Zahvaljujem.
Ipak, ja koleginici Batić zahvaljujem na podnetom amandmanu. Mislim da joj se potkrala jedna greška, što je tumačila ovu normu kao opšte pravilo. Opšte pravilo je definisano prvim stavom člana 79. Predloga zakona, koji kaže – drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja, ili odbija žalbu u roku od 15 dana od prijema žalbe itd.
Onda u stavu 2. sistemskim tumačenjem norme shvatate da stav 2. definiše samo situaciju kada je sud usvojio žalbu i onda propisuje rok za odlučivanje. Dakle, u stavu 1. se kaže – drugostepeni sud rešenjem usvaja, odnosno odbacuje, usvaja ili odbija žalbu. Ne očekujete valjda da ukoliko je drugostepeni sud rešenjem odbacio žalbu šalje je na odgovor. Ovde se govori o situaciji kada je, znam da to ne očekujete, zato i mislim da ste dobar amandman podneli. Hvala na tom amandmanu imali smo sluha za to i zato smo ga prihvatili. Hvala vam.

Vrlo kratko.
Dakle, opet ću ponoviti svoje stavove koje sam izneo i u načelnoj raspravi, ali i nešto što sam izneo u uvodnom delu, naravno, znatno kraće.
Naime, postoje životne situacije u kojima je zaista neophodno da postoji zakonska mogućnost odlaganja izvršenja. Ako ništa drugo, o tome nam govore nizovi, da ne kažem serije, novinskih članaka o tome da se izvršitelj pojavi da sprovede izvršenje, da imate izvršnog dužnika koji je u naročito teškom zdravstvenom stanju, koji nije imao, iz objektivnih razloga, sprečenosti, priliku da dobrovoljno izvrši svoju obavezu i ovo je na prvom mestu usmereno ka tome, ne ka izigravanju izvršenja obaveze.
Uveren sam da je i kolega Homen, kao što sam i ja, kao što je svaki od narodnih poslanika, na prvom mestu čovek. Ja imam to desničarsko shvatanje, kao i kolega Homen, da država treba da obezbedi sprovođenje pravosnažne izvršne sudske odluke. Ovo rešenje je bolje od rešenja koje smo imali do sada gde ne postoji mogućnost odlaganja. Šta onda imate? Onda imate odijum građanstva prema državi. Koliko god da svako od građana zna kao poverilac da kaže – država je dužna da mi omogući to i to, toliko je 90% građana spremno da se stavi na stranu dužnika kome nije data prilika da nešto učini u razumnom roku, a imajući u vidu njegovu objektivnu sprečenost. Mislim da se oko toga slažemo.
Da li je odlaganje opravdano ili ne? To će proceniti sud. Mislim da je mnogo bolje da mogućnost odlaganja postoji, da bude osujećena onda kada je cilj odlaganja da samo odlaže radi opstrukcije izvršnog postupka postupak izvršenja, ali da na početku i na kraju svega moramo da nađemo…

… izvinjavam se, samo da dovršim, balans između zakona i onoga što je život.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se vratio na tekst amandmana.
Prvo, zanimljivo je da je sam predlagač amandmana pre svega nekoliko godina glasao za identičan tekst koji definiše vreme izvršenja, tada je to bio odličan zakon, tada je to bio reformski zakon…
(Janko Veselinović, s mesta: Nisam.)

Ako predlagač tada nije glasao, a ono zdušno je podržavao politiku te vlade i tog predlagača i nije imao ništa protiv toga. Ali, mi uprkos tome što zadržavamo u dve trećine tekst tadašnjeg člana, to je u postojećem zakonu član 71, mi vraćamo institut odlaganja i ako se nekome izvršitelj zaista pojavio da sprovede izvršenje u nezgodnom trenutku to lice može da traži odlaganje izvršenja.
Malopre smo slušali rasprave koje su išle u smeru protiv toga. Mi smo ovde dali mogućnost da onome ko je savestan i čestit i pošten dužnik da odloži izvršenje, kada god da je zakazano njegovo sprovođenje.
Ovde pak zakon mora da razmišlja i o onom dužniku koji nije savestan, onom dužniku koji želi da izbegne ispunjenje obaveze, onom dužniku koji želi da ignoriše izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu čije se izvršenje zahteva. Mislim da sejanje neke panike u vidu toga da će izvršitelji ljudima upadati na porodična slavlja, na praznična slavlja da će gledati na svaki mogući način kako da im što se u narodu kaže -odere kožu s leđa, jesu nešto što ne ide u prilog nikom i ničemu.
Dajte nam statistiku koliko puta se to desilo primenom identičnih odredaba u toku ove dve i po godine, odnosno tri i po godine i onda možemo da pričamo o činjenicama. Hvala vam.

Ukoliko se izvršitelj ponaša bahato, to je osnov za njegovu disciplinsku odgovornost, sa jedne strane, i već smo kažnjavali izvršitelje zbog toga.
Povodom reči koje, naravno, volim i kada se čuju i kada se izreknu, samo ću reći jednu rečenicu – kamo sreće da smo se od naših penzionera naučili plaćanja obaveza koje napravimo. Ako je neko redovan platiša svega u Srbiji, onda su to srpski penzioneri. To možete videti po načinu kako izmiruju svoje obaveze, možete videti da je to kategorija stanovništva koja na prvom mestu uvek brine o državi, a tek onda brine o sebi lično. Ne znam slučajeve da je neko upao posle 22 sata penzioneru sa penzijom od 12.000 dinara da mu pleni stvari. Koleginica Batić nije to rekla, rekla je gore od toga.
Kao što moram da iskoristim priliku, jer malo pre nisam imao pravo na to, ja nisam ni jednom jedinom rečju od početka ove rasprave do ovog trenutka pomenuo reči „Ekonomski kokus“, a rečeno mi je da sam ja to rekao, niti među predlagačima amandmana igde vidim te reči ispisane. Ja vidim prvi put u našoj parlamentarnoj praksi da su podnosioci amandmana pripadnici različitih poslaničkih grupa, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, što je veliki napredak za srpski parlamentarizam, što je za svaku pohvalu. Ako se izvršitelj ponaša bahato, zbog toga će biti disciplinski gonjen, odgovaraće, pa će doći čak i u situaciju da bude razrešen. Zahvaljujem.

Ja bih da prihvatim amandman i podižem ovaj procenat koji gospodin Pavićević donosi nama a i pohvaljujemo njegov rad. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prava briga je o građanima kada nivo nezaposlenosti sa 25% spustite na 18%, i kada ćete ga, politikom Vlade u narednim godinama smanjiti na nivo ispod 15%. Prava briga o građanima jeste kada se kriminalnom privatizacijom ne uništava srpska privreda, već se podiže privreda na noge i gradi.
A, licemerno je, kada kritikuje neko odredbu zakona koja je preuzeta iz zakona koji je donela parlamentarna većina kojoj je pripadao, ili koju je podržavao onaj koji to danas kritikuje.
Reč je o odredbi koja je prepisana iz važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sada je to član 148. Iako se već napada neko rešenje onda je, osim ako nekome nije cilj širenje panike, onda je korektno citirati ceo član pa reći da kada su u pitanju minimalne zarade da se tu ograničenje ne sprovodi na 2/3 nego na jednoj polovini, a to je rešenje koje je preuzeto iz Zakona iz 2004. godine o izvršnom postupku, a to je rešenje koje je preuzeto pre toga iz Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, a to rešenje je zadržano iz nekadašnjeg Zakona iz 1978. godine.
To se zove pravna izvesnost, to se zove pravna predvidivost i to se, u ostalom zove nešto što je sled pravne tradicije u našem izvršnom postupku koja je stara nekoliko decenija.
Nismo mi vlast koja sve gleda od trenutka dolaska na funkcije, posmatramo iz mnogo šireg ugla, a posmatrati iz mnogo šireg ugla, znači imati uspešnu vlast, kao što ova jeste.
Zahvaljujem.

Vrlo kratko, dakle ja uvažavam rad i uvažene prethodnice kao narodnog poslanika i principijelnost naravno u ovom slučaju. Ja bih ovde skrenuo pažnju samo na jednu stvar. Malo pre se postavilo pitanje oko dve trećine. Kako to da nikome ne padne na pamet koliko imamo potraživanja samohranih majki, razvedenih za neplaćene alimentacije koju neodgovorni očevi ne plaćaju? Da li je u tom slučaju opravdano sprovesti izvršenje na dve trećine zarade ili nije? Po meni svakako jeste.
Ovde je reč zaista o zadržanoj jednoj formulaciji koja je već do sada postojala. Možemo da prosuđujemo na ovaj ili na onaj način, uvek i na kraju koliko god da to bilo teško, najjeftinije je vratiti dug, a najteža stvar za nekoga jeste zadužiti se.
Ovaj zakon kao i mnogi drugi treba da ima za cilj da ljudi dobro promisle pre nego što se zaduže, da dobro promisle pre nego što preuzmu na sebe neku obavezu, naročito ako su u situaciji da znajući u tom trenutku kada se zadužuju, da znaju da neće moći da je vrate.
Dakle, svaki zakon ima za cilj upravo to da uvede pravnu predvidivost, red i disciplinu u živote građana, tako i ova odredba, braniti ovakvu odredbu nije jednostavno, ali je zato zakon zakon koji je jednak prema svakom.
Dakle, uvek ćete naći vrstu potraživanja za koju ćemo moći da tvrdimo – e vidite, ovde je možda i nehumano postupiti na ovakav način, ali na tu jednu naći ćemo dve, tri ili pet onih da je ovo i te kako opravdano.
Po meni je ovo rešenje dobro, izdvaja kategoriju lica sa najnižim zaradama. On ovde i poštuje pristup ovog amandmana kada su u pitanju oni sa višim primanjima od toga, u pitanju su dve trećine. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se zaista potrudio da ispratim izlaganje uvaženog prethodnika i onda sam shvatio da on uopšte nije govorio o amandmanu koji je i sam podneo.
Dakle, amandman na član 5, koji glasi da se član 5. briše, predviđa brisanje starosne granice za odlazak u penziju javnog beležnika.
Znate, to je jedna mnogo važna odredba za prava građanina. To je nešto izuzetno važno, bez toga građanin ne može ništa da završi. Dakle, zaista sam se trudio i prateći ipak da govori jedan profesor pravnih nauka, na jednom državnom univerzitetu, da ću da čujem neki argument zašto ovo nije dobro, a da pri tom nije bilo amandmana na Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji predviđa da izvršitelj odlazi u penziju sa 67 godina starosti. Znači, tu nije ništa sporno, a reč je o jednoj drugoj pravosudnoj profesiji, a ovde je sporno.
Ja nikada ni u jednoj prilici nisam rekao da bilo koji zakon, pa ni u raspravi o načelu, da Zakon o javnom beležništvu ima rupu, kraj citata, kao što sam neistinito i netačno citiran, ja sam rekao da je taj zakon donet loš i da je taj zakon podržavala poslanička većina koju je itekako podržavao uvaženi prethodnik. Tada mu to nije smetalo, sada mu to smeta.
Da li će biti donošen novi zakon? U jednom trenutku svakako hoće, kada se za to steknu uslovi. Mislim da su ove izmene zakona sa kojima je Vlada izašla pred narodne poslanike zaista neophodne radi postizanja više pravilnosti u radu, naročito, imajući u vidu, i završavam tom rečenicom, da se ovim predlogom zakona jača nadzor nad javnim beležnicima i štite građani u pravnim poslovima koje preduzimaju pred javnim beležnicima. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi presedavajući, lepo je kada se nešto argumentuje, ali ako se argumentuje, onda neka se argumentuje u potpunosti.
Ovo kada se čita, kako izgleda jedna odredba, naravno, tako izgledaju predlozi zakona o izmenama i dopunama postojećeg zakona. Svi narodni poslanici, a naročito oni sa velikim iskustvom vrlo dobro znaju da tako izgledaju tekstovi propisa i da upravo zbog toga postoji jedan deo koji dobijaju u materijalu, koji je istaknut na sajtu Narodne skupštine, a koji se zove – pregled odredaba zakona o izmenama, odnosno pregled odredaba zakona koji se menja i dopunjuje i gde je lepo pokazano, uklopljeno u postojeće članove šta određene izmene ili dopune donose.
To je ono što svako može da vidi, ako prati raspravu. Koga zanimaju prečišćeni tekstovi, imate niz besplatnih baza podataka na internetu gde ukucate naziv zakona i dobijate prečišćen tekst. Ne treba unositi nikakvu zabunu.
Kada je reč o ovom konkretnom članu, mislim da je dobro uvesti javnobeležničkog saradnika, što mi, počev od ovog člana, činimo, jer postoje mnoge mlade kolege, diplomirani pravnici, koji steknu pripravničko iskustvo u beležničkoj, advokatskoj kancelariji, u izvršiteljskoj kancelariji, u ovom konkretnom slučaju, u javnobeležničkoj kancelariji, ne mogu više da budu posle tri godine pripravnici, onda je red da postanu saradnici, jer im nije cilj da postanu javni beležnici.
Mislim da je dobra odredba, naročito za desetine i desetine mladih pravnika koji rade kao pripravnici u javnobeležničkim kancelarijama i koji zaslužuju da ne budu večito pripravnici, već da postanu saradnici.

Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici,uvaženi predsedavajući, moram da reagujem. Ne razumem smisao osim pukog politikanstva.
Prvo, u izradi ovih izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, odnosno povodom izgrade ovih izmena i dopuna i te kako je konsultovana srpska advokatura čiji su predstavnici davali mišljenja na ove propise. Imali su primedbu po mislim pet članova. Sve primedbe koje su imali su usvojene i to moram da pohvalim. Naročito je tu bila promptna i vrlo posvećena Advokatska komora Vojvodine čiji je predsednik gospodin Sikimić odmah uputio primedbe. Mi smo te primedbe uvažili, izašli Vladu, Vlada utvrdila predlog i evo ga pred nama predlog.
Ako postoje slučajevi gde neki od javnih beležnika ne poštuju zakon, postoje disciplinski organi, a od ovoga usvajanja ovog Predloga zakona i ministarstvo u mnogo većem obimu, gde se mogu oni koji imaju primedbe pritužiti.
Dakle, nekome jeste u maniru da pokušava da sve zacrni, da stvara paniku, da stvara probleme, da ukazuje da će nebo da se sruši, ako se nešto dogodi. Neće. Po meni je bolje ovo rešenje koje je dato u Predlogu zakona, nego ovo postojeće rešenje, zato što smo država u kojoj još uvek nisu popunjena javnobeležnička mesta ne sva, nego nemamo još uvek javne beležnike na područjima svih sudova.
Mislim da je ovo rešenje nešto što na prvom mestu nikako ne ugrožava transparentnost, omogućuje raspisivanje većeg broja konkursa, što je takođe dobro i sa druge strane, štedi vreme, a nikako na uštrb kandidata.
Ne znam u čemu će se promeniti položaj nekoga ko danas ima pravo, ako je danas raspisan konkurs, završavam u ovoj rečenici, ima uslove da bude imenovan na mesto javnog beležnika, u čemu će se to njegov položaj promeniti u narednih 30 dana, u odnosu na prvih 15 dana? Ne vidim nikakav razlog. Ako postoji neki čvrsti argumentovan razlog, molim da ga čujem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Ja i te kako vodim računa šta pričam, kada koju instituciju pominjem i u kom kontekstu je pominjem. Svetska unija notara i Savet notara EU su pomenuti u kontekstu da su kroz svoje predsednike bili prisutni na međunarodnom skupu koji je organizovala Javnobeležnička komora zajedno sa Ministarstvom pravde, gde je rečeno da su predsednici te dve organizacije podržali jačanje uloge ministarstva u nadzoru nad radom javnim beležnika. Dakle, nadzor nad radom da se ne bi dešavalo da beležnici nemaju efektivnu, delotvornu, dobru kontrolu, kako je to u svim drugim zemljama okruženja, a kako nije propisano zakonom koji je usvojen u vreme neke druge parlamentarne većine, koju je uvaženi prethodnik podržavam, u kojoj je vlasti tada i sudelovalo. Dakle, gde uloga Ministarstva, kada je u pitanju nadzor nad radom beležnika, gotovo da u potpunosti nije postojala. Ja ne znam kome je to odgovaralo. Odsustvo kontrole može da odgovara samo nekome ko ne želi da se njegov rad kontroliše.
Pošto mi želimo da budemo zaista Ministarstvo koje odgovara za oblasti iz delokruga svoje nadležnosti, onda ne želimo da to bude samo na papiru, već da bude i efektivno i da se ponašamo identično prema svakome. Ko smatra da beležnik kome se obratio krši zakon i ne radi dobro, moći će od usvajanja ovog zakona da se obrati i Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori i sudu, da ukaže na eventualne propuste u radu, a onaj za koga se dokaže da nije radio u skladu sa zakonom snosi će za to posledice. To je sistem za koji se zalažemo. To je vladavina prava u Srbiji koju ćemo jačati i postupaćemo svaki put ubuduće na takav način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom se predlaže brisanje člana 9, a član 9. predlaže da se doda član 30a. koji reguliše pitanje imenika javnih beležnika, ko ga vodi i koji podaci se u njega upisuju, ko vodi evidenciju o javnim beležnicima, kao i dužnost prijave promene podataka. Uvođenje ovog člana usklađuje Zakon o javnom beležništvu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Pokušavajući da prozrem šta je to intencija predlagača, osim da se ovakvim amandmanom osporava usklađivanje Zakona o javnom beležništvu, koga je donela jedna druga skupštinska većina, sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da bi imenik javnih beležnika zaista bio u drugoj zakonom propisanoj formi, da ne možete koristiti jedinstveni matični broj građanina nekog lica ukoliko to nije izričito zakonom propisano, ja zaista ne vidim smisao niti svrhu ovog amandmana, jer želim da polazim od načela da je svaki predlagač amandmana dobronameran. Imati dobru nameru ovde znači činiti nešto što je u korist građana, a javni beležnici su građani koji imaju ništa manja niti veća prava od drugih građana, kada pričamo o njihovim osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Pa, tako imaju pravo i da njihovi podaci o ličnosti budu zaštićeni, a kada se upotrebljavaju da se to čini u skladu sa zakonom. To je ono što predviđamo ovim članom i zato smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.  
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da kažem da amandman koji još nije pročitan ali ga je uvažena prethodnica pomenula, koji je prihvaćen, a tretira istu zakonsku odredbu, je upravo plod dogovora Ministarstva pravde sa Advokatskom komorom Vojvodine koja je ukazala odmah na ovu manjkavost teksta Predloga zakona i to je razlog zašto pretpostavljam da je i koleginica Pantić Pilja, koje je i članica te komore, ovako reagovala, a mi, hvala bogu, prihvatili amandman.