Dakle to pitanje koje smo definisali, uveren sam, oboje kao neku vrstu zakonske praznine, trebalo bi da bude definisano Zakonom o Vladi, što je apel za buduće izmene i dopune Zakona o Vladi, da se uzme i to u obzir i da se reguliše jednostavno pitanje za koje se vidi da je propušteno.
Pomenuli ste jednu stvar i smatram za potrebnim na to da odgovorim da ne bismo mešali neke stvari. Ovom dopunom delokruga nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova nikako se ne dira u postojanje Kancelarije za dijasporu.
Kancelarija za dijasporu nastavlja da postoji, kao što je nastavila i Kancelarija za odnose sa crkvama i verskim zajednicama, odnosno za vere, ali postoji delokrug poslova koji ne može kancelarija da obavlja, već je potrebno da obavlja organ državne uprave u rangu ministarstva, pa se ti poslovi dopisuju u nadležnost Ministarstva spoljnih poslova.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, evo, već zalazimo, što kažu, u neke poznije, sitnije sate pa nekada neko izlaganje zaista podseća na neku horor bajku ili užasavajuću. Ne znam kako postoje živi u Srbiji posle ovoga što smo sada čuli. Ne znam odakle da počnem.
Uništena životna sredina. Ispašće – svi smo ozračeni, opada nam kosa, ne možemo da se krećemo. Nema lekova, nema hrane, bolesti na sve strane. Pa, onda se javi i samoupravljanje kao, verovatno, neko podsećanje na prošlost. Uz puno uvažavanje kolegi koji je govorio pre mene, ali, zaista ne znam da li vi možete da verujete u reči koje ste ovde rekli.
Postoje zakoni koje je Ministarstvo na čijem sam čelu predlagalo Vladi, Vlada ih predložila Skupštini, za koje su vaši predstavnici na odborima glasali za. Ne znam kako se onda desilo da to nije dobro, ako su vaši poslanici glasali za to. Da li to znači da ste i vi doprinosili nečemu zlom, lošem i pogubnom po Srbiju?
Postoje i čitavi nizovi amandmana koji su usvajani, upravo predlagani od vaše poslaničke grupe, odnosno od vaših poslanika. Da li i to znači saučešće u nečemu što je pogubno i loše za Republiku Srbiju.
Postoje i neke ocene Evropske komisije koje govore da je Srbija zabeležila napredak u sprovođenju reformi u mnogim oblastima, što se ne sećam da ih je bilo u toj meri i na takav način u nekom prethodnom periodu. Da li to znači da ste vi odstupili upravo od tog, kako se naziva, evropskog puta? Da li to znači da imate neko suprotno mišljenje od onog mišljenja koje ima zvanični Brisel kada je u pitanju sprovođenje reformi?
Dosta toga što je rečeno. Recite mi, šta je to što je ostalo od te političke ujdurme zvane aflatoksin afera. Gde je dokazano to što je sve vreme tvrđeno? Verovatno je dokazano u stotinama poklanih grla mlečne stoke, u stotinama unesrećenih poljoprivrednih domaćinstava, u desetinama hiljada litara prosutog mleka. Ne znam gde je to dokazano, da je postojala ta afera zaista. Ako je neko uveren u lansiranje te afere, kako je to radio, što ne podnese krivičnu prijavu protiv onih koje je optuživao za tu aferu? Zaista, ja ne verujem da postoje ljudi koji mogu da veruju upravo ovo što ste rekli i ne verujem da bi iko od nas ovde postojao da je to zaista tako kao što vi kažete. Ne vidim u čemu je to u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Znam ja da vi to ne mislite. Znam da ste jedan vrstan pravnik i da vrlo dobro znate šta tu piše, ali dajte onda da govorimo o tome. Zahvaljujem.

uvaženi predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, u više navrata od različitih narodnih poslanika imali smo prilike da čujemo kako je reč o zakonu koji je, sada rečeno, prazan skup koji je jedno veliko ništa, a 12 sati pričamo o nečemu što je ništa, ni o čemu, nešto što je neozbiljno, smešno, politički površno itd.
Kaže se, čekalo se šest meseci na rekonstrukciju, a sada evo ovaj zakon i opet zamena teza i navodno zakon o rekonstrukciji. Do rekonstrukcije je moglo da dođe i bez ikakve izmene i dopune ovog zakona i onaj koji je sve ono malopre izrečeno govorio, to vrlo dobro zna.
Da li je potrebno malo zamagliti građanima tu činjenicu i priču o tome jer, kao što je rečeno, i uopšte priča o rekonstrukciji Vlade počela kao priča o personalnoj rekonstrukciji. Postoji nešto što je tehnički preduslov da bi do toga došlo. Čak se i iz nekih poslaničkih klubova čula do pre nekoliko dana i teza da je potrebno menjati Zakon o Vladi. Verovatno, pretpostavljam iz neinformisanosti i iz neznanja dolazila je i ta priča, ali potpuno nepotrebno.
Ono što je bitno reći jeste, da ponovim što sam rekao i malopre, da je reč o jednom tehničkom preduslovu da do rekonstrukcije Vlade dođe, da se na osnovu ovog predloga izmena i dopuna Zakona o ministarstvima ne može ceniti, može na neki način, ali svakako nismo na takav način ni govorili danas ovde. Većina prisutnih ne može ceniti kvalitet rekonstrukcije Vlade.
Možda je ovo samo jedno skupštinsko zagrevanje posle nekog vremena odmaranja tokom leta za nešto što tek sledi krajem ovog dela radne nedelje. Verovatno i ne, ali ono na šta zaista imam obavezu da se osvrnem jeste izrečeno. Kaže, nećemo ćutati o ponižavanju institucija koje je stranka kojoj i sam, s ponosom to ističem, i pripadam, koje je naša stranka ugrozila.
Ne vidim koje smo to institucije ugrozili. Zaista ne vidim. Ne vidim ni da li činjenica poštovanja i sprovođenja Ustava doprinosi ugrožavanju institucija. Sami ste rekli da ne sporite kvalitet zakona koje smo stavljali u proceduru. Čak ste pomenuli da sistemski pravosudni zakoni, ne zna se još uvek njihova sudbina. koliko mi je poznato, od četiri zakona, dobro mi je poznato, četiri pravosudna organizaciona zakona, samo je jedan povučen iz procedure, a tri se nalaze u skupštinskoj proceduri i tu su.
Javno sam govorio. Zaista nemam razloga bilo šta da krijem. Koji je razlog stagnacije još uvek na tom putu, iako sam ja lično najavio da će se još ranije ti zakoni naći pred vama i da ćemo raspravljati o njima i da sam uveren da će biti usvojeni. Nažalost, rekao sam da je sve vreme tok pregovora u Briselu odugovlačio i stavljanje tih zakona u proceduru. Nije to nikakva tajna. To je jedna bolna činjenica. Radili smo na tome i još uvek radimo na tome da se ti zakoni nađu u proceduri bez velikih posledica po našu državu, ustavno-pravni poredak i čitav sistem.
Još jednom kažem, reč je o jednom tehničkom koraku koji vodi i ka personalnoj rekonstrukciji Vlade. Da li je ova Vlada radila dobro ili nije može svako od nas da iznosi neke svoje ocene. Uvek naposletku ocenu o radu neke vlade daju građani i građani će i ocenu o radu ove Vlade jednoga dana dati. Sasvim je legitimno da opozicija pokušava građanima da ukaže da neka vlada nije radila dobro i da time u stalnom učešću u radu Skupštine na neki način i vodi jednu predizbornu kampanju na dugi rok. Nemam ništa protiv toga, ali kada je nešto dobro urađeno, kao što ste i malopre sami konstatovali, da postoji jedan zakon oko koga se nismo složili, sasvim legitimno je što vi taj zakon često spominjete. To je tip zakona koji nigde u svetu nikada nije doživeo konsenzus, niti je ikada od strane svih hvaljen.
Najlakše je da ja izađem posle toga i kažem – da, ali u vreme vaše vlasti je donet zakon za vreme koga je pušteno toliko i toliko desetina stotina ili hiljada terorista, pa su oni nekog 17. marta podigli mase na oružje, pa doveli do novog egzodusa. Do čega ćemo da dođemo?
Vi to kažete meni, ja to kažem vama, šta smo učinili? Ali je takođe vrlo nekorektno da se danas ovde nekoliko puta kaže da apsolutno nema nikakve borbe protiv organizovanog kriminala i onda šta smo učinili, ali je takođe vrlo nekorektno da se danas ovde nekoliko puta kaže da apsolutno nema nikakve borbe protiv organizovanog kriminala i onda se kaže da ima i dokumentuje se da ima.
Čuli smo od prvog potpredsednika Vlade da će dostaviti izveštaj ovde u kome će se videti da se itekako dobro radi na tom planu, ali ne ni to ne vredi ništa, nastavlja se i dalje ta priča. Daleko od toga da je u našoj zemlji stanje sjajno.
Danas sam pomenuo da je Zakon o ministarstvima i ovaj važeći, pokazatelj mnogo toga, ali takvo nam je stanje u čitavoj državi, od nekud se mora krenuti, od nekud se mora poći. Ova Vlada nije Bogom dana, ali je ova Vlada neke rezultate itekako ostvarila i potrebno je vremena da se još neki dodatno ostvare.
Nekada je potrebno i 50 godina za ono što, znate kako, nešto što desetine generacija izgradi može pola jedne generacije da uništi vrlo lako. Videli smo, jeste, znate recimo privreda ove zemlje je u kontinuitetu posle jednog rata građena decenijama, a onda je za mandata jedne ili jedne i po Vlade gotovo u potpunosti devastirana.
Kad ste pomenuli 1999. godinu, zante, ostaće mi do kraja nepozvanica, još mi niko nije od velikih eksperata objasnio kako je to moguće da je više zaposlenih u Srbiji bilo baš u toku te 1999. godine, dok je ona bila bombardovana, nego posle toga. Ne znam ja da li su fiktivno ljudi primali plate, ali oni su od nečega živeli, negde su išli na posao, kako je moguće da smo posle te 1999. godine imali izvoz koji se sada trudimo da dostignemo, da li je i to bio fiktivan izvoz? Kako je moguće da nam je tada onaj deo industrije koji je danas izložen jednoj nelojalnoj konkurenciji drugih zemalja, kao što su tekstilna, kožarska, obućarska industrija, da je tada mnogo više proizvodio i izvozio?
Bio sam u prilici da prisustvujem jednom političkom forumu u jugoistočnoj Evropi koji se održao u novembru mesecu u Tirani i tamo mi je jedan čovek iz naše diplomatske misije rekao – znate, ovde može da se kupi odlična obuća; pitao sam – otkud odlična obuća ovde da se kupi? Kaže – posle 2000. godine, Italijani su prestali više da nude svoje poslove srpskoj obućarskoj industriji, pa su došli u Albaniju. Pitao sam – zašto? Kaže – jednostavno, zato što državu više ta grana privrede nije zanimala i otišli su odavde.
Sad smo mi, hvala Bogu, dočekali da posle deceniju i nešto dolazi jedna jaka italijanska firma u Vranje i pokušava da oživi našu najveću fabriku, nekada najveću fabriku obuće „Koštana“.
Bilo je danas reči o svemu, a najmanje je bilo reči o sadržini Predloga o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Uveren sam da ovim malim, ali značajnim rešenjima kroz ovaj zakon utiremo put i nekim budućim većim koracima u usavršavanju ovog zakona.
U svakom slučaju, do kraja ove godine očekujem da u Ministarstvu na čijem sam čelu bude završena i strategija reforme javne uprave za narednih pet godina, jedna teška, bolna, ali veoma nužna reforma ka izgradnji funkcionalne države, jer je veliko pitanje. Pre toga ćemo imati nešto što sa ponosom najavljujem, nešto što će mnoge od nas ovde prisutnih, ali i onih koji nisu prisutni, i građane, uveren sam, iznenaditi. Imaćemo prvi put posle više decenija studiju o funkcionalnosti naše državne uprave koju radi Ministarstvo pravde i državne uprave, pa ćemo videti onda koliko nas država košta, a i koliko je efikasna. To će biti jedan od najboljih merila koliko ima podele, podvajanja, preklapanja nadležnosti i njihovog nefunkcionalnog obavljanja.
Pozivam vas da podržite ovaj zakon u danu za glasanje. Ukoliko niste stigli da podnesete amandmane, pa naravno da preko Odbora uvek postoji mogućnost da se podnesu amandmani u ime Odbora. Uglavnom većina poslaničkih grupa ima tu svoje predstavnike, pa i to je jedan od načina, istih onih odbora koji su neki od njih danas jednoglasno podržali ovaj zakon, a u kojima su bili i članovi iz drugih stranaka.
Shvatam žar parlamentarne rasprave. Nekada i ja u njemu izgovorim nešto što posle toga dovede i do mog izvinjenja. Ako sam uvredio nekoga, ako sam u tom žaru rasprave učinio nešto što bi moglo da unizi ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, to mi svakako nije bila namera, jer pripadam stranci koja institucije gradi, učvršćuje, unapređuje, koja je državotvorna, a ne državorušilačka. Uveren sam da će tim putem i nastaviti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa punom pažnjom sam saslušao diskutante prvog amandmana, odnosno amandmana podnetog na član 2. Predloga zakona o prekršajima. Mogu da kažem da su obrazloženja prilično dobra uz jednu veliku, ali vrlo bitnu, manjkavost.
Prva stvar, Krivični zakonik se odnosi isključivo na fizička lica i pojam krivičnog dela koji on definiše se odnosi na fizička lica. Definicija prekršaja data u ovom Predlogu zakona o prekršajima jeste definicija toliko široka da može da obuhvati sve subjekte prekršajne odgovornosti na koje se ovaj zakon odnosi. Dakle, kako ćete reći da je prekršaj skrivljeno delo ukoliko za prekršaj odgovara pravno lice ili ukoliko odgovara odgovorno lice u nekom organu, odnosno pravnom licu? Možemo da svodimo i na to, ali uzmete lepo, pa pogledate član 17, pardon član 18, član 17. navodi subjekte prekršaja, a član 18. govori o odgovornosti fizičkog lica. U tom članu lepo stoji da fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo je biti svesno da je takav postupak zabranjen.
Ako želimo da pokrijemo sve subjekte prekršajne odgovornosti koji su navedeni u zakonu, a to su fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, onda je ova definicija prekršaja zaista odgovarajuća. Sve što ste rekli jeste tačno uz ovu dopunu. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo slušam izlaganje amandmana i opet kažem da bih prihvatio kada bi se sve uzelo u obzir i sve dobro rezonovalo. Ali, hajde da krenemo od kraja, kako ste rekli.
Ne možete nekoga obavezati na nešto što važi, recimo, u gradu Smederevu, a ne važi u Požarevcu, pa ćete dovesti do pravne nejednakosti. Znate, tom logikom rukovođenja možemo da kažemo – ne možete obavezati nekoga ko živi na teritoriji AP Vojvodine na nešto što ne važi u centralnoj Srbiji ili na Kosovu i Metohiji, pa će i to dovesti do pravne nejednakosti. Jednostavno, priroda prekršaja je takva da može da se propiše.
Što se tiče propisivanja prekršaja uredbom Vlade, razmišljam da li da dam jedan konkretan primer ili sijaset primera, pa da vidite koliko ti argumenti koje ste izneli ne stoje. Prva stvar, otkako postoje prekršaji postoje i prekršaji koji se mogu odrediti uredbom Vlade. Daću vam primer.
Recimo, imate subvencije koje se daju poljoprivrednicima. Čovek dobije subvencije za uzgoj, recimo, tovljenika ili dobije subvencije za zasad nekog voća ili zasejano žito u određenoj meri, a onda taj novac, umesto da upotrebi u te svrhe, uzme i kupi luksuzni automobil. To jeste krivično delo. Ja sam dao najdrastičniji primer, ali postoje različite druge mahinacije vezane upravo za subvencije. Ne ispunjavate neke obaveze koje su propisane uredbom Vlade, na osnovu kojih vam je odobrena subvencija. Dao sam to kao primer.
Evo, daću vam primer i iz nečega o čemu smo ovde već raspravljali u prethodnih nekoliko nedelja. Usvajali smo strategiju za borbu protiv korupcije. U strategiji je predviđeno da svako ministarstvo i svaki državni organ ima službenike koji će biti zaduženi za podnošenje kvartalnih izveštaja o ispunjavanju akcionog plana i strategije za borbu protiv korupcije. Ako to ne budu radili, odgovorno lice na čelu organa će morati da odgovara za to prekršajno.
Hoćete dalje? Kažete – ne može se sud obavezati da sudi na osnovu uredbe. Uredba je podzakonski akt, sudovi primenjuju i podzakonska akta. Da nije tako, ne bismo znali ko je odgovorno lice gde. Zašto? Zato što se odgovorna lica propisuju sistematizacijama, a to nije zakon. Dakle, jednostavno, argumenti su vam polovični. Ako hoćete da obezbedimo primenu zakona i jedinstvo pravnog poretka, onda se treba rukovoditi ovim.
Sa druge strane, iskreno mislim da u određenom obimu jedinice lokalne samouprave moraju da budu ovlašćene da kroz sistem prekršajnog kažnjavanja, odnosno propisivanja prekršajnih kazni obezbede funkcionisanje lokalne samouprave na čitavoj njenoj teritoriji i u punom kapacitetu. Ne znam zašto bi to nekome smetalo. Možete da kažete da je to teži posao za prekršajnog sudiju, zato što mora da bude dobro informisan i upoznat sa svim aktima koje treba da primenjuje. Takav mu je posao. Zahvaljujem.

Opet parcijalno. Pominjete Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ja ni u jednom jedinom trenutku nisam govorio o nadzoru koji sprovodi Agencija, već sam vrlo pažljivo birao reči, što mi daje za pravo da sumnjam da li ste pročitali strategiju ili niste, jer strategija taj novi mehanizam ispunjenosti akcionog plana predviđa, za razliku od prethodne strategije, i način na koji sam to obrazložio, apsolutno podrazumeva to, a ne ovo o čemu ste vi pričali.
Drago mi je što je prof. Mićunović dao, zaista pružio jednu retrospektivu zloupotrebe prekršajne odgovornosti u prethodnom periodu, ali mi je poznato, uveren sam da je poznato i njemu da su propisi koje je pominjao već odavno stavljeni van snage i da ne važe.
Što se tiče usklađenosti ovih propisa sa propisima koji važe u EU, odnosno sa standardima koje propisuje EU, pa i sama EU u svojim organima donosi podzakonska akta koja povlače sa sobom prekršajnu i administrativnu odgovornost. Namerno izdvajam i jedno i drugo, prekršajnu i administrativnu odgovornost. Dakle, i kod njih postoji mogućnost takvog kažnjavanja, ne na osnovu zakona, već na osnovu onog akta koji je doneo upravni organ, i to prekršajnog kažnjavanja.
Ako se pokaže u skriningu da je ovo potrebno promeniti, to neće biti ni prva ni poslednja stvar. Jednostavno, za takvu promenu za koju se nadam da ćemo u jednom trenutku možda, kada i Evropa bude za to spremna biti u stanju da je sprovedemo, treba da budemo spremni da to radimo. U ovom trenutku, to ne možemo da uradimo, zato što naš sistem na takav način funkcioniše a nije pripremljen na tu promenu niti može da bude pripremljen za sedam meseci.
Što se tiče zloupotreba prekršajne odgovornosti, prekršajnog postupka, koji dovode do ugrožavanja ljudskih prava i građanskih sloboda, apsolutno stoji na istoj liniji da su te zloupotrebe nedopustive i da to više ne sme da se dešava, ali mi nije poznato da se to u Srbiji dešavalo u nekom prethodnom doglednom periodu, pre dvadesetak godina verovatno jeste, u nekom prethodnom skorijem periodu ne.

Zahvaljujem na opasci i verujem da doprinosi kvalitetu skupštinske rasprave koji je svaki put sve bolji i bolji, makar ove rasprave kojima ja imam priliku i zadovoljstvo da prisustvujem.
Na isti način kao što ste vi to rekli, ja mogu da kažem da mene može da uvredi činjenica što ste rekli da nešto treba da bude propisano Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, a pri tom ste govorili osvrćući se na moje reči koje sa tim nisu imale nikakve veze. Zato sam i rekao – taj deo Strategije je potpuno nov. Dozvoljavam i da ste možda pomešali, prevideli, desi se i meni, desi se svakome ko radi. Ali, jednostavno, vratite se na to, vidite šta ste rekli, uporedite sa onim što sam ja rekao, to nema veze sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, a sve vreme ste pričali o tome.

Naime, Zakon o prekršajima propisuje i predviđa koji će biti kazneni raspon. Naravno da ni u jednom jedinom trenutku ne sporim aktuelno stanje koje jeste teško ekonomsko stanje, ali takođe vas podsećam da je najjeftinije poštovati propise i ne vršiti prekršaje.
Da li je kazna od 150 hiljada dinara velika kazna? Da li je to veliki iznos? U Srbiji sigurno jeste. Da li je velika kazna? Pitanje je za šta se izriče. U drugim propisima predviđeno je za koje prekršaje može biti izrečena kazna od 150 hiljada dinara kao kazneni maksimum. Problem je u tome što ti propisi uglavnom daju izuzetno širok raspon. Sa druge strane, zaštitna dobra u nekim od tih zakona su toliko vredna da prestupnika treba toliko kazniti. Ako neko recimo vozi bez vozačke dozvole za kategoriju kojoj pripada to vozilo i time ugrožava i sopstvenu i tuđu bezbednost, sigurno da treba da bude prilično kažnjen, pa je tu kazneni raspon od 100 do 120 hiljada dinara. Ako neko vozi neregistrovano vozilo takođe. Ipak neki red treba da se zna. Nije mi poznato da se za neke od stvari koje ste pomenuli ljudi drakonski kažnjavaju. Nije mi poznato i ne znači da ne postoji. U svakom slučaju to mora da poboljša nadzor koji treba da vrši nadležno ministarstvo prema jedinicama lokalne samouprave i autonomne pokrajne.
Kada pogledate nekoliko odredbi različitih zakona kojima su propisivane visoke kazne za fizička lica, recimo novčanom kaznom, nedopustivo je veliki raspon, Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, od 5 hiljada do 100 hiljada dinara. Pazite koji je tu prostor za diskreciono odlučivanje. Da li je to dobro? Mislim da nije dobro nikako, ali nije na Zakonu o prekršajima da tako nešto reguliše.
Međutim, kada vidite šta će se kazniti, odnosno ko će se kazniti, kazniće se direktor i odgovorno lice škole ukoliko škola obavi ispit suprotno odredbama zakona, ne vodi propisanu evidenciju, evidenciju vodi suprotno odredbama ovog zakona ili izda javnu ispravu suprotno odredbama ovog zakona.
Ono što bih istakao među tim zakonima koji propisuju visoke kazne za fizička lica, kada su prekršaji u pitanju, jeste naročito Zakon o zaštiti prirode. Mislim da tu svi treba da se složimo. Kao što je malopre rečeno, pozivamo se na evropske standarde, evropski standardi su izuzetno visoki i zahtevni kada je u pitanju zaštita životne sredine. Da imamo efikasniju primenu ovih zakona, verujem da bi nam životna sredina bila mnogo zaštićenija i mnogo čistija. Ovaj zakon predviđa, recimo, kazneni raspon od 25.000 do 150.000 dinara. Problem je u tome što taj član koji propisuje prekršaje ima ukupno 28 stavova i što su u taj član svrstani prekršaji različitih vrsta, umesto da je podeljeno u više članova.
Prema tome, mislim da kazneni raspon, kao kazneni raspon, s obzirom na broj prekršaja, da vrednost zaštitnih dobara predviđa, dakle, kazneni raspon koji je u ovom trenutku možda najprihvatljiviji. Ne možete nekoga ko neovlašćeno upravlja motornim vozilom kazniti sa 20.000 dinara. Šta ste učinili?
Dakle, imam razumevanja za to što vi govorite. To znači da treba pojačati nadzor u nekim oblastima, i te kako. Čeka nas, nadam se, u narednih nekoliko meseci i novi zakon o inspekcijskom nadzoru i inspekcijskim službama, izuzetno važan i izuzetno bitan zakon, a čeka nas i nakon usvajanja ovoga zakona u roku od tri meseca i Omnibus zakon, koji mora da bude pripremljen od strane Ministarstva, a u rad radne grupe neće biti uključeni samo ljudi iz prakse i iz prekršajnih sudova, već ljudi iz nadležnih ministarstava, koji se upravo bave ovim poslom. Zahvaljujem.

Šta u prevodu šta znači, zavisi i od onoga ko prevodi. To je prva stvar.
Druga stvar, ovde treba biti iskren pa reći da se radi o jednoj opštoj normi. Zamislite sada da se pred vama nalazi predlog Krivičnog zakonika, gde se kritikuje zašto može da se izrekne kazna zatvora od 15 dana do 40 godina. To je opšta norma. Postoji norma u kojoj se propisuje šta je kazneni maksimum.
Voleo bih da ovu kreativnost i ovu energiju svi zajedno iskoristimo onoga trenutka kada se zakonima budu propisivali konkretni prekršaji, kada se u jedinicama lokalnih samouprava i u pokrajinskoj Skupštini takođe odlukama budu propisivali konkretni prekršaji i da se tada interveniše.
Dakle, reč je o opštoj normi. Pogledajte, možete da kažete – veliki je kazneni raspon. Ja kažem – ogroman je broj zaštitnih dobara koji se ovim prekršajima štite. Ne možete ih klasifikovati. Svugde je u svetu normalno da se propiše opštom normom šta je kazneni minimum, šta je kazneni maksimum.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da, kada nešto kritikujemo, pažljivo slušamo i ono šta kritikujemo. Rekao sam da je opšta norma po kojoj se za jedno krivično delo ne može izreći kazna zatvora veća od 40 godina, ne za konkretno krivično delo. Pričam o opštim odredbama, kao što opšte odredbe stoje i u ovom Predlogu zakona o prekršajima. Onda se propisivanjem pojedinih prekršaja kroz druge zakone te odredbe razrađuju.
Ako kažete – mnogo je 150.000 dinara, ja sam rekao – ne za svaki prekršaj. Postoje prekršaji kojima fizičko lice treba da bude kažnjeno najoštrijom kaznom i dao sam vam primer. Neko upravlja motornim vozilom bez vozačke dozvole za tu kategoriju vozila ili vozilom koje nije registrovano. Zamislite koja opasnost onda postoji da dođe do nastanka štete ili do izvršenja nekog krivičnog dela.
Recimo, Zakonom o privrednim društvima propisuje se novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za prekršaj koji učini krivično lice. Kada pročitate taj deo početka tog člana 587. možete da kažete – da, to je zaista mnogo. Ali, hajde da vidimo za koji je to prekršaj. Kaže se – ako to fizičko lice ponudi ili da novčanu naknadu ili drugu korist akcionaru javnog akcionarskog društva u cilju pribavljanja punomoćja za glasanje na Skupštini tog društva – korupcija – ili za to da neko na Skupštini javnog akcionarskog društva glasa ili ne glasa na određen način – opet korupcija. Da li treba taj da bude žestoko kažnjen?
13/1 MO/LjL 12.10-12.20
Imamo slučajeve privatizacija, kriminalnih privatizacija nekih preduzeća koja su upravo vršena kroz zloupotrebe prava glasanja u skupštinama akcionarskih društava. Naravno da treba zakonom zapretiti da će biti žestoko kažnjen ako takvom nečem pribegne.
Dakle, da li sam za to da se vodi jedna životna kaznena politika koja će uvažavati teške životne okolnosti i ekonomske prilike koje vladaju u Srbiji? Jesam, ali, ako donosite opštu normu, a ovim zakonom se donosi opšta norma za sve prekršaje, da to ne može biti kazna iznad 150 hiljada dinara.
Još jednom kažem – pozivam vas, kako poslanike vladajućih stranaka tako i poslanike opozicije, da upravo kao rezultat ove naše dobre rasprave i sednice u onom trenutku kada se drugim zakonima budu propisivali prekršaji, reagujete na ovakav način, tamo gde je to potpuno razumno i gde za to postoji osnov. Ali, ovo jednostavno nije zakon gde se treba na ovakav način intervenisati. Postoje neke nelogičnosti u drugim zakonima i treba ih ispravljati.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da se ponovo vratim na predmet ovih amandmana i na predmet samog početka rasprave o njima.
Postavlja se pitanje – da li je ovo zakon koji donosi represivne odredbe? Da, ovo jeste zakon koji donosi represivne odredbe. Narodna izreka kaže – bolje sprečiti nego lečiti. Ako na vreme država reaguje u nekim slučajevima kada se krši zakon i ostali propisi, onda će takvim delovanjem sprečiti nastanak mnogo veće štete i povredu mnogo značajnijih dobara. Ako kaznite nekoga što vozi bez odgovarajuće vozčake dozvole, sprečićete da sledeći put ponovo vozeći bez te vozačke dozvole nekoga usmrti, nekome nanese teške telesne povrede. Ako nekoga prekršajno žestoko kaznite zato što pravi divlju deponiju, sprečićete da jednoga dana zato što ga za to niste kaznili, dođe do nastanka različitih zaraznih bolesti u tom kraju. Ako nekoga prekršajno kaznite zato što nije u skladu sa zakonom prijavio promenu svoga prebivališta, time ste sprečili da na takav način izigra zakon u nekom drugom slučaju gde može biti pozvan i na krivičnu odgovornost.
Moram da intervenišem i da kažem da je zaista loše predstavljati prekršaje kao neku vrstu luksuza. Znate, zato što nekome nije dostupan prekršaj ko je slabijeg ekonomskog, materijalnog, imovinskog stanja, e, zato treba smanjiti kaznu, ili prikazivati propisane kazne kao sredstvo, jedno od glavnih sredstava punjenja budžeta, ili kao nešto čemu je cilj punjenje budžeta. To nije cilj prekršaja, to je jedna od posledica prekršaja. Zašto? Zato što je došlo do povrede nekog dobra, zato što je došlo do kršenja nekih zakonskih normi koje moraju da se poštuju.
Prema tome, kada neko i vidi visoku kaznu, pre toga će dobro razmisliti da li će da učini neki prekršaj ili neće, a neće razmišljati – to i nije toliko visoka kazna, pa ako me kazne, ja ću to moći da platim ili neću moći. Dakle, jednostavno je to priroda prekršaja. Još jednom ponavljam, ako nekoga kaznite zato što je vozio bez odgovarajuće dozvole, dakle, za kategoriju neku, neko ko ima položen za putnički automobil, uzme i vozi bager i može da pričini i materijalnu štetu, a može nekoga da i te kako povredi. Naravno da ćete na takav način to da sprečite, pa će taj kada sedne za volan tog vozila dobro razmisliti koje posledice toga mogu da budu, i po njega lično i po njegovu okolinu.
Još jednom ću ponoviti ono što sam rekao na početku. Mogućnost ugrožavanja, ako hoćete i bezbednosti, zdravlja i materijalno-imovinske sigurnosti različitim prekršajima, zaštita životne sredine je izuzetno široka i velika. Ovim zakonom morate da predvidite raspon kazni za sve, bukvalno za sve.
Moram još nešto da dodam. Funkcionisanje pravosuđa i funkcionisanje države građanin najčešće i ceni na osnovu efikasnosti rada pravosuđa, a naročito prekršajnog sudstva. Kada bi se odredbe ovih zakona primenjivale mnogo efektivnije u nekim slučajevima kada postoji granica između prekršaja i krivičnog dela, pravni teoretičari pa i praktičari kažu – bolje je otići na prekršaj jer će kazna biti efektivnija i brže vidljivija svima u toj zajednici, nego razvlačiti krivični postupak i efekte toga videti posle godinu, godinu i po ili dve godine. Pogledajte zemlje u kojima efikasno funkcioniše prekršajno sudstvo, one važe za neke od zemalja sa najefikasnijim pravosuđem i uopšte država. Dakle, prekršajno sudstvo treba pojačati.
Ako ćemo da predstavljamo prekršajnu kaznu kao luksuz koji mora da bude dostupan svakom, nećemo daleko dogurati. To nije cilj kažnjavanja. Cilj kažnjavanja je poštovanje zakona. Da li postoje slučajevi oko kojih možemo da vodimo raspravu da li je u tom pojedinom slučaju dobro kazniti ovako ili onako – znate, uvođenjem, na našu sreću, kažem na našu sreću kao društva, prekršajnog sudstva, imate i o tome smo pre neki dan govorili, imate prvostepene prekršajne sudove, imate viši prekršajni sud. Viši prekršajni sud je nadležan da regulisanjem sudske prakse razrešava i neka sporna pitanja koja postoje u funkcionisanju prvostepenih prekršajnih sudova i to jeste jedan od poslova kojima treba da se bavi.
Da li su slučajevi koji su ovde pominjani nešto što takođe treba da bude predmet njihovog razmatranja i rada? Da. Da li na to treba da se osvrćemo prilikom propisivanja opšte norme u Zakonu o prekršajima? Treba da imamo u vidu, ali to ne sme da bude naša glavna smernica. Glavna smernica treba da bude koji je krajnji cilj zakona. Zahvaljujem se.

Hvala na onom poređenju sa zidovima. Mislim da sam jedan od onih koji vrlo pažljivo sluša sve amandmane i kada ima potrebe reaguje i govori.
Ako sam malopre govorio da je svrha zakona da i eventualnom učiniocu prekršaja zapreti nekom kaznom koja će mu uslediti, onda onaj koji razmišlja da li će za kaznu od 10.000 dinara biti poslat u zatvor tri dana ili 10 dana, sasvim drugačije reaguje na eventualnog učinioca prekršaja.
Sa druge strane, molim vas da posmatrate Predlog zakona u celini. Pomenuto je, kako u raspravi u načelu, tako i od poslanika i vladajućih stranaka i opozicionih stranaka, da ovaj zakon uvodi mogućnost izricanja kazne rada u javnom interesu. Ako ćete to tako olako da prebrišete i pređete preko toga, mislim da to nije dobro.
Sa druge strane, vezano za to da li će se uzeti kao otežavajuća okolnost činjenica da je neko u periodu od prethodne četiri godine izvršio neki prekršaj ili ne, to je mešanje kruški i jabuka, da ne kažem nečega drugog. Uvođenje u priču zastarelih prekršaja, mislim da je malo bilo neoprezno, a evo i zašto. Ako je neki prekršaj zastareo, njega u evidenciji i nema. Dakle, ako je nekome zastareo neki prekršaj, nema ga u evidenciji.
Sa druge strane, lepo ste i sami pročitali da se u obrazloženju za neprihvatanja amandmana pozivamo na član 329, u kome stoji da se podaci iz evidencije brišu posle četiri godine. Dakle, neka logika postoji. Nemojte se pozivati samo na to što mislim da su bili dobri amandmani i poslaničke grupe DHSS-SPO i poslaničke grupe DS, i onaj ko je bio na sednici odbora kada sam obrazlagao prihvatanje tog amandmana, a bilo je dosta ljudi koji su danas ovde prisutni, seća se da sam tada rekao da postoje argumenti i u korist jedne i u korist druge teze, da je to mač sa dve oštrice i da sam uveren od strane svih poslanika, iako sam i sam imao dilemu koji treba da bude rok zastarelosti, ali s obzirom da su na izradi zakona u dobroj meri učestvovale i sudije prekršajnih sudova, negde sam i razumeo koji je njihov interes da bude taj rok zastarelosti.
Dakle, smatram da su usvojenim amandmanima rokovi zastarelosti, koji su postali sastavni deo Predloga zakona, dobri, jer su sudije prekršajnih sudova nekim drugim dobrim rešenjima ovog predloga zakona u dobroj meri rasterećene, pa onda ne mogu da dobiju, da tako kažemo, dvostruku korist. Dali smo im neke pogodnosti ovim zakonima. Nisu oni ti koji dokazuju postojanje prekršaja ili ne, već onaj ko podnosi prekršajnu prijavu. Dajte onda, ako je njihov posao u neku ruku jednostavniji, da ga završavaju u nekom razumnijem roku.
Tako je i kod ove priče da li dan zatvora treba da bude 1.000 ili 3.000 dinara. Ima logike u onome što podnosioci ovih amandmana pričaju, tu nema spora. Ja čak i pohvaljujem nivo rasprave, što sam malopre rekao i mislim da su nam rasprave sve kvalitetnije i sve bolje. Onda kada smatram da je potrebno, ja ću se oglasiti, ali malopre sam izneo koja je logika razmišljanja zakonopisca u ovom slučaju i ponovo se vraćam na to.
Dakle, da li je veća pretnja nekome zapretiti sa tri dana zatvora ili sa deset dana zatvora? Ali, nije to smisao. Ako uvodimo rad u javnom interesu kao jednu od vrsta kazni, ako imamo tendenciju sve većeg oživljavanja primene te vrste sankcija u Srbiji, a imamo je, za deset meseci je broj kancelarija koje se bave primenom alternativnih sankcija povećan sa sedam, koliko je formalno bilo, a efektivno radilo šest, na 15 i nastavićemo sve dok u svakom sedištu višeg suda u Srbiji ne bude postojala takva kancelarija i primena takvih sankcija u saradnji sa lokalnim samoupravama. Šta više, mislim da je to znatno bolje i efektivnije. Kada pogledate zemlje u kojima je taj sistem sankcionisanja razvijen, videćete da se dve trećine kazni upravo izvršava na takav način, u odnosu na ukupan broj kazni. Nemojte da to previdimo u ovoj raspravi.
Dakle, cilj nije da se ljudi šalju u zatvor, cilj je da se spreči vršenje prekršaja i da se poveća osećaj odgovornosti kada je u pitanju poštovanje propisa. Zato mislim da su jači argumenti na ovoj strani da se amandmani ne prihvate. Kao što sam i malopre pomenuo, dakle, dobro ste citirali član 329, brisanje iz evidencije se vrši nakon četiri godine, a zastareli prekršaji ne ulaze u evidenciju. Zahvaljujem.

Vrlo pažljivo vas slušam i vrlo pažljivo čitam Predlog zakona. U Predlogu zakona lepo stoji - ako je od dana pravnosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od četiri godine. O kakvoj zastarelosti
pričamo? Ako je doneta pravnosnažna odluka, nema zastarelosti. Ako je do zastarelosti u drugom slučaju došlo, do zastarelosti može da dođe i zastarelost može da bude i posledica ponašanja učinioca prekršaja, ali u tom slučaju sud nije dobro radio svoj posao, čim je dopustio da zastari, ako ga nije pozivao na vreme i ako nije reagovao na vreme.
Molim vas, pročitajte, kaže – ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost ranije izrečena prekršajna sankcija, ako je od dana pravosnažnosti odluke do dana donošenja nove proteklo više od četiri godine. Postoji pravnosnažna odluka, ne postoji zastarelost.
Ono drugo na šta ste se vi pozivali, da u obrazloženju, pre usvajanja amandmana kojima se prihvataju amandmani koji se tiču rokova zastarelosti, da se u obrazloženju pozivamo na te rokove, ali i na brisanje iz evidencije. Znate, nigde ne piše da ti rokovi moraju da budu isti. To nigde ne stoji.
Prema tome, još jednom, nemojte da mešamo zastarelost sa pravnim posledicama pravosnažne donete odluke. Dakle, tamo gde je do zastarelosti došlo, tu pravosnažne odluke nije bilo.

U ime ovlašćenog predstavnika predlagača hteo bih da prihvatim ovaj amandman i da ga pohvalim. Izuzetno je dobar i koristan i ima mesto u ovom zakonu. Hvala.

Apsolutno razumem i podnosioca amandmana i nameru koja je izražena kroz podnošenje ovakvog amandmana. Jednostavno preduhitrili ste me pa ću sada reći nešto zbog svih onih koji su uzeli učešće u ovoj diskusiji.
Dakle, Ministarstvo pravde i državne uprave nakon usvajanja ovog predloga zakona, ukoliko on bude usvojen, planira nastavak rada radne grupe koji uz izmene i dopune članova u tu radnu grupu, pa jedan od zadataka, koji će biti zadatak te radne grupe jeste izrada izmena i dopuna Zakona o maloletnim učiniocima i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica.
S obzirom da je tim zakonom detaljno predviđeno šta ta odluka mora da sadrži, nije dovoljna jedna deklaratorna odredba da će u tim slučajevima kada je učinilac prekršaja maloletno lice postupati prekršajne sudije koje su posebno obučene za to. U planu je da se izvrši izmena i dopuna ovog zakona, da se tim izmenama i dopunama predvidi detaljno šta ta odluka mora da sadrži i to je nešto o čemu sam govorio na sednici odbora kada sam odgovarao zašto se ovaj amandman ne prihvata. Dakle, isključivo je pravno tehnički razloga. Potpuno je daleko bilo da neko ovim zakonom želi da predvidi neki restriktivniji i gori tretman za maloletnike kao učinioce prekršaja.
Prema tome, biće predviđeno izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica. To je ključni razlog.