Upravo da se osvrnem na ovo što ste poslednje rekli, do kraja godine je planirana poseta ne samo moja, već i državnog sekretara iz Ministarstva pravde i državne uprave, Osnovnom i Višem sudu u Kraljevu. Znamo da se radi u izuzetno teškim uslovima i daćemo svoj maksimum da se u skladu sa našim mogućnostima dovede sud u stanje koje je prihvatljivo za rad, ali naravno ne po sistemu da se samo zakrpi nešto, već da se uđe u neke dugoročne investicije koje će dovesti zgradu u jedan pristojan i dostojanstven način.

Hvala na ovako iscrpnom izlaganju, ali posle svega postavlja se samo jedno pitanje – ko izabra sve te sudije Apelacionog suda, koje su oslobodile i donele takvu presudu? Ko izabra te sudije Ustavnog suda na koje se sada žalite? Da li ih je možda postavila sadašnja Vlada? Znate, kada hoćete nešto da reformišete, morate da budete bolji od onoga koga želite da reformišete.

Kada je reč o članu 138. i brisanju stava 3, bilo bi dobro da se osvrnete na ono što je u uvodnom izlaganju i pomenuto, a to je – kako je moguće da je za ugrožavanje sigurnosti lica pobrojanih u stavu 3. predviđena oštrija kazna nego za pokušaj ubistva? Da li tu ima neke logike?
Druga stvar, zaista poštujući ljude koji dobro rade svoj posao u javnom interesu, po kom osnovu ćete izdvojiti samo jednu struku, a nećete, recimo, lekare i nećete, recimo, montere Elektroprivrede Srbije koji idu nekome da iseku struju zato što godinama ne plaća taj račun? Nećete, recimo, taksiste, gde smo takođe imali takve slučajeve ubistva. Svaka struka će sa punim pravom tražiti da nađe svoje mesto tu.
Kada govorimo o primeni zakona, to je već nešto za šta su odgovorni sudovi. Zaista je istina, postoji tendencija jedne blage kaznene politike. Da li ćemo je mi pojačati time što ćemo propisivati drakonske kazne koje niko neće primenjivati? Dame i gospodo narodni poslanici, nezavisnost pravosuđa se na prvom mestu ogleda u nezavisnosti sudije u njegovom slobodnom sudijskom uverenju kada donosi presudu, a tu je vezan isključivo zakonom.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam obavezu kao ministar nadležan za resor pravosuđa da kažem da je, nažalost, period vređanja sudija, tužilaca i nosilaca pravosudnih funkcija i pravosuđa u Srbiji uopšte mnogo duži od rasprave na ovoj sednici, da seže nekoliko godina u prošlost i da je započet nečim što se može slobodno nazvati eksperiment in vivo na istim tim ljudima pre više od tri godine. Mogu da kažem, sa jedne strane, krivicom svih nas u trenutku donošenja Ustava, kada smo, postupajući kao država koja maltene nema nikakvu pravnu tradiciju, posegnuli za osnivanjem nečega što je danas ustavna kategorija, o čemu se govorilo mnogo, kao što su institucija Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jer volimo da se pozivamo na zemlje razvijene demokratije. Ni u jednoj od tih zemalja paralelnih tela nema. To tamo izgleda mnogo drugačije. Ali, to je odredba našeg Ustava i naša je dužnost da ono što smo kao građani naše države doneli i poštujemo i da se toga držimo.
Vređanje nosilaca pravosudnih funkcija počelo je onog trenutka kada su ljudi birani na netransparentan način, neki birani, neki nisu izabrani. Kao što mogu građani sa pravom danas da kažu – koga vraćate, tako su govorili i govore – koga ste izabrali, upravo iz razloga što nije postojao jasan kriterijum i što nije bio transparentan izbor nosilaca najviših pravosudnih funkcija. Onda smo došli u ovakvu svojevrsnu situaciju, u kojoj moramo, prinuđeni smo i moramo da postupamo na jedan način. Zašto? Zato što su za ovo stanje možda najmanje krive same sudije i sami tužioci, ljudi koje smo spremni da prozivamo često i u medijima i u Skupštini i na drugim mestima, a koji su dužni da postupaju po zakonima koji se ovde usvoje. Žalosno je što je naš sistem u takvom stanju, da kada ne postupaju po zakonima, a to u Srbiji traje duže od jedne decenije, duže od dve decenije, čak ni oni sami ne dobiju zasluženu disciplinsku ili neku drugu sankciju. To je ono na čemu ćemo svi morati da radimo.
Govoreno je danas o tome šta bi trebalo da bude eventualno prvi potez Ministarstva pravde u predlaganju novih pravosudnih zakona, pa je predlagano i to da prvo dođu na dnevni red izmene Zakona o Visokom savetu sudstva i o Državnom veću tužilaca. Poštujem svačiji izbor, da kažemo sredstva političke borbe, viđenja reformisanja nekog sistema, ali sam dužan da budem do kraja objektivan i korektan da kažem da je to bilo apsolutno nemoguće uraditi. Ovo ministarstvo su zatekle određene odluke Ustavnog suda Republike Srbije, da se ušlo u procedure izmena Zakona o Visokom savetu sudstva i o Državnom veću tužilaca. Po odlukama Ustavnog suda, neizabrane na netransparentan način sudije i tužioce ne bi imao ko da vrati na dužnost i ušli bismo u svojevrsnu blokadu sistema i institucija i to ne bi odgovaralo nikome ko ozbiljno želi da pristupa rešavanju sistemskih i prvorazrednih državnih problema.
Takođe je potrebno reći da povratak neizabranih sudija, tužilaca je završen, ali sudija nije dovršen, jer je Visoki savet sudstva, postupajući po poslednjim odlukama Ustavnog suda, vratio poslednjih 57 neizabranih sudija, ali još uvek nije protekao rok od onih 30 dana, koliko je potrebno da se jave na svoju funkciju, a nakon toga nisu polagali zakletvu.
Izneto je dosta pohvala i dosta kritika na predložene izmene i dopune ovog seta zakona. Osvrnuću se na neke za koje smatram da je na njihov račun izneto najviše kritika, ali pre toga moram da kažem da su izrečene neke stvari koje ne stoje i nisu tačne.
Prvo, izrečeno je da ova Vlada, čiji sam član, vodi ad hok borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, što nikako ne stoji, jer ko je malo bolje pratio medije, ko je pratio izveštaj o napretku Evropske komisije mogao je da se uveri u činjenicu da je u okviru Ministarstva pravde i državne uprave Republike Srbije, a u saradnji sa drugim ministarstvima i državnim organima izrada strategije za borbu protiv korupcije za period u narednih pet godina sa pratećim akcionim planom, za koji se još uvek ne zna da li će biti na godinu dana ili će biti ambiciozniji, na dve godine, ali koji će biti zajedno sa tom strategijom donesen u prvom tromesečju naredne godine.
Ono što smo zatekli kao Vlada, a moramo da se pomirimo, jeste da nemamo izgrađen sistem za borbu protiv korupcije. Sistem za borbu protiv korupcije podrazumeva i jačanje institucija. Koliko god se bilo kome od nas, ne kao političarima, već kao običnim građanima nekada ne sviđale neke odluke sudova, o kojem god sudu da pričamo, treba da znamo da su ti sudovi ipak institucije ovog sistema i da nam je država bolja, da nam je država uređenija i sudovi bi bili i uređeniji. Ali, zato odgovornost snosi i čitavo društvo i prilike koje njegov razvoj prate.
Kada su pominjane sudije Ustavnog suda, molim vas tu za jedinstven pristup. Nemojte da pričamo kako nam se neke odluke sudija Ustavnog suda ne dopadaju, a neke nam se dopadaju, pa kada se ocenjuje odluka o simbolima autonomne pokrajine, onda nam se dopada odluka Ustavnog suda, a kada se ocenjuje ustavnost Zakona o prenosu nadležnosti, onda nam se ne dopada odluka Ustavnog suda.
Govorim samo o dvostrukim aršinima, nije pominjano tačno ovo, ja sam naveo dva primera oko kojih je bilo političkih talasanja. Odluke su takve kakve su i treba ih prihvatiti. Možda se one nekima od nas dopadaju, ne dopadaju, njih je doneo Ustavni sud. To treba poštovati.
Što se tiče kritika iznetih na iznete predloge u zakonu, odnosno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje se tiču krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, člana 359. dužan sam da kažem sledeće. U čitavom nizu godina, a to nije ni jedna godina, ni dve, ni tri, to je već više od decenije, kritike koje se iznose na račun krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja tiču se na prvom mestu toga što se kao potencijalni učinioci ovih krivičnih dela apsolutno podjednako pominju i službena lica i odgovorna lica. Samo krivično delo zloupotrebe službenog položaja od strane od strane službenog lica postoji u svim evropskim zakonodavstvima.
Šta je našim partnerima iz zemalja EU, naročito stranim članicama unije nejasno, jer oni nisu imali koncept društvene svojine, nejasno im je zašto se u tu priču meša i odgovorno lice. Ovakvim rešenjem koje smo predložili gde se odgovorno lice briše iz ovog krivičnog dela, gde se inkriminiše kroz, nadam se budući član 234. zloupotreba od strane odgovornog lica. Mi smo krenuli jednim putem kojem su pošle neke od zemalja, izašle iz škole jugoslovenske pravne teorije i zakonodavstva, koje su imale identičan problem, recimo Republika Slovenija koja ima gotovo identično rešenje. Nemamo nikakvu primedbu, odnosno prilikom takve promene njihovog krivičnog zakonodavstva nismo imali primedbe evropskih institucija na njihov račun.
Treba da se setimo ipak malo više, krivo mi je što koleginica Batić nije ovde. Početkom 2001. godine, podsetite me ako grešim, početkom 2000. godina na preporuku EU ukinuli smo bili u potpunosti krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Pokojni ministar Batić koji je to predložio posle šest meseci je tražio vraćanje tog krivičnog dela. U pitanju je krivično delo koje od 1957. godine postoji u našem pravnom sistemu. To krivično delo, propisano u Krivičnom zakoniku treba da primenjuju naše sudije i naši tužioci. Kada je to krivično delo izbrisano, nastao je haos. Nisu znali kako da postupaju kada takvo krivično delo ne postoji.
Šta je ovde ustvari učinjeno? Napravljena je jasna razlika između zloupotrebe odgovornog lica i zloupotrebe službenog lica. U čemu se ta razlika ogleda? Dovoljno je da se uzme i da se pažljivije pročita predložena zakonska odredba. Kaže se da odgovorno lice odgovara u slučaju da je protivpravno steklo određenu imovinsku korist ili drugom nanelo štetu. Protivpravnost se ogleda u posledici, to je suština priče. Kako će postupati sudovi? Verujem, ne zlonamerno, ali uveren sam da svako od nas ima veliku dozu konstruktivnosti kada ovde govori i nastupa i zabrinut je o tome kako će sudovi postupati. Po opštim načelima Krivičnog zakonodavstva.
Dakle, od trenutka izvršenja krivičnog dela do donošenja pravosnažne presude sudija je "eks oficio", dakle po službenoj dužnosti, dužan da vodi računa, dakle, po službenoj dužnosti o primeni blaže kazne na učinioca krivičnog dela. Nisam to izmislio ni ja, ni ovo Ministarstvo pravde i državne uprave, to je opšte načelo krivičnog zakonodavstva. Kada smo kod opšteg načela, bilo je reči o brisanju apsolutne zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela. Ovde postoje dva sporna momenta.
Prvi sporni momenat jeste što imamo predviđenu zabranu ublažavanja kazne za određena krivična dela, što je potpuno suprotno odredbama opšteg dela Krivičnog zakona, jer u opštem delu Krivičnog zakona jasno stoji da postoji mogućnost ublažavanja kazne u određenim slučajevima kao što su pokušaj ili pomaganje. Onda smo doveli iste te ljude, koji treba da primenjuju Krivični zakonik u situaciji da ne znaju koju odredbu da primene.
Drugi sporni momenat jeste katalog krivičnih dela za koji jeste po pozitivnom rešenju predviđena apsolutna zabrana ublažavanja kazne.
Ovde smo pominjali jedan zaista užasan događaj koji se zbio prethodnog dana i uveren sam da niko od nas ravnodušno ne može da govori prema tome, ali recimo takvo krivično delo ovim važećim rešenje koje branite nije izuzeto od ublažavanja.
Ako kažete da su to najteža krivična dela koja su ovde izuzeta, pa to nije tačno. Najteža su ona krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora od 30 do 40 godina. Nijedno takvo krivično delo nije izuzeto ovim ublažavanjem.
Hajde onda da budemo korektni do kraja. Dakle, očigledno je da onaj ko je radio izmene i dopune Krivičnog zakona 2009. godine nije napravio jasan kriterijum.
Imate najteži oblik stavljanja u promet i proizvodnju opojnih droga koji nije izuzet odavde, a druga dva oblika jesu. Dakle, apsolutno je nejasno šta mi ovde branimo. Ako branimo rešenje, koje kada bi se pokrenula inicijativa za ocenu ustavnosti, bi sutra palo pred Ustavnim sudom zato što u potpunosti negira pravnu jednakost građana, šta mi onda branimo?
Moram da se osvrnem, pominjan je i Dušanov zakonik. Znate, možete da vratite šta hoćete na pravnu snagu, ali ipak živimo u razvijenom dobu razvijenih i zaštićenih ljudskih prava i građanskih sloboda i zna se kako možemo da postupamo, ali to ću da dovedem u vezu sa ovim.
Ovde se ispravlja jedna anomalija koja postoji. Dakle, tako je pisan zakonik, postavljeno je pitanje, ko to piše zakonik? Piše ga, između ostalog, i najveći srpski stručnjak za krivično pravo, čovek za koga su svi poslanici ovde glasali da bude novi član VSS iz reda profesora, nesporan autoritet u oblasti krivičnog prava. Ima ih dosta.
Prva stvar, ne želim da se takvi ljudi i njihov autoritet ovde blate i dovode u pitanje. Pisale su ga sudije i verujte, oko ove odredbe koja je napadana, bila je nedvosmislena saglasnost i predstavnika prakse, predstavnika teorije da treba ovako da se reguliše ovo krivično delo.
Kada smo pričali i zaista mislim da nije uredu prozivati nekoga ko je ovde prisutan, a nema pravo da odgovori, ali moram iz razloga što su to ljudi izuzetni profesionalci i moji saradnici, sledeće, ako sudiju izvestioca u slučaju Pahomija, izaberete za predsednika Apelacionog suda, ako drugog člana veća izaberete za predsednika krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Nišu, nemojte se pozivati na taj slučaj, za nekoga drugog.
Sudija izvestilac priprema za svoje kolege koji postupaju u Veću referisanje tog slučaja i izrađuje presudu, sudija izvestilac.
Hajde da budemo principijelni jednom do kraja, ali to je pokazatelj zašto je reforma pala u tom segmentu. Zato što se postupalo kumovski, burazerski, netransparentno i zato je palo, zato smo sada kao društvo u jednoj izuzetnoj situaciji, teškoj.
Želim da iznesem još nešto što mislim da je veoma bitno. Javljali su se među prvima kao predstavnici poslaničkih grupa neke kolege koji su bili izuzetno konstruktivni u izradi ovog predloga zakona. prvi put ste imali priliku da skoro mesec i po dana pre dolaska Predloga zakona u Skupštinu, čitate tekst radne grupe na sajtu Ministarstva.
Mogli ste da prisustvujete javno, objavljeno i najavljeno u sazvanoj javnoj raspravi. Ministarstvo pravde i državne uprave, radna grupa su bili više nego otvoreni za svaku kritiku koja im je upućena. Imam obavezu da kažem da je ovo samo prvi korak u prečišćavanju našeg krivičnog zakonodavstva uopšte, verujući potpuno u dobronamernu kritiku jednog kolege, jer smo kolege po vokaciji i samo bih mu skrenuo pažnju da malo pažljivije pročita obrazloženje za izmenu Zakonika o krivičnom postupku.
Jasno stoji zašto je stavljeno da to ne bude 1. maj ili kraj maja, zato što se radi o sveobuhvatnim izmenama i dopunama koje će uslediti i biti pred Skupštinom na Prvom redovnom zasedanju 2013. godine i taj tekst možete da pročitate na sajtu našeg ministarstva.
Molim vas, upravo iz tog razloga, mi dalje nastavljamo sa usavršavanjem onog teksta koji se tamo nalazi i sa produžetkom javne rasprave. Dakle, uključite se u to. Kolega Pastor se uključio. Prilikom mog boravka ovde na odgovaranju na poslanička pitanja, čovek je prišao, razgovarali smo, dogovorili razgovor o ministarstvu i dao svoju sugestiju za izmenu određene odredbe Krivičnog zakonika i uvažili smo.
Potpuno smo otvoreni i potpuno smo spremni za jedan drugačiji i novi način u pisanju zakona.
Mislim da je to veliki korak za napredak demokratije u Srbiji.
Imam obavezu da kažem da ćemo i u narednom periodu, na osnovu komunikacije sa direktorom Policije, a kao što sam rekao, ovo je samo početak prečišćavanja, zaista uzeti u obzir veoma ozbiljno dodatnu krivično-pravnu zaštitu pripadnika MUP. I te kako smo dužni, svako od nas da to činimo. Javno se obavezujem da ćemo na tome raditi.
Takođe, govorilo se dosta o krivičnom delu klevete. Rekao sam i nemam razloga da to ne ponovim, da je ovaj predlog izmena i dopuna Zakona, u jednoj dobroj meri se ugledao na onaj predlog koji je povučen 27. jula iz procedure skupštinske.
U tom predlogu je bila predložena dekriminalizacija i klevete i uvrede, pa me malo buni što predstavnici prethodne vladajuće većine imaju pomalo disonantan ton, da li su za to ili su protiv toga. Zašto se išlo samo na dekriminalizaciju jednog krivičnog dela? Upravo iz tog razloga što smo ubeđeni da sa time treba ići postepeno.
Iskustva nekih drugih zemalja nam pokazuju da kada je dekriminalizacija vršena u potpunosti i na prečac, u periodu kraćem od godine narednih dana, vraćala su se, ne samo ta krivična dela, već su se dopunjavala i nova, a to nije dobro.
Ako pričamo o neophodnosti postojanja kriminalizovane klevete, koja se može kazniti isključivo novčanom kaznom, gde do brisanja iz krivične evidencije dolazi posle godinu dana, nisam dovoljno ubeđen u opravdanost takvog postupanja.
Ono što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS rekao, ostaje mogućnost i dalje nekome da tuži. Živimo u takvim vremenima gde se, nažalost, znatno lakše, bar je većinska percepcija građana takva, znatno se lakše podnosi kazna zatvora nego novčana kazna, jer ekonomske, socijalne, društvene prilike diktiraju takvo stanje, nažalost. Niko od nas ne treba da bude srećan zbog toga.
Znate li šta me buni? Buni me što sam u nastupima nekih od kolega mogao da primetim da neko ko se najviše zalaže za približavanje evropskim standardima, odnosno standardima za koje se zalaže EU, u dobroj meri negira nešto što EU preporučuje. Rečeno je da nije izvršena dekriminalizacija klevete u zakonodavstvu Velike Britanije. Jeste, molim da provere oni koji su to rekli. Zaista jeste, i u zakonodavstvu Velike Britanije, i u zakonodavstvu Irske, i u zakonodavstvu Estonije i delimično u zakonodavstvu Kipra, kada govorimo o zemljama članicama EU, a o zemljama kandidatima ili onima koje nisu kandidati, imamo i tu primera.
Nije tačno, dame i gospodo narodni poslanici, da su amnestirani osuđeni za krivična dela teškog ubistva, a u krivično delo teškog ubistva spada ubistvo pripadnika MUP u vršenju službene dužnosti. To nije tačno, zato što je to krivično delo izuzeto od amnestije, pogledajte to dobro.
Vlada je prihvatila amandman koji je, tako je, verujete da jeste, pogledajte malo bolje. Mislim da niste pogledali. Pogledajte, videćete Vlada je prihvatila amandman koji je predložio Odbor za pravosuđe. Amandman nije deo zakon, jel tako? Jeste, jeste. Pogledajte malo bolje. Dakle, verujem da je u pitanju, zaista greška. Jeste.
(Predsedavajuća: Molim vas nemojte da komunicirate.)
Nisu amnestirani. Bilo bi dosta toga o čemu bi moglo da se priča. Ako već iznosimo statistiku onda u toj statistici možemo da kažemo i da je u prethodnih pet godina došlo do 119.875 slučajeva neosnovanog lišenja slobode, 119.875, u periodu od pet godina i 10 meseci.
Dakle, hajde da ne hvalimo stanje u pravosuđu koje se odjednom promenilo za tri meseca, jer ne može. Problem je zaista veliki, opšti, društveni i traži našu sinergiju i zajedničko rešavanje toga, jer ne radimo nešto za mandat jedne vlade, niti za godinu dana. Težimo da rešavamo problem na višedecenijskom nivou, jer je to pitanje izgradnje države.
Dozvolite mi na kraju da nešto kažem, ne zbog sebe, nego zbog mladih ljudi koji su bili dovoljno hrabri da podignu glas protiv nečega o čemu nekada i pripadnici političkih elita u Srbiji ne žele, neće ili se boje da urade. Ja sam ovde lično prozivan za to da sam kršio zakon. Znate, ako MUP ne zabrani neki skup onda je taj skup dozvoljen. To možete da pogledate. Možete da pogledate da se prekršajno odgovara samo u slučajevima da prekršajno može da odgovara samo organizator tog istog skupa. Čisto da znate u buduće kad podnosite neku prijavu, kako se to radi.
Da li je sud zabranio studentski parlament Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu? Ja vas pitam da li je zabranio onog organizatora skupa. Znate svojevremeno su organizovani, najčešće iz potpuno opravdanih i legitimnih razloga studentski protesti u Beogradu. Dešavalo se na tim protestima da se u grupu tih protestanata ubaci i grupica huligana koja počne da lomi, razbija i uništava grad.
Upravo, kao što je neka druga vrhuška politička tada optuživala organizatore tih skupova da su oni huligani. Sada koristite istu matricu. Ajde budite principijelni. Ako ste za to da se nekome na čelo žigoše neko slovo ili znak da pripada nekoj organizaciji, pa da možemo svi da ga prepoznamo gde god je u gradu. Uzgred, imam jednu obavezu da kažem. Poslanik one poslaničke grupe koja je najgrlatija u tom kritikovanju i mene i organizatora tog skupa je izašao pred Skupštinu da pozdravi taj skup. Ali su ga dočekale salve zvižduka i negodovanja.
(Kenan Hajdarević, s mesta: O kome pričate? Recite ime.)
Neću da govorim o imenima, ali se vrlo dobro zna. Rekao sam, poslanik poslaničke grupe koja je bila nagrlatija u tome. Neću da govorim o imenima, rečeno je dovoljno sa moje strane. Pogledajte snimak, pa ćete videti. Dakle, poslanik te poslaničke grupe je izlazio pred Skupštinu, kada su ga dočekali zvižduci, onda se povukao unutra i dao izjavu kakvu je dao. Prema tome, budite korektni do kraja.
(Judita Popović, s mesta: Recite ime.)
Znate ko je od vaših kolega dolazio tamo.

Nije to nikakva insinuacija.

Dakle, od Ministarstva pravde i državne uprave uvek možete očekivati otvorenost za konstruktivan pristup, za konstruktivno rešavanje problema. Uveren sam da je svako od vas danas ko je kritikovao predloženi tekst zakona radio to konstruktivno, a ne iz kritizerstva. Dokaz da je to radio konstruktivno su sigurno mnogobrojni podneti amandmani.
Ministarstvo i radna grupa će obratiti pažnju na svaki od tih amandmani, pažljivo ga proučiti, a Vlada će odlučiti da li te amandmane da prihvati ili ne. Nadam se da nešto što bi trebalo da bude normalno u svakoj normalnoj zemlji sada postaje normalno i u Srbiji. Prošli put nije bilo takvih amandmana, pa smo ih uključili preko odbora i postali su sastavni deo zakona.
Molio bih vas, imalo bi zaista dosta još toga o čemu bih imao da govorim, radi se uglavnom o slučajevima kada neko od kolega poslanika, verovatno ne namerno, nije pažljivo pročitao neko krivično delo, pa kada je definisano da učinilac krivičnog dela poseduje nameru da nešto učini. Nema nehata. Dakle, imamo i takvih slučajeva.
Zahvaljujem vam se na vašoj konstruktivnosti. Uveren sam da ćemo dobre i konstruktivne amandmane prihvatiti i hvala vam na pažnji.
(Nada Kolundžija, s mesta: Po Poslovniku.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku rasprave u načelu dam nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o amnestiji, koji je predložila vlada Republike Srbije, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde i državne uprave.
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšte usvojen i koga predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi amnestija je akt političke volje organa državne vlasti.
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 12) Ustava Republike Srbije, Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela.
Prema odredbi člana 109. Krivičnog zakonika, amnestija je akt kojim se poimenično neodređenim licima, čiji je krug utvrđen aktom amnestije, daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje izrečena kazna blažom kaznom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osobe.
Predlogom zakona o amnestiji daje se delimično ili potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora licima koja su pravosnažno osuđena za krivična dela propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe.
Amnestija se primenjuje na lica koja se na dan stupanja ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili koja još nisu stupila na izdržavanje kazne, kao i za lica koja su osuđena za krivična dela u Republici Srbiji, a u inostranstvu izdržavaju kaznu zatvora za ta krivična dela.
Predloženim zakonom o amnestiji menja se situacija osuđenih lica iz razloga što su se, pre svega, izmenile društvene i ekonomske prilike.
Podsetio bih da je opšta amnestija poslednji put data u februaru mesecu 2001. godine. Imajući u vidu da su usvojeni novi propisi koji sadrže međunarodne standarde u oblasti izvršenja krivičnih sankcija i položaja osuđenih lica na izdržavanju kazne zatvora, potrebno je da u cilju poboljšanja osuđenih lica se usvoji predloženi zakon o amnestiji.
Ovim zakonom biće obuhvaćeno oko 3600 lica od ukupno 8000 osuđenih lica. To znači da će 1100 osuđenih lica u ovom trenutku biti otpušteno, a efekat stupanja na snagu ovog zakona doveo bi do neposrednog smanjenja budžetskih troškova za oko 127 miliona dinara. Ako govorimo o ukupnom dugoročnom finansijskom efektu, on iznosi smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.
Treba napomenuti da su kapaciteti naše Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u ovom trenutku 7500 lica, a da se u njima na izdržavanju kazne, dakle, osuđenih lica, lica u pritvoru, prekršajnih prestupnika nalazi u ovom trenutku 11375.
Osvrnuo bih se na pojedina rešenja, koja sadrži Predlog zakona. Članom 1. Predloga zakona, predviđa se oslobađanje od izvršenja 25% od izrečene kazne zatvora, licima koja su pravosnažno osuđena, na kaznu zatvora na dan stupanja na snagu zakona.
Pored toga, utvrđeno je potpuno oslobođenje od izvršenja kazne zatvora za lica koja su prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, za lica kojima je izrečena kazna zatvora i trajanju od tri do šest meseci, kazna zatvora umanjuje se za 50%.
Član 2. Predloga zakona predviđa izuzimanje od amnestije. Od amnestije su izuzeta lica koja su osuđena za najteže oblike teških krivičnih dela kaznom zatvora od 30-40 godina, za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivična dela protiv polne slobode, težih oblika krivičnog dela nasilja u porodici, težeg oblika neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i krivična dela davanja i primanja mita. Kao i za lica osuđena za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.
Pored toga, amnestija se ne primenjuje ni na lica koja su više od tri puta pravosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje osude ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude.
Izuzetak kod primene amnestije se iz razloga humanosti ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života, a koja se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora.
Članom 3. Predloga zakona predviđa se oslobođenje od izvršenja jedinstvene kazne za 25% prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela izvršena u sticaju, a koja su obuhvaćena amnestijom.
Član 4. Predloga zakona propisuje da se amnestija ne odnosi na lica za koja je naređeno izdavanje poternice, zbog nejavljanja na izdržavanje kazne zatvora ili bekstva, a članom 5. Predloga zakona se utvrđuje da se ova amnestija ne odnosi ni na lica koja izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.
Članovi od 6. do 9. Predloga zakona su procesne odredbe koje sadrži svaki zakon o amnestiji, a kojima se propisuje nadležnost sudova, postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, puštanje na slobodu lica na koja se amnestija odnosi, ako se to lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, postupak po žalbi na rešenje o primeni amnestije, kao i shodnu primenu Zakona o krivičnom postupku i postupku amnestije.
Na kraju, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave, u načelu i pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen. Hvala vam.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što sam imao priliku da prisustvujem i slušam jednu veoma živu raspravu iz koje je moglo štošta i korisno da se izvuče i drago mi je što je rasprava takva.  
Ono zbog čega mi nije drago jeste, što oko jednog zakona koji zaista jeste izraz političke volje, ali političku volju reflektuje parlament jedne države, jednog naroda, tako i ovde naše države i naših građana, je poslužilo kao tržište za jeftinu i za skuplju demagogiju, i nije se vodili računa o onome što je zaista jasno i dobro rečeno, da je reč o jednom zakonu koji treba da stvori uslove za sistemsko rešavanje problema.
Ako govorimo o Zakonu o amnestiji, uopšteno govoreći pa i povodom ovog predloga zakona o amnestiji, naravno da imamo puno pravo da ga uporedimo sa našom dosadašnjom zakonodavnom praksom. Naročito, kada govorimo o opštim amnestijama, a poslednja je kao što smo čuli, poslednji put izvršena u Srbiji pre ravno 11, nešto više od 11,5 godina, u februaru mesecu 2001. godine.
Kada poredimo ta dva zakona onda zaista možemo da vidimo da je ovaj zakon znatno rigorozniji od zakona koji je pre 11,5 godina donet. Ako pogledamo iz toga zakona, pre 11 i više godina, od amnestije su izuzeta isključivo i jedino dva krivična dela. To su, kako kaže član 1. stav 4. tog zakona - obljuba, ili protivprirodni blud nad nemoćnim lice i obljuba, ili protivprirodni blud sa licem koje nije navršilo 14 godina. Sva druga krivična dela su bila obuhvaćena na određeni način tom amnestijom.
Ovim predlogom zakona o amnestiji, od amnestije se izuzima više od 40 krivičnih dela, plus na to još ako dodamo krivična dela za koja su osuđujuće presude donela veća Specijalnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Dakle, krivična dela organizovanog kriminala. To je bilo korektno i da se čuje i da se kaže ovde od onih koji su zakon kritikovali.
Zaista želim da kažem i nešto pozitivno o onima koji su govorili iz opozicije, na prvom mestu koleginica Batić, koja je donela svoj predlog amandmana koji nije prihvaćen iz tehničkog razloga, ali koji je bio jedini konstruktivan predlog. Nemojte da se kritika svodi na kritizerstvo. Ako hoćemo nešto dobro da uradimo i za državu, i za građane, i za celokupno društvo, onda predložite to. Svako je imao prilike da predloži neki amandman koji će uticati na zakon, upravo na predlog zakona, upravo u ovom smeru o kojem ste govorili. Nemojte da obmanjujemo ljude da se lišavaju odgovornosti lica osuđena za krivična dela poput krivičnog dela ubistva. Zato što se ne lišavaju.
Dakle, ako uzmete pa lepo pročitate stavove zakona, ali detaljno i dobro, onda ćete shvatiti da će eventualno na lice koje je izdržalo 75% svoje kazne biti primenjen ovaj predlog zakona ako bude usvojen. Što niste pogledali onda prethodni zakon, pa biste videli da to delo uopšte nije bilo izuzeto, kao ni mnoga druga dela. Recimo, taj zakon je predvideo amnestiju pre 11,5 godina, predvideo je amnestiju i za one koji su osuđeni pravosnažno za krivično delo silovanja, zatim za krivično delo protivprirodnog bluda, rodoskrvljenja, zločinačkog udruživanja itd.
Zaista, nije korektno da pogotovo ljudi koji su bili protagonisti donošenja nekada tog zakona danas nekome drže lekcije o moralu i pričaju o tome kako se ovim predlogom zakona u slučaju njegovog usvajanja vrhunski kriminalci puštaju na ulice. To nije tačno. Amnestija nema ni svoje ime, ni svoje prezime. Nemojte je mešati sa pomilovanjem. Ko će biti zaista obuhvaćen amnestijom u slučaju donošenja ovog zakona, to će utvrditi sud, donošenjem rešenja. Dopustite da se to dogodi.
Rekli ste, - da do donošenja zakona o amnestiji dolazi u godinama velikih političkih promena kada se nedemokratski režimi smenjuju demokratskim režimima.
Evo vam primer iz našeg susedstva. Pre tri godine donet je zakon o amnestiji u Crnoj Gori, iz identičnog razloga. Da li je tome prethodila neka epohalna politička promena? Iste probleme imaju i naši susedi. Zainteresujte se malo za situaciju recimo u Bugarskoj, pa ćete videti do čega tamo dovodi prebukiranost zatvora.
Nije Srbija ovde usamljena ni u regionu, ni u Evropi. Srbija zaista je bremenita mnogim društvenim problemima koji su se samo reflektovali i na ovaj resor. Čuli smo u izlaganju jednog narodnog poslanika, zaista pravi podatak, a to je da je pre nepunih 12 godina amnestijom od ukupno 6000 lica na izdržavanju kazne njome bilo obuhvaćeno 4200 lica.
Ovom amnestijom se obuhvata nešto manje od 3600 osuđenih lica. Ako imate u vidu koja je prebukiranost zatvora, ako imate u vidu uslove u kojima ti ljudi žive, ako imate u vidu da to nije samo problem prostora, to je problem i zdravlja, i ako zaista hoćete da budete konstruktivni, kao što neki od vas jesu, to treba ceniti i uvažavati do kraja. Dajte onda svoj konstruktivni doprinos, ne tako što ćete reći da ništa ne valja, jer je ovo predlog zakona o amnestiji bolji od bilo kog do sada usvojenog zakona koji je izašao o amnestiji, koji je izašao iz ovog doma. Ako nećete to da priznate, makar nemojte govoriti ono što nije tačno.
Moglo se čuti dosta toga. Moglo se čuti recimo i to da se prekrajaju sudske odluke ovakvim predlogom zakona o amnestiji, s tim što verovatno onaj koji je to izjavio zaneo se u čitanju Ustava, pa u članu 145. stav 5. gde lepo stoji da pomilovanje, odnosno amnestijom izrečena kazna može se bez sudske odluke oprostiti u celini ili delimično. To stoji u članu koji govori o suđenju, o donošenju odluka od strane suda.
Dakle, to je ustavna kategorija, kao što rekosmo, prisutna svuda u svetu, u Srbiji je nije bilo gotovo 12 godina, i procena je da je ovo zaista trenutak da do nje dođe. Da li ćete u nekom opštem postupanju pronaći manjkave strane? U svakom opštem postupanju hoćete. Nažalost, Srbija je sticajem političkih okolnosti, mnogih zbivanja dužim od jedne, dužim od dve decenije gurnuta u situacije u kojima se stalno nalazi pred dilemama, da između dva zla bira manje.
Nadam se, i duboko sam uveren da ćemo doći u priliku, ubrzo, vredno i predano radeći da biramo između zla i dobra i da biramo dobro. Hvala vam na pažnji.

Hvala kolegi Pastoru na ovom pitanju i zaista mogu da kažem da je u sklopu novih aktivnosti Ministarstva pravde i državne uprave, počela sa radom još pre tri nedelje, jedna radna grupa koja se bavi pitanjem izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Mogu da vam kažem da je i ovo pitanje na dnevnom redu u tom čitavom setu odredbi koje treba izmeniti ili dopuniti i da nam je i te kako poznat problem sa kojim se suočavaju organi gonjenja, na prvom mestu građani koji ne mogu da zaštite svoje pravo svojine, kao jedno od osnovnih prava. Budite uvereni da ćete do 15. oktobra, na sajtu Ministarstva pravde dobiti prvi radni tekst naše radne grupe. Na čelu radne grupe je uvaženi profesor Zoran Stojanović, najveći stručnjak za krivično pravo među univerzitetskim profesorima u Srbiji, materijalno krivično pravo i da će radna grupa svakako dati predlog, odnosno nacrt, za rešenje ovog bitnog pitanja.
Da li smatram da je taj limit normalan? U našim životnim okolnostima i sa ovakvim životnim standardom građana Srbije, svakako da nije normalan i to je osnovni razlog zašto ćemo pristupiti izmeni te odredbe člana 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Hvala na pitanjima.
Prvo vaše pitanje odnosilo se na Zakon o sedištima sudova, odnosno izmeni i dopuni tog zakona. Hvala vam na tom pitanju, zato što je to jedna od najneuralgičnijih, najboljih tačaka srpskog pravosuđa. Dakle, sa 138 spali smo na 35 sudova. Mnoge okruge upravne smo ostavili sa samo jednim osnovnim sudom, što je apsolutno nedopustivo.
Vi ste pomenuli situaciju u Bačkoj. Imate sličnu situaciju i u Sremu. Imamo samo sudove u Sremskoj Mitrovici. Imate gradove i opštine koje imaju preko 80.000 stanovnika koji su ostali bez ijednog suda. Evo, pomenuću Staru Pazovu, koja ima veoma živu malu i srednju privredu. Dakle, ono za šta se sve vlade u prethodnom periodu, od nekih deceniju i više zalažu da je jačaju, onda ostavite takvu varoš bez suda, potpuno neprimereno.
Pitali ste me koji će sudovi biti vraćeni. Danas sam upravo razgovarao sa članovima te radne grupe. Taj zadatak koji su oni dobili je jedan od najprioritetnijih zadataka u ovom trenutku, jer bez tih izmena i dopuna Zakona o sedištima sudova ne možemo sprovesti dobru reintegraciju neizabranih sudija i tužilaca. Svakako, mogu slobodno reći, ono što je moje lično mišljenje, da recimo postoji potpuno opravdanje za povratak Osnovnog suda u Sentu, jer je nedopustivo da imamo samo sud u Subotici, da imamo veliki broj opština. Gore postoji neko rešenje koje je živelo prvih godinu dana, da sudije budu u tim sudskim jedinicama, ali jednostavno, to se pokazalo kao necelishodno.
Ono pitanje koje otvara ova postojeća loša i neefikasna mreža sudova, to jeste pitanje i troškova koji su nastali tim povodom. Ne treba voditi računa samo o troškovima države, nego na prvom mestu o troškovima sa kojima su se suočavali građani, a to su ogromni troškovi. Svakako da podržavam vašu inicijativu da treba preispitati postojeću sudsku mrežu, da na tome radimo veoma mnogo i vredno, da ćete takođe imati do polovine oktobra objavljen radni tekst o tome gde bi trebalo po viđenju te grupe stručnjaka, koja radi u radnoj grupi Ministarstva pravde vratiti osnovne sudove.
Što se tiče Zakona o prekršajima, još je prethodno ministarstvo pokrenulo rad na izradi nacrta tog zakona. Koliko mi je poznato, ove nedelje, evo već sad u Vršcu završava rad ta radna grupa i imaćemo predlog tog zakona o prekršajima u najbržem mogućem roku. Hvala na pitanjima.

Gospodine Gojkoviću, kada ste govorili o pitanju restitucije i da li ćemo uvesti restituciju kao jedan od načina, ako sam razumeo dobro vaše pitanje, mogu da vam kažem da ćete naknadno dobiti kompletan odgovor. Imajte u vidu koje je opterećenje ovog ministarstva na čijem sam čelu i koliko je pitanja na dnevnom redu, ali ćete dobiti od službi ministarstva precizan odgovor na ovo pitanje, naravno uz dobru analizu Zakona o restituciji, koja to svakako zahteva.

Kao što ste sami rekli, dobićete pismenim putem taj odgovor, a u svakom slučaju odgovaraće onaj koji je nadležan za tako nešto.