Kako nekada žar skupštinske rasprave zna da stvori privid da je zaista došlo do nečeg strašnog mada jedna rečenica uvaženog prethodnika je zaista lajt motiv čitave diskusije gde se kaže, citiram – ja nisam uspeo da pronađem šta ste vi hteli da sakrijete, ali to ne znači da niste hteli nešto da sakrijete.
Zaista sam fasciniran ovim. Znate, postoji jedna stvar koja se u psihologiji naziva autoprojekcija, to je kada postupke drugih merite na osnovu onoga kako biste vi postupali u identičnoj situaciji. Pa, kada kažete šta je to Vladu opredelilo ako nije politička podobnost, otprilike bi moralo da znači, da Vladu može da opredeli samo politička podobnost i ništa drugo.
Ako imate, recimo za jedno više javno tužilaštvo četiri kandidata i među ta četiri kandidata imate tri kandidata koji su u različitim vremenskim periodima u vreme različitih vlada obavljali funkciju javnog tužioca i imate jednog kandidata koji nije, a ne možete da kažete da su prethodna tri kandidata bila fantastična u svojim rezultatima rada, onda je po meni sasvim racionalno da se Vlada opredeli za onoga ko nije bio tužilac, jer ono što se u svakom izveštaju Evropske komisije Srbiji spočitava jeste da mora mnogo više napora da uloži u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i protiv opšteg kriminaliteta.
Takođe, je izrečena jedna opet fantastična rečenica koja glasi – sve je po zakonu, ali zakon ne kaže koji je to kriterijum. Dakle, zakon je ostavio diskreciono pravo Vladi da izađe sa predlogom. Meni je drago što ne može ni jednom kandidatu da se spočita gotovo ništa. Znate, ono što je negde normalno u političkom životu Srbije.
Pre dva dana nazvao me je jedan kolega, stranački aktivista i pomenuo kako je na listi predloženih kandidata jedna osoba, čiji je rođeni brat funkcioner Demokratske stranke.
Ja sam ga pitao, rekao – u redu, da li možeš da mi kažeš da je ta osoba neprofesionalna, da li možeš da mi kažeš da je nestručna, da li možeš da mi kažeš da ne radi dobro svoj posao?
Kaže – ne, ali njen brat je funkcioner Demokratske stranke, ja kažem – da, ali mi ne biramo njenog brata, nego biramo tu osobu.
Opet, još jednom da kažem, dakle, zakon vrlo jasno kaže Vlada može da predloži jednog ili više kandidata, zakon ne kaže po kom kriterijumu Vlada predlaže jednog ili više kandidata, osim što se drži kriterijuma Državnog veća tužilaca.
Državno veće tužilaca je Vladi dostavilo listu kandidata na kojoj ne piše ni jedan jedini bod i, Državno veće tužilaca je u obrazloženju te liste reklo da svi kandidati podjednako ispunjavaju uslove za obavljanje javno-tužilačke funkcije. Državno veće je dakle imalo zakonsku obavezu da izvrši, da se izrazim na takav način, trijažu, profesionalnu selekciju kandidata. I to je i učinilo.
Zašto ovaj kriterijum, nije ovo kriterijum, nego zašto je Vlada, evo korigovaću možda i malo pitanje, zašto je Vlada odlučila kada su u pitanju kandidati za više i osnovne tužioce, predloži po jednog, a kandidati za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, predloži listu.
Zato što tim javnim tužilaštvima Vlada pridaje poseban značaj i zato što tu Vlada želi da kaže Narodnoj skupštini – izvolite, naš predlog je neko sa ove liste, a vi kao isključivi donosilac odluke, ko će biti novi tužilac za organizovani kriminal ili tužilac za ratne zločine, donosite tu odluku.
Mislim da je kolega Babić govorio o tome, otprilike kada date jednog kandidata, što ste dali jednog kandidata, a kada date više kandidata, a što ste dali više kandidata, otprilike da nam neko poručuje, šta god da ste uradili, treba da se kajete.
Ne treba da se kajemo, mi treba da se ponosimo na način kako vodimo ovu zemlju, mi treba da se ponosimo što prvi put nemamo politički motivisan izbor javnih tužilaca i što smo stvari pomerili u pozitivnom smeru u odnosu na prethodne izbore javnih tužilaca.
Zahvaljujem.

Suštinski razlog vaš za amandiranje ovog člana je sasvim u redu, a ja ću vas samo podsetiti da pogledate član 527. stav 1. tačka 2) ovog zakona, koji definiše teže disciplinske povrede od strane javnog izvršitelja. Tom tačkom ovog člana predviđeno je da je teža disciplinska povreda kašnjenje sa donošenjem rešenja i zaključaka u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ili neblagovremeno preduzimanje radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje. Dakle, ova vrsta odgovornosti izvršitelja za nepostupanje po rokovima propisanim zakonom je već predviđena, samo drugim članom zakona. Zahvaljujem.

Prihvata se amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo sa velikim zadovoljstvom i uvažavajući, kao što reče profesor Atlagić, akademsku čestitost, prof dr. Vladimira Pavićevića, ja prihvatam ovaj amandman. Ali, ne iz razloga koji je stavljen u obrazloženju. Naime ovde se potkrala jedna greška, a ko radi taj i greši, zakon od 551. člana i ako možete kolega Pavićeviću, i da pogledate stav 1. člana 35. ima jednu tehničku grešku, jer po izvornom tekstu Predloga koji ste dobili, taj stav glasi:“Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže se“.

Dakle, da je verovatno da je ovde došlo do propusta, u domaćem ili stranom novcu depozit javnog izvršitelja.

Što se tiče vašeg samo amandmana, prvo, meni imponuje kada raspravljamo o ovakvim manjkavostima zakona, koji su tehničke prirode, što znači da je suštinski predlog Zakona dobar, o čemu su govorile i kolege poslanici, u toku načelne rasprave.

Ja sam možda mišljenja da je trebalo da stoji, „kada je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže, u domaćem ili stranom novcu, u depozit javnog izvršitelja“, jer je apozicija jemstvu, način njegovog plaćanja, a depozit jeste mesto gde se ono vrši.

Ali, u svakom slučaju, vaš amandman je bolji od izvornog teksta predloga i hvala vam što doprinosite kvalitetu Predloga zakona, i uveren sam da ćemo, evo sada sa 6 prihvaćenih amandmana, imati i vaš dragoceni glas za ovaj predlog zakona, prilikom dana za glasanje.

Hvala.

Drago mi je što imamo isto mišljenje kada je u pitanju problem dostave sudske pošte. Tu imamo problem kada su u pitanju različite vrste postupaka i taj problem potiče na prvom mestu iz neujednačenosti procesnog zakonodavstva. Dakle, imamo jedan način dostave u krivičnom i jedan u parničnom, odnosno ne jedan, više u parničnom, u izvršnom.

Jednostavno, vreme nas je negde pregazilo. Godinama, naročito pre 2012. godine došlo je do velike promene u procesnom zakonodavstvu u Srbiji, a te promene nisu bile praćene novim regulisanjem pitanja dostave pošte zajedno sa JP „PTT saobraćaja Srbije“.

Ovde se razlikuje vaš i naš predlog u tome što vi ostavljate duže vreme. Moje mišljenje je, a naročito imajući u vidu da je izvršni postupak nešto, o čemu smo konstatovali u raspravi u načelu, što nosi mnogo viši stepen izvesnosti nego bilo koji drugi sudski postupak, da je ovaj način dobar. Ono za šta se trudim da nađemo rešenje za ubuduće, a tu vas podsećam na onu vašu umesnu opasku, da tražimo rešenja prikladna 21. veku, to je da uz oglasnu tablu suda omogućimo i način da svaki građanin ukucavanjem svog jedinstvenog matičnog broja na određeni portal može da dobije informaciju da li je na nekoj oglasnoj tabli nekog suda u Srbiji istaknuta neka vrsta poziva tom građaninu i koji poziv je u pitanju.

U ovom trenutku imamo situaciju u kojoj server koji funkcioniše, odnosno serveri koji funkcionišu u našem sistemu sudstva nisu dovoljno jaki da to podrže, ali to nije razlog da na tome ne radimo u toku naredne godine i da zaista dođemo i do tog rešenja. Mislim da je to onda nešto što je sasvim dobro i primereno. Svaki drugi način isticanja na internetu pravio bi nam problem sa zaštitom podataka o ličnosti. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da ponavljam ono što sam govorio u raspravi u načelu, ali čisto razjašnjenja radi, mi imamo problem sa izvršenjima i postupajući po ovom zakonu u kome žalba ne postoji. To vrlo dobro znate. Ovaj zakon i rad na njemu baziran je bio na jednoj vrlo dobroj proceni sistema izvršenja potraživanja, koju su radile kolege u okviru Projekta „Vladavina prava i izvršenje potraživanja“, a pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Ovo ovde što držim je samo jedan sažetak te obimne procene, koja je pet puta obimnija od ovoga što je ovde pred nama.
Ja ću samo zarad ovoga što je kolega Homen govorio da citiram odeljak šesti u okviru dela koji govori o realizaciji izvršenja, dakle opštim aspektima. Odeljak šesti se zove – pravni lekovi, žalba i prigovor. Plavom bojom ovde, kao što možete da vidite, označene su preporuke koje su kolege iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju iznele. Prva preporuka glasi – ponovno uvođenje žalbe. Ponovno uvođenje žalbe razložno je obrazloženo na tri stranice, a ja ću pročitati samo početak koji kaže – nužno je razmotriti ponovno uvođenje žalbe kao devolutivnog pravnog leka, o kojem odlučuje viši sud. Tu su razlozi: usaglašavanje sudske prakse na širem području, delotvornija zaštita izvršnih dužnika u slučaju kada izvršna isprava nije nastala u sudskom postupku, a izvršna isprava nije samo pravosnažna sudska presuda, eliminisanje trenutne situacije da sudije istog stepena unakrsno odlučuju o prigovorima na njihove odluke i eliminisanje mogućnosti da sudije koje se ne bave izvršnim stvarima ili imaju malo sudijskog iskustva odlučuju o žalbama.

Samo u jednoj rečenici, dozvolite. Podsetio bih kolegu Homena na još jednu stvar. Kada je kolega Homen bio državni sekretar i kada je tadašnje Ministarstvo pravde predložila sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u njemu se nalazila i žalba, a Vlada je skinula. Samo ću vas podsetiti na to. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ipak, ja koleginici Batić zahvaljujem na podnetom amandmanu. Mislim da joj se potkrala jedna greška, što je tumačila ovu normu kao opšte pravilo. Opšte pravilo je definisano prvim stavom člana 79. Predloga zakona, koji kaže – drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja, ili odbija žalbu u roku od 15 dana od prijema žalbe itd.
Onda u stavu 2. sistemskim tumačenjem norme shvatate da stav 2. definiše samo situaciju kada je sud usvojio žalbu i onda propisuje rok za odlučivanje. Dakle, u stavu 1. se kaže – drugostepeni sud rešenjem usvaja, odnosno odbacuje, usvaja ili odbija žalbu. Ne očekujete valjda da ukoliko je drugostepeni sud rešenjem odbacio žalbu šalje je na odgovor. Ovde se govori o situaciji kada je, znam da to ne očekujete, zato i mislim da ste dobar amandman podneli. Hvala na tom amandmanu imali smo sluha za to i zato smo ga prihvatili. Hvala vam.

Vrlo kratko.
Dakle, opet ću ponoviti svoje stavove koje sam izneo i u načelnoj raspravi, ali i nešto što sam izneo u uvodnom delu, naravno, znatno kraće.
Naime, postoje životne situacije u kojima je zaista neophodno da postoji zakonska mogućnost odlaganja izvršenja. Ako ništa drugo, o tome nam govore nizovi, da ne kažem serije, novinskih članaka o tome da se izvršitelj pojavi da sprovede izvršenje, da imate izvršnog dužnika koji je u naročito teškom zdravstvenom stanju, koji nije imao, iz objektivnih razloga, sprečenosti, priliku da dobrovoljno izvrši svoju obavezu i ovo je na prvom mestu usmereno ka tome, ne ka izigravanju izvršenja obaveze.
Uveren sam da je i kolega Homen, kao što sam i ja, kao što je svaki od narodnih poslanika, na prvom mestu čovek. Ja imam to desničarsko shvatanje, kao i kolega Homen, da država treba da obezbedi sprovođenje pravosnažne izvršne sudske odluke. Ovo rešenje je bolje od rešenja koje smo imali do sada gde ne postoji mogućnost odlaganja. Šta onda imate? Onda imate odijum građanstva prema državi. Koliko god da svako od građana zna kao poverilac da kaže – država je dužna da mi omogući to i to, toliko je 90% građana spremno da se stavi na stranu dužnika kome nije data prilika da nešto učini u razumnom roku, a imajući u vidu njegovu objektivnu sprečenost. Mislim da se oko toga slažemo.
Da li je odlaganje opravdano ili ne? To će proceniti sud. Mislim da je mnogo bolje da mogućnost odlaganja postoji, da bude osujećena onda kada je cilj odlaganja da samo odlaže radi opstrukcije izvršnog postupka postupak izvršenja, ali da na početku i na kraju svega moramo da nađemo…

… izvinjavam se, samo da dovršim, balans između zakona i onoga što je život.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se vratio na tekst amandmana.
Prvo, zanimljivo je da je sam predlagač amandmana pre svega nekoliko godina glasao za identičan tekst koji definiše vreme izvršenja, tada je to bio odličan zakon, tada je to bio reformski zakon…
(Janko Veselinović, s mesta: Nisam.)

Ako predlagač tada nije glasao, a ono zdušno je podržavao politiku te vlade i tog predlagača i nije imao ništa protiv toga. Ali, mi uprkos tome što zadržavamo u dve trećine tekst tadašnjeg člana, to je u postojećem zakonu član 71, mi vraćamo institut odlaganja i ako se nekome izvršitelj zaista pojavio da sprovede izvršenje u nezgodnom trenutku to lice može da traži odlaganje izvršenja.
Malopre smo slušali rasprave koje su išle u smeru protiv toga. Mi smo ovde dali mogućnost da onome ko je savestan i čestit i pošten dužnik da odloži izvršenje, kada god da je zakazano njegovo sprovođenje.
Ovde pak zakon mora da razmišlja i o onom dužniku koji nije savestan, onom dužniku koji želi da izbegne ispunjenje obaveze, onom dužniku koji želi da ignoriše izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu čije se izvršenje zahteva. Mislim da sejanje neke panike u vidu toga da će izvršitelji ljudima upadati na porodična slavlja, na praznična slavlja da će gledati na svaki mogući način kako da im što se u narodu kaže -odere kožu s leđa, jesu nešto što ne ide u prilog nikom i ničemu.
Dajte nam statistiku koliko puta se to desilo primenom identičnih odredaba u toku ove dve i po godine, odnosno tri i po godine i onda možemo da pričamo o činjenicama. Hvala vam.

Ukoliko se izvršitelj ponaša bahato, to je osnov za njegovu disciplinsku odgovornost, sa jedne strane, i već smo kažnjavali izvršitelje zbog toga.
Povodom reči koje, naravno, volim i kada se čuju i kada se izreknu, samo ću reći jednu rečenicu – kamo sreće da smo se od naših penzionera naučili plaćanja obaveza koje napravimo. Ako je neko redovan platiša svega u Srbiji, onda su to srpski penzioneri. To možete videti po načinu kako izmiruju svoje obaveze, možete videti da je to kategorija stanovništva koja na prvom mestu uvek brine o državi, a tek onda brine o sebi lično. Ne znam slučajeve da je neko upao posle 22 sata penzioneru sa penzijom od 12.000 dinara da mu pleni stvari. Koleginica Batić nije to rekla, rekla je gore od toga.
Kao što moram da iskoristim priliku, jer malo pre nisam imao pravo na to, ja nisam ni jednom jedinom rečju od početka ove rasprave do ovog trenutka pomenuo reči „Ekonomski kokus“, a rečeno mi je da sam ja to rekao, niti među predlagačima amandmana igde vidim te reči ispisane. Ja vidim prvi put u našoj parlamentarnoj praksi da su podnosioci amandmana pripadnici različitih poslaničkih grupa, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, što je veliki napredak za srpski parlamentarizam, što je za svaku pohvalu. Ako se izvršitelj ponaša bahato, zbog toga će biti disciplinski gonjen, odgovaraće, pa će doći čak i u situaciju da bude razrešen. Zahvaljujem.

Ja bih da prihvatim amandman i podižem ovaj procenat koji gospodin Pavićević donosi nama a i pohvaljujemo njegov rad. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prava briga je o građanima kada nivo nezaposlenosti sa 25% spustite na 18%, i kada ćete ga, politikom Vlade u narednim godinama smanjiti na nivo ispod 15%. Prava briga o građanima jeste kada se kriminalnom privatizacijom ne uništava srpska privreda, već se podiže privreda na noge i gradi.
A, licemerno je, kada kritikuje neko odredbu zakona koja je preuzeta iz zakona koji je donela parlamentarna većina kojoj je pripadao, ili koju je podržavao onaj koji to danas kritikuje.
Reč je o odredbi koja je prepisana iz važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, sada je to član 148. Iako se već napada neko rešenje onda je, osim ako nekome nije cilj širenje panike, onda je korektno citirati ceo član pa reći da kada su u pitanju minimalne zarade da se tu ograničenje ne sprovodi na 2/3 nego na jednoj polovini, a to je rešenje koje je preuzeto iz Zakona iz 2004. godine o izvršnom postupku, a to je rešenje koje je preuzeto pre toga iz Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, a to rešenje je zadržano iz nekadašnjeg Zakona iz 1978. godine.
To se zove pravna izvesnost, to se zove pravna predvidivost i to se, u ostalom zove nešto što je sled pravne tradicije u našem izvršnom postupku koja je stara nekoliko decenija.
Nismo mi vlast koja sve gleda od trenutka dolaska na funkcije, posmatramo iz mnogo šireg ugla, a posmatrati iz mnogo šireg ugla, znači imati uspešnu vlast, kao što ova jeste.
Zahvaljujem.