Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani građani, slušao sam pažljivo i ne znam da li onaj ko je izgovorio ove reči, prvo, da li je svestan šta je izgovorio, koji je logički sklop uopšte svega toga, ali na neke stvari moram da reagujem.
Jadno je i žalosno da živite u gradu u kome postoji fakultet na čiji se Dan fakulteta poziva dekan albanskog filozofskog fakulteta iz Prištine kao počasni gost. Žalosno i jadno je da na odsecima koji su čisti identitetske discipline, kao što je Odsek za istoriju tj. Departman za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu, za devet godina uprave, iste te uprave koja je pozivala sa Kurtijevog albanskog filozofskog fakulteta dekana kao počasnog gosta u Niš, Departman za istoriju sa 16 zaposlenih bude sveden na sedam zaposlenih sa vrlo jasno predstavljenim razlogom zašto to rade, a radili su to sa ciljem da u potpunosti ukinu Departman za istoriju, jer, znate, on školuje nacionaliste.
I o svemu tome onaj koji je malopre meni uputio optužbe da pomažem ili da kumujem da se rastura, ništa ni da se rastura, nego ono što je zdravo, što je normalno, što je dobro i što je državotvorno da se sačuva, da godinama živi u gradu u kojem mu ne smeta što se ne zove dekan iz Kosovske Mitrovice sa jedinog legalnog univerziteta Srpskog na Kosovu i Metohiji, već se zove albanski dekan iz Prištine i predstavlja u Nišu kao počasni gost. I to vam godinama ne smeta, to vam je sve u redu, ali vam smeta kada se pobuni većina profesora Departmana za istoriju i kažu – nećemo da budemo pod ovakvom upravom koja nas teroriše. A od sedmoro, to je uradilo petoro njih, i tih petoro nisu važni, ali vam je važna profesorka koja uz svoju objavu kači pesme Marka Perkovića Tompsona.
(Đorđe Stanković: Ko?)
Znate vi koja. Ona što je rekla da će motkama da nas tera iz Niša do naplatne rampe. To profesorka Univerziteta? Znate vi vrlo dobro koja. Ima veze. Ima veze. Ona je tamo zaposlena. Kakve veze ja imam sa ovim što ste vi pričali. Ajte malo se upristojite. Ajte malo se upristojite. Ajte malo se upristojite.

Idite malo do one predškolske ustanove „Meda“, koju vam finansira grad Niš. Jer ja mogu da slušam vaše besmislene i odvratne optužbe, kakve god one bile, vi ne možete da čujete jednu jedinu kritiku na vašu izmišljotinu. Imate profesorku…
(Đorđe Stanković: Ko?)
Pa znate vi dobro koja. Nije Niš velika čaršija. Znam i ja. Neću da izgovorim. Neću da prljam usta. Znači, ako je neko… Mene to ne iznenađuje. Zašto? Zato što u drugom gradu u Srbiji takođe imate nekoga ko se raduje uz Tompsonove pesme, koji vam je ideološki vođa, a to je Dinko Gruhonjić, koji se diči svojim imenom koje nosi, koje je nosio najzloglasniji upravnik logora „Jasenovac“. I ne čudi me kada je neko ko je
15/3 AL/CG
došao iz druge zemlje, kada je neko ko ne pripada većinski našem narodu, kada neko godinama seje i širi nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost, koji bukvalno je instaliran i stvoren da privlači nekoga da mu nešto loše učini, i hvala bogu, u Srbiji se to nije dogodilo, ali me čudi kada u Nišu…
(Jelena Milošević: Ko?)
…pričam o onome ko je većini blokadera ideološki vođa, a to je Sabahudin Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Vama je to smešno. Vama je smešno kada neko kaže da Srpska pravoslavna crkva: „zapišava teritoriju gradnjom crkava“. Vama je smešno kada neko kaže da je Srbija deponija za ratne zločince. Vama je smešno kada neko kaže da će crkve pretvarati u noćne klubove i pabove.
16/1 MV/VZ 12.30 – 12.40
Vama je smešno kada se neko organizovano protivi podizanju spomen hrama na mestu gde se dogodila novosadska racija. Vama je smešno kada neko takav blagosilja paljenje državne zastave Srbije u Novom Sadu. Vama je smešno kada profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu u svojim objavama kači pesme čoveka koji slavi ubijanje srpske dece u Jasenovcu i u sistemu koncentracionih logora u tadašnjoj Hrvatskoj, u vreme Drugog svetskog rata. Slobodno se smejte, to mnogo više će govoriti o vama, nego što će govoriti o tim nesrećnim ljudima koji su zalutali na srpske univerzitete.
Što se tiče toga da ako sam i nekome pomogao u nameri da formira fakultet srpskih studija, pa lično smatram da je to nešto čime ću se ponositi ja i moji potomci dokle postojimo. I to sam, ako sam i pomagao i ako sam mogao nešto da pomognem, počastvovan bio da tako nešto uradim. Kamo sreće da je tu ideju poslušao neko drugi pre pet, deset ili petnaest godina i uradio to.
U svakom slučaju, evo i javno ovde da kažem, ako još nešto mogu da pomognem u formiranju fakulteta srpskih studija, slobodno, evo pozivam sve one hrabre, odvažne ljude sa moralnim kredibilitetom i integritetom, koji su u tome učestvovali, da me slobodno pozovu, gde god mogu nešto da pomognem pomoći ću, a pogotovo ću pomoći da se formiraju novi departmani i novi studijski programi. Isto važi i za najavljeno formiranje univerziteta Sveti Sava. Jer, ono što je zdravo, čestito i što je rodu i Bogu verno treba sačuvati da ne prođe po sistemu sindroma trule jabuke.
Hvala vam i živela Srbija!

Treba pojasniti. Treba pojasniti zbog građana koji ovo slušaju, koji prate ovo zasedanje i gledaju. Dakle, kada sam govorio o pojavi zvanoj Dinko Gruhonjić…
(Vladimir Pajić: To je građanin, nije pojava.)
To je pojava. To je pojava koja bi u svakoj drugoj državi odgovarala pred pravosudnim organima zbog toga što u ubedljivoj većini građana ove države…
(Jelena Milošević: Pa jesmo li mi pravna država? Što ne odgovara?)
(Poslanici opozicije pričaju u glas.)
Vidite ovako, poštovani građani Srbije, krivo mi je što ovo ne mogu ljudi da čuju, u kojoj kakofoniji su se oglasili ovde na pomen Dinka Gruhonjića, koga moraju da brane. Oni takve moraju da brane, oni takve moraju da čuvaju, oni takvima moraju da polažu račune. Pa pitajte vaše tužioce što ga nisu hapsili.
(Jelena Milošević: Naše tužioce?)
Vaše. Vaše one blokadere u Novom Sadu, vaše, njih pitajte, tako je.
Dakle, Dinko Gruhonjić je pojava koja je postala univerzitetski profesor a da nikada nije bio na tom fakultetu ni saradnik u nastavi, ni asistent, ni docent. Čovek je preko nevladinog sektora i raznoraznih nazovi projekata uspeo da se ušunja i postane univerzitetski profesor. Ta ista pojava širi rasnu, versku, nacionalnu mržnju i netrpeljivost. Taj isti čovek, koji je vaš ideološki vođa i zbog koga ovako skačete kao opareni da ga branite, ponaša se na način takav…
(Jelena Milošević: Sram vas bilo.)
Tako je, sram ga bilo i sram bilo svakoga onoga ko ga brani.
Neki nesrećnici su ga napali fizički, nikome to ne želim, napali su ga fizički, udario mu je neko šamar pre mislim 15, 16 godina. Ti ljudi su dobili preko 12 godina zatvora. Za šamar preko 12 godina zatvora su dobili, mislim da su bili trojica ili četvorica ljudi, nemojte mi zameriti.
Sa druge strane, ono što je malopre izrečeno je na bruku i na sramotu. Pa vama taj čovek koga vi napadate i napadate mene što sam ga ja pomenuo, vama taj čovek izgovori u lice da se diči time što nosi isto ime kao Dinko Šakić i vi meni pričate da ja svojim govorima izazivam neki budući Jasenovac i neko buduće stradanje. Pa sram vas bilo kako ste bili u stanju to da kažete. Sram vas bilo!
Dakle, čovek koji se diči time da nosi ime kao upravnik logora Jasenovac, čija je žena Nada Šakić ubijala srpsku decu u logoru za decu, taj isti koji priča da Srpska pravoslavna crkva gradnjom hramova zapišava teritoriju. Pa sram vas bilo da branite takvu osobu. Taj isti koji govori, koji piše članke sa socijodarvinističkom teorijom gde priča da Srbi u Banja Luci imaju uzak pogled i usko čelo zato što se kao narod ukrštamo međusobno i zato što nas proziva incestoidnim. Vi takvu pojavu branite, takvu pojavu. I mene napadate što ja govorim popu pop, a bobu bob i što je crno crno, a belo belo.
(Jelena Milošević: A Generalštab Generalštab.)
Pa možete slobodno da me povučete za taj Generalštab, evo, kao što to radite sve ovo vreme. Slobodno. A to inače i radite.
Dakle, što se tiče vaše vedete koja pušta Tompsonove pesme, što se tiče vaše vedete sa Filozofskog fakulteta u Nišu koja u svoje objave pušta Tompsonove pesme, reč je o redovnom profesoru Filozofskog fakulteta na istoriji starog veka, Ireni Ljubomirović. Dakle, profesorka istorije koja pušta u svoje objave Tompsonove pesme. Ljudi, jeste li vi svesni o čemu pričate i koga vi branite? Jesu li to vrednosti za koje se vi zalažete?
16/3 MV/VZ
(Jelena Milošević: Sram te bilo.)
Sram vas da bude.
17/1 MZ/MO 12.40–12.50
Nemam razlog da se sramim ni zbog čega ovoga što sam rekao, a vi koji ste, da pojasnim jednu stvar, vi čije su političke vođe i prvaci…
(Narodna poslanica Jelena Milošević dobacuje.)
Mogu da ponovim. Hoćete li vi da mi zabranite?

Uvažena gospođo predsednice, ja sam juče govorio o tome, neću to da ponavljam, ali je vrlo važna stvar i vi ste se malopre dotakli toga u odgovoru na konstataciju jedne poslanice. Oni su stvorili atmosferu u kojoj oni, kroz svoje tajkunske medije i u savezništvu sa onim delovima državnog sistema koji im se privoleo i pribegao im, oni treba da sude, oni treba da optužuju i nije im potreban nikakav sud. I oni treba da nam promovišu šta je to pravi sistem vrednosti, taj koji zastupa Irena LJubomirović iz Niša i Dinko Gruhonjić iz Novog Sada.
E, vidite jednu stvar, dokle god mogu da govorim, o takvima neću da ćutim, nego ću da govorim vrlo otvoreno i vrlo javno, a pogotovo kada neko zbog mog odgovora na tu temu pokušava mene da proglasi nekim ko će biti izazivač nekog novog Jasenovca ili nekih novih Prebilovaca.
Samo da vas podsetim, u prethodnih godinu i po dana mogli smo da čujemo raznorazne predstavnike i vanparlamentarne opozicije, koji nam kažu da smo mi u stvari krivi što se nama dogodio Jasenovac. Je l' to rekao onaj Božo Ratkapna? Kaže – što se nisu branili Srbi? Bravo, braćo Srbi, niste se branili, pa normalno je da vam se to dogodilo. Dakle, samo da vas podsetim, na takve stvari neću da ćutim uopšte. Kao što neću da ćutim ni na sve to u vezi za Generalštabom i kao što neću da ćutim da ste upravo vi koji predstavljate tu tezu i tu optužbu uništili jednu odličnu investiciju za ovu zemlju, koja je mogla da donese blizu milijardu i po dolara u Srbiju, koja je mogla na mestu ruševine da podigne ozbiljan memorijalni centar stradalima u NATO agresiji i koja je mogla da pomogne i Srbiji i srpskom narodu u novim i u novostvorenim geopolitičkim okolnostima, ali vama to nije važno.
I Milenko Jovanov je juče objasnio kako je to rađeno i na to, ko god zloupotrebio govornicu i rekao nešto, optužio ili mene ili Vladu ili predsednika koji vam je krajnji cilj u svemu tome, naravno da neću da ćutim i naravno da ću da se javim i da ću argumentovano da se borim.
(Narodni poslanik Dušan Nikezić dobacuje.)
Šta ste rekli? Koliko ste vi vrhunski ekonomski stručnjak, koji se dobro razume u javne finansije, upravo je to toliko to i urađeno. A ovde je, evo, Dragan Glamočić pre neki dan vas doveo u šah-mat poziciju da niste znali gde je levo, a gde je desno. Šta dobacujete? Kakav falsifikat? Šta vi znate o tome? A šta vi znate o tome? Ja vas pitam – a šta vi znate? Šta vi znate? Šta vi znate o tome? Recite mi – šta znate?
17/2 MZ/MO
Hajde, evo, izvolite, recite šta znate. Osim onoga što je korumpirani blokaderski tužilac dostavljao pojedinima iz vaših poslaničkih redova, šta znate o tome? Onaj koji je davao službenu dokumentaciju i time kršio, direktno krivično delo, ali njemu to nije prvi put, pošto se on inače bavi ilegalnom gradnjom stanova, pa je i to mogao da radi.
Dakle, sve vreme, šta vi radite? Pričate priču – korupcija ruši, korupcija ubija. Još uvek niste odgovorili koja je korupcija ubila devojku sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Još uvek to niste rekli i ne smeta vam što su ruke i dekana i rektora krvave zbog toga. I ne smeta vam što se onda izvodi performans na balkonu Rektorata, da bi zabašurio smrt i gubitak jednog mladog života. To vam ne smeta. Vidim da vam ne smeta.
Poslušaću vas, uvažena gospođo predsednice, i staću ovde. Tako da, hvala vam na prilici da odgovorim na ovakve brutalne laži.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko. Reagujem na ovo - da sam iole moralan i čestit, podneo bih ostavku, pa bi otišao lepo u sud i dokazao da nisam kriv. Vrlo interesantno. Na osnovu izrečenog, ja mogu samo da budem potpuno siguran da čovek veze nema sa pravom, ni sa zakonom, pa da zna da niko ne mora na sudu da dokazuje nevinost, već se na sudu dokazuje da li je neko kriv ili ne, a dokaze o takvom nečemu predstavlja onaj ko je tužilac.
U ovoj konkretnoj stvari vi niste slušali nikakvu moju ličnu…
(Radomir Lazović: Vaše bravure će ući u istoriju.)
I to mi je drago. Hvala vam. Uveren sam da ćete nekada naći vremena i za čitanje, pa ćete se baviti malo i tim bravurama, kada već niste mogli da završite studije.
Dakle, nije reč bila ni o kakvom mom ličnom tužnom slučaju, to je tuga i beda srpskog pravosuđa. To je tuga i beda srpskog pravosuđa.
I nije to nikakav javni tužilački službenik, nego je to dečko koji se bavi kriminalom, a kriminal je sledeće. Ovo je zgrada čijih je 30% vlasnik čovek koji radi u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Sagradio je čovek, mimo građevinske dozvole, evo ga ovde izvod dozvole… Evo, dečko sagradio jedan podrumski nivo više i dva sprata više. Pričam o tome na koga se žali ovaj vaš. Evo ga ovde upisan u katastru, taj isti koji govori na vašim blokaderskim skupovima. I zašto govorim? Zato što ste, kao što ste učinili normalnim političko delovanje nekoga ko je na čelu univerziteta, tako vam je potpuno normalno i politički ogoljeno delovanje nekoga ko radi u pravosudnim organima. I ti isti koji rade u tim organima kada učestvuju u ovakvim predmetima… Pa naravno da ću to da govorim. Kada ne učestvuju onda ću to da pohvalim zato što je njihov posao da ne učestvuju u političkog životu. To sam rekao, vi možda niste dobro čuli, ali naravno da ću uvek da govorim kada učestvuju u političkom životu ljudi koji su aktivni učesnici i određenih sudskih predmeta sa strane pravosudnih organa. Ne, ne, tako je rečeno. Možda niste dobro razumeli, ali evo sada sam objasnio dodatno i verujem da vam je sada jasno.
Sa druge strane, dokle me takvi optužuju, ljagaju i rade direktno protiv države sa onim ciljevima koje sam ja juče naveo, a koje ste veoma dobro slušali, i hvala vam na tome, vrlo pažljivo, uveren sam da ste nešto i naučili i to je dobro, ne pada mi napamet da se povlačim i da ustuknem njima jer njihov cilj nije da se utvrdi istina i njihov cilj nije da se utvrdi eventualna odgovornost pojedinaca. Njihov cilj je sve ono što sam naveo juče, a to je i izazivanje unutrašnje institucionalne nestabilnosti, to je stvaranje uslova za nasilnu i vanustavnu i vanzakonsku promenu političkih organa vlasti, a protiv toga ću se boriti svugde i na svakom mestu, pa i ovde dokle sam ministar u Vladi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Hajde malo da napravimo rekapitulaciju.
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)
Hvala Bogu.
Dakle, vi imate inače jednu izraženu sklonost, jedan deo parlamentarne opozicije, da započnete neku temu, pa kada bude pobijena argumentima, onda vas optužuje, eto vi ovde govorite van teme, eto vi se ovde bavite stvarima o kojima se ne raspravlja, vi nas vređate, vi nama govorite ovo, vi nama govorite ono. Naravno da ću na iznesene neistine svaki put i uvek da odgovorim. Žalosno je što prethodnik, koji je sada izneo gomilu neistina i gluposti, nije bio ni u temi, ni u sali kada sam ja odgovarao takođe jednom njegovom kolegi na gluposti koje je izneo.
Pa, pošto je ovde rečeno da ja govorim o Tompsonu i drugim glupostima, dakle hajde prvo to da razrešimo. Ja sam ovde optužen da sam pružao podršku i pomoć stvaranju, pardon rušenju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Eto vidite, to je prva laž. Zašto? Do formiranja fakulteta srpskih studija dolazi na inicijativu zaposlenih univerzitetskih radnika na odsecima za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost.
23/2 TĐ/VZ
(Rastislav Dinić: Imena.)

Dakle, eto je prva laž. Nije ništa urađeno mimo važećih zakona, rađeno je na inicijativu zaposlenih univerzitetskih radnika, dakle profesora na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i na takav način, poštujući ustavnu i zakonsku proceduru, dolazi do formiranja Fakulteta za srpske studije.
Ko se bunio? Buni se profesorka tog fakulteta koja, evo da pogleda celokupna javnost Srbije, objavljuje…
(Rastislav Dinić: Jel ovo u redu?)
Jeste u redu, zato što ste me prozivali za ovo i budite toliko parlamentarni i pristojni da ovo čujete.
(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje.)
Koja?

Dakle, evo ovde da celokupna javnost Srbije vidi. Redovna profesorka na odseku za istoriju piše objavu – svi ispred SNS sad, uz pesmu „Nema predaje“ Marko Perković Tompson. Da li je ovo glupost? Da li je ovo glupost? Rekli ste da je ovo glupost i da ja pričam o glupostima. Ja govorim o tome ko potura priču o tome da je Fakultet srpskih studija formiran na silu uz kršenje zakonskih normi, kriterijuma, neko priča o nezavisnosti univerziteta. Fakultet je formirala država Srbija, kao što je formirala i univerzitet. Ona je osnivač. To što je kod nas samoupravni socijalizam i dalje živ u kulturi i u prosveti, to je drugo pitanje.
(Dobrica Veselinović: Čudo, vi ministar kulture.)
Idemo dalje.

Dakle, izrečena je, onda kada ne možete ništa da kažete na ovo, jer niste bili prisutni pa niste ni pratili ovo, onda se postavlja pitanje – a da li je Selaković pretio sudijama i tužiocima na Kosovu i Metohiji, da ako se integrišu onda će onda, ne znam ni ja šta. Pazite, to je takva budalaština, to je takva glupost.
Ja vas razumem vi nešto morate da kažete, i to je u redu, ali dajte makar, kad nešto kažete što je neistinito, da izgleda kao da je istina. To je toliko glupo.
23/3 TĐ/VZ
Bio sam u prilici, a verovatno govorite o onome što je usledilo nakon Briselskog sporazuma, da boravim na Kosovu i Metohiji, da posetim svaku našu sudsku jedinicu, da posetim sudije, da posetim tužioce, da razgovaram sa njima, da razgovaram sa tim ljudima na pristojan, normalan način kakav, nažalost, pre toga nisu imali prilike da dožive. Zašto? Zato što je vršena partijska selekcija sudija i tužilaca i da sam ja to radio sa Tačijem i sa Haradinajem. Sramota.
Podsetio bih vas na nešto drugo. Kosovo i Metohija o kojem govorite toliko i gde nas prozivate za izdaju, podsetiću vas, dame i gospodo, to je za vas bilo demokratsko pitanje koje će se nakon izbora 2000. godine rešiti samo od sebe, kada dođu demokrate na vlast, pa će to demokratsko pitanje biti odmah rešeno, pa od tog dolaska demokratskih snaga, prosperitetnih, naprednih, širokih pogleda i velikog broja prijateljstava mi dobismo 17. mart 2004. godine, pa pre toga dobismo Beogradski sporazum gde se pljunulo na Ustav i gde je dopušteno da se na protivustavan način otcepi Crna Gora, pa da se Ustav baci u korpu a usvoji neka ustavna povelja, pa onda dobismo 2008. godinu i proglašenje secesije tzv. Kosova. Nismo mi onda došli na vlast. Mi smo došli na vlast onda kada su oni vaši ostavili preko 480.000 ljudi na ulici bez posla. E tada. Dakle, barem se potrudite kada nešto pričate… Trudite se vi, moram to da priznam, vi se trudite više od vaših drugih sledbenika među kojima su oni kojima je jedino i isključivo i najvažnije da vređaju, da psuju, da pljuju i napadaju čestite, ozbiljne i u svetu dokazane ljude po svojoj struci.
24/1 AL/MO 13.50 – 14.00
Dakle, to što ste rekli za sudije i za tužioce na Kosovu i Metohiji, to je teška glupost. Ja vam to ne zameram. Jedno je vaša opoziciona namera da nas na vlasti kritikujete, što je potpuno legitimno i u redu, a drugo je neznanje. A kada god želite da pričamo na tu temu može da se priča, ali o nekim važnim državnim stvarima, pametni političari i pametne države ne pričaju u javnosti, pogotovo kada se govori o bolnim temama kao što je Kosovo i Metohija, gde ne znam da li je iko ko je dobronameran i čestit…
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)
Šta vam nije jasno?
Dakle, ja vam to ne zameram što ste rekli iz razloga koje sam naveo, a na tu temu ozbiljni ljudi, ozbiljni političari, oni koji su i nacionalno i državotvorno odgovorni ne govore na očigled naše javnosti – ima pravo da zna – ali na očigled one javnosti inostrane koja nam u toj stvari ne da nam nije nimalo naklonjena, već je neprijateljska. Tako da vam ne zameram ovo što ste rekli. Ja znam da to nije istina, a znate to i vi.
A to kako se i čije srpstvo meri, to možda vi želite da merite srpstva. Meri se delima, meri se onim što svako od nas ostavi iza sebe, a ja sam pobrojao šta je ta grupacija najvećih demokrata, modernoj istoriji Srbije ostavila iza sebe, a to su i naše sramno ponašanje kao države 17. marta 2004. godine, to jeste i rušenje zajedničke države sa Crnom Gorom, pravljenje državne zajednice, to jeste i nasilna secesija Kosova i Metohije.
I naravno da mi ne pada na pamet da se ja predstavljam kao veliki Srbin, niti da nekom drugom kažem da to nije. Za mene biti Srbin je vrednosna kategorija, makar isto onoliko koliko je etnička i biološka, a dokaz su mnogi ljudi koji nisu bili srpskog porekla, a koji su svoje srpstvo isticali iznad svega, a bilo ih je iz nemačkog roda, iz francuskog roda, bilo ih je iz različitih naroda. To vam govori, kao što postoje i mnogi koji su po poreklu i po etnosu Srbi, ali vrednosno to ne žele da budu.
Ne znam da li ste ikad mogli od mene da čujete da nečije srpstvo merim i govorim da li je Srbin ili nije, ali nije normalno da neko ko treba da predaje istoriju svoje objave, kao što sam pokazao, prati Tompsonovim pesmama, pesmama čoveka koji veliča Jasenovac i Gradišku.
(Rastislav Dinić: Prestanite. Sram vas bilo. Sram vas bilo. Sram vas bilo.)
Jeste li završili? Ko je pomenuo žene?
(Rastislav Dinić: A vi? Hoćete li da završite? Vreme je da završite.)
Ne, ja sam tek počeo.

U redu.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani koji pratite televizijski prenos, hvala vam na datoj reči.
Ja sam strpljivo slušao određene narodne poslanike koji su, između ostalog, uporno ponavljali moje ime, govoreći o aktuelnom sudskom postupku u predmetu tzv. Generalštaba, sa ciljem, pokušajem i namerom verovatno da izazovu repliku.
U Banatu ima jedna narodna izreka – Ne mešaj se s pomijama, poješće te svinje. Ja mislim da i gospodin Jovanov zna za tu izreku.
40/2 TĐ/LjL
Javio sam se zarad interesa javnosti i građana Srbije koji imaju pravo i treba da znaju ono što jeste istina.
Prvo, gospodin Uglješa Mrdić je moj kolega, saborac i prijatelj i ne stidim ga se ni malo, već se i te kako ponosim onim što je činio i što je radio, braneći istinu, boreći se za pravdu i boreći se za svoje ideje i za svoje snove. A uveren sam da takav stav i takvo mišljenje o njemu i onome što je on učinio ima ne samo svaki narodni poslanik ovde sa naše liste, već apsolutno i svaki član SNS.
Drugo, ni jedna jedina izmena zakona koju je gospodin Mrdić predložio nema apsolutno nikakve veze, apsolutno nikakve veze sa sudskim postupkom u kojem sam jedan od okrivljenih. Ko je u stanju tako nešto da izrekne, taj nije pročitao ni jedan jedini član tih zakona koje je gospodin Mrdić predložio, apsolutno ni jedan jedini.
Međutim, ovde je danas od strane nekoga od narodnih poslanika koji su se javljali za reč po ovom pitanju, izrečena je jedna stvar koju ne mogu da sakriju a koja je u stvari suština cele priče. Milenko Jovanov je govorio o tome da im je cilj bio, jedan od ciljeva svakako, da unište jednu ozbiljnu investiciju, investiciju, gle čuda, koja bi Srbiji samo na jednom projektu donela novca onoliko koliko su rekli da bi nam EU, tj. da navodno preti EU da nam zamrzne, a reč je o cifri od oko milijardu i 500 miliona dolara. Ono što je izrečeno, što je tačno, i to nisu mogli da sakriju, to je da je njima cilj svega toga bio predsednik Aleksandar Vučić, i to je njih dvoje čak i reklo. Nisam tu važan ni ja, nije važan niko ni od mojih kolega.
Činjenica jeste da taj sudski postupak se od mnogih drugih razlikuje po nekoliko stvari. Prvo, reč je o politički montiranom procesu. Dakle, čisto politički montiranom procesu, da može udžbenički da se razradi i prikaže kako se to radi i pokazaću vam i dokazaću vam da je to tako.
Drugo, da je taj postupak pokrenut bez i jednog jedinog valjanog zakonskog osnova. Ko ima malo iskustva, ko ima dve čiste u glavi, kada je reč o procesnom pravu, on zna da kada imate čisto krivično delo, onda imate optužni akt koji može da se napiše i na jednoj stranici. A što više stranica imate u optužnom aktu, to znači da imate ozbiljan nedostatak činjenica, ozbiljan nedostatak dokaza.
Treće, ovo je krivični postupak koji od samog njegovog početka odlikuje neverovatna, dakle za primer, pristrasnost javnog tužilaštva. Baš kao što je i vaš kolega završio fakultet, toliko sam i ja falsifikovao. Barem kada dobacite, onda me pogledajte u oči, nemojte da sakrivate glavu i da je spuštate dole. Dakle, dotaći ću se i toga, što se tiče knjiškog primera pristrasnosti tužilaštva.
Prvo, kada sam rekao da je reč o sudskom postupku, koji je direktno politički motivisan, to nije sudski postupak koji dovodi u pitanje intenciju da se utvrdi odgovornost nekog pojedinca. Ovo je sudski postupak koji udara u same temelje pravne države. Svako ko nešto o tome zna, toga je i te kako i dobro svestan.
Dakle, rekao sam da je postupak pokrenut bez i jednog jedinog valjanog, jasnog i nesumnjivog dokaza. Krivično delo zloupotrebe službenog položaja podrazumeva da imate službeno lice koje prekoračujući svoje granice službenih ovlašćenja nekome pričini korist, nekome pričini štetu i to uradi tako što prekrši neku zakonsku normu. Ni prvog, ni drugog, ni trećeg u ovom predmetu nema. Ni prvog, ni drugog, ni trećeg.
Možete vi da se smejete koliko god hoćete, a nekada niste bili u stanju da pročitate ni predloge zakona o izmenama i dopunama zakona koje je Uglješa podneo, pa ste u stanju danas ovde da zamajavate javnost i da im pričate kako su to zakoni doneti zbog ovog sudskog postupka i da vam onda Milenko, kao na dlanu, pokaže i nacrta koliko zamajavate ljude i pričate nešto što nije tačno.
41/1 AL/JG 17.40 – 17.50
Dakle, u ovom sudskom postupku je, što je užas za ovu državu, od strane Tužilaštva za organizovani kriminal kreiran takav ambijent u kome cilj ovog sudskog postupka nije da se utvrdi istina, cilj ovog sudskog postupka nije da se dokaže krivica odgovornih lica, ovaj sudski postupak suštinski ima tri cilja: prvi cilj je slabljenje i diskreditacija najviših državnih funkcionera; drugi cilj ovog sudskog postupka je izazivanje unutrašnje institucionalne nestabilnosti; i treći cilj ovog sudskog postupka jeste pokušaj da se dovede do promene političkih organa vlasti u Srbiji na način koji nije predviđen ni našim Ustavom, ni našim zakonima.
I ono što je žalosno jeste da onaj koji je stvorio ambijent, a rekao sam – to je blokadersko Tužilaštvo za organizovani kriminal, i dokazaću i pokazaću zašto je blokadersko – dakle, ono što je najžalosnija činjenica jeste što su oni jednim delom u tim svojim ciljevima uspeli. Kako su stvorili ambijent? Pa, stvorili su ambijent upravo preko tih… Neko danas reče – nemamo medije, guše nam slobodu govora. O meni lično je samo kada je ovaj postupak u pitanju, pre nego što je podignut optužni predlog, dakle, pre nego što je podignut optužni predlog, za koji sam i ja i moji advokati saznali preko medija, objavljeno je 1.583 negativnih objava u onim „neslobodnim medijima“. Zašto je to urađeno? Kao što malopre neko dobaci kada sam počeo da govorim, pa kaže – osuđeni, zato što njima nije cilj da sud donese presudu. Cilj je da se to u medijima presudi, cilj je da mediji budu ti koji će i da tuže i da sude, i nije cilj kao što rekoh ni istina, ni dokazivanje krivice. E, to je nešto što su oni namenili ne samo meni, ne samo kolegama koji su takođe okrivljeni, već najvišem državnom vrhu.
Kako su dalje to radili? Dakle, rekao sam, prvo, šireći kroz jednu ozbiljnu medijsku kampanju takvu atmosferu. Drugi način kako su to uradili – to posebno hoću da pocrtam – jeste da su podatke iz postupka, ne mogu da kažem istražnog, jer tu nije bilo u klasičnom smislu reč istrage, ali podatke iz tužilačkog postupka su prosleđivali upravo tim istim blokaderskim, tajkunskim, Šolakovim medijima, ali su ih prosleđivali i pojedincima, odnosno članovima kako parlamentarne, tako i vanparlamentarne opozicije čime su direktno vršili krivična dela. Ima ovde i advokata koji su trenutno prisutni kao narodni poslanici pa vrlo dobro znaju o čemu govorim.
Dalje, organizovano su puštali iz državnog organa koje se zove Tužilaštvo za organizovani kriminal, organizovano su puštali saopštenja za javnost sa lažnom sadržinom. Podsetiću vas, 14. maja prošle godine izlazi saopštenje za javnost Tužilaštva za organizovani kriminal u kojem piše da je vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Goran Vasić, priznao krivicu. Pazite, Tužilaštvo saopštava laž, notornu laž. Šta je cilj? Šta je smisao takve objave? Nikada je nisu ni povukli. Ali hvala im na toj objavi. Na vreme su pokazali ko su, za koga rade i kako se ponašaju. Sve vreme su komunicirali iz tog istog blokaderskog tužilaštva sa onima koji su bili u ulozi političkih blokadera na terenu, što na ulicama, što u Parlamentu, što u ustanovama i institucijama sistema.
Malopre sam napomenuo da ovaj krivični postupak, za razliku od drugih, ozbiljno odlikuje i činjenica da je Tužilaštvo pokazivalo pristrasnost od samog početka, a tu je pogotovo interesantno ponašanje jednog zaposlenog, iako je više njih, imate i postupajućeg tužioca u mom slučaju, koji je redovno pohodio vaše blokaderske skupove. Ali posebno je upečatljiv primer čoveka koji je u ovom predmetu učestvovao u sprovođenju 95% tužilačkih radnji, koji je saslušavao lica u svojstvu građanina, koji
41/2 AL/JG
je saslušavao svedoke, koji je saslušavao lica u svojstvu osumnjičenog, koji je imao direktan amin – ovlašćenje svog javnog tužioca da to radi, a to je tužilački saradnik Rade Bajić. Taj isti Rade Bajić, čovek koji u Tužilaštvu za organizovani kriminal radi, ako se ne varam, od 2012. godine, koji je flagrantan primer blokadera, čovek koji odlazi na blokaderske skupove, čovek koji posle određenog vremena na tim skupovima počinje da drži govore, i to govore ogoljeno političke sadržine. Taj isti čovek se u vidu zanata, paralelno sa svojim poslom tužilačkog saradnika, u kontinuitetu bavi vršenjem krivičnog dela nelegalne gradnje. I čovek uprkos podacima koje sadrži građevinska dozvola, ja sada ne postavljam pitanje – otkud tužilačkom saradniku stotine hiljada evra da uđe u ozbiljne investicije stanogradnje. Sada će neko da kaže – pa time treba da se bave nadležni organi. Pa ne žele da se bave nadležni organi. Ne žele, kao što ne žele da reaguju ni na jednu jedinu krivičnu prijavu, koju smo sa ozbiljnim dokazima za finansijske malverzacije, podnosili protiv ljudi koji su vodili određene ustanove kulture, koji su postavljeni od strane Vlade Republike Srbije, pa prema tome za njih je nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Pa kada, recimo, imate – samo da dam konkretan primer – kada imate slučaj da se sprovodi kapitalni projekat od nacionalnog značaja, a to je rekonstrukcija, konzervacija Arheološkog nalazišta „Caričin grad“ sa ciljem da se izradi nominacioni dosije kako bi se nominovao „Caričin grad“ za upis u Registar UNESKO-ve kulturne baštine od značaja za čovečastvo, pa imate osnovni ugovor na sumu od 41 milion dinara, potpisala ga bivša direktorka Zavoda, dakle, žena poznata po tome što se obratila predsedniku Vučiću kroz tekst svoje ostavke, pa se prikazivala nedeljama i mesecima kod blokaderske javnosti kao zaštitnik kulturnog nasleđa, kao neko ko je vrhunski profesionalac. E, taj vrhunski profesionalac potpiše u ime Zavoda sa građevinskim preduzećem „Koto“ d.o.o. iz Beograda ugovor u vrednosti od 41 milion dinara. Potpiše ugovor početkom septembra 2023. Rok za izvršenje ugovora je 60 dana – izračunajte – dakle, početak novembra te iste godine treba ugovor da bude završen, a onda 14. decembra, mesec i po dana nakon isteka ugovora, potpisuje aneks kojim, em što odlaže izvršenje onog prvog ugovara, dakle, menja bitne elemente ugovora na osnovu kojih je sprovedena javna nabavka, a onaj ponuđač dobio posao, nego uvodi i još neke nepredviđene i dodatne radove sa osam i po miliona, podiže ukupno cifru na 49 miliona dinara.
42/1 MV/IR 17.50 – 18.00
U građevinskim dnevnicima nema upisanog nijednog jedinog datuma, nijedne jedine privremene situacije, nijednog jedinog zapisa o okončanom poslu i kada se sabere ono što je ipak kako-tako zapisano u tom građevinskom dnevniku što je navodno izvršeno od radova i ono što je ukupan iznos kojim je uplaćen avansno 49 miliona, vi shvatite da preko 10,5 miliona dinara je više plaćeno nego što je urađeno i vi podnesete papire, crno na belo sve dokaze javnom tužilaštvu i njih to ne interesuje.
U ovom ovde politički motivisanom i konstruisanom predmetu, čiji sam deo, nema jednog jedinog dinara, jednog jedinog dolara, evra, jedne žute banke, a ovamo imate krivična dela koja su za primer i ja sad neću da pričam o nepočinstvima i kriminalu, organizovanom nepotističkom kriminalu gde ta ista žena zajedno sa svojom ćerkom, zajedno sa svojim mužem godinama, u vidu zanata, izvlači novac iz budžeta lokalnih samouprava, budžeta pokrajine, budžeta Republike.
Dakle, uopšte nisam govorio o tome, to je pitanje za drugu krivičnu prijavu koja je podneta, a po kojoj ovo tužilaštvo neće da postupa. I da ne bude da je samo u pitanju ova ustanova kulture, dakle Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, ima tu i za onu Estelu Radonjić Živković, nju sam mislim video da se pojavljuje kao neko od imena na blokaderskoj listi…
(Ivana Rokvić: Što targetirate ljude?)
Zato što i mene targetiraju ti isti ljudi. Eto. Hajdete, molim vas, budite makar malo pristojni. Popite čašu vode i biće bolje.
(Borislav Novaković: Slušamo te pretenciozne i nadmene priča…)
Dobro, završili ste. Hvala vam.
Dakle, reč je upravo, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, o postupku koji je smišljen i pravljen, baš kao što je Milenko malopre rekao, sa ciljem da nanese ozbiljnu štetu državi Srbiji, sa ciljem da otera ozbiljne investitore iz Srbije i da ih odvede. Gde? Između ostalog u Albaniju. Sa ciljem da pokušava da prikaže na delu ono što vi pričate godinama, a to je ta fama o korupciji koja ubija. Pa koja korupcija ubi onu studentkinju Filozofskog fakulteta? Koja je to korupcija? Kako je to moguće? Radio sam i na Univerzitetu u Beogradu i na Pravnom fakultetu i znao se negde neki red. Što ne pričate o toj korupciji koja ubi jedan dvadesetpetogodišnji mlad devojački život?
Dakle, ovim se htelo da pokaže kako tu kao postoji neka korupcija i onda ste imali nešto, samo da vas podsetim sve, imali ste jednog opozicionog prvaka koji je prozivao Tužilaštvo za organizovani kriminal – zašto nije podnet optužni predlog u proširenom izdanju sa 166 stranica, gde je između ostalih okrivljeni i predsednik Aleksandar Vučić. Pa otkud ti opozicioni prvaci znaju za neku širu verziju optužnog predloga? Pa otkud oni znaju da je on napisan, ni manje ni više, nego na 166 stranica? A ko im je to dao? Je li to možda ovaj tužilački saradnik kao prvak građevinske mafije po Beogradu, koji se predstavljao lažno kao tužilac pa tako tražio da mu se izdaju dozvole, da mu se legalizuju nepočinstva?
Ili, još nešto, pošto sam slušao to prošle nedelje nakon ročišta na kome sam iznosio svoju odbranu, nekome je zasmetalo što sam ja, između ostalog, izjavio da je 25. marta kod mene u kabinetu, ne tajno, pošto je to insinuirano – tajni susreti, nije ništa tajno, postoji knjiga u kojoj se evidentiraju posete odnosno ulasci svih ljudi u Ministarstvo kulture i izlazak njihov iz Ministarstva kulture, rekao da je kod mene tog 25. marta bio i sam glavom i bradom glavni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Gde mi je taj isti čovek na implicitan način stavio do znanja da postoji jedan deo vrha policije koje drži u šaci za određene stvari i da ti i takvi ljudi moraju da prihvataju da ga slušaju i da rade stvari koje u normalnim okolnostima inače
42/2 MV/IR
nikada ne bi radili. Pa je, mislim upravo u ovoj Narodnoj skupštini, postavljeno pitanje gde se potpuno prećutalo to o čemu sam govorio, već se navodno govorilo kakvi su to tajni sastanci. Nikada nisam imao nikakve tajne sastanke ni sa jednim jedinim tužiocem, da li sam bio ministar pravde, državne uprave ili ministar pravde ili na bilo kojoj drugoj odgovornoj državnoj funkciji.
Kao što vidite, ja nemam nikakav problem da sve ovo iznesem i da sve ovo kažem, ali je bilo vrlo indikativno kako je ta persona koja je postavljala ovo pitanje prećutala ovaj deo koji je mnogo problematičniji od bilo čega drugog. Onda vam postaje jasno zašto se na podnete krivične prijave, potpisane imenom i prezimenom, potkrepljene ozbiljnim dokazima, u Tužilaštvu ćuti, a zašto se na one koje su zvanično anonimne, kako to reče u svom govoru pred Ustavnim sudom moralna i tužilačka veličina kao što je jedan Rade Bajić, uzgred čiji je brat prijavio da je imao ozbiljne zdravstvene tegobe od onog izmišljenog zvučnog topa, pa imate i objavljen tekst u ovim blokaderskim njihovim medijima… Znači, i oni to rade u krugu porodice, ko što rade Đukanovićka jedna starija, mlađa, i tako i ovi u krugu porodice blokaderišu, seju neistine i lažu narod.
Šta stoji iza toga? Iza njih stoji nelegalna gradnja. Imate lepo Vojvode Stepe ulica u Beogradu. Pazite, tužilački saradnik, čovek na koga se vodi 30% zgrade koja ima, ako se ne varam, dva nivoa garaža, suteren, prizemlje, pet spratova i povučeni sprat. To je samo jedan od objekata. I kada mu je sve ovo predočeno i kada mu je rečeno, kada je napadnut zbog ovoga što radi, on objavi na nekoj društvenoj mreži status i kaže – to što sam radio, to je ponos mene i moje porodice. Jeste ponos, kada dodaš tri nivoa mimo građevinske dozvole. Naravno, takvi ljudi ni nemaju ni cilj ni motivaciju ikad da budu izabrani na tužilačku funkciju. Zašto? Jer onda bi morali da prijavljuju svu imovinu. Kao tužilački saradnik ne mora da prijavljuje ništa. Kao tužilački saradnik on prima negde oko tristotinak hiljada, pretpostavljam da je tako, nije ovde ministar Vujić da ga pitam, kao tužilački saradnik u toku prima više stotina hiljada dinara mesečno, a još se uz to bavi i nelegalnom gradnjom. I to je sve u redu, to je sve normalno?
43/1 MZ/MP 18.00–18.05
Reći ću vam jednu stvar i time ću da okončam. Mogu da nastave da lažu i da šire neistine, ne narednih godinu, već narednih i deset godina, ali džaba im sve to. Džaba im, jer postoje ljudi koji su i pred Bogom, i pred narodom i pred zakonom apsolutno čisti, ljudi od integriteta, ali je njima i svima onima koji su danas ovde govorili na izvitoperen način o ovome tako nešto nepoznato i strano jer polaze sami od sebe. I oni ne mogu da shvate da postoji neko u vlasti, pa počev od predsednika države, pa preko članova Vlade, ko je došao na to mesto da se bori za ideju, ko je došao da se bori za napredak i naroda i države, i sve što sam radio i u tom predmetu, radio sam po čistoj savesti i po najboljem znanju i umeću, radeći za Srbiju, i radio bih opet tako. A zašto? Zato što sam apsolutno siguran da ona politika koju svih ovih godina, krećući se i vodeći Srbiju između Scile i Haribde, a koju vodi Aleksandar Vučić, je najbolja moguća politika koja je dala ozbiljne rezultate. Možete vi sa time, neki od vas da se slažu ili ne slažu, ali da je bilo šta od onoga što mu spočitavate tačno, da je bilo šta od toga tačno, ja sam apsolutno uveren da bi to građani Srbije prepoznali i prema tome se odnosili na drugačiji način.
Prema tome, ja ću nastaviti da se borim i zadovoljstvo mi je, i tad sam rekao, kad sam saznao iz medija da su podigli optužni predlog – radujem se tome jer ću biti u prilici da iznesem sve ono što su dokazi i njihovih nepočinstava i onih koji su stali iza ovoga, ali i da raskrinkamo do kraja tu priču, do kraja da je raskrinkamo i ogolimo i pokažemo da je, nažalost, jedna grupica ljudi, koji su se zakleli na Ustav, zakleli na zakone, zakleli se da će braniti ustavni poredak i zakonitost Republike Srbije, 16 meseci ćutala kao zalivena na desetine hiljada poziva na rušenje ustavnog poretka naše zemlje.
Da vas podsetim, dragi prijatelji, da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Republike Srbije, ljudi koji su kamenicama u glave gađali u Nišu žene, od strane istih takvih iz jednog drugog tužilaštva puštani su na slobodu bez jedne jedine konsekvence, a to je u celoj Srbiji prikazivano kao normalno. Ima jedna stvar za koju sam uveren da ljudi koji su moji politički saborci, a znam da takav stav ima i Aleksandar Vučić, i Miloš Vučević, i Ana Brnabić, i Milenko Jovanov, i Uglješa Mrdić, i svako od nas, i Nemanja Starović, i svi mi koji sedimo danas sa vama i oni koji nisu danas ovde, imamo – nikada nećete uspeti da nas naterate da kao normalno prihvatimo ono što je nenormalno, da kao čestito i časno prihvatamo ono što je lažljivo, što je lopovsko i što je destruktivno, i nikada nećete destrukcijom uspeti da pobedite politiku razvoja, izgradnje, unapređenja i činjenja Srbije jačom, upravo onako kao što je to uspeo sve ove godine da radi predsednik Vučić.
Hvala vam na pažnji i živela Srbija.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice.
Smatrao sam za neophodno da se javim kao član Vlade, ali i kao član Vlade koji je u prethodnih punih pet godina kopredsedavajući sa strane Republike Srbije, Međuvladinog komiteta za trgovinsko-ekonomsku saradnju sa Republikom Azerbejdžan, a razlog je očit – tačka 10. na današnjem dnevnom redu jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju, izgradnji, upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji.
S obzirom da je jedan od poslanika opozicije na vrlo negativan, a dodao bih način koji je obilovao nepoznavanjem ove teme i nepoznavanjem i mogu slobodno reći i naših političkih odnosa, smatrao sam za neophodno da se javim za reč.
Dakle, od trenutka vas postavljanja bliskih odnosa između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan, a što je, mogu slobodno reći, direktan rezultat ličnih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Ilhama Alijeva, samo u
29/3 GD/JG
prethodnih šest godina između Azerbejdžana i Srbije trgovinska-ekonomska razmena povećana je, verovali ili ne, za 16 puta. Republika Azerbejdžan je prva država sa kojom je Republika Srbija sklopila sporazume koji su nam omogućili diversifikaciju u snabdevanju gasom, što je za nas od izuzetne važnosti. Nakon izgradnje gasnog interkonektora između Republike Srbije i Republike Bugarske, mi smo došli u priliku da uvozimo gas iz Azerbejdžana, da iz godine u godinu povećavamo uvoz gasa, da smo samo u prethodne tri godine duplirali uvoz gasa iz Azerbejdžana i, ono što moram da dodam, kako smo uspeli do toga? Tako što smo upravo u mandatu predsednika Vučića odnose sa prijateljskim Azerbejdžanom uzdigli na nivo strateškog partnerstva.
30/1 TĐ/IR 17.55 – 18.00
Dakle, Azerbejdžan je u regionu Kavkaza strateški partner Republike Srbije. To strateško partnerstvo nam je omogućilo izuzetno razvijenu saradnju sa ovom bratskom i prijateljskom državom, na prvom mestu na političkom nivou. A šta to znači na političkom nivou? U međunarodnoj areni Republika Azerbejdžan je jedna, možemo slobodno reći, od najprijateljskijih država Republici Srbiji. Pa to vi, dame i gospodo narodni poslanici, možda ponajbolje znate. U Savetu Evrope ne postoji država koja nas je tako čvrsto, tako dosledno i u svakoj stvari, pogotovo vezanoj za naše Kosovo i Metohiju, podržavala, podržava i uveren sam podržavaće kao što je to Republika Azerbejdžan.
Naša saradnja u vidu strateškog partnerstva iz godinu u godinu jača i na ekonomskom planu. Ona je najvidljivija, mogu slobodno da kažem, u oblasti izgradnje infrastrukture. O tome bi nešto mogla više da kaže i koleginica Sofronijević, ali kao kopredsedavajući Međuvladinom komisijom sa srpske strane ja mogu da kažem da se ponosimo kada je u pitanju izgradnja deonica, novih deonica auto-puteva koje je azerbejdžanska kompanija „Azvirt“ sprovodila u Srbiji, a na prvom mestu to su deonice auto-puteva Ljig–Preljina, Ruma–Šabac, obilaznica oko naše prestonice Beograda, Dobanovci – Bubanj Potok, ali i kada su u pitanju projekti izgradnje brzih puteva. Tu pogotovo želim da istaknem projekte koji su realizovani, dakle realizovani projekat je Šabadž–Loznica, brzi put Šabac–Loznica, očekujemo završetak kraka Slepčević–Badovinci koji će nas još jednom trasom spojiti sa Republikom Srpskom, ali i početak izgradnje prve faze, odnosno prve deonice u prvoj fazi brzog puta „Osmeh Vojvodine“, od Bačkog Brega do Sombora sa nadom da ćemo nastaviti dalje i ka Crvenki, odnosno Kuli, zatim Vrbasu, Srbobranu, Bečeju, Novom Bečeju, Kikindi, odnosno Nakovu i Crnji.
Takođe, naša saradnja je i te kako razvijena u oblasti vojnotehničke saradnje. O tome ima pozvanijih od mene da govore, ali mislim da smo tu napravili izuzetno veliki i važan napredak.
I na kraju, kada je reč o energetici, zašto je važno da uđemo, prvo da se ratifikuje ovaj sporazum, a onda da uđemo i u realizaciju projekta koji je zacrtan kao cilj za 2030. godinu i koji je deo strateškog plana razvoja Srbija 2030/2035. godina?
Prvo, odabrana je lokacija u okolini grada Niša. Ta lokacija nije vezana samo za interkonektor između Srbije i Bugarske, gasni interkonektor. Taj gasni interkonektor povezan je i na gasni koridor tzv. južni, turski ili balkanski tok. Takođe, u planu je do 2028. godine da se realizuje Projekat izgradnje interkonektora sa Severnom Makedonijom, koji će nas povezati na izvore, dakle, tečnog gasa, odnosno međunarodni koridor za snabdevanje tečnim gasom iz Grčke.
Tako da će Niš, ne samo kao čvorište međunarodnih auto-puteva, dakle drumskog prevoza, železničkog prevoza, završetkom rekonstrukcije pruge Niš–Pirot–Dimitrovgrad, koji će nas vezati bolje sa Bugarskom, uveren sam, budućom realizacijom projekta brze pruge koji će od Beograda ići dalje ka Nišu, a potom i ka granici sa Severnom Makedonijom. Dakle, Niš koji je Konstantin, kao svoj rodni grad, prepoznao kao čvorište puteva još u rimsko vreme, on je čvorište puteva i u modernom dobu, ali postaće i čvorište snabdevanja gasom i u ovom delu Evrope.
Svaka priča o ovom projektu kao neisplativom projektu, kao projektu koji neće obezbediti dugoročno snabdevanje gasom je prazna priča. To može da priča neko ko ne zna dovoljno o ovoj temi. Ja znam silom, ne silom prilika, čast mi je što mogu da budem kopredsedavajući sa srpske strane Međuvladinim komitetom za trgovinsko-ekonomsku saradnju, pa mi je to poznato. Za funkcionisanje ove, ona jeste gasna termoelektrana, ali za gasnu elektranu je potrebno oko 600.000 kubnih metara gasa na godišnjem nivou, što mi možemo da dobijemo preko samo jednog interkonektora, a
30/2 TĐ/IR
kamoli kada diverzifikujemo snabdevanje u ovom delu naše zemlje i ovo će dovesti do značajno efikasnije proizvodnje električne energije sa značajno manjim troškovima proizvodnje i značajno manjim emisijama gasova, a to je, samo još jednom da podcrtam i da ponovim, rezultat ozbiljne i odgovorne spoljne politike, spoljne politike koja nije usmerena samo na jednu stranu, već na svaku onu stranu koja može doneti dobro Srbiji, dobro svim našim građanima, dobro srpskom narodu, a to je upravo ona politika koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije koji nas pratite direktno u TV prenosu. Nadam se da ovoga puta neće biti prekidan prenos, kao što se prošli put dogodilo.
Dakle, prvo moram da izrazim zaista sa jedne strane zadovoljstvo činjenicom da su mnogi narodni poslanici najavili podršku predlogu Vlade Republike Srbije, koji je utvrđen na osnovu predloga Ministarstva kulture, a to je da se prvi put od kada postoji kategorizacija kulturnih dobara, pokretna kulturna dobra koja se nalaze u više od 160 javnih i privatnih muzeja u Republici Srbiji. dakle, prvi put je pred Narodnom skupštinom Predlog da se određena kulturna dobra utvrde sa statusom kulturnih dobara od izuzetnog značaja.
Reč je o pohvali Svetom knezu Lazaru, dakle, pokrovu za njegove mošti koje je izradila monahinja Jefimija 1402. godine, zatim krunidbenim insignijama Kralja Petra I Karađorđevića i dvama predmetima iz praistorijskog perioda, dakle, Dupljajskim votivnim kolicima i skulpturi „Danubius“ iz Lepenskog vira.
Dakle, još jednom da pomenem, a mnogo je važno, reč je samo u slučaju „Danubiusa“ o kulturnom dobru, koje je najmanje 7.000 godina staro, jer 5.900 godina je otprilike kraj epohe Lepenskog vira kada se datuje Lepenski vir. Samo pogledajte koliko je na teritoriji Evrope, o svetu da ne pričamo, država koja mogu da se podiče takvim kulturnim blagom.
Ukoliko Narodna skupština u danu za glasanje, a cenim i uveren sam da će podržati ove predloge po dosadašnjim obraćanjima narodnih poslanika podrži ove naše predloge, mi stičemo time uslov da neka od ovih kulturnih dobara od izuzetnog značaja nominujemo za upis u UNESKO-v registar pokretnih kulturnih dobara kojima se daje univerzalni svetski značaj tim kulturnim dobrima.
Dakle, sa jedne strane zadovoljan sam time, zahvaljujem se svima koji su najavili podršku u danu za glasanje. Koristim ovu priliku da nešto što uvodnom obraćanju nisam rekao sada najavim, a to je da već sada pripremamo Predlog odluke za utvrđivanje izuzetnog značaja za sliku Uroša Predića „Kosovska devojka“. Uvrene sam da će se tu naći i slika „Krunisanje cara Dušana“, Pavla Paje Jovanovića i nastavićemo da radimo taj posao.
Sa druge strane, zadovoljan sam i drago mi je što je u Narodnoj skupštini otvorena i rasprava uopšte o zaštiti kulturnih dobara i što je to poslužilo, kao povod da se prvi put otvoreno, jasno i javno govori o katastrofalnom stanju koje postoji u zaštitarskoj službi u Srbiji, u službi koja bi bila dužna da kulturna dobra štiti, da pomaže u njihovom održavanju i da ih predstavlja javnosti, kako domaćoj tako i inostranoj na pravi način.
6/2 JD/IR
Upravo u tom žaru rasprave čule su se mnoge stvari, čule su se i mnoge neistine, čule su se i mnoge nepromišljenosti, hajde da budem blag u some rečniku.
Naravno, to je povezivano i sa sudskim postupkom koji se vodi protiv mene i nekoliko mojih kolega, montiranim političkim fingiranim postupkom, postupkom u kojem se kao inicijatori ili ključni svedoci javljaju ljudi koji, gle čuda, upravo rade u zaštitarskim službama.
Ja o tome, kao što sam rekao prethodni put hoću da govorim i hoću da govorim vrlo otvoreno, pa ću i da počnem od onoga što sam prvi put izneo prošle nedelje, a to je slučaj manastira Žiča.
Zašto slučaj manastira Žiča? Slučaj Žiče za koji sam rekao da je slikoviti primer javašluka, neodgovornosti, neko može da kaže korumpiranosti, ja za to nemam dokaza, ali javašluka, neodgovornosti i neozbiljnosti zaštitarske službe koje bi trebalo da štiti i da predstavlja srpsko kulturno nasleđe na pravi način.
Dakle, manastir Žiča, zadužbina Svetog kralja Stefana Prvovenčanog i njegovog brata Svetog Save prvog Arhiepiskopa srpskog, sa svojom neposrednom okolinom utvrđen je za kulturno dobro još daleke 1947. godine.
Parcela kulturnog dobra i neposredne okoline nije definisana precizno odlukom ali ceo prostor oko manastira Žiča uživa zaštitu i za sve radove neophodno je pribaviti saglasnost nadležnog zavoda.
Manastir Žiča stiče izuzetan značaj kao kulturno dobro 1979. godine. Od tada je u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zakonom o kulturnom nasleđu iz 2021. godine, vrlo je jasno definisano nedvosmisleno da je zaštićena okolina sastavni deo kulturnog dobra.
Šta je uradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, dakle, Zavod koji je nadležan isključivo i jedino nadležan za zaštitu spomenika kulture od izuzetnog značaja?
Republički zavod je dostavio obaveštenje i instrukciju sa spiskom parcela regionalnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu i rekao da sprovodi pripremu, dakle postupak pripreme za donošenje Odluke za utvrđivanje granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline koji prema tome treba da se upišu u evidencioni list.
Zavod iz Kraljeva je iste te parcele uneo u evidencioni list, prosledio to gradu Kraljevu sa zadatkom da grad Kraljevo to objasni u svom službenom listu.
Dakle, kraljevački Zavod je uradio nešto za Žiču. Evo prve nezakonitosti i nepravilnosti. Kraljevački Zavod kao regionalni Zavod nadležan je za kulturna dobra i kulturna dobra od velikog značaja. Republički Zavod nadležan je za kulturna dobra od izuzetnog značaja, što je Žiča od 1979. godine, a u ovom konkretnom postupku koji se Žiče tiče postupa kraljevački Zavod.
Oni taj evidencioni list objavljuju. Sad vidite sledeće. Pobrajaju parcelen koje čine oko 20%, pa i manje od toga do tada tumačene zone zaštite. Dakle, 80% ono što je u Titovo vreme uspostavljeno kraljevački Zavod je to otpisao. Da li samovoljno? Ne. Republički mu je rekao to da uradi.
Jedan dan nakon donošenja tog rešenja oni zainteresovanom licu izdaju informaciju o lokaciji i kažu mu – niste u zoni zaštite, možete da gradite, možete da gradite šta hoćete.
Dakle, prvo su uzurpirali nadležnost Republičkog zavoda, a onda su Republički i Regionalni zavod zajedno uzurpirali, znate čiju nadležnost? Narodne skupštine, jer je Narodna skupština jedina koja može dopunom odluke o utvrđivanju statusa Kulturnog dobra od izuzetnog značaja, dakle dopunom te odluke Narodna skupština može da utvrdi ko je katastarske parcele čine zaštićenu okolinu.
7/1 MT/MJ 11.05 – 11.15
Oni dan nakon donošenja te odluke zainteresovanom licu izdaju informaciju o lokaciji i kažu – možete da radite šta hoćete. I tada deo sestrinstva manastira Žiča dolazi u Ministarstvo kulture, obaveštava nas o tome, dolaze zajedno sa ljudima iz rukovodstva grada Kraljeva, skreću nam pažnju na to što je urađeno i Ministarstvo kulture donosi rešenje kojim poništava to.
Šta su oni ovim rešenjem učinili? E, to je ono, dame i gospodo narodni poslanici, što je najskandaloznije. Oni su crkvu Svetog Spasa stavili pod prethodnu zaštitu. Dakle, dobro koje je utvrđeno kao kulturno dobro od izuzetog značaja, o čemu je Odluku donela Narodna skupština 1979. godine oni stavljaju pod prethodnu zaštitu. Pazite, prethodna zaštita je samo jedan od koraka u postupku proglašenja kulturnog dobra za kulturno dobro, ona je privremenog karaktera. Oni Spasovu crkvu stavljaju pod prethodnu zaštitu. Jel vi shvatate koji je tu u pitanju javašluk, koji nemar, koje neznanje? Naravno da mi to ukidamo, a ovde smo mogli u Narodnoj skupštini da čujemo gluposti o tome da ja pričam gluposti. Evo, evo ga dokaz. Ko želi da ga vidi, možemo slobodno da izdamo primerak. Dakle, možemo slobodno da izdamo primerak.
Idemo dalje. Šta je loše još u zaštitarskoj službi? Pa, užasna stvar je korupcija, a ja ću vam dokazati kako je do te korupcije došlo i zašto je ona važna baš u ovom predmetu i baš oko onoga zašta sam prozivan ja sa mojim kolegama.
Ceo slučaj, tzv. slučaj Generalštab, inicirala je osoba koja je bila nekadašnji direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Reč je o gospođi koja se zove Dubravka Đukanović.
Ta ista Dubravka Đukanović pre nego što je postala direktor bila je upravljač i apsolutni vlasnik preduzeća „Studio D' ART“ d.o.o. iz Novog Sada. Dakle, 14. januara 2021. godine ona je postala v.d. direktora Republičkog zavoda, ali je svega nekoliko dana nakon toga, 3. februara 2021. godine, o čemu govori ovo rešenje Agencije za privredne registre, pošto je prenela upravljačka prava na svoju ćerku, u februaru 2021. godine ona vrši šta? Kaže – izdaje se rešenje, usvaja se registraciona prijava da se u registar privredni subjekat registruje promena podataka kod „Studio D' ART“ d.o.o. Novi Sad, i to sledećih promena: promene pretežne delatnosti, briše se 70 22 konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, a upisuje se 71 11 arhitektonska delatnost. Od tog momenta „Studio D' ART“ d.o.o. Novi Sad počinje na javnim nabavkama da se javlja i da dobija poslove i u samo 26 poslova od 2021. do 2025. godine „Studio D' ART“ d.o.o. Novi Sad zaključuje ugovore u vrednosti od 99.084.067 dinara, a poslovi znate sa čim su u vezi? Uvek sa kulturnim dobrima.
E, kakve to veze ima sa ovom raspravom i sa onim što je ovde govoreno? Ima sledeće veze. Primera radi, sledeće – javnost je dosta uznemirila vest, informacija da su na Petrovoj crkvi u Starom Rasu kod Novog Pazara započeti radovi, i to radovi na kulturnom dobru koje se datuje u 7, 8. vek, najstarijoj u kontinuitetu crkvi na teritoriji Srbije ispred koje se gradi objekat, i to pogledajte kakav. Gledajte ovo ovde, evo ga armirani beton, sve u duhu 7, 8. veka. Gledajte ovde, evo ih termo blokovi, armirani beton. Pazite ovo, betonski blokovi na objektu iz 7, 8. veka. Evo ovde se vide betonski blokovi. Znate zašto je ovo interesantno? Evo iz sledećeg razloga, dame i gospodo narodni poslanici, projekat za ovaj objekat radili su projektanti iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a stručni nadzor nad ovim radovima sprovodi niko drugi nego „Studio D' ART“ d.o.o. Novi Sad.
7/2 MT/MJ
(Ivana Rokvić: A ko je to?)
Dakle, pa to je ova vaša blokaderka, ova što će da vam bude prva na listi ili među prvima, ova što je kandidatkinja za buduću ministarku kulture. Ta veličina koja štiti profesora Dobrovića delo, ta moralna veličina, gledajte šta je – 26 ugovora, 99 miliona dinara. Od koga? I, ona, njena ćerka na koju se vodi firma dobija posao stručnog nadzora na Petrovoj crkvi kod Novog Pazara. Vrednost radova tri miliona 210 hiljada dinara. Nadzor je sasvim u redu, to je sve u redu.
Znate šta je sledeća priča? Sledeći ugovor za nadzor, a ovo je posebno važno za ljude u Novom Pazaru, ova prva informacija za pravoslavne, ova druga za muslimane. Evo ga, drugi ugovor o nadzoru kula Džephana. Ko radi? Radi ćerka Dubravke Đukanović. Dakle, dva miliona 310 hiljada dinara.
Dakle, to je ona moralna većina iz zaštitarske službe kojoj je važniji Brozov Generalštab nego što je Petrova crkva, nego što je Džephana, nego što je… Ajde da nastavimo dalje, ovo će gospodinu Rističeviću da se ozbiljno dopadne zato što je iz tog kraja, a trebalo bi da zabrine svakog Srbina i svakog Sremca, a to je crkva Svetog Nikole u Starom Slankamenu.
Dakle, spomenik kulture od izuzetnog značaja, 15. vek. Dakle, srpska svetinja u Sremu iz 15 veka. Ovde vidite celu, ali šta ne vidite, dragi narodni poslanici i dragi građani? Pogledajte kako izgleda oltarski deo ove crkve. Nekome je to smešno, za mene je ovo zabrinjavajuće.
Dakle, ove fotografije sam lično napravio u maju mesecu prošle godine. E sad, pogledajte koje su to pukotine na crkvi koje Zavod uopšte nisu zanimale. Sad da biste stekli pravi utisak kolike su pukotine sad ćete videti na ovoj fotografiji. Ovde možete najbolje da vidite. Ovo je pukotina u koju može do lakta da stane ruka.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je dobijao moju urgenciju da se ovom temom bavi nekoliko puta i ostajali su nemi. Oni su postavili jednu, pogledajte kakvu, srednjovekovnu drvenu konstrukciju. Oni ovim misle da zaštite od klizišta crkvu.
E sad, kakve veze ovo ima sa temom ove braniteljke lika i dela Nikole Dobrovića svetinje zvane ruševina Generalštaba? Pa, ima veze. Pazite sledeće, šta mislite dobija posao, da radi sanaciju ovoga? Dobija firma ćerke direktorke Zavoda.
8/1 GD/MP 11.15 – 11.25
Sada bi neko mogao da kaže – pa, nemojte tako, vi ste protiv tržišne utakmice. Ne, ja jesam za tržišnu utakmicu, ali ako imate situaciju da je majka direktorka Zavoda, da može da obezbedi sve informacije vezane za javnu nabavku koja se raspisuje, a da onda ćerkina firma dobija taj posao, neretko ga dobija u konzorcijumu sa drugima i tamo gde su oni u konzorcijumu, tu budite sigurni da će oni da dobiju i zaključe ugovore u vrednosti od preko 99 miliona dinara za četiri i po godine, a kada toga više nema, e onda je ta vlast koja ju je smenila kriminalna.
Kada ne može da se dogovori, a tri i po meseca vodi pregovore sa američkim projektantima, pa im kaže – ma može zgrada da se sruši, nije problem, mogu da se grade kule, možete da radite šta hoćete, samo mene uključite u taj vaš posao i kada je ne uključe u taj posao, e onda vam nastaje ultra važan sudski proces.
Vidite, ja ću o ovome da govorim, kao što ću da govorim i dalje o tome kakav je nemar, nerad i javašluk. Pogledajte ovo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo su zidovi manastira Mileševa, 13. Vek, zadužbina kralja Vladislava, grobno mesto Svetog Save, dom Belog Anđela. Trideset godina prokišnjavao. Zamenili smo napokon krov. Pogledajte vlagu unutra. Pogledajte ovu buđ od vlage na zidovima manastira Mileševe. Uopšte ih ne interesuje. To njih ne zanima. Znate zašto? Da je gradio Broz, e to bi bilo od apsolutnog prioriteta, ali kada je u pitanju Petrova crkva, kada je u pitanju Žiča, kada je u pitanju Mileševa, kada je u pitanju Džephana, kada je u pitanju crkva Svetog Nikole u Starom Slankamenu, evo pogledajte kolika je vlaga. U ovom ovde delu vlaga je gotovo jedan metar visoka i naravno da će u jednom trenutku početi da nagriza.
Evo je Karađorđeva crkva u Topoli za koju ovi stručnjaci malopre pomenuti neće da mrdnu prstom. Evo je, dame i gospodo, zadužbina vožda Đorđa Petrovića Karađorđa u Topoli. Ovde pogledajte, ovo je oltarski deo crkve. Sada ćete videti i bliže. Pogledajte, u visini o preko jednog metra vlaga je pojela freske.
Šta je sa Belim Dvorom? I to je pitanje. Hajde da vidimo kada je zaštitarska služba otišla gore da ostvari bilo kakav nadzor, uvid, da kaže - propada Dvor, dajte da uradimo šta treba da se uradi. Pogledajte ovo.
Dakle, ovo su dušebrižnici. Ovo su „borci“ za zaštitu kulturnih dobara. Bio sam ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kada smo predvideli budžetska sredstva za rekonstrukciju prvu ikada, mauzoleja srpskih vojnika na ostrvu Vido. Godinu dana nisu uradili projekat. Dve godine nisu uradili projekat. Posle tri i po godine sada su nešto predali. Boga pitaj šta su uradili.
Da li znate šta još rade? Dakle, kada lokalne samouprave raspisuju javne nabavke koje se tiču za izradu projekata određenih, za zaštitu kulturnih dobara, Zavod se javlja i onda Zavod to projektuje i radi, a kada mu mi opredelimo budžetske pare da rade određene poslove, oni ne projektuju nego raspišu javnu nabavku pa daju taj posao drugome. Pa ko koga zavitlava tu? A onda dobije ćerka. To tako ide, dame i gospodo narodni poslanici.
Ko im pomaže u svemu tome? E, sada gledajte ovo. Ovo je najjači primer, najjači primer sprege koja postoji između ovog dela opraštajuće propale opozicije, odmetnutog dela unutar države, pa da li je to u tužilaštvu, da li je to u zaštitarskoj službi i Šolakih tajkunskih mašinerija za širenje i pravljenje laži.
Evo vam jedan dokaz za to, da se uvere svi koji nas gledaju.
Dakle, 3. decembra prošle godine državni sekretar u Ministarstvu kulture Miomir Đorđević otišao je u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Imao je sastanak sa vršiocem dužnosti direktora Zavoda. Nakon toga, kreće medijska hajka, kreću natpisi ukupno za nedelju dana 26 medijskih natpisa koji prozivaju. Ovde su svi. To su vam uvek „Novi magazin“, „Danas“, „Vreme“, „Radar“. Dakle, sve ozbiljni
8/2 GD/MP
delatnici mašinerije laži Dragana Šolaka, međunarodnog kriminalca. Dakle, 26 natpisa i svi kažu - došao je da izvrši upad u informacioni sistem Zavoda da promeni podatke. Pa onda kreće kroz ovo njihovo glasilo, kroz ovu njihovu borbu. Gledajte sada ovo. Kaže, pitali smo, oni ćute. Pa kaže – zbog čega ste u društvu nekoliko ljudi zaredom ulazili u prostorije Zavoda, pa postavljaju to pitanje meni, pa da li je to vezano za slučaj Generalštaba, onda pozovu nekoga ko je nekada radio u Zavodu. Jeste, oni su ovakvi, onakvi. To je jedna udružena banda, itd. Dakle, 26 natpisa.
Pazite sada koliko su ovi maliciozni. Naravno, oni to rade zato što su plaćeni, a koliko su nekada glupi evo vam ga dokaz. Pazite, ovo teško da može ovaj stepen gluposti da se izmeri.
Evo ga dopis Republičkog zavoda, potpisala ga zamenica ove što ima ćerku sa firmom ćerkom. Dakle, njih dve su pisale anonimnu prijavu za slučaj tzv. Generalštab i tu gde je podneta anonimna prijava reagovalo se promptno. Reagovalo se, gospodine Mrdiću, odmah. Dakle, to kada vi potpišete i podnesete krivičnu prijavu kao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, po tome se ne postupa mesecima, na kraju oni to odbiju, a onda neće ni da vam dostave obrazloženje zašto su odbili, nego kaže – pa niste vi zainteresovana strana.
Pazite ovde, anonimka, rešava se odmah. E, ova druga je ćerka onog potrčka Ivane Dulić Marković, nekadašnje njihove ministarke poljoprivrede. To je ova Estela Radonjić Živkov. Ta je bila zamenica ovoj Đukanovićki. Pazite, ona piše dopis Ministarstvu kulture 10. septembra 2024. godine i kaže sledeće: „Poštovani, memorijski prostor koji nam je odobren za funkcionisanje informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara je skoro u potpunosti popunjen i zbog toga je potrebno uraditi proširenje skladišnog prostora za još sto gigabajta. Informacioni sistem je hostovan na serverima kancelarije za IT, a preko Ministarstva kulture. Molimo vas da zatražite od Kancelarije za IT proširenje skladišnog prostora.“
Dakle, ova druga braniteljka ruševine Generalštaba piše da se softver informacionog sistema nalazi u posedu kancelarije za IT najverovatnije u Data centru u Kragujevcu. Dakle, on se uopšte ne nalazi u zgradi Zavoda, ali je važno voditi hajku, važno je pljuvati čestite ljude, važno je zadržati privilegiju da imam ćerku koja vodi firmu ćerku i da ona dobija poslove ili da one dobijaju poslove i to zašta dobijaju poslove? Pa, za sve ono gde je uključen Zavod. Da li je to od Republičkog zavoda ili je od nekih neposredno niže rangiranih zavoda, nije mnogo ni važno. Dakle, ovu bandu t reba rasturiti do kraja i to samo na osnovu slova zakona, ni na koji drugi način, jer ako mi to ne budemo uradili, onda će od srpskog kulturnog nasleđa ostati fotografija.
9/1 TĐ/CG 11.25 – 11.35
Reče neki genije pre neki dan, pošto nisu mogli da se dogovore da institucionalno reaguju kada sam govorio, pa su onda poturili nekog koji tako s vremena na vreme piše neke tekstove protiv, kaže – obnova Lazarevog grada bi bila Diznilend. Strašno što je takav čovek radio nekada u službi zaštite i što ga taj neko uopšte podučava tome. Dakle, pazite koja je to malicioznost i bezobrazluk.
Uz pomoć države i evropskih fondova obnovljena je tvrđava Golubac na ulazu u Đerdapsku klisuru. Ja znam podatak za 2024. godinu, za 2025. godinu ga nisam dobio. Godine 2024, ako se ne varam, Golubačku tvrđavu je posetilo 330.000 posetilaca. U Vizitorskom centru Golubačke tvrđave radi 43 zaposlenih. Za mali Golubac od 8.500 stanovnika to su 43 porodice koje su dobile platu, koje žive od Golubca, od Golubačkog grada.
Lazarev grad ne dolazi u obzir. Kula džephana u Novom Pazaru, a ne to nikako. Ko to onemogućava, ko radi na tome? Nisam pomenuo najvažniju stvar, a to je da sa ovim što se radi na Petrovoj crkvi u Starom Rasu, a koja je deo svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO, mi rizikujemo svoj status kod UNESKO. Zbog čega? Zbog velikih branitelja lika i dela onoga ko je hteo da se sruši ova Skupština, koji je pre toga srušio Ilkićevo delo, Ministarstva vojnog, koji je pre toga srušio Vojnu akademiju koju je projektovao isti čovek koji je projektovao i Kapetan-Mišino zdanje. Upravo ti, to su one vaše perjanice u oblasti zaštite, ove koje štitite, kojima se dičite.
Gledam u one kojima narod Srbije veruje, za koje glasa i čiju podršku dobija na svim izborima od 2012. godine. Dakle, ja gledam u pobedničku stranu, gubitnici me nikada u životu nisu interesovali, nisu zanimali. Jedino govorim o tome šta nam gubitnici rade.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, u svemu ovome se radi o klasičnoj zameni teza. Oni koji su otpustili 24 hiljade oficira, podoficira, vojnika, ljudi koji su branili otadžbinu onda kada je bila napadnuta, oni koji su ih isporučivali Haškom tribunalu kao vreće, pa ih onda još i snabdevali dokazima protiv tih ljudi, oni koji su uništavali ljude koji su bili i ostali simbol odbrane otadžbine, oni nama spočitavaju da mi ugrožavamo i rušimo simbole. Ne samo što prave nama unutrašnju štetu, prave međunarodnu štetu. Kako se zovu oni koji prave štetu? Štetočine. Mi ćemo nastaviti da se borimo kako za zaštitu kulturnog nasleđa, tako i protiv onih koji ga ugrožavaju, ali ćemo nastaviti i da ulažemo u razvoj i ustanova kulture, unapređenje statusa kulturnih dobara.
Ovde sam doneo da vam pokažem samo delić toga. Imam ja još vremena. Zašto pola sata? Nemojte molim vas da me ograničavate. Ja mogu da pričam. Znate koliko je brljotina ovih vaših dušebrižnika.
Ovo je Milosav Buca, naziv Kulturnog centra u Aleksandrovcu, Ministarstvo kulture i opština Aleksandrovac, pogledajte kako izgleda. Prelepo, jeste. Prvi put posle 50 godina renoviran, izgleda svetski.
Idemo dalje. Prvi put posle 1946. godine multifunkcionalna dvorana u Smederevskoj Palanci. Uskoro će biti i otvaranje. Bolje da ne znate kako je to izgledalo i na šta je ličilo.
Prvi put posle više od 50 godina rekonstrukcija Doma kulture u Bosilegradu. Dakle, u jednoj sredini u kojoj je u apsolutnoj većini bugarska nacionalna manjina.
Ja sam doneo samo za četiri, doneću sledeći put još više, pošto vidim da volite da pričam, ja ću da pričam i da koristim.
9/2 TĐ/CG
Evo ga Dom kulture „Dragan Kecman“ u Kučevu. Ja znam da mnogima, koji su ispuštajući čudesne zvuke na ovo predstavljanje šta smo uradili, šta ćemo tek da radimo, od njih nije poznato ni gde je Kučevo, ni gde je Aleksandrovac, ni gde je Smederevska Palanka, a tek o Bosilegradu da ne pričam. Za nas je to samo motiv da radimo još više, još bolje, da se borimo protiv štetočina i da ovakve stvari kakve su do sada bile redovna praksa u službi zaštite više nikome ne dozvoljavamo.
Što se tiče sudskog postupka i nejakog Nikole, Nikola nejaki je ponosan što nije prodavao tenkove, oruđa, oružje, ponosan je na činjenicu što je ostao tamo gde su mu preci više od 600 godina unazad i što nisu bežali u vreme najteže, ponosan i na činjenicu što su mi 72 pretka samo u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu ostavila svoje kosti od Severa Afrike do Austrije.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Nemojte se buniti. On da nešto zna o srpskoj istoriji, srpskoj vojsci, on bi bio u drugoj stranci, a ne u onima koji su vojsku rasturali i onima koji su je sveli na prosjački štap. On nema pojma. Taj koji se čuo nema pojma da je preko 20 hiljada srpskih vojnika, pre tačno 110 godina, u januaru 1916. godine odvezeno savezničkim brodovima u Tunis, da samo na groblju Menzel Burgibi počiva preko 1.700 srpskih vojnika, a među kojima je i moj deda Radoš. Taj da nešto zna, kao što rekoh, on bi bio u ispravnom timu. Dakle, ali nema pojma o tome i nemojte mu zameriti. Najveći greh je neznanje. Znate kako, to neznanje ne boli njega, ono boli sve oko njega. To je kao sa nečim još drugim, ali neću da obrazlažem šta je.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Da li možete da ih malo umirite, gospođo predsednice?
Apsolutno podržavam ono što je neko od poslanika predložio prethodne nedelje, a to je jedno ozbiljno sistematsko, medicinsko kontrolisanje zdravlja određenih ljudi. Apsolutno, i to na sve, hoćete na alkohol, hoćete na narkotike, šta god. Krivično da, i to prvo za ove koje se sad jave. Dakle, prvo za ove što su uništavali vojsku, prvo za ove što su otpustili 24 hiljade oficira, podoficira, vojnika, što su prodali, isekli u staro gvožđe preko 50 tenkova, transportera, haubica, oruđa, oružja, preko onih koji su broj bataljona naše vojske sa 400 sveli na 100, koji su nam borbenu gotovost umanjili za 60% i koji su nam predlagali, a i dalje predlažu, da treba da budemo deo tima koji nas je bombardovao besomučno i rasturao 1999. godine.
10/1 AL/LŽ 11.35 – 11.45
Još ako je među njima neko od onih koji su de fakto, dezertirali, tim pre, dakle, jesam i za krivično pravnu proveru. Ja od toga nikada nisam bežao i ne bežim.
Još jednu stvar, što oni rekoše - vi biste sami sebi da sudite. Ne, u Srbiji sudi sud, a ja kao što sam čuo od mog dragog saborca i prijatelja, Milenka Jovanova, prošli put, taj sud je i neke od vas oslobađao, pa vam onda nije smetao, a negde vam je bio saveznik pa vam dopuštao da po 32 puta ne dođete na ročište dok delo ne zastari, pa, vas posle toga oslobodi, a negde vam je i omogućavao da umesto krivičnog inicirate i pritisnete da se vodi ovaj prekršajni postupak, pa da posle toga, po pravilu „ne bis in idem“, ne možete krivično da odgovarate.
Dakle, nemojte vi brinuti za mene i za sudski postupak. Ja ću da brinem i o vama, brinuću i o srpskom kulturnom nasleđu. Boriću se za njega, a uveren sam da ćemo se u nekom narednom periodu videti u Narodnoj skupštini sa ozbiljnim i dobrim zakonskim predlozima i predlozima odluka koje će pomoći i u unapređenju i boljoj prezentaciji boljem očuvanju srpskog kulturnog nasleđa. Hvala vam na pažnji.

Pošto sam ja kao neki pravnik, a svako ko je neki pravnik on zna da kada javni tužilac po bilo kom osnovu i na bilo koji način dođe do određenih saznanja, čitajući novine, članak na internetu, gledaju televiziju, i kada se iznose neki iole relevantni i ozbiljni dokazi, bez ikakve krivične prijave može da pokrene prvo predistražne, a potom i istražne radnje.
Što ja nisam podneo krivičnu prijavu, reći ću vam. Evo je jedna samo od onih koje sam podneo, a koja stoji u tužilaštvu od 3.02.2025. godine, gde se bivši direktor jedne ustanove kulture tereti, kao i u ovom slučaju, bivša direktorka a ovde bivši direktor, gde se tereti, i to vrlo dokazivo, za štetu budžetu Republike Srbije u iznosu od najmanje 48 miliona 129 hiljada dinara. Do dana današnjeg tužilaštvo nije preduzelo apsolutno ništa, nisu uputili zahtev za prikupljanje obaveštenja, nisu ni od koga uzeli izjavu, nisu nikoga saslušali, nisu tražili dokumentaciju od nas. Mi smo dostavili veštačenje, dostavili dokaze. Ništa nisu uradili. I ja sada treba tom istom tužilaštvu da štancujem i da podnosim krivične prijave za ovakve vrlo poverljive stvari. Dakle, uđete na portal javnih nabavki, nađete da je studio D`Art d.o.o. Novi Sad dobijao ove poslove, vidite u Agenciji za privredne registre da taj studio vodi ćerka bivše direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture republičkog koja se inače u istom tom APR vodi kao vlasnica 90% kapitala te firme. Znate šta, ovo je za svakog iole veštog tužioca sasvim dovoljno.
Ja treba da im podnosim krivične prijave? Ja sam podneo krivičnu prijavu, verujući da će oni da rade svoj posao, ali vidim da ga ne radi. A vidim da kad im stigne anonimna krivična prijava, koja je čisto politički iskonstruisana, reaguju istog dana i postupaju kao da su švajcarsko tužilaštvo, a ne srpsko. A ovde gde imate direktno nanetu štetu budžetu, 48 miliona 127 hiljada dinara - ništa. Evo, ovo je podneo 3. februara prošle godine, danas je 21. januar, za dve nedelje punih godinu dana i ništa nisu preduzeli. Zašto? Zato što njih ovo ne zanima. Njih zanima isključivo političko delovanje. E, protiv političkog procesa, a ja nisam optužen jedan jedini dinar da sam ukrao ili uzeo, jedan jedini dinar, nego je reč o čisto političkoj konstrukciji, e onda ću da se borim kao političar. Pošto oni neće da se bore na političkom terenu kao političari nego politizuju javno tužilaštvo, a ja sam kao ministar političar, ja ću se braniti sa ove pozicije.
(Radomir Lazović: Priznaješ zloupotrebu? Jel to to?)
Nisam ja budala kao neki drugi da priznajem. Zašto? Zato što to nije tačno, a ja ću to vrlo jasno i vrlo lepo da dokažem i vi ćete moći da se uverite u to. Ali, nije vama to važno i nije važan ovde Nikola Selaković, ni Slavica Jelača, ni Goran Vasić, ni Aleksandar Ivanović, važan je vama Aleksandar Vučić, koga ne možete ni na jednim jedinim izborima da pobedite i na svakima ste sve lošiji i lošiji, pa sada hrlite u zagrljaj Piculi, piculići, tražeći u svemu i u svakome, kao što ovi iz tužilaštva u stranim ambasadorima traže sebi zaštitu. Pa, naravno da ću o tome da govorim ne 40 minuta, mogu da govorim 40 dana.
U svakom slučaju, kada budu počeli da postupaju, ja ću podnositi krivične prijave, a dok ne podnose, ima o tome da govorim svugde i na svakom mestu, a u narodnom predstavništvu, ovde gde sede predstavnici građana Srbije, prvo na ovom mestu. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo poštovani građani Republike Srbije.
Dozvolite mi da kažem da danas stojimo pred istorijskim trenutkom za našu zemlju i naše kulturno nasleđe. Prvi put u modernoj istoriji Srbije, Narodna skupština ima priliku da odluči o utvrđivanju muzejskih predmeta, pokretnih kulturnih dobara, za kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Reč je o odlukama koje na predlog Ministarstva kulture usvojila Vlada Republike Srbije i koje vam danas nudimo na razmatranje i odlučivanje. Krunidbene insignije kralja Petra I Karađorđevića, Pohvala monahinje Jefimije pokrov za mošti kneza Lazara, „Votivna Dupljajska kolica“ iz kulture „Danubius“ predstavljaju najviše domete kulturnog, istorijskog i umetničkog stvaralaštva na prostoru Srbije.
Do sada su se odluke o utvrđivanju kulturnih dobara od izuzetnog značaja uglavnom odnosile na nepokretna kulturna dobara, arhivsku, staru i retku bibliotečku, filmsku i audio-vizuelnu građu. Ovo su veoma značajni fondovi koje država poštuje i štiti, međutim naše kulturno nasleđe nije sačinjeno samo od knjiga, filmskog, odnosno audio-vizuelnog nasleđa i arhivskih dokumenata.
4/2 VS/JG
Cela jedna oblast, stotine hiljada artefakata, slika, skulptura, grafika, fotografija, predmeta naučnih dostignuća čuvaju se u 146 javnih i 15 privatnih muzeja i galerija konzerviraju se, naučno obrađuju i putem izlaganja predstavljaju javnosti, ali ipak nijedan od ovih predmeta do danas nije bio predložen za utvrđenje kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Ovo je nedopustiv primer nemara i nebrige koji su trajali decenijama, cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koje zaslužuje, da pokažemo da država Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe.
Naši napori nisu slučajni prvi Zakon o muzejskoj delatnosti donet je na inicijativu Ministarstva kulture aprila 2021. godine posle više od pola veka, njegovim donošenjem postavljeni su temelji za sistematsku zaštitu i upravljanje muzejskim fondovima, a danas još jednom zahvaljujući inicijativi Ministarstva možemo da pređemo sa teorije na praksu.
Danas predlažemo da Narodna skupština ozvaniči i napravi prvi korak u istoriji kategorizacije kulturnih dobara i utvrdi muzejske predmete kao kulturna dobra od izuzetnog značaja.
Muzejski predmeti obuhvaćeni ovim predlozima odluka pripadaju različitim istorijskom epohama, ali ih povezuje izuzetnost umetničke izrade, simbolička snaga i značenja koje su imali u vremenu svoga nastanka, kao i trajna vrednost koju imaju za savremeno društvo. Od praistorijskih kultnih premeta koji svedoče o najranijim oblicima duhovnog i umetničkog izražavanja na prostoru današnje Srbije, preko srednjovekovnih dela koja objedinjuju književnost, umetnost i veru, do simbola moderne državnosti i umetničkih ostvarenja koja Srbiju čvrsto povezuju sa evropskih kulturnim prostorom ovi predmeti zajedno čine jedinstvenu celinu nacionalnog kulturnog nasleđa.
Uvažene dame i gospodo, prvi predmet koji se predlaže za utvrđivanje kulturnog dobra od izuzetnog značaja su krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića. One predstavljaju jedinstveni skup svečanih sačuvanih kraljevskih legalija u istoriji moderne srpske države i jedan su od najznačajnijih simbola obnovljene srpske državnosti tokom 20. veka.
Izrađene su povodom krunisanja Petra Prvog Karađoređevića za kralja Srbije 1402. godine i materijalizuju legitimitet nove dinastije i kontinuitet srpske kraljevske tradicije od srednjeg veka do savremenog doba. Njihova istorija od skrivanja tokom Prvog svetskog rata u manastiru Visoki Dečani, preko čuvanja u manastiru Žiči tokom Drugog svetskog rata, do današnjeg izlaganja i čuvanja u istorijskom muzeju, od skoro nadam se srpskom istorijskom muzeju, čini živim svedokom naših istorijskih iskustava i izazova. Zbog svog istorijskog značaja i jedinstvenosti i uloge u formiranju srpske moderne države, krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića zaslužuju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Drugi predmet, rekao bih i jedna od najvećih svetinja koju čuvaju srpski muzeji je pohvala knezu Lazaru, pokrov monahinje Jefimije sačinjen sa mošti svetog kneza Lazara. Reč je o jedinstvenom spomeniku srpske srednjovekovne kulture nastalom oko 1402. godine i izvezen je nitima srebrne pozlaćene žice sa poetskim tekstom duboke duhovne snage.
On predstavlja jedini sačuvani srednjovekovni književni tekst u srpskoj tradiciji pisan ženskom rukom i neraskidivom povezanosti sa Kosovskim zavetom, verom i moralnim izborima koji su vekovima oblikovali istorijsku svest srpskog naroda.
4/3 VS/JG
Pokrov je izvezen za mošti kneza Lazara i kao takav svedoči o duhovnoj i kulturnoj tradiciji srpskog naroda u formiranju kulta velikomučenika kneza Lazara, ali i o iskrenom patriotizmu i ličnim gubicima monahinje Jefimije. Ovaj predmet ima jedinstvenu istorijsku i umetničku vrednost koja zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Njegovo proglašenje predstavlja čin očuvanja duhovne vertikale srpske kulture.
5/1 JD/IR 10.45 – 10.55
Treći predmet su Dupljajska kolica, remek delo bronzanog doba pronađeno u selu Dupljaja na severoistoku Srbije na teritoriji opštine Bela Crkva, kao arhiološki predmet ona svedoče o najranijim slojevima obredne prakse i simboličkog mišljenja na prostoru današnje Srbije. Potiču iz praistorijskog perioda i ukazuju na kultove, rituale i verovanja koji su postojali mnogo pre nastanka pisane istorije.
Svojom tehničkom izvedbom simbolikom i estetikom, Dupljajka kolica su ne samo muzejski predmet već i nacionalno blago koje svedoči o civilizacijskom kontinuitetu i kulturnoj i povezanosti ovih prostora sa širim evropskim kulturnim krugom.
Četvrti predmet je skulptura „Danubijus“ delo sa izrazitom plastičnom i simboličkom vrednošću. Nastalo je tokom finalne faze mezolita na području Lepenskog vira, koji je najverovatnije u to vreme bio centralno mesto regiona, gde dolazi do procvata vizualnog izražavanja u kamenu sa predstavama rivolikih bića i kompleksnih geometrijskih motiva.
Ovakav način izražavanja bio je nesvakidašnji u praistoriji, kako Evrope tako i Bliskog Istoka, i do danas predstavlja jedinstvenu i neponovljivu pojavu u ranoj praistoriji Evrope, a i šire.
Skulptura iz Lepenskog vira su i dalje predmet interesovanja mnogih istraživača što je dovelo do nastanka mnoštva hipoteza o njihovom značenju zbog čega predložena skulptura „Danubijus“ zaslužuje da dobije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Dame i gospodo, Ministarstvo kulture nije samo institucija koja štiti kulturu, ona je garant ispravke nepravdi prema našoj kulturnoj baštini, ono je pokretač koji omogućava da naše kulturno nasleđe bude priznato i bude vrednovano.
Danas imate priliku da učestvujete u jednom važnom činu, koraku koji će označiti novu eru za srpsku kulturu, za muzejsku delatnost i zaštitu pokretnih kulturnih dobara.
Utvrđivanje predloženih muzejskih predmeta za kulturna dobra od izuzetnog značaja Narodna skupština potvrđuje da muzejska kultura nije sporedna delatnost, već jedan od temelja odgovorne i dugoročne državne politike.
Ovo potvrđuje i politika države Srbije prethodnih godina, države Srbije koja je nakon godina zakatančenog Narodnog muzeja, 15 godina je Narodni muzej Srbije u Beogradu nemarom, neradom, neodgovornošću i odsustvom svakog osećaja za važnost kulture bio zatvoren, a obnovljen je, renoviran i otvoren upravo u vreme ove vlasti i upravo zahvaljujući ozbiljnom zalaganju i insistiranju predsednika Republike Aleksandra Vučića.
Ista stvar je, može se reći i sudbina Muzeja savremene umetnosti koji je bio preko 10 godina zatvoren, sada pak, država Srbija vredno i posvećeno radi na renoviranju postojećih uspostavljanju izgradnje novih muzeja u okviru programa „Srbija 2027. - Skok u budućnost“ trenutno samo u sledećim gradovima upoznaću vas šta se radi kada su u pitanju našu muzeji.
U gradu Beogradu uveliko na Savskom trgu traju radovi na revitalizaciji i adaptaciji i zgrade stare Železničke stanice i njenom privođenju nameni za istorijski muzej Srbije.
Pored nje obnavlja se i rekonstruiše u izvornom obliku zgrada stare Pošte koja će biti sedište potpuno novog Arheološkog muzeja Srbije.
Nedaleko od njih u Bulevaru Vojvode Mišića biće adaptirana i uređena zgrada nekadašnje Fabrike hartije, kasnijeg Jugošpeda za potrebe novog Muzeja Nikole Tesle.
5/2 JD/IR
Da bi građani čitave Srbije i svi naši sunarodnici širom sveta znali koliko je veliki napredak koji će ovaj po svemu jedinstven muzej u svetu ostvariti, govori vam činjenica da se Muzej Nikole Tesle danas prostire na 240 kvadratnih metara, a u novom objektu imaće na raspolaganju više od 6.000 kvadratnih metara izložbenog i depo prostora.
Sprovode se radovi na revitalizaciji zgrade u Resavskoj ulici za potrebe Muzeja grada Beograda koji će prvi put posle više od 120 godina dobiti svoj dom.
Biće potpuno renoviran prvi put posle izgradnje Muzej vazduhoplovstva u Surčinu, a i prvi put renovirana, adaptirana i uveren sam, pre EXPO-a 2027. godine, otvorena Galerija fresaka. Ovo je samo kada je reč o Beogradu.
U Paraćinu završavamo u toku ove godine Muzej staklarstva. Prvi put će dobiti Muzej staklarstva ova prestonica srpskog staklarstva. Narednih nedelja završavamo, i uveren sam, otvaramo Kuću Kolubarske bitke u Mionici, pre nepune dve nedelje potpisali smo Ugovor o otpočinjanju radova na izgradnji novog objekta galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu. U Rumi u narednim nedeljama očekujemo otvaranje Kuće Mileve Marić Ajnštajn, jedne od najznamenitijih Srpkinja čiji smo 150 rođendan, stopedesetu godišnjicu rođenja obeležili na Nikoljdan prošle godine.
Do kraja ovog meseca u Bajnoj Bašti u selu Rača, nedaleko od manastira Rača, otvorićemo Muzej ćirilice. On nosi naziv „muzej“ ali je reč o ustanovi savremenog stvaralaštva koja ćirilicu neće tretirati kao muzejski eksponat, kao našu starinu, već i kao našu prošlost, našu sadašnjost i našu budućnost.
U Vranju u ovoj godini ćemo započeti i uveren sam završiti potpuno renoviranje Haremluka kao jednog od delova kompleksa Pašini konaci i u njemu pre maja 2027. godine, postaviti potpuno novu savremenu i prvi put u Vranju muzejsku postavku koja će govoriti o istoriji ovog našeg drevnog grada.
Pre proleća očekujemo i otvaranje postavke u Vizitorskom centru Feliks Romulijana u Zaječaru, Muzej košarke u Čačku ali i početak radova na Muzeju keramike u Užicu.
Očekujemo i otvaranje novog muzeja u Kuli, a daću sve od sebe da prionemo na posao izrade projektne dokumentacije zajedno sa gradom Pančevom za potpuno renoviranje Narodnog muzeja, odnosno Gradskog muzeja u Pančevu.
Donošenjem pak ovih odluka koje se nalaze pred vama mi ostajemo dosledni upravo ovoj politici ulaganja u muzeje kao jedne od ključnih ustanova kulture u Republici Srbiji i time povlačimo liniju između sebe i onih koji su svojom nebrigom obeležili period pre o kome sam govorio kada su muzeji bili zatvarani, kada se nismo bavili svojim kulturnim nasleđem i koji danas uporno uz jedan odmetnuti deo države pokušavaju da izvrnu stvari na pogrešan način i da prikažu kako se ova vlast kulturom ne bavi.
Možemo da pogledamo, i o tome ćemo izaći sa ozbiljnom analizom, svaki gradski budžet za kulturu u Srbiji i gradski i opštinski uverićete se kada budemo izašli sa tom analizom da je reč o višestruko većim budžetima u odnosu na one budžete…
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Kragujevac nema salu…)
Kragujevac nema salu ne zahvaljujući nama. Kragujevac ste vi doveli do ivice prosjačkog štapa. Kragujevac ste kao i celu Srbiju zamlaćivali i ubeđivali da će da procvetaju ruže samo kada se zapali Narodna skupština 2000. godine, pa ste to uradili, pa ste to pokušali da uradite i 2025. godine, pa su vas u tome podržavali oni koji nemaju trunčice časti.
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Obećali ste 2020. godine.)
Ja obećao 2020. godine?
(Narodni poslanik dobacuje sa mesta: Vučić.)
6/1 GD/MJ 10.55 – 11.05
Šta ste vi obećali? Pa, pogledajte MIND park pored Kragujevca. To je bila njiva, kaljuga i blato dok ste vi bili na vlasti. Dok ste vi bili na vlasti to je bilo to. Pogledajte na šta je ličio Kragujevac? Bio je dolina gladnih u to vreme.
Pogledajte danas kako izgleda izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca. Trovali ste građane Kragujevca grejanjem na čvrsto gorivo. Niste bili u stanju da izvršite konverziju jedne jedine toplane. Sram vas bilo za to!
Vi se usuđujete da pričate nešto o kulturi? Puštate neartikulisane zvuke dok govorim o pohvali Jefimijinoj i Knezu Lazu i dok govorimo o insignijama kralja Petra. Pa samo nastavite smo to da radite. Samo to nastavite da radite, jer ćete time da pokažete koji je značaj srpskog kulturnog nasleđa iza vas.
Donošenjem ovih odluka država preuzima najviši stepen odgovornosti za dalju stručnu zaštitu, naučnu obradu, dostupnost javnosti, međunarodnu prepoznatljivost univerzalnih vrednosti ovih dela koji nas povezuju sa evropskim i svetskim kulturnim nasleđem.
Njihovo očuvanje jedino i ujedno predstavlja i doprinos Srbije zajedničkoj riznici svetske kulturne baštine.
Usvajanjem ovih predloga odluka ne donosimo odluku samo u ime sadašnje generacije, donosimo je u ime onih koji su ova dela stvarali, u ime nas koji danas u njima uživamo, koji ih čuvamo, imamo ozbiljnu odgovornost za njihovo očuvanje i onih generacija koje će tek doći.
Čuvamo ono što nas je oblikovalo da bi smo budućnosti ostavili jasne orijentire i čvrste temelje. Zato vas, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da podržite predloge odluka koje je podnela Vlada Republike Srbije i da svojim glasom potvrdite opredeljenje Narodne skupštine da bude dostojan čuvar kulturnih i istorijskih vrednosti od izuzetnog značaja kako za državu Srbiju, tako i za srpski narod.
Hvala vam na pažnji.