Dajte da počnemo od kraja. Prvo, svakako da će postojati server koji će umrežiti sve javnobeležničke kancelarije i ne samo međusobno kancelarije, već recimo i kancelarije sa katastrom nepokretnosti, što je preduslov svega.
Da vidimo jedan primer iz uporednog prava. Verovali ili ne, Republika Albanija ima izuzetan softver koji su dobili kao donaciju od Notarske komore Republike Francuske i koja im je omogućila jedinstvenu evidenciju ugovora o prometu nepokretnostima.
Naravno, pre toga je potrebno formirati komoru. To je ono o čemu smo pričali. Komora, ministarstvo i sudovi su oni koji su zaduženi za nadzor rada.
Ne znam šta vam je bilo nejasno, prilično sam jasno obrazložio? Dakle, službeno područje javnobeležničke kancelarije pokriva područje nadležnosti određenog osnovnog suda.
Postavili ste još jedno dodatno pitanje i hvala vam na tome, gospodin Miković je o tome govorio – zašto nije omogućeno nekome iz druge opštine da registruje svoju kancelariju? Pa zato što je krajnja namera zakonodavca da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Da li do toga može da se dođe za godinu dana? Nema šanse. Zato je kroz pitanja definisanja službenog područja javnog beležnika taj problem rešen do onog trenutka dok svaka opština ne dobije svog javnog beležnika.
Takođe imate drugi član u kome se definiše mesto obavljanja delatnosti, pa se kaže – javni beležnik obavlja svoju delatnost u svome sedištu, tj. sedištu gde mu je kancelarija, ali Komora može da odredi da povremeno svoje poslove obavlja i van sedišta. Dakle, Komora je ta koja nam je ovde neophodna i kada smo govorili o nedostatku podzakonske regulative, ona nedostaje u onom delu koji treba da uradi Komora. Zato je potrebno Komoru formirati. Imate tamo onu odredbu, među prelaznim i završnim odredbama zakona, gde se kaže da će biti određena privremena sedišta za prvih 100 beležnika, dok sistem ne profunkcioniše.
Svakako da nećemo doći u situaciju da negde uopšte beležnika nema. Sada, i to je upravo cilj koji sam obrazlagao i kada smo pričali o Predlogu zakona u načelu, cilj nam je da motivišemo ljude da se prijave za javne beležnike. Ovim im dajemo jak motiv, zato što dobijaju jedan od najučestalijih ugovora u svoju nadležnost. Hvala.

Upravo ono što sam malopre rekao. Zato što nam je krajnji cilj da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Možda u početku to može da zasmeta, kao što ste vi rekli, ali ako nam je ovo krajnji cilj, do njega jeste nešto teže doći, ali se dolazi na takav način. Pogledajte malo kako funkcioniše javnobeležnički sistem. Uglavnom se ide na to da svako veće naseljeno mesto koje ima status jedinice lokalne samouprave, ima svog javnog beležnika.
Sa druge strane, kad postavimo tako stvari, hajde da gledamo na ovoj neracionalnoj sudskoj mreži. Zamislite javnog beležnika u Novom Sadu. Novosadski osnovni sud pokriva područje grada i 10 opština. Tu dolazi u onu zamku i da nema ove odredbe tu bi upali u zamku monopolizacije ove struke. Zamislite jedan Južnobački okrug, koji ima negde oko 650.000 stanovnika. Upravo iz tog razloga nam je potrebno da i Žabalj i Titel i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac jednog dana imaju svog beležnika. Dajmo priliku da se ta delatnost razvije, da ljudi shvate koliko je ona neophodna. Vremenom kako bude profunkcionisala povećavaće se i funkcionalne nadležnosti javnog beležnika i onda ćemo u jednom trenutku kao krajnji cilj dobiti da većina opština u Srbiji ima svog javnog beležnika.
Sve drugo bi bilo upravo ovo. Zamislite i kada pogledate sedišta poput recimo Beograda, Novog Sada ili nekih drugih pasivnijih područja, to bi bila velika zloupotreba. Pogledajte npr. Zaječar, koji ima jedan osnovni sud i koje područje taj sud pokriva. To je nešto što bi vodilo ovoj monopolizaciji, a uveren sam da nam to nije cilj.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici,  imam obavezu prema svim članovima komisije da se oglasim na ovo izlaganje. Evo iz kog razloga.
Prvo, suština ovog člana jeste da se omogući da aktivno učešće u radu ispitne komisije imaju i renomirani pravni stručnjaci koji su svojim naučnim radom doprineli razvoju, sa naučne, teorijske strane javnog beležništva, zato što sa praktične, jednostavno nisu za to postojale mogućnosti i prilike u Srbiji.
Pomenuli ste jednog od članova te ispitne komisije.
Koristim priliku da ukažem na činjenicu da je dotični član profesor Oliver Antić imenovan u tu komisiju još pre početka mandata ove vlade, čiji sam član. Pretpostavljam da je razlog za to bio, između ostalog, i taj što je on jedan od prvih naših u ovom periodu, posleratnom, pravnih stručnjaka koji je pisao na temu - javnoga beležništava, i recimo, ako gledate priručnik za polaganje notarskog, odnosno javnobeležničkog ispita u Francuskoj Republici naći ćete i dva njegova članka koja francuski notari imaju u obaveznoj literaturi za pripremu ovoga ispita.
Da li je tu bio presudan neki politički kriterijum? Pa sigurno da nije bio, jer da je bio ne bi predsednik ispitne komisije i dalje bio uvaženi profesor doktor Dragor Hiber. Govorio sam u raspravi u načelu i pomenuo da nažalost mi nemamo praktičara koji se bave ovom materijom i da smo zato prinuđeni da se oslanjamo većinom na profesore. To ne znači da nećemo u rad komisije uključiti i sudije, naročito one koji se bave vanparničnom materijom. Otvoriće se mogućnost da se to zaista učini.
Ali, nikako ne prihvatam da postoji bilo kakva politizacija kada pogledate ko su članovi. Član ispitne komisije je i sudija Ustavnog suda, Marija Draškić, član je i docent doktor Milan Živković, član je i profesor doktor Nebojša Jovanović, ljudi koji su svojim naučnim opusom, naučnim radom doprineli većem razvoju teorije javnog beležničkog prava u Srbiji i to je bila glavna referenca. Nažalost, bio je član ispitne komisija profesor doktor Ranko Keča, dekan Pravnog fakulteta iz Novog Sada. Iz ličnih razloga je podneo ostavku na to mesto, ali je podržao dalji rad ispitne komisije. Imao sam razgovor sa njim pa mogu to javno i da kažem. Svakako mislim da i ljudima koji se bave teorijom i naukom ima prostora i mesta u radu ove komisije. Uveren sam da ćemo u predstojećem periodu popularizacijom javnobeležnočkog poziva učiniti da i više od jedne komisije ima svog i te kako prostora i materijala za rad.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Radović, uveren sam da će moje obrazloženje da se prihvata vaš amandman, biti zadovoljavajući. Dakle, u ime predlagača prihvatam ovaj amandman.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da moram da reagujem na ovako nešto, a evo iz kog razloga. Mislim da je dosadašnje delovanje Ministarstva pravde i državne uprave upravo na planu sprovođenja i organizacije javnobeležničkog notarskog ispita nešto što pokazuje da nemate prostora za ovakve strepnje koje ste izneli. Ne znam ko bi to organizovao rad u pet, deset ili petnaest ispitnih komisija, ako te ispitne komisije neće imati posla.
S druge strane, ono što sam pre dva dana govorio ovde pred vama i sada ću to opet ponoviti - razlika koja postoji u onom prvom organizovanom ispitu i onim potonjima je sasvim očigledna. Ako vi mislite da je bilo u redu i da je bilo pristojno u Srbiji sa ovakvim primanjima organizovati ispite u kojima će članovi ispitne komisije dobijate naknade nešto manje od 2.000 evra za jedan sproveden ispitni rok, onda imamo različita mišljenja.
Kada ste pomenuli da se treba baviti bitnijim poslovima, naravno, i to sam pre dva dana najavio i rekao da imamo i te kako bitnijih poslova, da na porast kriminala sigurno utiče i činjenica što vi, recimo, u jednom Južnobačkom okrugu imate samo jedan jedini osnovni sud. Ako nemate deset opština sa sudom, ako nemate sud, recimo, u Bačkoj Palanci, koja ima sve uslove da u njoj funkcioniše jedan sud, ako nemate sud u Vrbasu, recimo, a i te kako postoje uslovi da tamo funkcioniše jedan sud, ako nemate sud u jednom mestu koje je samo za sebe, gde ima osnovni sud, nema dovoljno ispunjenih kriterijuma, kao što je Bečaj, ali je toliko udaljeno od sedišta suda, od Novog Sada, onda to svakako jeste jedan od velikih problema. Ne samo što nemate sud, nego nemate ni javno tužilaštvo tamo, da se razumemo potpuno.
Prema tome, najavio sam i u toku marta meseca imaćete, nadam se, prilike da raspravljamo svi zajedno i o jednom paketu pravosudno-organizacionih zakona, koji svakako treba da doprinese što efikasnijem i boljem radu pravosuđa u Republici Srbiji i na čitavoj njenoj teritoriji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih rekao da sam ja taj koji sam sebi uskače usta, jer još uvek nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio pre dva dana – zašto godinu dana nije organizovan ni jedan jedini ispitni rok? Dakle, zašto od maja meseca 2011. do maja meseca 2012. godine nije organizovan ni jedan jedini ispitni rok? Sada ste imali situaciju da su za pet meseci organizovana dva ispitna roka, tada ste imali situaciju za 12 meseci ni jedan jedini ispitni rok i još uvek nisam dobio odgovor na to pitanje.
Prema tome, rekao bih da je to uskakanje, ne direktno, samom sebi usta, ali to jeste veliki problem. Da li ja optužujem ovom prilikom nekoga što to nije uradio? Mislim da činjenice govore dovoljno za sebe. Kada ste pomenuli mrežu sudova, mi upravo idemo ka tome da se omogući rešavanje tog problema. Malopre smo govorili o članu 17. stav 1. Zakona o javnom beležništvu i o službenom području javnog beležnika. Službeno područje ograničeno je na područje osnovnog suda. Prema tome, ta dva pitanja, ta dva problema će se rešavati paralelno.
Još jednom pozivam, pogledajte malo bolje prelazne i završne odredbe zakona, videćete da prelazne i završne odredbe daju određena prelazna rešenja, do obezbeđivanja svih uslova za trajnu primenu osnovnih odredba zakona. Prema tome, neće nastupiti nikakva kataklizma ako budemo radili vredno i dobro, ne samo mi u ministarstvu, već i kandidati koji se prijavljuju za polaganje ispita.
Sa druge strane, kada ste pitali, da se vratimo samoj suštini amandmana, kada kažete - tri komisije. Pazite, nije ovo ni prvi ni poslednji stručni ispit čije polaganje organizuje Ministarstvo pravde i državne uprave. Imate, recimo, pravosudni ispit. Nigde u Zakonu o pravosudnom ispitu vi niste ograničeni brojem komisija, nigde. Zašto? Zato što, jednostavno, broj komisija treba da prati i interesovanje kandidata za polaganje tog ispita. Pogledajte, recimo, polaganje državnog stručnog ispita za rad u državnim organima. Ni tu zakonom nije ograničen broj komisija.
Prema tome, mislim da ni u ovom slučaju ne postoji razlog za tako nešto. Tu je opšta javnost, tu su mediji, kao glavni uzbunjivač i nosilac kritičkog stava, a ako bi se našao neki ministar toliko bahat koji bi organizovao rad pet ili deset ispitnih komisija a da za to ne postoji nikakv osnov, naravno da bi ga prozvali. Sa druge strane, ako se ne varam, mislim da je pomenuto negde tokom izlaganja, da će i onda kada ne budu imali posla, članovi komisija primati za to platu. Da li je bilo o tako nečemu reči? Članovi komisija primaju naknadu za to samo onda kada imaju posla. Prema tome, onda kada nemaju posla, oni ne primaju naknade. Nisu to naknade na mesečnom ili nekom drugom nivou, već prilikom organizovanja ispitnih rokova, ispitnih ciklusa, tada se za njihov rad dobija i određena naknada.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da vam je promakao jedan uslov, a to je najvažniji koji nije ispunjen. Tu možemo ili svi da podelimo odgovornost i da kažemo – svi smo krivi ili da kažemo – jednostavno ne postoji interesovanje kandidata, kandidata koji su istovremeno u stanju da polože ispit. Pre neki dan sam rekao i sada vas molim, recite mi koji je to način, evo povlačim odmah sve, završavamo, da počne zakon da se primenjuje.
Vi kažete – što ne pređemo na primenu zakona? Kako da ga primenjujemo? Nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Na ovakav način, uvereni smo da ćemo omogućiti ispunjenje zakonom propisanih uslova. Naravno, vrlo pažljivo sam govorio, kada pričamo o naknadama. Rekao sam – po ispitnom roku. Proverite u stenogramu, rekao sam – nešto manje od 2000 evra po ispitnom roku. Uporedite to, recimo, sa naknadom koju prima član ispitne komisije za pravosudni ispit. U isto to vreme, dakle, u maju mesecu 2012. godine. Znate kolike su razlike? Nenormalne. Velika je disproporcija. Možemo i da ostvarimo uvid, da vidite koliko su članovi tih ispitnih komisija bili opterećeniji poslom nego članovi, recimo ove ispitne komisije. Hvala bogu, to je svedeno na jednu normalnu i razumnu meru i tako će biti u budućnosti, u to sam uveren. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Predlog zakona koji sadrži sedam članova, a čija je suština i noseća odredba odlaganje početka primene zakona.
Ovo je drugi put za nešto više od pola godine da imamo zakon u kome se predviđa odlaganje početka primene Zakona o javnom beležništvu. Sasvim je prirodno da se postavlja pitanje – zašto se odlaže početak primene ovog zakona? Odgovor je jednostavan, ali veoma kompleksan zbog svoje suštine, a to je zato što još uvek nemamo dovoljan broj pravnika koji su položili javno beležnički notarski ispit i koji bi mogli da konkurišu za notare.
Zakon izričito predviđa da je za formiranje notarske komore potrebno imenovanje najmanje 100 javnih beležnika koji su položili svoj javno beležnički ispit.
Nameće se drugo po redu pitanje – zašto nemamo dovoljno pravnika koji su položili ovaj ispit? U svojoj suštini to se svodi na dva ključna razloga. Prvi razlog koji navodim kao razlog zašto nemamo još uvek dovoljno pravnika koji su položili ovaj ispit, ali nikako kao razlog koji je sporan, je činjenica da je ovaj ispit veoma strog i veoma zahtevan. Takav ispit mora i da ostane. To mora tako da ostane, jer se od notara mnogo očekuje, njima se poveravaju značajna ovlašćenja i država Srbija mora da ima garancije da će ti notari biti sposobni da pravilno i kvalitetno vrše poverena ovlašćenja i da ispune očekivanja koja se od njih očekuju.
Drugi razlog leži u činjenici da notarijat ovakav kakav je postavljen u važećem zakonu o javnom beležništvu je ekonomski apsolutno neodrživ. Ljudi nisu zainteresovani da spremaju ovako težak ispit, da otvaraju javno beležničke kancelarije, a da pri tome imaju tako uske i male nadležnosti koje im neće omogućiti da pokriju osnovne režijske troškove.
Zato se pristupa sveobuhvatnoj zakonodavnoj reformi koja će imati za cilj povećanje nadležnosti javnih beležnika i stvaranja pravosudne profesije koja će biti održiva u praksi.
Iskustva iz uporednog prava drugih država govore da su nosioci javno beležničke funkcije u onim državama u kojima ta funkcija i ta služba postoji jedni od najsposobnijih i najučenijih pravnika. Ako pogledamo iskustva jedne od kolekvi savremenog javnog beležništva, kao što je Savezna Republika Nemačka, kao što je Francuska Republika, dolazimo do rezultata da su zaista najsposobniji pravnici upravo, ne ni advokati, ni sudije, ni tužioci, već javni beležnici. Taj nivo provera znanja koji moraju da prođu jeste najsloženiji u najkoplikovaniji.
Upravo zadirući u ovaj drugi razlog, a to je razlog ekonomske neodrživosti ovako koncipiranog javnog beležništva u Srbiji prema postojećem zakonu, ove izmene zakona imaju za cilj proširenje nadležnosti javnog beležnika. Pored toga što se u članu 6. odlaže početak primene zakona sa 1. marta 2013. na 1. mart 2014. godine, jedna od ključnih odredbi ovog zakona jeste proširenje nadležnosti javnog beležnika.
Naime, važeće zakonsko rešenje javnim beležnicima daje male nadležnosti u oblasti prometa nekretnina. Predviđeno da notari sastavljaju javno beležničke zapise o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Na primer, ako maloletno dete nasledi kuću, pa njegova majka, kao zakonski zastupnik, hoće da je proda, takav ugovor bi morao da se sastavi kod javnog beležnika.
Kada je reč o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica, važeće zakonsko rešenje predviđa da u periodu od dve godine od početka primene zakona stranke mogu da biraju da li će takve ugovore overavati pred sudom ili će ih sačinjavati kod javnog beležnika.
Ovakvo rešenje ima nekoliko nedostataka i navešću samo one koji su ključni. Prvo, ovakvo rešenje je pravno dogmatski potpuno nedosledno, jer ono stavlja znak jednakosti između dva različita nivoa formalizma u građanskom pravu. Šta to konkretno znači? Ovo rešenje daje isti pravni značaj overi potpisa na ugovoru, sa jedne strane, i ugovoru sačinjenom u formi notarskog zapisa, sa druge strane.
Kod overe potpisa dokaznu snagu javne isprave ima samo klauzula o overi. Sudski overitelj potvrđuje samo autentičnost potpisivača i po pravilu se ne upušta u ispitivanje punovažnosti ugovornih odredbi. Sa druge strane, kod notarskog zapisa, dokaznu snagu javne isprave ima ceo tekst ugovora, a notar je dužan da pažljivo razmotri sve odredbe ugovora i da ugovorne strane upozori na eventualne nepravilnosti i nejasnoće koje bi mogle dati povod za nastanak spora.
Ovakvo rešenje koncipiranja notarijata u Srbiji je kritikovano. Kritikovano je zato što notarijat u Srbiji čini ekonomski neodrživim. Ako se notarima ne povećaju ovlašćenja, javno beležničke kancelarije teško da će moći da opstanu.
U decembru 2012. godine, zamenik predsednika nemačke notarske komore, dr Rajnard Bok, izlažući na kopaoničkoj školi prirodnog prava, govorio o srpskim notarima i o povećavanju njihovih ovlašćenja i predložio je upravo povećanje njihovih ovlašćenja u ovoj oblasti, a to je promet nepokretnosti. Citiraću jedan njegov stav koji kaže – ako bi nemački notari imali ovakve nadležnosti kakve su namenjene notarima u Srbiji, 80% notarskih kancelarija u Nemačkoj bilo bi zatvoreno.
Na problem nedovoljnih nadležnosti budućih notara u Srbiji ukazivale su i kolege iz okruženja koje su sa sprovođenjem, odnosno sa uvođenjem javno beležničkog poziva počele ranije od Srbije i sprovode ga pre nego što je to Srbija počela.
Predloženim izmenama ustanovljava se isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora kojima se vrši otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Pozitivne strane ovog rešenja su višestruke. Pre svega, uspostaviće se mnogo veći nivo preventivne pravne zaštite u sferi prometa nepokretnosti. Javni beležnik će biti dužan da pažljivo kontroliše svaku ugovornu odredbu, da strankama ukaže na svaku nepravilnost koja bi mogla imati za posledicu ništavost ugovora ili sporove o tumačenju ugovora, da odbije sačinjavanje ugovora koji je apsolutno ništav, fiktivan ili simulovan. Na taj način postići će se mnogi pozitivni efekti, sprečiće se izigravanje poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na kapitalnu dobit, a posebno će se iskoreniti prevare sa višestrukim prodajama kuća i stanova, a koje su veoma česte u našoj praksi.
Kao što rekoh, taj aspekt ekonomske neodrživosti javnog beležništva u Srbiji sa postojećim nadležnostima jeste jedan od razloga. Među odredbama Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu zadire se i u pitanje polaganja toga ispita, u smislu definisanja samog ispitivača. Dakle, ko je taj koji ispituje?
Po važećem rešenju, zakonskom rešenju, komisija koja ispituje sastoji se od šest članova i jednog kandidata proveravaju tri člana komisije. U ovome što je pred vama, u Predlogu izmena komisija se ograničava na pet članova, ali se ostavlja mogućnosti imenovanja još komisija, što mislimo da je dobro rešenje, s obzirom da se do sada dešavalo najčešće iz subjektivnih, isključivo subjektivnih razloga nemogućnosti člana komisije da ispunjava tu svoju obavezu, tu svoju dužnost, da se jednostavno ne održavaju ispiti u predviđenom ispitnom roku.
Rezultati do sada sprovođenih ispita, možemo slobodno reći da u najmanju ruku nisu zadovoljavajući. Trenutno je svega 55 kandidata koji su položili javnobeležnički ispit, i to u tri ispitna roka. U majskom ispitnom roku, koji je održan dana 27. maja 2012. godine, ispit je polagalo 259 kandidata, a položilo ga je 30 kandidata. U septembarskom ispitnom roku, održanom dana 29. septembra 2012. godine, ispit je polagalo 119 kandidata, a položilo je svega 19 kandidata. U poslednjem održanom ispitnom roku, novembarskom, 18. novembra 2012. godine, ispit je polagalo 25 kandidata, a položilo ukupno šest. Iz septembarskog i novembarskog ispitnog roka 13 kandidata je ostvarilo mogućnost i želju da polaže popravni ispit, a za januarski ispitni rok, koji iz pomenutih razloga nije održan, prijavilo se ukupno 57 kandidata.
Ovde treba navesti da će onim licima koja su u međuvremenu, zbog ne održavanja januarskog ispitnog roka, stekla uslov da se sada prijave na rok koji će biti održan, biti omogućeno da se prijave i da pristupe polaganju ispita.
Ministarstvo pravde i državne uprave je još od septembra meseca započelo niz aktivnosti koje su neophodne da se pristupi na jedan dobar način sprovođenju ovog novog projekta - uvođenja javnog beležništva u Srbiju. Formirana je radna grupa koja za zadatak ima pripremu pravnog okvira za zaista punu primenu ovog zakona, a tu je reč o izmenama i dopunama čitavog niza od oko 20 zakona koji prate funkciju, odnosno službu javnog beležnika.
Suočili smo se i sa neodređenim kontroverzama koje su bile prisutne u toku sprovođenja prvog ispitnog roka i potrudili se, dali svoj maksimum i u tome uspeli, da te kontroverze u sprovedenim posle toga ispitnim rokovima i u onima koji slede otklonimo. Danas se na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave na dan polaganja ispita, jedan sat posle završetka pismenog dela ispita objavljuju tačno rešeni testovi koje su imali da izrade kandidati.
Nikako ne bih da izostavim nešto što mislim da je veoma važno, a to je da ova strogost sprovođenja javnobeležničkog ispita ima svoj i te kako opravdani razlog. Ako pogledamo uporedna iskustva iz zemalja u okruženju, doći ćemo do podataka da je javnobeležnička funkcija funkcija koju su u prvim godinama njenog života pratila vrlo burna dešavanja, da je veliki procenat, pretežan procenat nosilaca tih funkcija svega posle godinu ili dve dana završavalo u zatvoru zbog toga što je zloupotrebljavao svoja ovlašćenja.
Uvođenjem javnobeležničke funkcije, ali na takav način da će ona zaista predstavljati jednu korisnu, dobru i neophodnu kariku u lancu pravne sigurnosti, stvaranja pravne sigurnosti u Srbiji, doprinosi se na prvom mestu pravnoj sigurnosti građana, ali i svih drugih pravnih subjekata, naročito onih koji u Srbiji žele da investiraju svoj kapital i time doprinesu stvaranju ekonomske sigurnosti u našoj zemlji.
Ovo su ključne izmene ovog zakona i mislim da je i pitanje neke vrste zrelosti naše države po svim granama vlasti, a naročito zakonodavne i izvršne, da omogućimo da nešto što će doprineti većoj pravnoj sigurnosti među građanima i drugim pravnim subjektima, odnosno pravnim licima, zaista stupi na snagu i počne dase sprovodi. U ovom trenutku to ne možemo reći za Zakon o javnom beležništvu, jer imamo objektivnu okolnost da su neispunjeni uslovi za početak primene ovog zakona.
S obzirom da je, kao što reče jedan kolega poslanik na sednici odbora, ovo pionirski projekat, jer naši poslednji notari koji su poznavali taj posao i obavljali ga pre Drugog svetskog rata već odavno nisu među živima, s obzirom na činjenicu da nema neposredne i iskustvene primene ovakvog jednog sistema u Srbiji, taj pionirski projekat sa sobom nosi i dosta nedostataka, dosta prepreka koje moramo da prevaziđemo, a ovo je samo jedna od tih prepreka u nizu. Pozivam vas da vašim glasovima podržite Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu.

Hvala lepo gospođo predsedavajuća.
Iako uvek težim tome da napravimo što je moguće kvalitetniju i konstruktivniju raspravu, uvek moram da se uključim kada se izreknu određene neistine. Uveren sam da to nije izrečeno namerno i da je više produkt ne znanja ili nepažnje. Odakle krenuti? Od početka.
Ministarstvo i ja kao neko ko je na čelu Ministarstva pravde i državne uprave optuženi smo da nismo radili ništa, da smo bili neodgovorni, neozbiljni, da to sve govori o nama samima, pa nam je prvo spočitano da nismo doneli podzakonska akta koja su neophodna za primenu ovog zakona. Malo se bolje informišite i videćete da sva ona podzakonska akta koja su bila u nadležnosti ministarstva su doneta. Sledeći put kad izlazite tako sa nečim, a već smo govorili na odboru o tome, ja vas molim ako niste sigurni onda proverite, obratite se ministarstvu. Ko god se od kolega poslanika obratio bilo iz koje stranke da dolazi, bilo da je iz opozicije ili vlasti dobio je informaciju koju je tražio pa je mogao da vidi da su podzakonska akta koja su za čije donošenje, odnosno za čije predlaganje je bilo i donošenje nadležno ministarstvo su doneta.
Drugo, rekli ste što makar nismo formirali komoru? Molim vas, sedite pročitajte zakon pa ćete videti kada može da se formira komora. Dakle, sednete pročitate od prvog do poslednjeg člana zakon, sistemski tumačite njegove odredbe i vidite kad nešto može da se uradi, a ne da izađete pred građane i ubeđujete ih u nešto što nikako ne stoji. U zakonu se jasno kaže da notarska komora može da se formira samo onda kada je imenovano prvih 100 notara na osnovu sprovedenog konkursa. Imate jasno propisane rokove u kojima se konkurs može sprovesti nakon što bude ostvaren taj potreban broj diplomiranih pravnika koji su položili notarski, odnosno javnobeležnički ispit.
Koristim ovu priliku još jednom da kažem da se ovi ispiti, da se polaganju ovih ispita pristupa na dobrovoljnoj osnovi. To što je interesovanje slabo, da li postoji odgovornost ministarstva u tome u nekom obimu sigurno da postoji. U nekom obimu sigurno da postoji. Setite se tog maja 2012. godine i cele priče koja je pratila sprovođenje prvog ispitnog roka. Zašto u tom ispitnom roku posle sprovođenja ispita niste imali objavljene tačne ključeve testa koji su radili kandidati? Iz kog razloga? Poštujem svoju državu, ja sam neko ko će tvrditi iako se meni možda neko nije dopadao u prethodnom ministarstvu da je to ministarstvo, ministarstvo Republike Srbije, tu postoji jedan kontinuitet institucija, ali se nešto ne sećam da je tada javno neko kao što danas grlato napada ovaj zakon postavljao to pitanje. Neko jeste. Postavljao sam ga i ja tada i kada sam došao u poziciju da nešto menjam počeo sam da menjam.
Kažete da je ovaj zakon, ovaj predlog zakona ne bruka opozicije već bruka vlasti. Ne znam zašto bi ovaj predlog zakona bio bilo čija bruka? Bruka bi nastupila u onom trenutku kada bi i zakon počeo da se primenjuje, a da za to ne postoje uslovi.
Očekujete od ministarstva da službenici ministarstva uzmu oružje u ruke i teraju kandidate da polažu ispite? Da, taj ispit treba da bude strog. Kada sam rekao da su u zemljama gde postoji razvijena javna beležnička služba, da su to najkvalitetniji pravnici, verujte da kada iza njih stoji i te kako stroga materijalna odgovornost za svaku i najmanju grešku koju naprave pitanje je da li će se odvažiti neko ko je osrednji pravnik da se prijavi da obavlja ovu bitnu funkciju. Da li javno beležnička efikasna služba podiže pravnu sigurnost? Da podiže je. Da li sam vam pomenu slučaj koji se u Srbiji ponavlja iz godine u godinu? Prosečan građanin Srbije jednom do eventualno dva puta u proseku za vreme svog života kupuje svoju nekretninu, svoj stan ili kuću u kojoj želi da živi.
Sve češće nam se dešava, imamo primere iz prošlosti da jednu istu nekretninu kupi petoro ljudi. Kako je to moguće? Ugovorna strana se pojavi u sudu, ugovor se samo overi, ne proveravaju se preduslovi da li taj ugovor valja, ne proverava se u katastru da li se već neko uknjižio na tom stanu. Nemojte porediti u ovom delu javnog beležnika i advokata. Advokati su ljudi koji se bavi jednim izuzetno teškim i odgovornim poslom. Uveren sam da će kada se poboljšaju nadležnosti javnih beležnika dobar deo advokata kvalitetnih i jakih biti zainteresovan da počne da se bavi ovim pozivom. Na takav način će doprineti pravnoj sigurnosti svakog pojedinca i još mnogo više. Uvođenjem ove nadležnosti u prometu nekretnina javnim beležnicima se stvara preduslov da se tu uvede veći red. Gde se pokazalo da to moraju da budu vrhunski pravnici? Upravo u iskustvima iz zemalja u okruženju. Zašto je taj veliki broj ljudi završio iza rešetaka? Zato što su neodgovorno pristupili obavljanju tog posla.
Rekli ste da je to moja uvreda sudijama, advokatima, tužiocima, mislim da nije uvreda i prilično sam obrazložio zašto je to tako. Pričate o monopolizaciji, ispade da je Srbija jedina u pravu zato što je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja nema javnobeležničku službu koja trenutno radi. Rekli ste da hoću lično da reformišem reformisano pravosuđe. Trudim se kao ova Vlada i ovo ministarstvo da spasim ono što se spasti može, jer je naše pravosuđe koje je decenijama propadalo od 2010. godine sunovratno počelo da se urušava.
Šta je cilj uvođenja javnobeležničke službe? Šta je cilj uvođenja izvršiteljske službe? Šta je cilj jačanja medijacije? Cilj je rasterećenje sudstva kome treba ostaviti da se bavi suđenjem.
Da li je teško ostvariti jedan ovakav novi projekat? Jeste veoma teško i on traži jedan široki konsenzus u društvu. Da li bi se ikada dešavala neke kriminalne privatizacije gde je neko većinske akcionare kao male akcionare prevario oduzevši im ogroman procenat akcija, da je postojala tada javnobeležnička služba i da je morala se overi odluka skupštine akcionara kod javnog beležnika? Kada javni beležnik stavi na nešto pečat i to dođe, u slučaju spora, pred sudiju, dokazna snaga takve isprave je mnogo vrednija, a takvu ispravu može da sačini samo vrhunski, kvalitetan pravnik.
Šta to znači za građane Srbije? Postavili ste to pitanje. Rekli ste da širom otvaramo vrata korupciji. Bojim se da nešto niste dobro razumeli. Korupcija već sada postoji i u tom domenu je i te kako jaka. Ako vi možete da kupite nekretninu koju je neko pre vas kupio pet puta i neko vas tako prevari, a sada otvaramo vrata nečemu što će sprečiti takvo ponašanje, onda verovatno niste do kraja ušli u ovu materiju.
O čemu govori ovaj zakon? Govori o tome da sa teškom mukom pokušavamo u kontinuitetu, ne samo ova Vlada. Pomenut je pokojni ministar Batić. On je čovek za čijeg mandata je urađena prva radna verzija Zakona o javnom beležništvu. Drugi pokušaj je bio u vreme bivšeg ministra Zorana Stojkovića. Znači, nije ovo nešto što u Srbiji traje od danas do juče. Nije ova Vlada, ni ovaj ministar koji sa vama želi nešto dobro da uradi, za šest meseci nešto izmislio i pokušava da primeni.
Javnobeležnička služba je služba koja u uređenim, demokratskim zemljama, u zemljama u kojima vladaju pravo i zakoni, a ne samovolja pojedinca, funkcioniše izuzetno dobro i doprinosi opšte-pravnoj sigurnosti. To je naš cilj da stvorimo i ovim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Pominjali ste neke od članova ispitnih komisija. Govorio sam na odboru o tome, iskoristiću priliku da kažem. Najprirodnije bi bilo da u tim ispitnim komisijama sedi jedan iskusan javni beležnik ili više njih koji će ispitivati kandidate. Nažalost, mi nemamo javne beležnike u poslednjih malo manje od 80 godina. Ali, kao jedan pionirski poduhvat, ovo mora da naiđe i na dodatno razumevanje.
Dakle, moja poruka građanima Srbije je – nemojte se bojati, ne otvaraju se vrata korupciji, ne nastupa kataklizma, neće se srušiti nebo na nas. Jednostavno, pokušavamo da uradimo nešto što je dobro. Pozivam sve one koji su zainteresovani da tome doprinesu, da putem amandmana doprinesu i kvalitetu ovih izmena zakona. Hvala.

Koliko sam čuo, vi ste postavili samo jedno pitanje, a ostalo su bile konstatacije. Vaše pitanje je bilo – da li je moguće da Srbija nema 100 pravnika podobnih za notarski poziv, da li je tako? Nisam nadležan i nisam ovlašćen da nečiju podobnost cenim. Ta reč je uglavnom prisutna u rečniku negde pre dvadesetak godina, kada se cenila neka moralno–politička podobnost ljudi, a naročito diplomiranih pravnika.
Da li ja mislim da Srbija ima minimum 100? Ima ona i više. Problem je u tome što najkvalitetniji pravnici u Srbiji nemaju motiv da se prijave za polaganje jednog ovakvog ispita, ako im pre polaganja prvog ispita u prvom ispitnom roku prospete priču da je ispit korumpiran, ako postoje sumnje u zakonitost njegovog sprovođenja, ako nemaju motiv zašto. Čisto da podsetim građane, za polaganje notarskog ispita, u tom prvom ispitnom roku, građani su morali, oni su koji su bili zainteresovani, da plate 60.000 dinara.
Nešto se ne sećam, a pratio sam rasprave kada je ovaj zakon usvajan, da ste imali ovako konstruktivne primedbe na sadržinu zakona. Ovde je sadržina ovog predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu zaista jasna. Da li ima minimum 100 pravnika? Ima. Da li bi trebalo imenovati komoru kada stoti položi ispit? Mislim da ne bi trebalo. Mislim da treba da imamo više onih koji polože ispit, pa tek onda da pristupimo formiranju komore.
Kažete da su za šest meseci ova Vlada i ministarstvo demonstrirali nesposobnost. Opet kažem, može to da bude vaša lična ocena. Mi smo za ovih šest meseci sproveli dva i pripremili treći ispitni rok, a zakon je usvojen i stupio na snagu 17. maja 2011. godine, više od godinu dana do prvog ispitnog roka koji je sproveden 27. maja 2012. godine. Tadašnje Ministarstvo pravde nije uradilo ništa. Godinu dana nije sproveden ni jedan ispitni rok. Ovde su za nekoliko meseci sprovedena dva ispitana roka i pripremljen treći rok. Ako je to za vas ništa, u redu, poštujem i to. Verovatno biste vi bolje. Kada budete došli u poziciju to da radite, želim vam zaista mnogo sreće.
Kada sam rekao da ste nešto rekli iz neznanja, pa kako možete da kažete – što nismo formirali komoru, ako zakon lepo kaže kada se formira komora? Verovatno vam je promaklo da to pročitate u prelaznim i završnim odredbama zakona. Nije ništa uvredljivo, više je konstatacija. Uveren sam da ste vi dobro pročitali zakon pre nešto što ste ušli u polemiku o njemu.

        Ovde je potpuno bilo jasno iz vašeg izlaganja da vi govorite da sam ponavljao laži. U smislu odredbi Poslovnika o radu Narodne skupštine, tražim od predsedavajuće da ona utvrdi ko je koga uvredio i ko je o kome uvredljivo govorio.
Gospođo Popović, govorio sam sa punim uvažavanjem i tako i nastavljam da govorim. Nemam nameru da promenim taj ton svoga obraćanja, ali bih zamolio vas da imate ništa manje uvažavanja kada je to u pitanju.
Ovde sam došao da vodimo jednu dobru i konstruktivnu raspravu i sve vreme se držim i tog opredeljenja i teksta zakona o kome govorimo.
Dakle, ako ste slučajno izrekli nešto što mislite da nije tačno, ili ako ste napravili grešku, ništa nije teško grešku priznati. Ovde sam čuo, a uveren sam da su i druge kolege čule, da ste vi mene pitali – zašto nismo formirali komoru? Kažem vam zato što je to pravno nemoguće, u trenutku kada za to nisu ispunjeni uslovi, jer zakon vrlo jasno propisuje kada komora može da se osnuje.
Vi ste na početku vašeg izlaganja postavili dva pitanja – zašto nismo doneli podzakonska akta koja su potrebna za primenu zakona i zašto nismo formirali komoru? Odgovorio sam na oba pitanja, rekavši da svi oni akti za čije je donošenje bilo ili predlaganje nadležno ministarstvo su doneti, a da komoru ne možemo da formiramo dok za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.

 Gospođo Popović, ne vidim zašto bih u nivou ozbiljnosti pravio bilo kakvu razliku između Vlade, Narodne skupštine i Ministarstva prave. Sva tri organa treba da budu organi vrhunske ozbiljnosti.
Takođe, ne vidim u čemu je problem ako sam u stanju da priznam svoju grešku, zašto ne možete da priznate vašu grešku. Postavili ste mi pitanje – zašto bar niste formirali komoru? Na to pitanje – zašto bar nismo osnovali, formirali komoru, odgovorio zašto.
Slobodno možete da kažete – nisam mislila tako, ili pogrešila sam. Možete pogledati i stenogram i da vidite zašto sam tako reagovao i zašto mislim da je trebalo tako da reagujem, jer ste pitali – zašto bar nismo formirali komoru, kad, eto, već nemamo dovoljno kandidata koji su položili ispit?
U tome je cela suština moje primedbe. Ne vidim šta bi tu bilo toliko sporno.

Hvala na konstruktivnom pristupu i iskoristiću ovu priliku da kažem nešto čemu bi eventualno bilo više mesta u raspravi u pojedinostima, nego u načelu, a tiče se onog amandmana koji ste pomenuli na član 6. Verovatno ste predvideli i u predviđanju ovoga što ću pomenuti napravili dvostruku grešku.
Prvo, član 6. Predloga zakona jasno kaže – u članu 182. reči "1. marta 2013. godine" zamenjuje se rečima "1. marta 2014. godine". Prva greška bi bila da ukoliko bi se usvojio vaš amandman onda bi se potpuno brisao ovaj predloženi tekst i došli bismo u situaciju da ostaje u tekstu zakona 1. mart 2013. godine, a da se samo menjaju reči "osmog dana" u reči "narednog dana".
Odredbe koje se navedene u članu 182. a to su, član glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", važeći tekst, a primenjuje se od 1. marta 2013. godine izuzev odredaba članova 15. i 16. članova 25. do 30. i člana 143. do 148. koji se primenjuju od osmog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Te odredbe se već primenjuju od 2011. godine.
Dakle, još od 2011. godine se primenjuju te odredbe i to su upravo one odredbe zakona koje regulišu polaganje ispita i čitavo ovo delovanje Ministarstva koje treba da obezbedi uslove za stupanje na snagu ovoga zakona, odnosno primenu ovog zakona u celini. Dakle, ove odredbe su već u primeni u poslednjih godinu i po dana, više od godinu i po dana, od kraja maja meseca 2011. godine. Zbog toga je on pravno nemoguć, jer prvo potire ovaj predloženi član 6. Zakona o izmenama i dopunama o Javnom beležništvu, a sa druge strane ovo što sam rekao, reč je o odredbama koje su već u primeni.

Poštujem stav koji branite, samo jedna bitna ispravka.
Član 7. se tiče ovog predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Dakle, ovih šest prethodnih članova stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Usvajanjem ovoga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, on postaje sastavni deo postojećeg Zakona o javnom beležništvu. To je upravo suština cele ove naše priče, a ne vidim onda da bi uopšte bilo potrebno intervenisati na način koji ste vi predložili vašim amandmanom, jer je potpuno suvišna stvar.
Dakle, te odredbe zakona se već primenjuju, primenjuju se duže od godinu i po dana, a ovde u članu 7. koji se ni ne poziva na član 182, već govori isključivo o ovim izmenama Zakona o javnom beležništvu, kaže se da će on stupiti dan, po danu objavljivanja na snagu.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća. Moram da reagujem na određene konstatacije koje su iznete.
Kada sam naveo da je glavni razlog što se odlaže početak primene zakona nedovoljan broj kandidata koji su položili javno beležnički ispit i kada je pomenuto da je avgusta 2012. godine govoreno o tome da ne postoji odgovarajuća podzakonska regulativa, tj. da nisu doneti podzakonski akti koji su potrebni za primenu ovog zakona, naravno da sam mislio kao što i ovog puta stoji pri obrazloženju, a u okviru razloga za donošenje zakona vrlo jasno se kaže imajući u vidu da 1. marta 2013. godine nije moguće obezbediti uslove za primenu zakona, jer je nedovoljan broj lica položio javnobeležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika, kao i za osnivanje javnobeležničke komore koja treba da donese neophodne podzakonske akte.
Dakle, javnobeležničke komore koja treba da donese neophodne podzakonske akte i upravo je o tim podzakonskim aktima i bilo reči. Ne onima koje treba da donese ministarstvo već o onima koje treba da donese komora. Od početka se osvrćem na to.
Drugo, rečeno je da je predsednik Ustavnog suda gospodin Slijepčević bio predsednik ispitne komisije što nije tačno. On je bio jedan od članova ispitne komisije a predsednik komisije je i tada bio kao što je i danas vanredni profesor Pravnog fakulteta prof. dr Dragor Hiber.
Rečeno je da je demonstrirana nesposobnost ministarstva da na odgovarajući način organizuje polaganje ispita. Ni sa tim se ne bih složio tim pre što je Ministarstvu pravde u prethodnoj Vladi bilo potrebno godinu dana da organizuje samo jedan ispitni rok što smo mi uspeli u dvostruko kraćem periodu da organizujemo tri ispitna roka. Treći treba da se odvija a dva su u potpunosti sprovedena. Prema tome da li je demonstrirana naša nesposobnost ako imate sa jedne strane ministarstvo koje za godinu dana nije moglo da organizuje, tek je posle godinu dana organizovalo jedan ispitni rok, a zatim imate Vladu koja je započela svoj mandat krajem jula, početkom avgusta i u 2012. godini od avgusta do decembra organizovala dva ispitna roka, ne znam u čemu se ogleda ta nesposobnost.
Kao što sam rekao u obrazlaganju reći ću i sada. Pretpostavljam gospodine Veselinoviću da ste slučajno napravili grešku kada ste rekli da mi godinu i po dana onemogućava primenu ovog zakona.
(Janko Veselinović, sa mesta: Sa današnjim zakonom.)
Da onemogućujemo sa današnjim zakonom primenu? Primena je nemoguća iz objektivnih razloga, hteo to neko da prizna ili ne. To su razlozi za koje možemo da kažemo da nije niko uticao od nas ovde pojedinačno ili smo svi uticali, neko manje nego više.
Niko ne sprečava primenu zakona. Trudimo se što je moguće više da stvorimo uslove za njegovu primenu jer mislimo da je ovo nešto što je dobro za građane Srbije. Zakon je donela prethodna parlamentarna većina i mislimo da je taj zakon bio neophodan. Da li mislimo da je to savršen zakon? Teško. Savršenstvo ne postoji, ali uz neke bitne suštinske izmene kao što ih ima i u današnjem Predlogu zakona, mislim da će ovaj zakon moći samo da se poboljša a da se ljudi koji su eventualno zainteresovani za ovu struku motivišu da polažu ove ispite i da pomognu državi da primeni jedan novi sistem koji će doprineti stvaranju boljeg i efikasnijeg pravosuđa. Hvala.