na ovom predlogu zakona su zaista uradili izuzetan posao.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uz uvažavanje uvaženih koleginica koje su govorile na temu ovoga amandmana zaista mislim da nije do kraja sagledana njihova svrha.
Svrha se na prvom mestu ugleda meni u dve vrlo važne stvari. Prva stvar je ovo je član koji primenjuje sam građanin. Ako neko tvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa neka kaže u čemu to misli taj građanin koji se pritužuje na povredu prava po čemu se ta povreda ogleda.
Može da kaže jednostavno da nije imao, recimo, godinu i po dana zakazano nijedno jedino ročište. Ja sam u raspravi u načelu govorio da smo imali slučajeve sudija protiv kojih su vođeni disciplinski postupci i razrešeni su zbog teškog disciplinskog prekršaja zato što šest ili sedam godina nisu sproveli nijednu jedinu procesnu radnju u određenim postupcima. Dakle, jednostavno može da se navede ta činjenica.
Kada je u pitanju tačka 7, podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage, imate slučajeve, nažalost slučajeve, gde javni tužilac donese naredbu o otvaranju istrage i duži vremenski period uopšte ni ne pozove osumnjičeno lice na saslušanje.
Recimo, vi ili ja znamo da se protiv nas istraga, a pojma nemamo o čemu se vodi istraga, navedete razlog godinu i po dana sam pod istragom, ni jednom nisam pozvan da budem saslušan. Ili recimo, predložio sam da se prikupe određeni dokazi ukoliko sam okrivljeni u tom postupku. Javni tužilac o tome ne odlučuje godinu i po dana i to se navede.
Druga svrha, i time završavam, jeste da se ovo pravo koje građanin poseduje ipak ne bi izvrglo ruglu i neutemeljeno koristilo na način da se maltene zloupotrebi i da se sudovi zatrpavaju ovim predmetima. Navedite u čemu smatrate da se ogleda povreda prava, a sud će odlučivati o tome da li povrede ima ili ne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedna, što kažu, nota bene. Dakle, poštujem ovo što ste rekli – rubrum, naslov člana zakona jeste jedan od osnovnih elemenata preglednosti zakona. U pravu ste da kod nas to nije bilo pravilo prilikom normiranja bukvalno svake materije. Ali, ako uzmete neke od naših najboljih važećih propisa, dakle, izvora pozitivnog prava, kao što je jedan izuzetan Zakon o obligacionim odnosima, videćete koliko naslov člana čini bitan elemenat zakona, pogotovo kada je reč o onim zakonima koji imaju i te kako čestu upotrebu.
Zakoni retko imaju sadržaj. Upravo iz tog razloga, kada imate naslov člana, možete da napravite i sadržaj. Dakle, u ovakvom zakonu gde svaki član ima svoj naziv građaninu, laiku, čoveku koji nije školovani pravnik, mnogo jednostavnije je da se snađe i da pronađe ono što mu je potrebno i što ga zanima. Naravno, postoje zakoni koji uređuju retke situacije, gde možete reći da to i nije toliko potrebno, ali mislim da je ovo nešto što u svakom slučaju koristi.