Hvala uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se zahvalim na konstruktivnoj besedi kolege Aleksandra Martinovića i na zaista konstruktivnom i minucioznom pristupu kakav kolega Jovanović uvek ima u raspravama po zakonima, gde Vladu kao predlagača imam čast da predstavljam i zastupam u Narodnoj skupštini.
Naravno, da se može reći u dobrom delu da ste i u pravu, međutim, ono o čemu treba imati u vidu kada je reč o potvrđivanju zakona, odnosno predlozima zakona kojima se potvrđuju međunarodni ugovori iz oblasti međunarodne pravne saradnje, međunarodnog pravnog saobraćaja, međunarodne pravne pomoći, jeste da se u takvim situacijama države ugovornice trude da dobar deo svojih politički diskrecionih ovlašćenja regulišu zakonima, i da stvari koje su propisane važećim međunarodnim pravnim aktima, dakle, multilateralnim konvencijama koje imaju za predmet iste ove stvari, dakle, da li je to međunarodna pravna pomoć u krivičnim pravima, u građanskim i trgovačkim stvarima, u izručenju, da nadmaše te međunarodne pravne regule i postignu neki vid bliže i prisnije i bolje saradnje.
Na kraju, kada ostane sve ono što nije regulisano ovim ugovorima ono se svodi na teren politike i bilateralnih odnosa dveju zemalja. Ako stvari posmatramo iz jednog ugla ja bih rekao da ste vi u potpunosti u pravu, ali ovo je dvostrani ugovor i ovde su dve strane i uvek ga tako treba posmatrati. Nažalost, ni Republika Turska ni Republika Srbija nisu zemlje tog nivoa političke stabilnosti da mogu da se pohvale da su u stanju da nemaju u svojim ugovorima ovakvu jednu odredbu. Ako hoćete, ovde upravo i jeste i postoji funkcija izvršne vlasti u međunarodnoj pravnoj saradnji, jer postoje slučajevi koji su van domašaja sudske vlasti i puke tehničke saradnje, kao što su ovi.
Poznato vam je da, recimo Republika Turska ima izvesne političke probleme sa kurdskom nacionalnom manjinom. Da smo mi kao država nemalo puta u prošlosti bili zamoljena država da izručimo lica koja su pred pravosudnim organima Republike Turske bila osumnjičena da su vršila neka krivična dela koja bi neko mogao i da kvalifikuje kao politička krivična dela. Praksa naše države je različita.
Dakle, nekada smo ta lica izručivali, nekada nismo. Ali, u svakom slučaju moje mišljenje je da je dobro što postoji ovakva jedna odredba, a ono gde sam ja shvatio vaš konstruktivan pristup jeste, da se i te kako vodi računa u primeni ove odredbe, i tu vas u potpunosti podržavam. Turska, znate ima jedan specifičan sistem, da bi se izvršilo izručenje državljanina koga tražite iz Turske potrebno je da taj akt, dakle, da tu odluku o izručenju potpiše svaki ministar turske vlade, i tek kada ga poslednji ministar potpiše, da ga onda potpiše i predsednik vlade Turske.
To je jedan specifičan ali i vrlo kompleksan sistem za razliku od našeg gde je potpis ministra nadležnog za poslove pravosuđa dovoljno da se tako nešto učini. Naravno, kada su u pitanju politički kompleksni slučajevi da ko god bio ministar pravosuđa tu odluku donosi, normalno u konsultacijama sa rukovodstvom same Vlade, sa predsednikom Vlade i ostalim članovima Vlade i o tome će se naročito voditi računa.
Moja ocena je da je jedna vrsta partnerskog i odgovornog gesta od strane Srbije što je prihvatila da ovakav ugovor zaključi sa Turskom što pokazuje da je Srbija zaista jedna odgovorna zemlja i da ona pravi partnerstva i prijateljstva na svim stranama sveta. Tako da sam uveren, a znajući i kolege i prethodnog kolegu sa kojim sam potpisao ovaj ugovor i novog ministra pravde Turske sa kojim sam imao prilike da sarađujem i da se viđam da možemo da računamo na jednu fer, iskrenu i partnersku saradnju. Znajući koja je bila njihova zahvalnost i zaista jedno veliko oduševljenje kada smo uopšte postigli ove dogovore, uveren sam da nam takva saradnja i sledi.
Ono što ste i vi rekli, ne samo za mene koji sam trenutno na ovoj funkciji nego i za svakog budućeg jeste da se dobro vodi računa o tome šta se to smatra političkim, krivičnim delom. S obzirom da smo mi država koja je u procesu evropskih integracija, koja teži dostizanju evropskih standarda, evropskih vrednosti, svakako da bi svaki ministar pravde Srbije trebalo da se osloni upravo na te standarde, na one koji su u primeni u zemljama članicama EU kada se odlučuje o ovakvim potezima. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem i uvaženoj koleginici Čomić na primedbama i opažanjima u tekstovima predloga zakona, kada je reč o Predlogu zakona kojim se potvrđuje ugovor o izručenju između Republike Srbije i Republike Turske i gde je koleginica Čomić govorila o članu 16. stavu 4, procedurama za privremeno pritvaranje.
Dakle, stav 4. u suštini daje izuzetak od pravila. Pravilo jeste da se zahtev za privremeno pritvaranje podnosi na način i po proceduri koja je predviđena stavom 3. ovoga člana, a s obzirom da je reč o proceduri koja je u nekoliko komplikovanija i kompleksnija, dakle zahteva nešto više vremena, predviđa se izuzetak koji propisuje hitnu proceduru kada je u pitanju pritvaranje.
Procedura koja se obavlja preko međunarodne organizacije kriminalističke policije, kao što znate mreža Interpola ima svoje ispostave odnosno svoje centre u svim državama potpisnicama odnosno članicama Interpola i takav vid komunikacije jeste nešto što je najbrže moguće u današnjem, da kažem, okolnostima, normalno da postoje brža sredstva komunikacije, ali ovde je reč o pravno uređenoj komunikaciji, koja se zasniva na poverenju koje su države članice Interpola poverile međunarodnoj organizaciji, čiji su i članovi.
Ono što je kod nas sporno jeste, iskoristiću priliku da pomenem, pretpostavljam da je jedan od motiva za vaše postavljanje pitanja bilo i postupanje poslednjih meseci ili godina po Interpolovim poternicama.
Daću čisto kao primer, da bih to objasnio, to je primer poternice raspisane za Naserom Orićem. Zašto sam uzeo to kao primer? Nije u ovom konkretnom slučaju predmet priče Naser Orić, dakle mi smo imali situaciju da je naša poternica, naših pravosudnih organa, naše države, distribuirana putem mreže Interpola, da je ona zbog veta, neke vrste veta koji je na tu poternicu stavila BiH, kao država čiji je državljanin, a po osnovu Rezolucije Generalne skupštine Interpola iz Dohe, mislim iz 2010. godine, ako se ne varam, gde se traži prethodna saglasnost države čiji je državljanin u pitanju, da bi se sprovelo gonjenje putem Interpola.
Tu možemo da vodimo rasprave i političke i pravne koliko je ta rezolucija dezavuisala sistem saradnje preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije Interpola. Zašto? Jer u suštini vi onda dolazite u situaciju da u ovakvim slučajevima, svaka država, ukoliko se ne slaže sa gonjenjem svog državljanina, može prilikom raspisivanja poternice da stavi blokadu na tu poternicu.
Naša poternica koja se našla, odnosno pritvaranje do koga je došlo u Švajcarskoj po našoj poternici, nije bilo pritvaranje po Interpolovoj poternici, jer Interpolove poternice nije ni bilo zato što je država čiji je državljanin stavila na to blokadu. To se, naravno, u potpunosti razlikuje od ovoga o čemu smo mi ovde pričali. Dakle, ovde je vid samo o tehnički bržem i pravno regulisanom vidu zahtevanja, pritvaranja određenog lica i zbog toga je ovde stavljeno da se može ići i putem Interpola a ne čitavom procedurom kroz nekoliko koraka kroz pravosudne organe, pa iza pravosudnih organa kroz organe izvršne vlasti odnosno Ministarstva pravde.
Reč je o izuzetku, kao što rekoh, stav 3. člana 16. detaljno predviđa proceduru po kojoj se traži privremeno pritvaranje određenog lica.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o uzajamnoj i pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i vaš osvrt na dva člana i to član 12. stav 3. i član 13. stav 3. takođe, mogu sa vama da se složim u dobroj meri da jezički izgleda nespretna ova formulacija. Suština stava 3. jeste da predato lice ostaje u pritvoru, osim ako strana ugovornica od koje se privremena predaja traži, ne zahteva da ono bude pušteno na slobodu. Čitava ova apozicija između ovih nekoliko zapeta, koje se čine i izgledaju nespretno raspoređenim, negde u potpunosti i suvišnim, jeste nešto što može da stvori izvesnu vrstu zbrke.
Naravno, ono što mene ne čudi ovde, moram da priznam, jeste da često ugovori o pružanju međunarodne pravne o uzajamnoj pravnoj pomoći između dve države jezički umeju da izgledaju rogobatni. Zašto? Pogledate odmah u način nastanka tih ugovora oko kojih se kao i kod sklapanja svih međunarodnih ugovora, a naročito ovde kada je reč o odricanju od jednog dela nadležnosti, ustupanja i uspostavljanju saradnje koja u dobroj meri treba i da se zasniva na uzajamnom poverenju, vode se pregovori.
Mi imamo slučajeve gde pregovori o zaključivanju ovakve vrste ugovora, recimo ugovora o izručenju ili ugovora o međuuzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima traju i po nekoliko godina. Neću ih imenovati sada, ali postoje ugovori oko kojih mi pregovaramo duže od pet godina koji su ovakve prirode.
U tim pregovorima bukvalno se vodi računa, ne vodi računa, nego bukvalno se pregovara u nekim segmentima o svakoj reči i svaka država zna zašto zauzima takvu poziciju. Mi kao država imamo tipske primerke ove vrste ugovora koji nama služe kao osnova i pretpostavljam da je i ovde bilo o tome reči.
Ukoliko postoji mogućnost za bilo kakvu tehničku korekciju u ovom smislu koji ste vi pomenuli, ja je apsolutno prihvatam. Ono što je ovde najvažnije jeste da mi takvim korekcijama ne menjamo suštinu odredbe, ovde je suština potpuno jasna i to je ono što mi možemo faktički da radimo, ali tehnički ćemo uvek doći do toga kada se ne slaže u potpunosti naš prevod sa onim dogovorenim originalom će pretezati ono što je dogovoreni original.
Ako postoji mogućnost za tehničku korekciju ovoga, ja se zalažem za to i u potpunosti podržavam vas jer trudimo se koliko je god to moguće. Ovde to nije takav slučaj i imaćete po onome što znam i što je stanovište Evropske komisije koje će se ticati i zemalja članica EU gde je to, što kažu, uzelo onako priličan zamah, ali i zemljama kandidatima, to jeste vraćanje jezika zakonodavca na jezik koji može da razume običan građanin i koji nije lice pravne struke. Tako da ovde podržavam ovo što ste rekli.
Moram da priznam da mi nije u potpunosti jasna vaša sugestija koja se tiče člana 13. ovog stava 3. Dakle - svedok, veštak ili lice protiv koga se vodi krivični postupak gubi zaštitu koja mu je data na osnovu ovog člana ako nije nakon proteka vremena od 15 uzastopnih dana od dana kada njegovo prisustvo više nije potrebno pred sudskim organima; jezička neusklađenost, na to ste mislili u redu, tu takođe prihvatam primedbu jer mislio sam da imate suštinski neku primedbu. Dakle, trebalo bi u svakom slučaju reći - koja mu je data na osnovu ovog člana ako nakon proteka perioda od 15 uzastopnih dana od dana kada njegovo prisustvo nije potrebno pred sudskim organima, nije iskoristilo priliku da napusti, već ostane na toj teritoriji ili se na nju vratio pošto ju je napustio.
Dakle, cela je, razumemo se, formulacija prilično rogobatna. Ako postoji mogućnost tehnike korekcije, a suštinski ostvarenje onoga što je i bila i zamisao nas kao potpisnika, ja vaš apel i vašu primedbu svakako prihvatam i pozivam da se takva korekcija izvrši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da ću vrlo radi kolegi Pavićeviću da odgovorim na njegova pitanja. On kao čovek od akademske struke zna kako vešto da plasira ono što možda nekada nije tema. Znate, kada je onaj student dobio pitanje da priča o vladavini Gaja Julija Cezara, on je počeo tako što je rekao – Gaj Julije Cezar je bio veliki državnik i veliki vojskovođa, ali i Karađorđe je bio veliki državnik i veliki vojskovođa.
Karađorđe je rođen u selu Viševcu, u centru Šumadije, a 1804. godine podigao je Prvi srpski ustanak itd, itd.
Hvala na onoj opasci. Ako sam zaista rekao Republika Srpska, to jeste bio lapsus u izgovaranju. Normalno da ja nisam ministar pravde Republike Srpske, pa ne mogu ni kao takav da nastupam, a svog kolegu Kasipovića svakako uvažavam i cenim.
Naravno, vama hvala na ovom pitanju koje ste postavili, iako nema veze sa ovom temom, ali hajte da se ne šalimo. Zašto vam se zahvaljujem na tome? Pa, zato što ste vi posmatrali, iako jeste posao opozicije da kritički sagledava Vladu i pokušava da usmerava na onaj put za koji ona mislim da je ispravan i da je dobar, ali istina je da se od 8. avgusta 2014. godine u proceduri nalaze dva predloga zakona i to su: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Postavlja se pitanje zašto gotovo već godinu dana ta dva zakona stoje u skupštinskoj proceduri i zašto se ne ide na njihovo izglasavanje? Razlog jeste upravo što možemo da kažemo da se u ovih godinu dana radi vredno na akcionom planu za Poglavlje 23. Stav koji je zauzet, a koji je faktički iniciran i podržan od strane Evropske komisije, jeste kada su u pitanju stvari koje su od interesa i za Poglavlje 23, a koje su predviđene nacionalnim strategijama, odnosno akcionim planovima za realizovanje nacionalnih strategija, da li je reč o Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa, da li je reč o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, recimo, u procesu skrininga i nakon toga, dakle, na osnovu izveštaja skrininga, zauzeto je stanovište da kada su u pitanju ovakve stvari sačekamo usvajanje akcionog plana za Poglavlje 23.
Dakle, a po pitanju ova dva predloga zakona otišlo se i korak dalje. U izradi ovih nacrta, pre nego što su utvrđeni kao predlozi zakona, učesnici u tom postupku, a to su i predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, strukovnih udruženja, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, predstavnika Ministarstva pravde, utvrđeno je da za postizanje ciljeva koji su propisani Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa u ovom trenutku i u ovim konkretnim zakonima nije moguće ostvariti sve zacrtane ciljeve bez ustavnih promena u ovoj oblasti.
Kada su predlozi zakona utvrđeni i poslati Skupštini, stajali su u redu u skupštinskoj proceduri i tada nam je Evropska komisija posavetovala da razgovaramo sa svim učesnicima u ovom procesu i da od njih tražimo izjašnjenje da li su oni mišljenja da ove zakone sada, ovakve kakvi su predloženi i kakve su ih izradile radne grupe, treba usvajati, ili da te zakone treba odložiti za period nakon izglasavanja ustavnih promena u ovoj oblasti. Svi su se nedvosmisleno opredelili za ovo drugo, a razlog je bio taj što smo mi u međuvremenu dobili ekspertizu. Dakle, pored ovoga što je Evropska komisija govorila, mi smo dobili ekspertizu Venecijanske komisije, koja nam je skrenula pažnju da neke stvari koje su predviđene ovim predlozima zakona nemaju njihovo najpozitivnije nedvosmisleno mišljenje. Reč je bilo i o nekim delovima na čijem su uključivanju u ovaj tekst insistirala i strukovna udruženja. Kada su sama strukovna udruženja videla da nešto što su oni predlagali Venecijanska komisija nije podržala, oni su tu promenili svoje stanovište.
Tako da, hvala vama na pitanju i ja sam se potrudio da ovo obrazložim. Onda se postavlja jedno pitanje, odnosno nameće se pitanje zašto su ti predlozi i dalje u skupštinskoj proceduri? Zato što se dugo vremena mislilo i mi zaista i dalje mislimo da neke tehničke izmene tih zakona koje su nedvosmislene, nedvosmisleno potrebne, dobile su konsenzus svih učesnika, koje se, recimo, tiču propisivanja pravila i procedura sprovođenja izbora za članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, eventualno zavređuju razmatranje i usvajanje u ovoj Skupštini. Ali, evo, ja sam se trudio da budem što je moguće koncizniji i jasni u ovom pogledu. Ovo su razlozi zašto su ti predlozi zakona i dalje u proceduri, odnosno zašto se gotovo godinu dana ne raspravlja o njima.
Daleko od toga, kako ste vi to lepo postavili, ali uz pogrešnu premisu, da ako nema ovih zakona nema i volje ili se odustaje od reforme pravosuđa. Naravno da se ne odustaje. Republika Srbija kao država i u procesu evropskih integracija, ali je obavezana onim što je izglasala Narodna skupština, a što jeste Nacionalna strategija reforme pravosuđa, ostaje i dalje opredeljena da svoje pravosuđe reformiše i dovede ga na takav nivo kvaliteta koji, nezavisno od toga da li će njime biti ili neće biti zadovoljna EU, ali kojim će biti svakako zadovoljniji građani Srbije nego što su to danas, a građani Srbije danas nisu zadovoljni našim pravosuđem, o čemu svedoči i nivo poverenja koji imaju u sudstvo kao granu vlasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo zahvaljujem kolegi Veselinoviću što je rekao da će podržati u danu za glasanje ova tri predloga zakona i na tome mu hvala, kao što mogu da mu se zahvalim za to što on, ali i jedan deo javnih društveno političkih radnika pokušavanjem ponavljanja nekih samo njima znane teze da je ovo najneefikasnija Vlada na svetu. Apsolutno protivreče onome što recimo kaže kancelar Savezne Republike Nemačke Angela Merkel kada sa rečima hvale govori o ovoj Vladi i o njenom učinku i o rezultatima njenog rada. Sumnjam da bi prva ličnost jedne zemlje kao što je Savezna Republika Nemačka tako govorila o Vladi koju vi nazivate najneefikasnijom.
Kada recimo potpredsednik SAD gospodin Bajden govori takođe istim rečima o ovoj Vladi. Sumnjam da bi drugi čovek SAD jednu vladu nazivao, odnosno hvalio za njene poteze, a smatrao je najneefikasnijom. Kada recimo o našim merama fiskalne ekonomske monetarne politike govori predsednik Ruske Federacije gospodin Vladimir Vladimirovič Putin. Sumnjam da bi on kvalifikovao takvu vladu za najneefikasniju vladu.
Vi možete to slobodno da tvrdite. Pretpostavljam da ćete sa tom tvrdnjom izaći i na predstojeće izbore i da će građani svakako meriti sve ono što mi govorimo i što mi radimo. Ovo nije tema, ali ja prihvatam i na resornom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu ja ću govoriti i podneti izveštaj o aktivnostima Ministarstva pravde, pa ćete moći da vidite šta je to što je Ministarstvo pravde do sada radilo na planu reformisanja srpskog pravosuđa.
Sami ste ovde prisustvovali pre nepunih tri i po meseca raspravi o jednom izuzetno dobrom zakonu koji je od strane Saveta Evrope ocenjen kao dobar, a koji upravo ima za cilj poboljšanje efikasnosti rada našeg sudstva, a reč je o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. To je jedan zakon, ali postoji čitav niz mera koji je preduziman. Možemo da se složimo da te mere treba da budu i opsežnije, da treba da budu učestalije, ali znate kako, mi radimo sa onim što imamo, naše pravosuđe nije moglo ni pre tri godine, ni pre godinu dana, a ni pre pet godina odjednom iznova čitavo da se stvori. Pravosuđe i pored propisa čine i ljudi, a mi raspolažemo ljudima kakvima raspolažemo i u granicama mogućeg možemo da postižemo i neke rezultate.
Verovatno vam se omaklo, ali želim da verujem da vam se omaklo, a ne da niste uopšte razumeli sistem uzajamne pravne pomoći kada je u pitanju izručenje. Ne tražimo mi izručenje lica koje je izvršilo krivično delo u Tursko od Turske. Za to krivično delo sude mu turski sudovi. Mi od Turske možemo da tražimo lice koje je na teritoriji Srbije izvršilo određeno krivično delo.
Vi ste govorili nešto sasvim suprotno. Hoću da verujem da ste napravili lapsus i da to nije, jer i vi ste diplomirani pravnik, profesor ste, ako se ne varam privrednog prava, ne na pravnom ali na poljoprivrednom fakultetu, ali hoću da verujem da vam se to omaklo.
Ovi sporazumi da li će biti nešto epohalno za naše pravosuđe, ne, a da li će biti jedan značajan korak unapred za uzajamnu pravnu saradnju koja postoji između pravosuđa Turske i pravosuđa Srbije, između Ministarstva pravde Turske i Ministarstva pravde Srbije, apsolutno tvrdim da hoće. I, da je ovo dobar korak i da je ovo korak koji, to ne možemo reći recimo direktno za Sporazum o izručenju, ili Sporazum o uzajamnom pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, ali kada pričamo o građanskim, trgovačkim stvarima svakako da neće biti beznačajan i za ojačavanje ekonomske i privredne saradnje između Srbije i Turske koja je dobra i koja zaista ima i te kako veliki potencijal da bude još bolja.
Ovo je možda jedna mala cigla u građevini tih dobrih ekonomskih, partnerskih odnosa koje Srbija i Turska grade i ne treba zanemariti ni takav doprinos. Sa vama u svakom slučaju, u svakoj prilici uvek da razgovaramo i o rezultatima i o merama preduzetim i onima koje će biti preduzete iz oblasti pravosuđa, a od strane Ministarstva pravde Vlada Republike Srbije uvek stojim na raspolaganju i uvek sam voljan da razgovaram. Zahvaljuje.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice, dame i gospod narodni poslanici, pa evo, ja uvaženom prethodniku i kolegi, gospodinu Veselinoviću predlažem da uzme stenografske beleške Narodne skupštine. Zahvaljujem mu se što je dva puta u svom repliciranju našu Vladu nazvao najefikasnijom Vladom na svetu i hvala gospodine Veselinoviću na takvoj kvalifikaciji, od jednog predstavnika opozicije to i te kako prija čuti. Ali, ako ne verujete vi uzmite lepo transkripte i pogledate ovde da ste vi to izgovorili u poslednja dva minuta, dva puta. Hvala na tome, vi ste se time pridružili i gospodinu Putinu i gospođi Merkel i moram da kažem da je ovo jedan veliki napredak i za vas lično, ako ste to tako shvatili.

Što se tiče onoga malo pre što ste rekli, ja ću vas citirati, vi ste rekli: „Šta će se desiti ako mi na osnovu ugovora o izručenju dobijemo lice koje je izvršilo krivično delo u Turskoj?“. Vi ste pročitali prvi član ovog Predloga zakona, odnosno ugovora, kojim se ovaj zakon potvrđuje, ali niste čitali dalje. Dalje možete da pročitate i za koja se to krivična dela izručenje traži.

Vi ste tada govorili da mi tražimo izručenja lica koje je izvršilo neko krivično delo u Turskoj, a to je delo za koje se to lice procesuira po turskim zakonima. Mi eventualno možemo da tražimo, ali ne na osnovu ovog ugovora, transfer tog lica, pa da izdržava kaznu kod nas, a za ovo da smo najefikasnija Vlada, drago mi je što ste u nekoliko minuta promenili svoje mišljenje i što ste to dva puta u svom izlaganju potvrdili. Hvala još jednom.

Hvala, uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Bečiću.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, koji je podnela Vlada Republike Srbije, a na predlog Državnog veća tužilaca.
Na predlog Državnog veća tužilaca Vlada predlaže da za republičkog javnog tužioca bude izabrana gospođa Zagorka Dolovac, trenutni republički javni tužilac Republike Srbije.
Ukratko ću vam izneti nekoliko podatka iz životne i poslovne biografije gospođe Dolovac.
Zagorka Dolovac rođena je 12. oktobra 1966. godine u Novom Sadu. Završila je poznatu gimnaziju u Sremskim Karlovcima i diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1989. godine, dok je pravosudni ispit položila 1992. godine. Kao tužilački pripravnik radila je u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu u periodu od 1990.–1992. godine, dok je od 1992.–1996. godine radila kao tužilački saradnik u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Godine 1996. izabrana je za zamenika opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, u kome je obavljala javno-tužilačku funkciju sve do 2004. godine, kada je izabrana za zamenika okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu. U tom periodu obavljala je javno-tužilačku funkciju radeći na najsloženijim predmetima u okviru nadležnosti Okružnog javnog tužilaštva.
Zagorka Dolovac je 2007. godiine imenovana za vršioca dužnosti javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Tu dužnost je obavljala do kraja 2009. godine. Tokom rukovođenja ovim javnim tužilaštvom kao najvećim javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, bila je nadležna za organizaciju rada i postupanje svih podnosilaca javno-tužilačke funkcije u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a i usmeravala je i nadzirala rad kako Okružnog javnog tužilaštva, tako i svih opštinskih javnih tužilaštava u Gradu Beogradu.
Nakon izbora od strane Narodne skupštine Republike Srbije, stupila je na dužnost republičkog javnog tužioca Republike Srbije 1. januara 2010. godine. U svom dosadašnjem radu u okviru Ustavom i zakonom propisanih ovlašćenja, ulagala je napor da obezbedi efikasno i uspešno postupanje javnih tužilaštava Republike Srbije, kao i da značajno ojača kapacitete i unapredi funkcionisanje sistema javnih tužilaštava, kao i saradnju sa drugim državnim organima, oraganizacijama, kao i organizacijama civilnog društva i međunarodnim partnerima u borbi protiv svih oblika kriminala i suzbijanju krivičnih dela koja najviše pogađaju građane Republike Srbije.
U okivru svojih nadležnosti, obezbedila je posvećeno učešće javnog tužilaštva u izradi strateških dokumenata Republike Srbije i njihovom sprovođenju kako radi unapređenja rada pravosuđa, tako i radi napretka u evropskim integracijama, a sve u cilju obezbeđivanja više nivoa vladavine prava i boljeg i sigurnijeg društva u Republici Srbiji.
Nastavljajući se na prethodno izgrađenu strukturu i unapređenje principa rada, svoje javno-tužilačko iskustvo kako u postupanju u prvom stepenu, tako i u rukovođenju u prvostepenim, a zatim i u Republičkom javnom tužilaštvu, odnosno celokupnim javnim tužilaštvom Republike Srbije, Zagorka Dolovac je svojim planom i programom rada planirala i predložila Državnom veću tužilaca da nastavi maksimalno posvećeno rukovođenje Republičkim javnim tužilaštvom, tj. javnim tužilaštvom u Republici Srbiji, te da obezbedi uspešno postupanje javnih tužilaštva u borbi protiv kriminala i drugih zakonom propisanih oblasti rada u skladu sa prioritetima opisanim u programu organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva za period od 2016. do 2022. godine, a u skladu sa državnom politikom Republike Srbije i u koordinaciji sa drugim državnim organima.
U tom smislu, kandidat za republičkog javnog tužioca gospođa Zagorka Dolovac je, u skladu sa navedenim programom, kao svoje prioritete za nastupajući period odredila: jedan, bezkompromisnu borbu protiv kriminala, naročito organizovanog kriminala, korupcije, drugih oblika teškog kriminala, uključujući oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, dva, povećanje efikasnosti krivičnog gonjenja, uključujući i efikasnu primenu tužilačke istrage, sporazuma o priznanju krivice i oportuniteta i tri, intenziviranje međunarodne saradnje, uključujući aktivno učešće u procesu pridruživanja EU i međunarodnu pravnu pomoć i saradnju kako u bilateralnim odnosima, tako i kroz evropske i regionalne pravosudne mreže, poput Eurojust-a i CCPE-a.
Takođe, s obzirom na značajnu ulogu javnog tužilaštva u izradi i postupanju po najvažnijim strateškim dokumentima, republički javni tužilac je, rukovodeći Republičkim javnim tužilaštvom i sistemom javnih tužilaštava Republike Srbije imao značajnu ulogu u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za njeno ostvarivanje za period od 2013.-2018. godine, kao i izradu, ali i planirano sprovođenje akcionih planova za pregovaračka poglavlja 23 i 24 procesu pristupanja EU kao prioritetnom državnom cilju Republike Srbije.
U toku svog dosadašnjeg mandata, Zagorka Dolovac se starala o unapređenju ljudskih i tehničkih kapaciteta javnog tužilaštva kroz povećanje broja nosilaca javno-tužilačke funkcije, tužilačkog i drugog osoblja, kao i realizaciju međunarodnih projekata kroz koje su opremana javna tužilaštva i vršeno stručno usavršavanje zaposlenih u javnom tužilaštvu.
Takođe, zalagala se i za dosledno sprovođenje osnovnih principa u radu javnog tužilaštva, samostalnosti, nepristrasnosti, odgovornosti i profesionalnosti. Republički javni tužilac Zagorka Dolovac preduzimala je i mere za osnivanje disciplinskih organa radi jačanja odgovornosti nosilaca javno-tužilačke funkcije, te unapredila međunarodnu saradnju javnog tužilaštva u cilju optimalnog postupanja u predmetima transnacionalnog kriminala, ali i u cilju najboljeg predstavljanja javnog tužilaštva i naše države kao pouzdanog partnera u međunarodnoj saradnji.
Ne samo susreti, postignuti memorandumi i sporazumi, već i ono što bih naročito istakao, a to su realizovane akcije zajedničkih istražnih timova koji su formirani između našeg javnog tužilaštva i javnih tužilaštava stranih država, a u čijem je zaključivanju učestvovalo i radno bilo angažovano Republičko javno tužilaštvo, ostvareni su značajni uspesi upravo u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala, a republički javni tužilac je tome davala i svoj lični značajan doprinos.
Kao republički javni tužilac, naš kandidat za tužioca, Zagorka Dolovac je za svoj cilj u nastavku ovog svog mandata postavila nastavak i unapređenje borbe protiv kriminala, naročito u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, borbe protiv trgovine ljudima, zaštite ljudskih prava odnosno borbe protiv diskriminacije, suzbijanja krivičnih dela sa elementima nasilja, naročito nasilja u porodici, borbe protiv terorizma, suzbijanje ratnih zločina i visokotehnološkog kriminala kao i efikasno sprovođenje relevantnih nacionalnih strategija i akcionih planova i dodatno jačanje kapaciteta javnog tužilaštva, nastavak i unapređenje saradnje sa drugim državnim organima, međunarodnim organizacijama, a u najboljem interesu pravnog sistema i vladavine prava, ali i građana države Srbije.
Dozvolite mi još na kraju da kažem da nekada sa pravom svi možemo, a neretko sam bio u prilici da i sama gospođa Dolovac kao republički javni tužilac govori o svom ličnom nezadovoljstvu funkcionisanjem nekih delova sistema. Kada se pogleda na kom nivou je bilo javno tužilaštvo pre šest godina, na kome pre 12, pre 20 godina, možemo reći da su u sistemskoj oblasti neke stvari zaista unapređene. Da li bi to moglo da bude bolje, da li bi moglo da bude intenzivnije, efikasnije, svakako da za to ima prostora.
Moram još jednom da podvučem da naročito u onim pošastima koje su sticajem okolnosti, sticajem prilika, prepoznate kao jedni od glavnih problema, pomenuo sam ne samo borbu protiv transnacionalnog kriminala, ne samo borbu protiv organizovanog kriminala, pomenuo sam borbu protiv nasilja u porodici, da je u takvim slučajevima gospođa Dolovac kao republički javni tužilac uvek pokazala najviši nivo razumevanja, spremnost za saradnju, interresornu saradnju, ne samo na nivou Republičko javno tužilaštvo-Ministarstvo pravde, već i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja i ostala ministarstva, ali i drugi državni organi, kao što je policija i da je jedan, mogu slobodno i odgovorno reći, od najkonstruktivnijih činilaca upravo tih zajedničkih radnih grupa i tela. Pomenuću, recimo, borbu protiv nasilja na sportskim priredbama, gde je takođe Republičko javno tužilaštvo imalo svoju značajnu ulogu, ali i u nastanku jednog strateškog dokumenta koji smo kao Vlada usvojili pre nepuna dva meseca i čije ćete rezultate uskoro moći da imate i pred vama u proceduri u Narodnoj skupštini, a to je Strategija unapređenja i razvoja finansijskih istraga, borbe protiv privrednog i finansijskog kriminala, gde je, uz borbu protiv korupcije, Republičko javno tužilaštvo kojim rukovodi gospođa Dolovac dalo zaista značajne doprinose.
Uveren da će ona dati svoj lični maksimum, a znajući da će imati punu podršku u Ministarstvu pravde na svemu onome što je postavila i kao ciljeve u svom budućem mandatu, ja vas pozivam da u Danu za glasanje podržite predlog odluke o izboru republičkog javnog tužioca, na koje mesto je Vladi Državno veće tužilaca predložilo, a Vlada predlaže vama, gospođu Zagorku Dolovac. Ona je, po mom ličnom uverenju, žena koja je izrasla u državnoj službi, koja zna šta je država i koja je svojim ponašanjem na mestu republičkog javnog tužioca to do sada i pokazala.
Ono što bih želeo ovde naročito da istaknem, na kraju ove svoje uvodne reči, jeste činjenica da će posle nekoliko decenija ovo možda biti prvi put da osoba koja je gotovo čitav jedan mandat, ne gotovo, zato što tek krajem ove godine njoj ističe period na koji je prvi put izabrana za republičkog javnog tužioca, biti u prilici da bude izabrana ponovo. Ako bismo ono čemu smo svi nečemu i nekada skloni, a to su i neke vrste i političkih primisli i političkih predrasuda bili, i državno i nacionalno odgovorni, možemo reći da je ovo za naš sistem dobra stvar, što znači da će započete reforme moći da idu u jednom dobrom smeru, a uveren sam, kao što rekoh, da će u svom drugom mandatu gospođa Dolovac dati još veći i još značajniji lični doprinos unapređenju rada javnog tužilaštva i položaja javno-tužilačke organizacije u sistemu vlasti u Republici Srbiji. Zahvaljujem vam na pažnji.

Kao ovlašćeni predstavnik predlagača, je li tako?

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na nekoliko stvari koje su rečene, među kojima ima stvari o kojima možemo da raspravljamo a ima stvari koje su apsolutna neistina i netačnost.
Prvo, i sama ova rasprava pokazuje, po mom ličnom pravničkom uverenju, da je nadležnost za izbor javnog tužioca od nivoa osnovnog do nivoa republičkog, a koja pripada Narodnoj skupštini Republike Srbije zaista na pravom mestu.
Kada je koleginica Čomić, ja sam se trudio da je razumem na pravi način, govorila o milosti vladara, posle je rekla – ja ne mislim ni na koga personalno.
Ja sam je u dobroj volji i u dobroj nameri tumačeći njene reči, shvatio i zaista tako i razumem i to je moje lično uverenje.
Vladar ovde jeste narod Srbije i jesu građani Srbije.
Građani Srbije biraju svoje legitimno izabrane predstavnike u Narodnoj skupštini i Narodna skupština odlučuje. Vi koji sedite u Narodnoj skupštini poslati ste od građana Srbije da odlučujete, između ostalog, i o izboru javnog tužioca.
Šta je ono što se dešava prvi put u Srbiji? U stvari Živković je rekao – nema ovde stvari koje se dešavaju prvi put. Ima gospodine Živkoviću.
U nekom prošlom vremenu mogli ste da izaberete za republičkog javnog tužioca čoveka koji nikada nije proveo ni jedan jedini dan u sudu, ni u javnom tužilaštvu, pa da dođe za šefa republičkog javnog tužilaštva.
Setite se, tamo negde vremena, kada ste i vi bili predsednik Vlade to se dešavalo. Tako je. Mi danas imamo prvi put da se predlaže reizbor tužiocu koji je ispunio i koji ispunjava u narednih pet meseci svoj prvi mandat.
Na osnovu čega vršimo taj reizbor? Na osnovu jasnih merila i kriterijuma za ocenu stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti, koji su javni, transparentni, poznati svakome ko je zainteresovano lice, ko prolazi određeni postupak, određenu proceduru.
Mi imamo ovde u suštini prvi put da se u svojoj punoći, Ustav Republike Srbije u nečemu poštuje.
Ovo će biti po ne znam koji put da u Skupštini ponavljam da je mnogo važnije na osnovu čega se i po kojim kriterijumima neko bira, nego koga bira.
Ja bih, kao što rekoh, voleo da živim u tako nekim idealnim sistemima, ali ne živimo. Znate, kolevka demokratije SAD jesu država, kolevka savremene demokratije, jesu država u kojoj je Džon Kenedi svoga brata stavio za državnog tužioca. Nađite mi nekoga među vama ko će reći da to nije demokratski. To je apsolutno demokratski, u svim, naročito anglosaksonskim državama, javno tužilaštvo je organ izvršne vlasti. U koliko imate, država situaciju da je državni tužilac istovremeno i ministar pravde, to nisu samo SAD. Veliki broj država na tom principu funkcioniše.
Mogu da se složim sa mnogima koji bi rekli – ali to u Srbiji ne bi funkcionisalo dobro i to podržavam, na osnovu prethodne prakse i svega onoga šta se dešavalo i gde ne može niko da mi navede jednog, da li se sećate jednog republičkog tužioca koji je izdržao čitav svoj mandat na toj funkciji? Evo, sad možemo ovde i opkladu da napravimo da je takva prilika, niko od vas mi to ne može reći, jer se ne seća. A ne seća se zato što toga u Srbiji nije bilo. Mi smo ovde imali prvi put, dakle da čitav ovaj postupak sprovodi Državno veće tužilaca.
Gospodin Stefanović je rekao par stvari koje su apsolutno netačne. Zaista moram da se na to osvrnem. Jedna od tih stvari, kaže – prozivali ste Natu Mesarović kao predsednika VSS a niko nije prozivao Zagorku Dolovac kao predsednika Državnog veća tužilaca. Tako je. A znate zašto? Zato što u vreme sprovođenja opšteg izbora tužilaca i zamenika tužilaca Zagorka Dolovac nije bila član Državnog veća tužilaca, niti je bila Republički tužilac. Ona nije bila na tom mestu, za razliku od Nate Mesarović koja je bila predsednik privremenog sastava Visokog saveta sudstva i koja se neustavno izabrano nalazila na funkciji predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Postoji vrlo jasna i vrlo argumentovana razlika.
Kažete, za tri godine se nije pojavila ni jednom u medijima. Pa nemojte molim vas, da nas zavitlavate. Za tri godine, ali čije vlasti? Zagorka Dolovac se od 2012. godine do 2015. godine, pojavila više puta u medijima nego u prvih tri godine svoga mandata kada ste vi bili na vlasti. Nađite mi jednu jedinu konferenciju za novinare u tom periodu do 2012. godine.
Ja mogu da vam nabrojim tri do četiri slučaja, bio sam prisutan na konferencijama za novinare na kojima je i ona govorila kao državni tužilac i mogu sa vama u jednoj stvari da se složim i to je jedna od stvari koju ja, iskreno, gospođi Dolovac, sarađujući sa njom, zameram, ja mislim da Državni tužilac treba da bude više u medijima. I za mene je to nešto što ne bi trebalo da bude sporno.
Rekoste, dakle prvo ste rekli da je gospođa Dolovac sjajan tužilac, da je ceo život provela u javno tužilačkoj organizaciji, dakle, ceo svoj profesionalni staž, za razliku od mnogih pre toga koji su dolazili na to mesto, a koji nisu proveli svoju karijeru u javno tužilačkoj organizaciji, a birali ste ih i postavljali na takva mesta, a onda sve što ste govorili pri kraju vašeg govora ide u potpunosti protiv svega toga što ste rekli na početku.
Kažete - pune tužilačke fioke nekih predmeta. Pa kako to da neko ko je sjajan tužilac dozvoljava tako nešto? Pa kako to da onda podržavate izbor takve neke osobe? Rekli ste, vaša stranka je zvanično ovde i svi njeni predstavnici su rekli da podržavaju taj izbor, i svi su imali samo dobre i pohvalne reči za nju. Kažete, uvela je mnoge nove stvari, nova ocenjivanja. Pa kako ih to ne uvede do 2012. kada ste vi držali resor pravosuđa? Jeste istina da smo doneli i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, ali kada? U vreme kada izvršnu vlast obavlja SNS, a pre toga za tri godine, dok je to obavljala DS, ništa od toga nije doneto.
Nije konstituisan ni jedan disciplinski organ. Nije procesuiran ni jedan zamenik javnog tužioca niti javni tužilac protiv koga su podnošene disciplinske prijave.
Gospodin Babić je vrlo jasno rekao, u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal tri optužnice 2012. godine. Tužilaštvo koje je možda najopremljenije, koje ima najjaču logistiku, koje nema manjak finansijsko materijalnih sredstava, tehničkih sredstava, bilo čega drugog, tri optužnice, do 2012. Pogledajte sada koliko ih je.
Između ostalog kažete, citiram vas – da mi, da SNS, mi među našim kadrovima ne možemo da nađemo nekoga ko je za tu funkciju. Pa vi ste time pokazali kredo vaše politike, vi ste postavljali izgleda samo vaše kadrove, a ovde nemamo situaciju da mi postavljamo naše kadrove, već Državno veće tužilaca je predložilo Vladi, Vlada je izašla i predložila Skupštini.
To je ono što je pohvalno i to je ono što se prvi put na potpuno javan, jasan način radi. Svi ste pohvalili izveštaj Državnog veća tužilaca o testiranju kandidata i o transparentnom postupku kandidovanja. Znači, vi ste time kada ste to pohvalili, pohvalili jedan princip. Ja sam uveren da ćete taj princip poštovati u budućnosti.
Ja mislim da izbalansirana podela ovlašćenja, a u skladu sa članom 4. našeg Ustava u kome se proklamuje podela vlasti, ali u kome se kaže da je odnos između različitih grana vlasti ustanovljen, odnosno da počiva na načelu međusobne kontrole,a u tome je upravo ključ svake demokratske države, svakog demokratskog poretka.
Ako bi se ovakve nadležnosti izuzele iz nadležnosti Narodne skupštine, mi ne bi smo mogli da govorimo ni o kakvoj kontroli. Onda bi smo mogli da pričamo o nezavisnosti tužilaštva. Postoji i taj koncept. Moje mišljenje je da je taj koncept vrlo upitan, on ne postoji ni u jednoj zapadnoj demokratiji.
Javno tužilaštvo nije sud. Javno tužilaštvo i tako ste verujem i vi gospodine Stefanoviću učili na pravnom Fakultetu u Novom Sadu, javno tužilaštvo je organ koji je između upravnog i pravosudnog organa, odnosno između organa izvršne i sudske vlasti.
Dobro je da o tome može ovde da se raspravlja.
Postavili ste jedno od pitanja, na ono sam odgovorio što ste rekli zašto nije prozivana Zagorka Dolovac. Prozivana je Zagorka Dolovac za neke druge stvari, ali to je situacija u kojoj se svaki javni funkcioner nađe, bez obzira kojoj grani vlasti pripada. Zašto nije prozivana kada je prozivana gospođa Mesarović? Rekao sam vam koji je razlog, zato što je u vreme sprovođenja opšteg izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca republički javni tužilac bio, ako se ne varam, Slobodan Radovanović što u sudstvu nije bilo tako, znači nije ista osoba ostala.
Zašto se dešava da se presude u drugom stepenu ukidaju? Znate, tim pitanjem vi otvarate ovde pitanje ključne stvari šta je to, s jedne strane šta je to sudijska nezavisnost jer ne ukida presudu tužilac, ukida je sud drugostepenog suda. Sudija je nezavisan u svom slobodnom sudijskom uverenju.
Imali smo situacije, recimo, sporne situacije u vašem Novom Sadu, mislim vašem zato što ste iz tog mesta, i moj je isto koliko i vaš, vaš je nešto više zato što ste tamo i rasli i živite i pretpostavljam da ćete živeti, gde je Apelacioni sud ukidao neke prvostepene presude u slučajevima koje su i te kako interesovali javnost, slučajeve nekih svirepih ubistava. Videli smo da je Apelacioni sud ukinuo iz čisto proceduralnih razloga. Videli smo da je drugi put kada je ponovo odlučivao potvrdio presudu nižestepenog suda.
Naravno, možemo mi politički da razmišljamo. Ostaje ono nedorečeno - a da li bi bilo tako da nije bilo nekog revolta javnosti? O tome možemo da razgovaramo, ali onda se postavlja pitanje - da li smo mi samo nekad i delimično za nezavisan sud, a nekada pak nismo? Vidite kako postoje situacije u kojima se javnost odvaži i da široke narodne mase negoduju zbog nečega što sud uradi. Niko od nas nije tada stao u zaštitu suda i rekao – čekajte, ja imam poverenja u to što će sud odlučiti.
Zašto se dešava da se nekada ukidaju? Koliko imate ukinutih presuda za koje niko nikada nije čuo? Koliko imate i potvrđenih presuda za koje niko nikad nije čuo?
Mi imamo problem u Srbiji što veliki broj predmeta ili značajan broj predmeta koji su pod velikom lupom javnosti doživljava takvu sudbinu. Vi kada pogledate, recimo, statistiku ili godišnji izveštaj o radu, pa i Republičkog javnog tužilaštva, vi možete da vidite pozitivne stvari u tim izveštajima. Problem je što te stvari uglavnom široku javnost ne interesuju. Ako biste pogledali, recimo, koliki je broj zaključenih sporazuma o priznanju krivice, pa u koliko slučajeva smo izbegli glavni pretres, dodatne troškove, vođenje maratonskih i dugih postupaka baš iz ovog razloga, onda biste videli da je to dobar podatak.
Gospodin Stefanović je vrlo inspirativno i nadahnuto govorio o tome kako je navodno obećano pre tri godine da će najviše efekata biti u uređenju stanja u pravosuđu itd. Onda se ovde, mada da to nisam nijedan jedini put čuo i zato sam ponosan što sam član te Vlade i što sam član SNS koja ne sprovodi partizaciju pravosuđa. Hajte, pričajte mi o toj našoj stranačkoj kadrovskoj politici u sudstvu.
Znate, vrlo je teško kada neko dođe i izvrši partijsko kadrovanje, pa taj neko ode sa vlasti, pa dođe drugi, a onda onaj koji je pre njega bio i koji je već partizovao u potpunosti, ili delimično, jedan sistem, onda dođe i počne da vam drži lekcije o departizaciji. Znate, to nije ni fer, ni korektno.
Sudije i tužioci imaju stalno svoje funkcije. Nama ne pada napamet da ljude u čitavim grupama od po nekoliko stotina jednim potezom pera isterujemo na ulicu.
Pogledajte statistike koliko smo sudija ili tužilaca na osnovu pravosnažnih sudskih presuda ili disciplinskih postupaka zbog lošeg rada, jednog po jednog, od slučaja do slučaja, argumentovano, koliko smo ih razrešili. Onda možete da naučite kako se to radi. Imate problem sa nekim, tvrdite da neko loše radi. Vi ste možda građanin, možda ste advokat, možda ste predsednik suda, javni tužilac, predložite to i to se uradi. Ali više na osnovu priča rekla-kazala, partijskih kvalifikacija, dopisa, neće više biti rađene smene u srpskom pravosuđu. To mogu odgovorno da vam tvrdim.
Da li postoji možda i nezadovoljstvo kod jednog dela naših članova? Evo, gospodin Rističević je pričao o tome. Ja njega cenim zato što je čovek koji izađe i iznese svoj stav. Da li postoji nezadovoljstvo? Ne krijem, postoji. Ali, moram da vam kažem da mislim da je pristup koji smo mi zauzeli, i to je ono o čemu je kolega Martinović govorio, da je to nešto što pokazuje da su evolutivne promene mnogo bolje od revolutivnih promena i da je svaka revolucija pojela svoju decu i to možete da pogledate na očitim primerima.
Imali smo slučajeve dok je vaša DS bila na vlati da su ljudi koji nisu imali dana radnog staža u sudu, tužilaštvu ili advokaturi dolazili na ovakva mesta o kojima mi danas raspravljamo. Imali ste slučajeve da su ljudi sa nivoa opštinskog suda, a kolega Martinović zna o čemu ću govoriti, za manje od dve godine dolazili na mesta predsednika Vrhovnog suda. To je tada bilo u redu, to je bilo demokratski, fer. To je obezbeđivalo vladavinu prava.
Onda, kada mi više nismo u poziciji da o tome odlučujemo, kažem mi, ne mislim na nas, nego mislim na onoga ko je tako tad odlučivao, onda će da dođe i da drži lekcije iz demokratije. Evo, ovo je primer kako nešto treba raditi. Ja ovde pričam o institucijama, pričam o načelu, o principu. Pričam ovde o poštovanju zakona.
Meni je veoma drago što će poslanici DS glasati za gospođu Dolovac, jer su je samo pre nekoliko meseci optuživali da sprovodi selektivnu borbu protiv korupcije i kriminala time što optužuje samo njihove članove, pa je čak bio organizovan, ako se sećate, i neki protest ispred zgrade Posebnog odeljenja i Specijalnog tužilaštva u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a evo, za koji dan poslanici DS će glasati za gospođu Dolovac. To je dobro, to znači da su se onda bavili političkim performansima. Evo, danas cene njenu stručnost, cene njen profesionalizam. To je nešto što obećava.
Mislim da je ova Vlada, a to potvrđuje i ova skupštinska većina, pokazala ovakvim slučajevima i još jednom svedoči i pokazuje šta je to vladavina prava i kako se ona sprovodi u delo, vladavina prava, a ne vladavina uske grupe ljudi ili skupine pojedinaca.
Znam da je vama teško što je toliko sudskih postupaka koji se vode protiv vaših sadašnjih ili bivših članova. Znam da vam je teško što polako ističe pesak u onom peščanom satu pokrajinske vlasti u AP Vojvodini, ali sve je to normalno. I vi počinjete da shvatate, iako bolno, da ne postoje ni apsolutne vlasti, ni večite vlasti i da se polako ali sigurno uspostavlja sistem odgovornosti u Srbiji. Da li ga je lako postaviti? Nije. Mi smo prva vlast koja je još utemeljena 2012. godine, a potvrđena 2014. godine, koja dovodi do velikih promena, a koja te promene ne sprovodi na ulici, koja ih ne sprovodi i horizontalnim i vertikalnim mlaćenjem u svakom smislu ljudi i proterivanjem sa svih funkcija, već pokazujemo kako se to vrši na postepen, odmeren, sistematičan i strateški način.
Krenulo se sa sređivanjem stanja u javnim finansijama, najviše, radi se na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Uvek možemo, gospodin Živković je to rekao dobro, uvek možemo da radimo više i bolje. Imam pravo na završnu reč, mogu da pričam i do ujutru. To mi je dao Poslovnik. Meni je drago što me tako lepo slušate.

Mislim da nema pravo na repliku, ali nemojte me molim vas, izvinjavam se ako sam dao sebi previše za pravo.

U redu, ako vi tako kažete predsedavajući.
Samo sam reagovao na osnovu dosadašnje prakse, kada ste vi vodili i predsednica Gojković.

Dakle, mislim da je ovo, kao što sam rekao, dobar primer. Da li je stanje u našem Javnom tužilaštvu, u našem sudstvu idealno? Daleko je od toga. Da bi se to popravilo, moramo da radimo još mnogo i ono o čemu se možda nije govorilo dovoljno jeste o prirodi posla Republičkog javnog tužilaštva i Republičkog javnog tužioca, kao prvog tužioca u Srbiji.
Nama tek slede, do kraja ove godine, izbori javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, a mislim da je primer koji je pokazalo Državno veće tužilaca dobar primer kako taj posao potpuno javno, nedvosmisleno, transparentno treba raditi.
Zahvaljujem vam na pažnji i uveren da ćete u danu za glasanje ubedljivom većinom podržati Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i na to mesto izabrati gospođu Zagorku Dolovac. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, povodom pitanja narodnog poslanika, gospodina Halimija, krivo mi je što u iznošenju onoga što je bilo u kontaktima između predstavnika Albanaca iz opštine jugoistočne Srbije i Ministarstva pravde nisu navedeni sastanci koji su održani i sa mnom, kao resornim ministrom. Da smo na tim sastancima konstatovali koji su problemi i definisali okvire u kojima ćemo te probleme rešavati.
Podsetiću vas da smo od četiri definisane stavke, dve rešili, a da su dve bile uslovljene izvršenjem procene broja stanovnika u opštinama Preševo i Bujanovac, nakon čega smo rekli da će doći do analize potreba za eventualnim osnivanjem sudske jedinice u Preševu.
Što se tiče izbora sudija porotnika i albanske nacionalnosti, da smo taj izbor završili. Što se tiče izbora nedostajućeg sudije u Prekršajnom sudu u Preševu, da smo i taj izbor završili i da je ostalo od onoga što smo tada konstatovali kao probleme da je ostalo još da se sprovede konkurs za izbor ovlašćenog sudskog tumača za albanski jezik za područje Višeg suda u Vranju.
Što se tiče ravnomerne zastupljenosti, to je ono što ste pomenuli, tada smo naveli problem i to je peta stvar, tada smo naveli problem kontrolisanog zapošljavanja ili zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ja sam rekao da ću se zauzeti da obezbedimo što je moguće više mesta za Osnovni sud u Bujanovcu i u ovom trenutku imamo na Vladinoj komisiji koja odobrava zapošljavanje zahtev i Osnovnog suda u Bujanovcu za dodatnim zapošljavanjem sudijskih pomoćnika. Uveren sam da ćemo i to realizovati, kao što smo i one prve dve stavke, a nakon procene broja stanovnika i popisa stupiti i u realizaciju onoga što smo se tada dogovorili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pavićeviću, dakle, ja sam prezadovoljan kada su ovakve stvari sporne u nekom Predlogu zakona. Ja mislim da obrazloženje može neko reći nije dobro, kao što ste rekli vi. Može neko reći – moglo je da bude bolje, ali ceneći vašu akademsku čestitost, a i činjenicu da niste, mi smo kolege po vokaciji, dakle, niste diplomirani pravnik, trudili smo se da ovaj zakon izradimo na takav način da bude običnom čoveku, građaninu razumljivo.
To je jedna od tendencija, jedan od zahteva Evropske komisije će biti i u postupku pridruživanja da zakonske tekstove činimo mnogo razumljivijim običnim građanima. Pravo se ne nosi, pravo se ima ili nema i građaninu je mnogo lakše da razume da je on imalac prava, dakle, ima nek pravo, nego da je nosilac prava.
Naravno, vama može i ovo obrazloženje da se ne dopada, ali ja kažem još jednom – srećan sam što su ovakve stvari sporne. Ovo nije suštinska, ovo je tehnička stvar.
Kao što nećete vi da odstupite od amandmana, neću ni ja od teksta. Kada bih ovo prihvatio onda bih odstupio i od terminologije u daljem tekstu zakona.
Dakle, neću da kažem da niste u pravu, ali hoću da kažem da smo mi kao predlagači sa ovim tekstom malo više u pravu nego vi kao podnosilac amandmana, i normalno to je razlika, možemo reći slobodno terminološko-tehničke prirode. Ovo nije suštinska i bitna stvar, ali zbog čitavog teksta zakona koji prati terminologiju od prve do poslednje odredbe, mislim da je bolje da ostane „imalac prava“.
Ako hoćete u našem najboljem pravnom spomeniku kada je u pitanju civilistika to je opšti imovinski zakonik za Crnu Goru, upravo se koristi izraz „imaonik“ ili „imalac prava“. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da pojasnim dodatno zašto nije prihvaćen amandman.
Dakle, ako pogledate pažljivo tekst predloženog člana 2, videćete pored načelne odredbe da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Dakle, kaže se - svaka stranka u sudskom postupku, obuhvatajući sve vrste sudskog postupka.
Zašto se ovde namerno kaže: „što uključuje i izvršni postupak“? Zbog toga što se primenjuje ne samo na ona izvršenja koje sprovodi sud, već koja sprovode i izvršitelji. To je razlog zašto je ovde istaknut izvršni postupak.
Okrivljeni je stranka u krivičnom sudskom postupku. Upravni spor je vrsta sudskog postupka. Upravni spor može da se vodi isključivo pred Upravnim sudom, ne može pred nekim imaocem javnog ovlašćenja, kao što je u ovom slučaju izvršitelj kome poverava izvršenje ili u nekim slučajevima po zakonu izvršitelj je isključivo nadležan da u određenim slučajevima sprovodi izvršenje. I to je jedan jedini razlog.
Zakon ima neku svoju sistematiku. Mislim da je nekada loše. Dakle, ima ovde logike zašto je ovako napisano. Ne kažem da vi niste u pravu, ali mislim da je ovako konciznije i bolje, primerenije. Apsolutno, ovo je situacija u kojoj možete reći da je nešto primerenije i da je nekoj zakonopisačkoj ili nomotehničkoj metodologiji ovo nešto što je prihvatljivije.
Dakle, zakon ima neki svoj jezik. Možemo da se sutra naći u situaciji da se neki drugi zakon poziva na ovaj zakona, onda je bolje da to bude što konciznije. To je razlog. Dakle, nema suštinske stvari ovo je opet jedna logično-tehnička stvar. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dozvolićete i meni, pošto je izrečeno nešto što može da bude uznemirujuće za čitavu javnost i reč je o jednom od kolega koje poznajem, nije u pitanju državni sekretar, u pitanju je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Milovan Šuvakov. Istina je da je jutros došlo do napada na njega, da je napadnut čovek kada je krenuo na posao i da je to nešto što zaslužuje apsolutnu osudu čitave javnosti, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji. Ovo nisu vremena i ovo nije država u kojoj ovakve stvari smeju da se dešavaju i da se tolerišu. Ako se to dešava jednom visokom državnom službeniku na položaju, šta onda može da misli običan građanin?
U svakom slučaju, ono što je neposredno prethodilo tome jeste da ste prethodnih dana u javnosti mogli da čujete kolegu Šuvakova da je vrlo pristojno i ozbiljno govorio o neophodnim reformama u oblasti visokog obrazovanja i kao član Vlade Srbije, kao neko ko lično poznaje gospodina Šuvakova i ministra Verbića, apsolutno sam uveren da će država dati svoj maksimum da sankcioniše ovakvo jedno nedelo i da spreči svako buduće ponašanje prema svakom građaninu, a naročito prema onima koji drugim građanima služe za primer, kao što su ovakvi čestiti ljudi.
Kada je reč o ovom amandmanu, moram vam priznati ovde, gospodine Pavićeviću, da je u pitanju bila reč struke, ne pravničke, već isključivo jezičke. Rekao sam u raspravi u načelu da je od strane izuzetnih lektora ovaj Predlog zakona pregledan, da ova reč: „zatim“ nije postojala u radnom tekstu, ali da su lektori rekli da se prilikom većeg nabrajanja, kao što je to u ovom članu, da ima mesta korišćenja ove reči: „zatim“.
U prilog tome, da bismo ovim napravili jednu vrstu malog nereda u tekstu zakona, govori, recimo, činjenica da u članu 18. i članu 29. takođe imate korišćenje ove reči, ali vi tu niste podneli amandman. Ista je situacija, veći broj nabrajanja.
To je jedini razlog. Poslušali smo lektore. Ja sam ponosan što smo dobrim lektorima dali ovaj zakon, kao što ćemo i svaki budući zakon, jer je to od interesa za uredniji, bolji, pravilniji tekst naših propisa. Zahvaljujem.