Izvinjavam se lično gospodinu Mikoviću ako se našao prozvanim u ovome, ali, dozvolite, ja vas ne doživljavam kao opoziciju. Vi ste jedan od retkih konstruktivnih ljudi sa te strane koji često zna da da dobro rešenje, koji zna da ukaže na grešku. Znam da ste bili, ali, naravno, nije se odnosilo na vas jer, kao što sam rekao, vaše mišljenje i vaš stav poštujem i zato izvinite ako ste se našli prozvanim. Takođe i koleginica Batić, pošto znam da je i ona prisustvovala sednici Odbora. Kad sam dolazio na sednice Odbora, znam da ste i vi uvek bili tu i uvek konstruktivno i dobro u tome učestvovali. Prema tome, primite moje izvinjenje ako ste se našli prozvanim u onoj mojoj rečenici.

Više od 20 minuta odgovaranja – da, ali ne na primedbe vezane za strategiju, već na puke i paušalne političke ocene. Ako dajte političke ocene, o političkim ocenama odgovaram političke. Ako dajte stučnu primedbu, dobićete na to stručan i argumentovan odgovor.
Još jednom vas pozivam da sednete pa pročitate predlog strategije od prve do poslednje stranice, da ne pročitate samo prvih desetak strana pa vas dalje ništa ne zanima. Ako vam nije jasno kako će se nešto vršiti, onda čitate do kraja. Ako vam nije jasno ni kako će to da izgleda, onda lepo sednete pa pročitate Akcioni plan, pošto očigledno negirate ono što sam vam rekao, a to je da dva meseca Nacrt akcionog plana stoji na internet stranici Ministarstva. Dobićete ga posle od mene na poklon. Sednite lepo tokom leta i pročitajte.
Ono što je prethodna vlast u pravosuđu uradila za četiri godine, ne za godinu dana, nego za 44 godine u potpunosti neće moći da otkloni ni jedna buduća vlast. Mi možemo da postavimo dobre temelje kako nešto treba da se radi, a pošto opet kažete nema analize, analize ima na 30 strana u okviru strategije, pa nam je čak i zamerano što je tolika. Bila je ona mnogo veća, pa smo je smanjivali, ali je teško bilo s vesti na manji obim negativne posledice onog što je urađeno.
Analize troškova nema, ali vam obećavam da ću dati sve od sebe da, kada dođe do analize troškova onih koji su ih stvorili, ih regresiraju iz svoga džepa. Upravo oni koji su svojim radom i kroz Odbor za pravosuđe, koji su svojim radom i u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužilaca i u Ministarstvu pravde doveli do toga da ova država izgubi milione evra na različite načine.
Politički ću se založiti i dati sve od sebe da isti ti koji su svojim takvim delovanjem to doprineli, ovoj državi taj novac i vrate. Evo, to vam svečano obećavam.
Vi razmislite ko bi to trebalo da radi, jer sudije i tužiocu koji su bez obrazloženja najureni s posla, državu tuže. Ti isti ljudi dobijaju presude. One će doći jednog dana u Ministarstvo. Ministarstvo će morati da postupa po sudskim presudama i da taj novac ljudima isplaćuje, ali će Ministarstvo, takođe, da zahteva pokretanje krivičnih postupaka protiv onih koji su Ministarstvo u periodu kada su ti katastrofalni potezi povlačeni, dakle, oni koji su tada vodili Ministarstvo, za to će morati da odgovaraju i da nadoknade svu tu štetu koju su svojim nesavesnim politikantskim i sebičnim delovanjem proizveli. Dok se to ne bude uradilo neće postojati garancija da će bilo koji budući ministar voditi računa o tome šta radi i kako radi.

Uvaženi gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem da sam svaki put sve zadovoljniji kako izgledaju rasprave. Jednog dana će verovatno neki ministar drugi u budućnosti biti zadovoljniji od mene, ali mi je drago što je napredak vidljiv u odnosu na neki prethodni period. Kada kažem prethodni period ne mislim na mandat jedne Vlade, mislim na čitav period koji je za nama. Srbija kao država koja više od vek i po baštini parlamentarizam napredovala je mnogo u odnosu na to vreme. Možda ne onoliko koliko smo mi želeli, ali da je napredovala, jeste.
Želim da izrazi i veliko zadovoljstvo time što smo kao Ministarstvo pravde i državne uprave, kao jedan važan deo sistema uspeli da za prethodnih devet meseci iznesemo izradu dva predloga strategije i, ponavljam, prvi put zajedno sa predlozima strategije i predloge akcionih planova vezanih za njihovo sprovođenje.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na neke stvari koje su se čule tokom današnje rasprave, a zaista sam se trudio da budem i strpljiv i konstruktivan, da se ne uključujem i ne repliciram tada, ali mislim da je zbog opšte javnosti bitno da neke stvari budu razjašnjene, neke ponovljene, a neke dodatno naglašene.
Čula se jedna zanimljiva konstatacija gde mi je lično rečeno da nemam prava da komentarišem i da kritikujem sprovedene privatizacije. Spadam u generaciju ljudi koja, gle čuda, i najveći deo tima koji je radio na ovim strategijama i koji sedi sa moje leve strane pripada istoj toj generaciji, neki od narodnih poslanika takođe, je bila nažalost u prilici da pred svojim očima gleda kako se bogatstvo, koje su generacije ljudi sticale decenijama, topi za nekoliko meseci, nekada i nekoliko godina, ali uglavnom su bili u pitanju meseci. Spadam u generaciju ljudi čiji najveći broj pripadnika u Srbiji, nažalost, živi od penzije nekog od članova porodice, a ne od sopstvenog primanja, jer nema prilike da se zaposli i započne svoj emancipovan i samostalan život.
Državno i društveno bogatstvo je nemilice trošeno i države nije bilo onda kada je to trebalo sprečiti. Ne možemo da vratimo vreme unazad, ne možemo da ispravimo to što se dešavalo nekada, ali možemo da sprečimo da se takve stvari dešavaju u budućnosti i možemo kroz to sistemsko, organizovano, institucionalno sprečavanje da korak po korak gradimo neki sistem vrednosti, za koji je danas konstatovano da ne postoji ili da je iščezao.
Rečeno je da ovde ispoljeni entuzijazam nema utemljenje jer nije potkrepljen vrednosnim sistemom. Upravo je to onaj vrednosni sistem koji mora da se gradi. Nije ovde prisutan nikakav predozirani, veliki entuzijazam. Jednostavno, kada nešto dobro uradite zadovoljni ste što je to dobro urađeno. Ali, ono što smo uradili kao Ministarstvo kroz radne grupe koje nisu činili samo ljudi iz ovog ministarstva, već iz svih delova sistema, jeste značajno, ali nikako nije kraj posla.
Poklopilo se da danas na naš državni praznik čujemo jednu vest koja jeste značajna, može da bude, ali opet, kao što sam rekao, ne mora da znači, jer od nas samih zavisi koliko će ovaj dan biti značajan ili ne. Poklopilo se da upravo na današnji dan u Narodnoj skupštini raspravljamo o dva važna strateška akta za period od narednih pet godina. Kao što rekoh, dva akta za koja se neće mesecima ili godinama čekati da se izrade i akcioni planovi. Ali, značaj ovog dana može da bude veliki i ima neke simbolike u tome što se poklopio i Vidovdan i Odluka Saveta EU i ova rasprava u Skupštini, a to je što je taj korak bliže Uniji, kao što je rečeno, ili ta nešto jača veza za Uniju nešto što će nas same kao državu i institucije ove države terati da ovo o čemu smo danas ovde raspravljali i sprovodimo u delo. Ovo je naša priprema za velike ispite koji nas čekaju. Ovo je naš plan učenja pripreme tih ispita. Od nas samih zavisi koliko ćemo ga ispuniti.
Rečeno je da jedan čovek ne može da vodi borbu protiv korupcije. Svako shvata realnost i današnjicu kako ume, kako može ili kako želi. Jedan čovek može nešto da pokrene, ali borbu protiv korupcije može da vodi samo dobro organizovani sistem, jer je korupcija sistemska boljka. Kao što ne može da vas izleči lekar, već vas leče neposredno lekovi, leči vas vaše sopstveno ponašanje, leči vas vaš način života, ali lekar može da bude taj koji će vas motivisati da tom lečenju pristupite, koji će vam vratiti nadu, koji će vam ukazati na to da nije sve gotovo i da valja i vredi potruditi se i učiniti nešto dobro.
Bilo je mnogih zahteva. Recimo da ja kao ministar preispitam kako je to Ustavni sud doneo odluku pre godinu dana. Prva stvar, ja za to nemam ovlašćenja. Druga stvar, u svakoj državi Ustavni sud je ne samo pravni, već i politički organ. Treća stvar, Ustavni sud je jedna visoka instanca koja samostalno i suvereno odlučuje. Kako odlučuje, to je regulisano Poslovnikom o radu te institucije.
Da li imam pravo da se u to mešam, naravno da ne? Da li imam pravo da imam svoje mišljenje o tome? Imam, ali i pravo da ga zadržim za sebe, naročito kada obavljam javnu funkciju i kada ne mogu da iznosim tek tako lako svoje lične sudove i mišljenja.
Osvrnuću se na par pojedinosti za koje mislim da su veoma bitne. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije identifikovala je veoma osetljive koruptivne oblasti. Posebnu pažnju narodnih poslanika privukle su oblasti poput, recimo, urbanizma.
To me je to povuklo da se setim nečega, što kao pravnik osećam, da je velika mana našeg današnjeg sistema, i što kao građanin sam svojevremeno uvideo da je verovatno i rezultat neke korupcije i postavim jedno pitanje, neću davati odgovor na njega, samo ću ga postaviti – zašto u Srbiji više ne postoji sistem zemljišnih knjiga? Zašto u Srbiji više ne postoji znatno bolji, znatno uređeniji, znatno pouzdaniji registar nepokretnosti, kao što su zemljišne knjige, a ne katastar nepokretnosti?
Zašto to više ne rade sudovi? Zašto to radni neki drugi upravni organ? Zašto to više nije sudski postupak? Zato danas pričamo o strategiji za borbu protiv korupcije. Neko je uzeo veliki novac.
Govoreno je o ujednačavanju sudske prakse, govoreno je o tome da je u potpunosti izostala uloga apelacionih sudova u prethodnom periodu, kada je u pitanju ujednačavanje sudske prakse. Nekoliko puta na početku svog mandata rekao sam da ne kao građanin, već kao pravnik i kao pravni istoričar znam da je na ovim prostorima stvaranje pravne podvojenosti, neke pravne autonomije uvek bio realan pokazatelj nekih budućih političkih procesa koji su se dešavali.
Lično sam imao stav da Srbiji od 7,5 miliona stanovnika nisu potrebna četiri apelaciona suda. Nažalost, nisam naišao u stručnoj javnosti na odgovor koji bih podelio kao i svoj. Naravno, imao sam poverenja u stručnu javnost, zadržao mišljenje za sebe i poslušao njen glas. Ali, moram kolegama koji su ukazali na ovaj problem da skrenem pažnju da nejednaka sudska praksa u četiri apelacije na području Republike Srbije nije pokazatelj njihovog lošeg rada, već lošeg rada Vrhovnog kasacionog suda koji je praksu te četiri apelacije morao da ujednačava.
Vrhovni kasacioni sud nije radio svoj posao i zato smo došli u situaciju da su se tri godine izricale različite presude na području niške, beogradske, kragujevačke i novosadske apelacije. Šta je to imalo kao rezultat? Nešto što se u pravu zove nejednakost građana pred zakonom.
Pomenuta je Pravosudna akademija nekoliko puta u jednom kritičnom duhu i kao nešto što je zaobišlo sistem. Zarad Pravosudne akademije koja je jedina od tri pravosudne akademije u Evropi koja nije iz zemalja članica EU, a koja je u prethodnom periodu ocenjena kao najuspešnija pored dve koje su iz zemalja članica EU. Zarad ljudi koji su završili polaznu obuku u toj akademiji, ali i zarad mnogobrojnih i ne dve i po hiljade nego 1.527 sudijskih i tužilačkih pomoćnika u svim sudovima i javnim tužilaštvima u Republici Srbiji moram da primetim jednu stvar. Ubedljiva većina polaznika prve generacije Pravosudne akademije je imala pomoćnički staž u našim sudovima i tužilaštvima i to 25% njih od 7 do 12 godina je radilo u našim sudovima i tužilaštvima, preko 50% njih je radilo od četiri do sedam godina i najmanje ih je bilo koji su imali do četiri godine staža kada su ušli u akademiju. Voleo bih da to znaju i kolege sudijski i tužilački pomoćnici.
Šta može u budućnosti da predstavlja veliki problem? Može da predstavlja pitanje procedure, način ulaska u Pravosudnu akademiju. Naravno, da je to nešto što je veoma osetljivo i što može da bude problematično ali zato se i donosi strategija i prateći akcioni plan. Od onoga trenutka kada se donese akcioni plan on je obaveza svih, ne samo Ministarstva pravde i državne uprave, o bilo kojoj strategiji o kojoj govorimo, već svih, naročito kada imamo pred sobom horizontalnu strategiju, dakle, strategiju koja obuhvata nekoliko resora, nekoliko ministarstava kao što je to strategija za borbu protiv korupcije. To je nešto gde sva ministarstva i čitava Vlada moraju da stoje jedinstveno.
Žao mi je što uvažene kolege i koleginice narodni poslanici koji su u nekim stvarima najviše kritikovali tekstove strategija nisu prisutni sada ovde i da mogu da čuju moj odgovor. Nadam se da će ispratiti TV prenos, ali moram to da kažem.
Mi smo 2006. godine kada je usvojena tadašnja Strategija za reformu pravosuđa opredelili se koji je to put razvoja našeg pravosuđa. Tada sam imao svoje mišljenje i svoj lični stav o tome. Taj svoj stav nisam promenio do danas. Mislim da su glavna opredeljenja te strategije bila loša, ali ne možete kada dođete na vlast u kom god periodu da dođete, da se ponašate revolutivno. Više sam uvek bio za evoluciju nego za revoluciju, jer je to mnogo sigurniji put. Ne može se preći preko onoga dobrog što je urađeno.
Nažalost, nekoliko puta sam ovde rekao, urađene su neke dobre stvari, ali su ih loše stvari po svojim posledicama bacile u senku i ne primećujemo ih. Što je dobro zadržavamo i unapređujemo, što je loše menjamo i popravljamo i idemo dalje. Kada je prvi put u toj strategiji od pre sedam godina predviđeno da se u Srbiji osnuje telo kao što je Visoki savet sudstva, da se osnuje telo kao što je Državno veće tužilaca, da se napusti koncert koji je srpski pravni sistem baštinio više od jednog veka unazad koji je pravljen po nekom germanskom uzoru, da idemo u neki novi projekat. Ušli smo u to. Tada smo, pišući Ustav 2006. godine kada je pravosuđe u pitanju prepisali Strategiju reforme pravosuđa i uneli je u Ustav, a da pri tom ništa od toga nije bilo živo. Tada smo došli u veliki problem. Reče jedan kolega narodni poslanik kada ulazite u nešto novo, kao pravnik moram da naglasim, potrebni su vam propisi, potrebni su vam ljudi i potrebna su vam sredstva.
U tom trenutku kada smo ulazili u to, doneli smo nove propise. Uložili smo određena sredstva. Nažalost jednu stvar smo prevideli. Ako jednog čoveka školujete za sudiju u jednom sistemu, i on je u tom sistemu sudija 10, 15, 20 godina, on je dobro naučio šta znači biti sudija, ali se nikada nije spremao da vodi pravosudnu politiku jedne zemlje. Možda je mislio da ume to da radi, ali u zemlji u kojoj su tu politiku vodili političari za jednu, dve ili pet godina, nije bilo moguće prebaciti je na sudije i tužioce. Došli smo u problem u kome se nalazimo i danas, problem iz koga se ne izlazi lako. Sa jednom i po nogom smo ušli u to, sa pola noge nismo i postavlja se pitanje da li nam je lakše jednu i po nogu izvući ili i onu drugu polovinu u isti taj put pustiti da ide.
Ova strategija reforme pravosuđa jeste put u kome se u potpunosti posvećujemo izgradnji nezavisnog, nepristrasnog, stručnog, odgovornog i efikasnog pravosuđa.
Ovo je dan kada smo u jednom papiru obznanili i usvojili da ćemo pravosuđe u Srbiji prepustiti onima koji ga čine.
Ono što je uvaženi gospodin Marković rekao, za nove organe kojima se prenosa mnoga ovlašćenja, govoreći o Strategiji za borbu protiv korupcije, primer institucije koje se prenose ovlašćenja, kojima nije kadra da rukovodi i upravlja jeste rezultat prethodne reforme pravosuđa u Srbiji, gde ste dobili organe koje nisu bili na nivou zadatka da mogu da konzumiraju svoje nadležnosti i ispunjavaju ih.
Da li to nešto građaninu Srbije koji nije diplomirani pravnik, advokat, saradnik u sudu ili tužilaštvu, da li mu nešto znači ovo što sam sada izgovorio? Ne znači mu ništa. Građanin u sud ide kada ga natera nemoć i muka, kada ga natera sticaj životnih okolnosti, kada ga natera osećaj ugroženosti njegovih prava i ulaskom u sud on dolazi pred lice države i kakav je sud prema njemu, takva je država prema njemu.
Ako to ne može da zaštiti prava, za njega država ne postoji. Ne postoji u onom obliku u kome treba da postoji.
Kada sam postao svestan toga? Kada sam ušao u neki od sudova u Srbiji gde su mi rekli da u njih ministar pravde nije ušao preko 25 godina. Verujte, ima i takvih. Za ovih 11 meseci, uz obaveze koje su vezane za rešavanje gorućeg političkog problema u našoj zemlji, uspeo sam da obiđem 29 sudova i šest sudskih jedinica, što je otprilike 1/4.
Jednostavno je te ljude trebalo saslušati, trebalo je sa njima porazgovarati. Dosta je tu vrednih, marljivih i časnih ljudi i uplašenih ljudi, ali teško zemlji gde je sudija uplašen. Teško ćete da ga ohrabrite. Hajde da učinimo da ova strategija i ono što ona treba da donese sa sobom ohrabri te ljude.
Moram da se osvrnem na nešto što je rečeno i time bih okončao ovu raspravu.
Rečeno je da ovom strategijom nismo predvideli usavršavanje upravnog osoblja, administrativnih radnika. I te kako se brine, okrenete recimo tačku 3. i 4. pa kaže – unapređenje stručnosti administrativnog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima, bez adekvatno obučenog administrativnog i tehničkog osoblja u sudovima i javnim tužilaštvima, nema ni kvalitetnog ni efikasnog rada ovih organa, te je potrebno stalno raditi na njihovoj obuci i stručnom usavršavanju.
Imate dve strateške smernice vezano za to. Imate dalje, materijalni položaj i odmah ću da kažem, hvala na tome što ste rekli, materijalni položaj, jer upravo smo početkom ove godine uspeli da vratimo stimulacije ljudima koji rade veoma odgovoran posao, a koji su jedni od najslabije plaćenih u zemlji.
Dakle, imate četiri stranice u Strategiji koja govori o tome, imate više poglavlja o tome koja govore o akcionom planu.
Jedna stvar, zarad građana, rečeno je lepo, ako se i jedna i druga strategija usvoje u ponedeljak, da li će odmah u utorak biti bolje? Naravno da neće, a da li će biti sigurnije? Građani mogu da budu sigurniji da će se raditi predano na ispunjenju onoga što je strategijom zacrtano.
Da li je moguće strategiju primenjivati retroaktivno, unazad, pa ako kažete, evo Zakon o javnim preduzećima, po kome su birani neki direktori, da li će početi u utorak da se primenjuje, zato što je usvojena strategija.
Taj zakon je usvojen, on se primenjuje na način kako se primenjuju drugi zakoni. Ko je želeo da bude do kraja ispred, mogao je da uzme i da pročita Nacrt akcionog plana i da vidi u kom roku je predviđeno da se dobar deo tog zakona promeni.
Zašto? Zato što ne daje adekvatne i detaljne procedure za izvršenje izbora na konkursu direktora javnih preduzeća.
Možete sada da kažete, da, ali ova vlada je donela taj isti zakon, ali je taj zakon bolji od prethodnog zakona i taj zakon je za dva ili tri koraka napredniji od onoga koji je bio pre njega.
Budimo iskreni i recimo to, kada je budžet u pitanju, takođe. Samo ću vas podsetiti, bez obzira na ekonomske teškoće sa kojima se suočavamo, važeći budžet Republike Srbije posle dugo vremena donet je ne po hitnom postupku, ne dva ili tri dana uoči Nove godine, posle dugo, dugo godina, odnosno prvi put posle donošenja važećeg Ustava, donet je u zakonom propisanom roku.
Deviza koja jeste jedna od deviza ovih strategija, ali se nalazi na početku strategije za reformu javne uprave koju ćemo, bože zdravlja doneti u septembru mesecu, jer je tako planirano, jeste i načelo koje inače u modernim i savremenim državama figurira kao jedno od najvažnijih - postići što više sa što manje.
Hajde da budemo racionalni, nije Srbija prebogata zemlja, ali je Srbija zemlja u kojoj se već duže od dve decenije u nekim oblastima više, u nekim manje, a nekada u svim, ne upravlja domaćinski.
Da li će nas nemaština i ekonomska oskudica naterati da se setimo svojih predaka, kojih se sećamo na ovaj dan svake godine i da kažemo da oni nisu upravljali domaćinski verovatno mi danas ne bismo sedeli ovde.
Ako želimo da jednoga dana ovde sede naši potomci, setimo se tog domaćinskog upravljanja i pokušajmo da sa što manje postignemo što više. Ove strategije su za Vladu Republike Srbije, za Ministarstvo pravde i državne uprave, za sve institucije koje su od značaja za funkcionisanje antikorupcijskog i pravosudnog sistema, koliko već od ponedeljka ne čast i ponos, već jedna velika obaveza. Biće ovde mnogo teških stvari koje će morati da se urade, ali od onog trenutka kada te stvari budemo počeli da rešavamo uz mnogo jače partnerstvo sa EU biće nam lakše da ih završavamo. Primeri iz okruženja, primeri sa ovog kontinenta ukazuju nam da je to moguće.
Još jednom ja vam se zahvaljujem na dobroj raspravi. Zahvaljujem se na amandmanima. Zahvaljujem se svim onim ljudima koji su učestvovali u radnim grupama i uspeli da, mogu slobodno reći u rekordnom roku, daju strategije koje neće zadovoljiti čitav svet, ali treba da zadovolje one kojih se tiču. Hvala onima koji su nam pomagali, ali hvala i onima koji su nam odmagali. Da nam nisu odmagali pitanje da li bi ovi tekstovi bili ovako dobri. Hvala vam na pažnji.

U ime predlagača, prihvata se amandman koji je Odbor predložio.

Takođe, prihvata se ovaj amandman.

Prihvata se amandman.

Prihvata se amandman na član 82. Predloga zakona, koji su podneli narodni poslanici Mihajlov, Radović i Palalić.

Uvaženi gospodine predsedniče, prestavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi i Predlog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora o kome bih na prvom mestu želeo da kažem nekoliko reči. Važeći zakon kojim je regulisana oblast zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora donet je pre više od 30 godina, 1978. godine. Budući da je u međuvremenu došlo do promene državno pravnog subjektiviteta, državnog uređenja i pravnog sistema postoji potreba za donošenjem novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno novim ustavno pravnim rešenjima, kao i savremenim razvoje međunarodnog ugovornog prava i prakse.
Predmet zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora je regulisan do postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, kao i drugih pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima. Ta druga pitanja se odnose na stupanje ugovora na snagu, prestanak važenja međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezervi i deklaracija i interpretativnih izjava na višestrane međunarodne ugovore i tome slično. Postupak zaključivanja međunarodnih ugovora ne razlikuje se bitno od postupka koji je predviđen odredbama važećeg zakona.
Naime, postupak vođenja pregovora i zaključivanja međunarodnih ugovora pokreće Vlada na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa državne uprave u čijem se u delokrugu pitanja koja su regulisana ugovorom. Nadležni organ predlaže Vladi pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora ako u vršenju poslova iz delokruga utvrdi da sa drugim državama i međunarodnim organizacijama treba urediti ugovornim putem određena pitanja.
Zakon reguliše i krug subjekata koji mogu podneti inicijativu za pokretanje postupka, za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora u koje spadaju i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja, kao i postupak po podnetoj inicijativi.
Zakonom se preciznije reguliše sadržaj predloga osnove za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora koji predstavlja akt kojim se pokreće postupak zaključivanja ugovora. Zakon predviđa mogućnost da Vlada u izuzetnim slučajevima može da ovlasti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor koji podleže potvrđivanju u celini ili pojedine njegove odredbe privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu.
Razlozi zbog kojih se predlaže privremena primena određenog međunarodno ugovora moraju biti posebno obrazloženi u predlogu osnove. Ukoliko se ugovori privremena promena, postupak potvrđivanja mora se pokrenuti u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora. Zakon reguliše postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, sadržinu zakona o potvrđivanju i predviđa obavezu prilaganja mišljenja nadležnih organa uz Nacrt zakona o potvrđivanju.
Ovim zakonom se ispunjava obaveza koja proizilazi iz člana 99. stav 1. tačka 4) Ustava, time što se reguliše koje međunarodne ugovore potvrđuje Narodna skupština. Konkretno, ovim članom utvrđeno je da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih propisa i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja.
Ugovori koji ne spadaju u navedene kriterijume međunarodnih ugovora, zaključuju se po predviđenom postupku, s tim da ne podležu potvrđivanju.
Na postupak zaključivanja međunarodnih ugovora na diplomatskim konferencijama, mešovitim međuvladinim telima, kao i na pristupanje Republike Srbije zaključenim višestranim međunarodnim ugovorima, predviđena je shodna primena ovog zakona.
Zakonom se uvodi kategorija posebnih međunarodnih ugovora koje, radi ostvarivanja saradnje, zaključuju nadležni organi državne uprave sa nadležnim organima državne uprave drugih država. Reč je o međunarodnim ugovorima koje zaključuju ministarstva, a nekada i drugi organi državne uprave. Posebnim međunarodnim ugovorima uspostavlja se i reguliše se saradnja nadležnih organa državne uprave sa istim takvim organima jedne ili više država. Istim se ne mogu preuzimati nove obaveze koje bi zadirale u zakonsku materiju. Ovakva vrsta ugovora je poslednje dve decenije postala uobičajena u ugovornoj praksi većine država, koje su te ugovore uvele u svoj pravni poredak.
Zakon predviđa da se Zakonom o potvrđivanju višestranog međunarodnog ugovora može ovlastiti Vlada da prihvati izmene i dopune tehničkih propisa, donetih na osnovu međunarodnih ugovora. Ovakva odredba je uneta, s obzirom na prirodu propisa koji se donose na osnovu pojedinih međunarodnih ugovora koji su manjeg značaja i tehničkog karaktera i zbog relativno kratkih rokova u kojima država treba da se izjasni o njihovom prihvatanju.
Zakon predviđa obavezu nadležnih organa državne uprave da prate izvršavanje međunarodnih ugovora, da o tome obaveste Vladu, kao i obaveza Vlade da obaveštava Narodnu skupštinu o izvršavanju međunarodnih ugovora koje je Narodna skupština potvrdila. Izmene međunarodnih ugovora vrše nje u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U postupku izmene međunarodnog ugovora shodno se primenjuju i odredbe ovog zakona, koje se odnose na njegovo zaključivanje.
Povlačenje rezervi ili izmena deklaracija i interpretativnih izjava vrši se u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Zakonom se propisuje da se na povlačenje rezervi ili izmenu deklaracija ili interpretativnih izjava shodno primenjuje postupak propisan za zaključivanje međunarodnih ugovora.
Međutim, Narodna skupština može Zakonom o potvrđivanju međunarodnog ugovora ovlastiti Vladu da povuče ili izmeni deklaracije ili interpretativne izjave. Ovim zakonom regulisan je i prestanak važenja međunarodnih ugovora, tako što je propisano da međunarodni ugovori prestaju da važe u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Na postupak prestanka važenja međunarodnog ugovora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na njegovo zaključivanje. S obzirom da postoji potreba da se nadležni organi i zainteresovana lica upoznaju sa činjenicama vezanim za važenje i primenu međunarodnih ugovora, zakon sadrži veći broj odredbi koje se odnose na objavljivanje međunarodnih, odnosno međudržavnih ugovora i podataka vezanih za njihovo važenje. Tako se objavljuju Zakon o potvrđivanju međunarodnog ugovora, datum njegovog stupanja na snagu, izmene i dopuna tehničkih propisa donetih na osnovu međunarodnih ugovora i datum prestanka važenja međunarodnog ugovora. Mogu se objaviti međunarodni ugovori za koje ne postoji obaveza potvrđivanja od strane Narodne skupštine i posebni međunarodni ugovori koje zaključuju nadležni organi državne uprave sa odgovarajućim organima državnih uprava drugih država.
Pred vama su, takođe, i predlozi sporazuma zaključeni sa Republikom Slovenijom i sa državom Izrael, koji se odnose na zapošljavanje članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog ili konzularnog osoblja, predlaže se potvrđivanje sporazuma koji je potpisan u Jerusalimu 13. novembra 2012. godine. Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, predlaže se potvrđivanje Sporazuma postignutog u Ljubljani 26. oktobra 2012. godine.
Svrha ovih sporazuma je da se na recipročnoj osnovi omogući zapošljavanje, uz naknadu, članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema. U tom cilju sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. U konkretnim sporazumima, članove porodice čine bračni ili vanbračni supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina starosti i redovnog školovanja.
Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora, u poslednjoj deceniji, postala je uobičajena međunarodna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno očuvanje celovitosti porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Konstatovano je da su efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika, u slučaju razdvajanja porodice, manji od efekata rada onih predstavnika koji obavljaju dužnost u sređenim porodičnim prilikama, kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Ovom vrstom sporazuma, pomenutom krugu lica ograničavaju se imuniteti u građanskom i upravnom postupku, u vezi sa delima koja proizlaze iz obavljanja plaćenih delatnosti, koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim i konzularnim odnosima. Predmetnim sporazumima države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog postupka, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanje od krivičnog imuniteta.
Postupak zapošljavanja članova porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca, na osnovu ovih sporazuma razlikuje se u tom smislu što protokol ministarstva spoljnih poslova države prijema, na zahtev diplomatsko-konzularnog predstavništva zemlje imenovanja, nakon sprovedene procedure, izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje člana porodice. Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.
Do sada su ovakvi ugovori zaključeni sa Kanadom 2004. godine, SAD 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom i Belgijom takođe 2010. godine, Argentinom, Slovenijom, Izraelom 2012. godine, 2013. godine sa Turskom i Makedonijom, od kojih su na snazi sporazumi sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom i Argentinom. Sa Albanijom, Portugalijom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom pregovori, u cilju zaključenja ovakvih ugovora, su u toku.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.
Početkom 2011. godine slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova je pokrenulo inicijativu za zaključenje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Slovenije i Vlade Republike Srbije. Iako naziv nije ukazivao na predmet sporazuma, već iz preambule tadašnjeg predloga dalo se zaključiti da se radi o tipskom sporazumu o policijskoj saradnji. Nakon prijema predloga Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije započinje unutrašnju proceduru predviđenu za pripremu međunarodnih sporazuma.
Nakon sprovedene procedure sačinjen je srpski alternat ponuđenog teksta i dostavljen slovenačkoj strani u maju mesecu iste godine, ali ovoga puta pod nazivom – Sporazum o policijskoj saradnji, diskretno upodobljen sa standardima kojih se Ministarstvo pridržava u sačinjavanju odredaba budućih međunarodnih ugovora, kao i sa nacionalnim zakonodavstvom, sa ciljem da se tekst unapred usaglasi putem zvanične korespodencije u najvećoj meri, kako bi se pregovori završili na jednoj rundi.
Posle godinu dana ponovo se aktuelizuje pitanje nastavka pregovora i slovenačka strana dostavlja nacrt koji je u našem MUP ocenjen kao solidan osnov za započinjanje neposrednih pregovora. Na poziv Ministarstva unutrašnjih poslova slovenačka delegacija boravila je u Beogradu 24. i 25. oktobra 2012. godine. Tom prilikom je održana prva i jedina runda pregovora, na kojoj je tekst u potpunosti usaglašen. Delegacije obe strane su usaglasile ovaj tekst i u jednoj, može se reći, prijateljskoj atmosferi su protekli pregovori.
U preambuli Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o policijskoj saradnji navedena je jedna konvencija, kao i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, od kojih se oba akta odnose na zaštitu podataka o ličnosti, čime su se strane potpisnice obavezale na implementaciju najviših standarda u ovoj oblasti, a to su: Konvencija Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, iz 1981. godine, kao i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o regulisanju korišćenja podataka o ličnosti od strane policije, iz 1987. godine.
Prvim članom Sporazuma definisan je obim saradnje koji je postavljen široko i kojim se mogu prepoznati sve nadležne linije rada MUP-a Republike Srbije – oblast javnog reda, bezbednost saobraćaja, rasvetljavanje krivičnih dela, organizovani kriminal, trgovina ljudima, ilegalne migracije, visoko-tehnološki kriminal, borba protiv trgovine drogama, čime su ugovorene strane postigle konsenzus oko razvoja policijske saradnje u njenom punom obimu i punom kapacitetu.
Ovako postavljen obim saradnje omogućava svim upravama u direkciji policije da prepoznaju osnov za razvoj saradnje iz delokruga svoje nadležnosti, što mogu da čine kroz unapred utvrđene oblike saradnje koji su uređeni članom 2. Sporazuma. Prvenstveno, kao početni oblik saradnje, u članu 2. navedena je razmena informacija kao osnov za svaku dalju aktivnost. Policijska saradnja obuhvata i policijski nadzor, kontrolisane isporuke, prikrivene operacije, zaštitu svedoka, zajedničke istražne timove, upućivanje oficira za vezu i drugo.
Važno je istaći da su obe ugovorne strane predvidele primenu nacionalnog zakonodavstva kao osnovnog polaznog pravnog okvira, koji ostaje prepoznat i obavezujući i u bilateralnom ugovoru.
U preostalom delu Sporazuma veliki broj odredaba odnosi se na upućivanje na nacionalna zakonodavstva strana potpisnica, predviđena za oblast zaštite podataka o ličnosti. Strane potpisnice su se složile da se ova izuzetno osetljiva oblast tretira shodno nacionalnim propisima, odnosno da međunarodni ugovor sadrži odredbe izvedene iz nacionalnog zakonodavstva, jer postoji posebna pažnja posvećena ovoj oblasti prava, kako bi u najvišoj meri zaštitili građane od eventualne zloupotrebe njihovih podataka prilikom sprovođenja policijske istrage.
Nadležni organi ugovornih strana su Ministarstvo unutrašnjih poslova i direkcija policije sa obe strane, a to je utvrđeno članom 4. ovog sporazuma. Članom 8. Sporazuma je utvrđeno da će svaka strana potpisnica snositi svoje troškove prilikom sprovođenja saradnje, što je standardna formulacija za ovakav tip međunarodnog sporazuma. Devetim članom ostavljena je mogućnost zaključivanja dodatnih protokola kao administrativnih sporazuma, u cilju bližeg uređivanja pitanja vezanih za primenu određenog oblika saradnje. Na primer – kontrolisanih isporuka ili upućivanja oficira za vezu.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine nezakonitim drogama i psihotropnim supstancama, terorizma i drugih teških krivičnih dela, koji je potpisan 6. maja 2001. godine u Ljubljani.
U ostalim odredbama ovog sporazuma ne postoje posebnosti koje je potrebno naročito isticati.
Nadam se da ćete svojim glasovima, uveren sam, podržati usvajanje ova tri sporazuma i predloga zakona. Hvala vam.

Uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, iako zaista uvažavam i cenim što su naše rasprave u Narodnoj skupštini, pogotovo kada su u pitanju zakoni čiji je predlagač Ministarstvo pravde, odnosno čiji je predlagač Vlada Republike Srbije, a predstavnik predlagača Ministarstvo pravde i državne uprave.
Smatram za potrebno i radi informisanosti svih vas narodnih poslanika, a i radi informisanja ukupne javnosti u Republici Srbiji, da reagujemo na nešto što je već neki po redu put od juče pomenuto ovde. Nekoliko puta smo čuli jedan zanimljiv podatak, a to je da je u prethodne tri godine, nešto više od tri godine od primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, oduzeta imovina u vrednosti od 350 miliona evra. Za ovih osam meseci, koliko se nalazim na čelu Ministarstva pravde i državne uprave, mogu da kažem da jedini put u javnosti kada sam čuo tu cifru jeste predizborna kampanja jedne od parlamentarnih stranaka, gde se to navodilo kao jedan od velikih rezultata te vlasti.
Podaci,koje možete tražiti preko Poverenika za informacije od javnog značaja, sasvim su drugačiji. Ni jedan jedini put od 2009. godine pa do pre nekoliko meseci nije urađen popis imovine koja je oduzeta na osnovu ovog zakona. Cifra od 350 miliona može a i ne mora da bude tačna. Ona je možda veća, možda je manja.
Kada ćemo dobiti tačna rezultat? Mogu da kažem da je kraj mene i direktorka Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, sproveden je prvi put popis imovine koja je oduzeta. U toku su predistražne radnje zbog onoga šta je i kako je rađeno u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom do sada.
Svakako da podržavam tezu da nije dovoljno zakon doneti, da je zakon potrebno i primenjivati. Za primenu ovog zakona postoje nadležni organi. Verujem našim tužiocima, oni su samostalan organ i uveren sam da će nastaviti sa sprovođenjem ovog zakona onako kako su to radili i do sada.
Samo vas molim da sa neproverenim informacijama ne izlazimo u javnost. Iz tog razloga je u mom govoru, prilikom predstavljanja ovih predloga zakona, ali i u obrazloženju, stavljeno da je to vrednost od nekoliko miliona. Ako ćemo da iznosimo cifru od 350 miliona, molim vas da navedete šta je to sve vredno 350 miliona? Možda je ta vrednost veća od te cifre. Postoje osnovi da tvrdimo i tako nešto. Dok ne proverimo, hajde da sačekamo rezultate procene. Obavljen je popis. Očekujemo procenu. Kada bude izvršena procena, izaći ćemo sa cifrom kolika je vrednost te imovine. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kaže jedna narodna latinska poslovica "Quod rarum, carum" – Ono što je retko, to je i vredno. Zaista su retke prilike i retki predlozi zakona kada vi, narodni poslanici, ali i sveukupna srpska javnost može da nađe zajednički imenilac, gotovo jednoglasno mišljenje i zauzme gotovo identičan stav po pitanju određenih zakonskih predloga.
Ova četiri zakona – dva u celini, dva predloga izmena i dopuna određenih zakona, naime svedoče da srpsko društvo i srpski pravni sistem svakako nisu sjajan sistem, svakako nisu idiličan sistem i svakako nisu operativan i efikasan sistem. Citiraću jednog od doajena srpskog krivičnog prava, srpske krivično-pravne nauke, univerzitetskog profesora Zorana Stojanovića, koji je jednom prilikom rekao da kada bismo u potpunosti primenjivali svaku od odredaba i svaki član Krivičnog zakonika, gotovo nikada ne bismo imali potrebu da noveliramo Krivični zakonik, da unosimo nova krivična dela, a sada ću reći da donosimo i neke specijalne zakone, kao što su neki od ovih zakona.
Ovi zakoni su proizašli, sa jedne strane, iz blage kaznene politike srpskih sudova koji ne traje godinu, dve ili tri, već koja traje decenijama, sa druge strane, urušavanjem našeg pravnog sistema, sa treće strane, nepostojanjem zadovoljavajućeg nivoa pravne sigurnosti koje naše građanstvo, koje naša država iziskuje i za kojim vapi.
Kada dođete na ruševinu, prvo što treba da uradite jeste da je raščistite, vidite čime raspolažete, a zatim napravite dobar plan šta ćete dalje da radite. Ovo što sam upravo u ovoj rečenici opisao mogu da identifikujem sa situacijom u kojoj se nalazim, kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije. Ono što mi radimo prethodnih osam meseci jeste raščišćavanje ruševine u kojoj postoji ono što je celo, postoji ono što je dobro i nemam apsolutno nikakav problem da to i kažem. Ima jedna poslovica čoveka sa kojim sam imao retku priliku da dok je bio živ provedem nekoliko časova razgovora, koja nikako ne može da se primeni na ovu Vladu i na ovu vlast, a ona glasi, jedan aforizam, ustvari, Brane Crnčevića, koji glasi – Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli nacisti i uništili sve. Svakako da nije tako.
Srpsko društvo, bez obzira na sve nedaće, na sve teškoće, na sve ono što ga je zadesilo, napreduje. Možda to nije toliko brzo, možda to nije toliko dobro, možda to nije na tom nivou da će zadovoljiti svakoga od nas i usaglasiti sve nas, kao što nas usaglašava ova nekolicina zakonskih predloga, ali je to evidentno. Međutim, zašto sam upotrebio ovu metaforu i zašto sam rekao da kada dođete na ruševinu, prvo je raščistite, vidite čime raspolažete, a onda napravite plan kako da dalje postupate?
Uvaženi narodni poslanik dr Veselinović je rekao da su se pojedini koristili niskom politizacijom da bi gradili politički imidž na strahoti jedne porodice, ako sam dobro razumeo.
Svakako da to ne podržavam, ko god stoji iza toga. Dopustite mi da kažem da ne podržavam ni nisku politizaciju koju nekada neki koriste nad strahotom jedne nacije i jednog društva. Ovde mogu slobodno da kažem - i jedne grane vlasti, a to je nešto što je u Srbiji bilo prisutno u jednom prethodnom periodu.
Zašto ovo kažem? Do sada ste već videli da ja imam praksu da retko kad repliciram narodnim poslanicima, čak i kada preko svake granice pristojnosti znaju da zloupotrebljavaju svoje vreme i govore o onim stvarima koje nisu tema, ali ja ovo sve shvatam kao jednu veliku i povezanu temu.
Izlazeći sa prvim predlogom zakona, Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobodne prema maloletnim licima, koji je u identičnom tekstu Narodnoj skupštini, prethodnom sazivu Narodne skupštine podnela prethodna Vlada Republike Srbije, pokazali smo, kao ministarstvo i kao vlada, da apsolutno nemamo problem sa tim, kada je nešto dobro, ko je predlagač toga što je dobro.
Imali smo ovde, a svi ste svedoci, pre nekoliko nedelja jednu raspravu o stanju bezbednosti hrane u Republici Srbiji. Tu raspravu, odnosno postavljanje poslaničkih pitanja, predložila je opoziciona stranka, vladajuća većina je to prihvatila i ovde su došli pozvani ministri da odgovaraju na ta pitanja. Mislim da je to dobro, kao što mislim da je dobro i kada neka opoziciona stranka izađe sa predlogom nekog zakona ili sa predlogom izmena i dopuna nekog zakona, a vladajuća većina uvidi da je to dobro, da se to uvrsti na dnevni red, pa kada treba i po hitnom postupku, da se takav predlog razmatra i da se usvoji.
Ono što još hoću da istaknem, a rekao sam u svom uvodnom izlaganju, kada govorimo o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da, tada sam rekao – jeste pionirski poduhvat, jeste, u suštini, dobra ideja, ali je opet specijalni zakon. Oba ova zakona svedoče da je naše društvo u teškom stanju. Ako vam je potreban lex specialis, to znači da imate specijalnu posebnu situaciju, to znači da tu situaciju ne možete da rešite postojećim zakonima, to znači da vam je društvo, da vam je država, da vam je pravni sistem u krizi, jer da primenjujete postojeće zakone do kraja, ne biste nikada došli u taj problem.
Onda se nadovezala priča na naredne dve tačke dnevnog reda, a to su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Hajde odmah da otklonimo jednu sumnju koju ovde neko izgleda postepeno navlači. Da, mi smo najavili izmene i dopune određenih bitnih sistemskih zakona. Ali hajde da se manemo nečega što je u Srbiji bilo prisutno u jednom entom periodu, većem, dužem od dve decenije. Kad god dođe nova vlast, očekuje se od nje da ona iz temelja neke stvari menja. Da li da očekujete potpuno novi zakon o sudijama? Nemojte da očekivati. Pre pet godina smo imali donet set potpuno novih velikih zakona, preko noći ušli u njihovu primenu, i šta smo dobili? Dobili smo ovu ruševinu koju sam malo pre pomenuo.
Nemojte da izigravamo neozbiljnu zemlju. Za velike promene, velike zemlje se pripremaju godinama, nekada čak i decenijama. Zamerate što se samo nešto menja. Potpuno uvažavam i cenim kolege i njihova mišljenja, iz dve partije, naročito su govorili o nužnosti promene Zakonika o krivičnom postupku. Ali kada pogledate količinu nasleđenih problema, a problemi su ogromni, kada pogledate koji je broj krivičnih postupaka koji se već vode po jednom Zakoniku o krivičnom postupku kojim nisam zadovoljan, kao što niste zadovoljni ni vi, iz nekolicine razloga, ali vrlo bitnih razloga. Ali hajde, počnite da igrate utakmicu po jednim pravilima, pa dođete do tridesetog minuta, pa hajde onda da promenimo sva ta pravila.
Lako je ustati i reći – obustavite primenu zakona, dajte Zakonik iz 2001. godine. Ja sam nesrećan, kao što pretpostavljam da je i većina vas, jer kad god smo išli u velike izmene ili potpuno nova donošenja sistemskih, procesnih zakona, pogledajte šta se dešavalo u prethodnih 10, 15, 20 godina u Srbiji, svaki put smo dobijali sve goru i goru primenu zakona, svaki put.
Pomenuli ste ZKP iz 2001. godine. Znate koliko taj zakonik ima loših strana, kao što ima i ovaj koji se primenjuje od 2011. godine. Šta je tu problem? Donesite promenu jednog člana u jednom procesnom zakonu, jednog člana. Meseci su vam potrebni da ta promena zaživi u praksi i to naročito kolege pravnici koji sede u poslaničkim klupama vrlo dobro znaju. Zamislite da promenite 200 članova ili da promenite odjednom ceo zakon. Pa i kada bismo ga promenili, znate koliko je potrebno vremena da prođe svaki tužilac, svaki sudija koji postupa u toj materiji u Srbiji, da prođe obuku i da taj zakonik i njegova rešenja počnu da se primenjuju u punoj svojoj snazi.
Pomenuto je i osvrćem se na to, žao mi je što je neko pročitao u nekim medijima koji su verovatno skloni da istrgnu iz konteksta neke moje izjave, da ih tumače na način kako to njima odgovara, da doprinesu senzacionalizaciji i estradizaciji politike. Jesam pomenuo pre nekoliko dana, na jednoj javnoj raspravi, i promenu Ustava. Da, rekao sam sledeće – svaka država koja je ušla u članstvo u EU bila je pre toga prinuđena da promeni svoj Ustav. Da li je to nešto sporno? Da li postoji država koja to nije uradila? Kada Srbija bude ulazila u EU i ona će pristupiti tome. Ne vidim šta je tu problem.
Da li su naša rešenja, kada je u pitanju ustavno ustrojstvo pravosuđa, najsrećnija? Ne, mislim da su gora od onih koja su postojala u Ustavu koji je donet u jedno sasvim drugačije vreme. Zašto? Zato što odstupaju od naše ustavno-pravne tradicije, zato što odstupaju od onoga što je u biti države koja je samo u 19. veku donela šest ustava koji su primenjivani, koji su bili napredni za svoje vreme, koji su Srbiju izdvajali iz cele Evrope i iznad cele Evrope.
Kaže opet jedna latinska poslovica "Plurime leges, corruptisima republica" Može, ali i ne mora da se primeni na tendenciju koja postoji u savremenim zakonodavstvima razvijenog dela sveta i Evrope.
Ali evo jedan zakon o kojem smo danas raspravljali, o njegovim izmenama i dopunama, a dolazi u formi novog zakona, zato što je Narodna skupština tako definisala kriterijume nomotehnike, da kada se menja više od jedne polovine odredaba, onda to ne mogu da budu izmene i dopune tog zakona, već novi zakon, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. On može da bude primer za ovu latinsku poslovicu – mnoštvo zakona, korumpiranija država.
Zašto ovo koristim? Nekada, dok je Srbija bila mnogo uređenija država, kada se pisao nacrt zakona, kada je utvrđivan kao predlog, automatski su naše normativne službe, zajedno sa tekstom nacrta zakona, pisali i nacrte podzakonskih akata. Šta je problem kod ovoga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela? Donet je zakon i stupio je na snagu 2009. godine. Zaista je to dobro.
Zamislite da smo recimo 2003. godine imali ovaj zakon, onda ne bismo pompezno uz kamere rušili hiljade kvadradnih metara nekih zgrada koje su napravili kriminalci sredstvima koja su stekli izvršenjem krivičnog dela, pa tako možda uništavali i dokaze o izvršenju krivičnih dela, već bismo takvu jednu zgradu upotrebili u svrhe humanitarne koje su ovde toliko puta pominjane, pa 1991. ili bilo koje druge godine, međutim, šta je ovde problem? Problem je što nisu postojala podzakonska akta, problem je ovo što ste vi, dame i gospodo narodni poslanici danas u raspravi ukazali što se imovinom koja je oduzimana, prva stvar što ne znamo koliko je čega oduzeto i koja je vrednost toga i to je prva stvar.
Druga stvar, što nemamo jasna pravila kako se tom imovinom raspolaže i to je ono što će ministarstvo uraditi nakon donošenja ovih zakona, a već se radi na izradi pravilnika, uredaba i sve podzakonske regulative koja je potrebna za dobru primenu ovog zakona. Jeste, istina, zaista, neke od tih nekretnina, neke od stvari, neke od novčanih sredstava otišle su u humanitarne svrhe. Ne znam da li postoji neko normalan u Srbiji ko ne može da podrži to. Međutim, ima tu i mnogo imovine i mnogo sredstava koja nisu otišla u humanitarne svrhe. Ima mnogo toga čime se na potpuno nejavan način raspolagalo.
Pomenuli ste sami koliki je zemljišni fond koji je oduzet jednom od lica kome se sudi za izuzetno teška krivična dela. Kako se time upravljalo? Privrednim društvima? Pitajte bivšeg direktora Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, jer ova priča o kaliranju zlata i o tome da zlato kada negde stoji i gubi na vrednosti, to je priča koju sam ja dobio od tih službi kada sam došao na dužnost, jer su mi rekli, znate, stajalo je zlato dugo u sefu suda, pa je tako stajajući izgubilo na vrednosti. To su alhemičari iz nekadašnjeg Ministarstva pravde, najodrživiji element u prirodnom sistemu elemenata, kalirao, vrhunska stvar.
Prema tome, da, jesam za to da nadležni organi postupaju po svojim zakonskim ovlašćenjima, da sprovode i predistražne i istražne radnje, neću se mešati u to, moja je bila dužnost da ih o tome obavestim, da ih pozovem da reaguju i oni to dobro rade, uveren sam. Zašto se ne postupa i dalje po ovom zakonu, postavljeno je i to pitanje?
Zajedno se pridružujem vašem pitanju i postavljam ga tužilaštvu. Oni su nadležni da o tome vode računa i pozivam ih danas kada se sprovodi organizovana borba protiv korupcije, kada sve više pokazuje da Srbija, koliko god da smo nekada sumnjali, da ima svoje sistemske kapacitete, ljudske potencijale i sve ono što treba, ona pokazuje da ih ima. Trebalo ih je probuditi. Trebalo im je dati odrešene ruke i reći, radite u okviru svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja, pa ih pozivam da se primenjuje i ovaj zakon.
Međutim, ono što sam malo pre rekao, pominjali su narodni poslanici neke od pokretnih stvari koje su nekima dodeljivane na korišćenje. Šta je problem? Problem je bio što nisu postojali kriterijumi. Znate, Direkcija predloži ministru, a ministarstvo predloži Vladi, a Vlada donese zaključak kojim dodeljuje stvar koja je nekome privremeno oduzeta, ne trajno, privremeno. Onda tu stvar delimično ili u potpunosti uništi i onda se postavlja pitanje, pazite, hipotetički sasvim moguće, sutra se dokaže da to nije imovina proistekla iz krivičnog dela, ko će da vrati, da nadoknadi štetu koja je pričinjena?
Dakle, nije se vodilo računa o tome. Nisu sprovođene javne nabavke uopšte u poslovanju Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Da li je to dobro? Zamislite da vam neko ponudi imovinu koja je vredna nekoliko miliona evra, dobro ste me čuli, da vam neko privredno društvo i sa vama zaključi ugovor u kome piše, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom daje tom i tom licu na upravljanje to i to privredno društvo i tačka. To lice kome se poverava imovina na upravljanje, ima obavezu da tom imovinom privremeno upravlja, ali Direkcija prema njemu nema nikakvu obavezu, apsolutno nikakvu. Pošaljete taj ugovor svom javnom pravobraniocu, a on kaže, na formu ovog ugovora nemamo nikakve primedbe. Takvi su ugovori zaključivani od 2009. godine do sredine 2012. godine u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.
Kada pitate lice koje je zaključilo taj ugovor sa Direkcijom, izvinite, a šta je vaša korist iz ovog ugovora? Onda vas taj čovek prvo gleda, pa spusti glavu, pa gleda u patos, pa kaže, meni je nešto obećano. Onda pogledate kako je to lice upravljalo tom imovinom, o više lica, i možete slobodno da zatražite te informacije i dobićete i imena. Hajde da ne ugrozimo istragu.
Govorim vam o onome što je zatečeno, do čega dovodi situacija kada hoćete da primenjujete jedan zakon, pa onda date u humanitarne svrhe nešto što podržavam da date, ali dajte i to po nekom pravilu, donesite pravilnik kako se to radi.
Tamo gde nema tih pravila, to su otvorena vrata za korupciju, to su širom otvorena vrata za korupciju. Nemojte onda da pričamo priču, mi oduzimamo od kriminalaca, izigravamo Robina Huda, ali smo malo Robin Hud, a malo smo dobar partijski ili ne znam kakav drugar.
Što se mene tiče, možete kada hoćete da dođete i u naše ministarstvo, vaše, svih nas ministarstvo i u Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, da tražite bilo koji podatak kako je rađeno, poslovano od kraja jula, odnosno avgusta meseca 2012. godine i dobićete sve, ali nemojte da mislite da je takva situacija i sa onim što je bilo pre jula 2012. godine, jer je meni trebalo nekoliko nedelja nekada i nekoliko meseci da kao resorni ministar dobijem te podatke. Šta je dovelo do toga?
Dovelo je nezakonito poslovanje, korišćenje praznina koje su postojale u zakonu, dovelo je to poslovanje koje nije smelo da zna ni za partiju, ni za srodstvo, ni zašta drugo, već isključivo za pravila i za zakon.
Ako mi imamo situaciju da posle tri godine efektivne primene zakona nismo imali popis imovine koja je oduzeta, šta mislite, koliko je onih stvari koje su oduzete, jer imam pravo da sumnjam, koje nisu registrovane uopšte, koje su završile u tuđem stanu, u tuđem džepu, tuđoj firmi, tuđem kapitalu, jer nema građanina Srbije koji ne podržava donošenje ovakvog jednog zakona i koji ne podržava da se ovde zna šta je čije, da se zna kako država funkcioniše.
Drago mi je što to pored građana, prepoznaju i njihovi direktno izabrani predstavnici u Narodnoj skupštini.
Dozvolite mi da kažem još nešto što mislim da je izuzetno bitno, rečeno je da se radi o sitnim tehničkim izmenama nekih zakona, a ako je nešto sitna tehnička izmena, onda se bez toga i moglo, a oni koji misle da se moglo bez tih izmena, da su u prilici da predlažu te izmene, pa da ih ne predlože, suočili bi se sa situacijom da, kada smo doneli u novom obliku krivično delo zloupotrebe službenog položaja, pa definisali novo krivično delo od strane odgovornog lica, objasne građanima kako to da imovina koja je oduzeta, upravo zbog takvih krivičnih dela sada treba da se vraća. Dozvolićete, to nisu tehničke izmene, to su veoma bitne izmene, jer bi posledice nepostojanja takvih izmena dovele do velike štete po čitav pravni poredak i po pravnu stabilnost.
Očekujte ono što sam malo pre na početku izlaganja rekao – ne da se pojavi ministarstvo, ja kao ministar ili ova vlada sa buzdovanom u ruci i uništava sve što je do sada postojalo, kada su u pitanju Zakon o uređenju sudova i Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu – očekujte jedan konstruktivan pristup.
Znate, auto-projekcija nekada stvarno pravi velike probleme, jer zamisli čovek kako bi on radio da je na mestu onoga koji je u prilici da nešto radi, pa onda često kritikuje sa toga stanovišta.
Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem na neke stvari za koje mislim da su bitne, a koje su pomenute u raspravi. Rekao sam šta sam imao o tzv. neznatnim tehničkim promenama zakona. Pomenuto je da imamo nesređeno pravosuđe, da se kod nas dugo vode krivični postupci. Da li imamo nesređeno pravosuđe? Jel ima nekoga među vama ko će reći da imamo sređeno pravosuđe? Ja ću prvi da kažem – imamo nesređeno pravosuđe. Nemam problem da to kažem, ali imam problem sa tim što je to tako. A da bi se isto to pravosuđe uredilo, drage dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je mnogo više od mandata jedne vlade i bilo kog ministra pravde. Potreban je kontinuitet državne politike, potrebno je podržavanje nezavisnosti pravosuđa, potrebno je nezloupotrebljavati vlast i položaj, potrebno je mnogo toga što nije bilo prisutno u nekim prethodnim mandatima, naročito u jednom.
Sada se stvaraju uslovi i koliko god vi bili sumnjičavi prema tome, ne u ovoj zgradi ali u instituciji Narodne skupštine, pre nekih 130 godina, kada se povela rasprava o izgradnji prve železnice u Srbiji, postojao je onaj deo opozicije koji je tvrdio da tamo kuda železnica prođe biće crna trava od dima pa će krave koje budu pasle tu travu davati crno mleko, pa će to crno mleko da piju naša deca pa će i ta deca postati crna i nezdrava. Hvala bogu, ništa se od toga nije desilo, ali je Srbija dobila svoju železnicu.
Više sam nego zahvalan svojim kritičarima, jer da nije njih, moguće je da moji motivi za dobar rad ne bi bili tako jaki. Zato je dobro da ne postoji jednoumlje i da postoji polarizacija na poziciju i opoziciju. Ali, u svemu postoji neka granica ukusa. Reći ovde meni da sam ja birao vršioca funkcije predsednika Kasacionog suda je krajnji bezobrazluk. Ne postoji prikladnija reč od te reči. Onaj ko je to mogao da izrekne, prvo što je mene lično uvredio, drugo, uvredio je čitav Vrhovni kasacioni sud, jer je na tu funkciju sudiju izabrala opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, a ne ni Narodna skupština ni bilo koji pojedinac. Izabrala ga je većina njegovih kolega. Izabrala ga je većina i od sudija koje su bile izabrane krajem 2009. godine i onih koje nisu izabrane krajem 2009. godine.
Ako neko uzima u usta sam vrh sudske vlasti a da pri tom taj vrh nije u stanju da mu uzvrati, na isti način, u istoj prilici i na istom mestu, na takve reči, onda to čini neviteški i potpuno nefer. Vežete čoveka i krenete da ga šamarate, a onda pred javnošću izigravate velikog heroja. Nisam se usudio nijedan jedini put da govorim, govorim, kolege drage, o onome o čemu je govoreno juče, ali ovo je ista sednica i govorim o istim stvarima, a kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije moram da reagujem na tako nešto. Ko god se nalazio na takvom mestu, čak i prethodnica gospodina sudije Milojevića, nije od mene za svoje stručno postupanje nikada doživela kritiku, jer ja cenim funkciju i cenim državu, a iznositi ovde takve ružne i neutemeljene priče, u najmanju ruku je kao ono što sam rekao.
Rečeno je da sam lično javno demonstrirao način rukovođenja ministarstvom kada sam podržavao ekstremiste ispred Doma Narodne skupštine. Ja mislim da je ta priča više puta ispričana i drago mi je svaki put kada bude pominjana i evo, unapred pozivam one koji su me za to prozivali da samo nastave to da govore. Jer, vrlo predano, vrlo vredno i vrlo lepo čine da moja popularnost među ljudima bude veća jer samo izgleda jedna mala grupa ljudi veruje da je reč o ekstremistima, pogotovo kada iz te male grupe ljudi se izdvoji jedan pa dođe na skup tih ekstremista i to podrži.
(Predsedavajuća: Ministre Selakoviću, ja vas molim da se vratimo na temu dnevnog reda.)
Vraćam se ja na temu, gospođo predsedavajuća, ali, ovo je sve juče rečeno i tada niko nikoga nije opomenuo da se vrati na temu. Ja sam sačekao završnu reč da se osvrnem na to i da o tome nešto kažem.
Na kraju, želim da pohvalim, dame i gospodo narodni poslanici, da i pored ovih tamnih trenutaka, ova rasprava u Domu Narodne skupštine je bila jedna od najboljih rasprava do sada. Ovakvo jedinstvo narodnih poslanika po nekim predlozima, kontinuitet u dobru, jeste nešto što treba da se pohvali. Vaš žar u diskusiji, broj prijavljenih govornika, broj podnetih amandmana, među kojima je zaista veliki broj dobronamernih, dobrih, pravno mogućih amandmana, svedoči da ste svi vi odgovorili na poziv Ministarstva pravde i državne uprave i uključili se u nešto što mislim da će svima nama, celom našem društvu, celoj državi i svim građanima doneti dobro.
Pozivam vas da budete i onaj bič izvršnoj vlasti koji treba da bude Narodna skupština kada dođemo u situaciju da ovakva zakonska rešenja primenjujemo. Bez vaše pomoći i bez pomoći celoga društva, mnoge od ovih zakonskih rešenja je teško primenjivati. Tu moramo da se uključimo svi. Specijalni zakoni traže specijalnu primenu, traže specijalno okruženje i traže specijalan odnos ljudi prema njima. To je ono što nam je svima potrebno. Da nam nije stanje u društvu vanredno, ne bi nam trebali ni vanredni zakoni, ali ne bi nam bilo potrebno ni vanredno ponašanje.
Zahvaljujem vam na ovoj raspravi, kao i na podršci koja je, kako iz redova vladajućih, tako i iz redova opozicionih stranaka, došla ovim predlozima zakona. Zahvaljujem onim ljudima koji su i u prethodnom ministarstvu pokazali želju da se ovako nešto na dobar način reši, kao što izražavam svoje žaljenje što nisu imali tako ne samo dobru želju već i dobra rešenja i dobro delovanje u nekim stvarima koje su dovele do mnogo većih posledica.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da kao što ste uzeli učešća u ovim raspravama, uzmete učešća i imate konstruktivan pristup u svim budućim raspravama koje nas, nadam se, kroz svega nekoliko dana ili nedelja čekaju pod svodovima iste ove skupštine.
Pozivam vam vas da uzmete učešća u raspravama u Nacrtu strategije za reformu pravosuđa, o Nacrtu strategije za borbu protiv korupcije, to je jedan krov, jedna kapa i za ove zakone o kojima smo danas raspravljali i da ono što će se dešavati ovde pred očima čitave javnosti Srbije zato što su ovde prisutne televizijske kamere bude samo jedna konstruktivna, kvalitetna i dobra slika cele pređašnje rasprave.
Hvala vam na prilici da čujem ovako dobru raspravu. Hvala vam na prilici da sam konstatujem da naš parlament, kao i naša Vlada svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu, dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Predlogom zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlogom zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
U vezi sa Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, na početku bih podsetio da je navedeni Predlog zakona u gotovo identičnom tekstu bio u skupštinskoj proceduri pre gotovo godinu dana. Osnovni razlog za predlaganje ovog zakona je da se poveća krivično-pravna zaštita maloletnih lica u odnosu na lica koja vrše krivična dela protiv polne slobode. Prethodno Ministarstvo pravde, u vreme mandata prethodne Vlade, utvrdilo je Predlog ovog zakona, uputilo ga Narodnoj skupštini na usvajanje, a u međuvremenu je prilikom izbora nove vlade taj predlog povučen i ovim pokazujemo da tamo gde je postojala pozitivna i časna namera zakonodavca, takvu nameru poštujemo i podržavamo ovaj predlog zakona sa kojim smo danas pred vama, narodnim poslanicima.
Postojeće krivično zakonodavstvo sadrži sistem krivičnih sankcija koji je prilagođen, pre svega, učiniocima krivičnih dela svih vrsta. Međutim, imajući u vidu da je poslednjih godina povećan broj krivičnih dela protiv polne slobode uči-njen prema maloletnim licima, neophodno je da se, a radi sprečavanja tih izuzetno teških krivičnih dela, prošire postojeće krivične sankcije, pre svega mere bezbed-nosti, kako bi se učinioci navedenih krivičnih dela sprečili da ih ubuduće vrše.
Pored ovog glavnog razloga za donošenje zakona, dodao bih još jedan razlog, to je ispunjenje obaveza koje je preuzela Republika Srbija, potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, koju je potvrdila Narodna skupština, maja 2010. godine.
Tom konvencijom, obavezane su države članice da, radi sprečavanja i gonjenja krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve neophodne zakonodavne i ostale mere za prikupljanje podataka koji se odnose na identitet i na genetski profil lica koja su osuđena za krivična dela, ustanovljena u skladu sa tom konvencijom.
Takođe, prilikom izrade Predloga zakona, u obzir su uzete i: Preporuka broj 16 od 2001. godine o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja, okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv seksualnog iskorišćavanja dece i dečije pornografije, kao i uporedno pravna rešenja država koje su posebnim zakonima uredile ovu oblast.
Istakao bih da se Predlog zakona primenjuje na lica koja su osuđena za krivična dela protiv polne slobode,učinjenih prema maloletnim licima, propisanim u Glavi 18 Krivičnog zakonika, u cilju da se otklone društveni uslovi da ova lica ponovo budu u mogućnosti da izvrše ova teška krivična dela.
Predlog zakona propisuje odstupanja od opštih instituta sadržanih u Krivičnom zakoniku i predviđa apsolutnu zabranu ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma i uslovnog otpusta za izdržavanje kazne zatvora pre isteka vremena kazne, za učinioce krivičnih dela na koje se ovaj zakon primenjuje.
Pored toga, predviđeno je obavezno nastupanje pravnih posledica osude u momentu koje se odnose na prestanak vršenja javne funkcije i prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.
Takođe, Predlogom zakona predviđeno je da pravne posledice osude koje se odnose na zabranu sticanja javnih funkcija i zabranu zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima, a koje se primenjuju posle izdržane kazne zatvora, traju 20 godina, što je dvostruko duži period od onoga koji je propisan u Krivičnom zakoniku.
Pored navedenih pravnih posledica osude, u cilju sprečavanja ponovnog vršenja predmetnih krivičnih dela, Predlog zakona predviđa i pet posebnih mera, koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela u periodu od 20 godina nakon izdržane kazne zatvora. Te mere su sledeće: obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Sud na svake četiri godine, po službenoj dužnosti, odnosno na svake dve godine, po zahtevu lica prema kome se mere sprovode, preispituje potrebu njihovog daljeg sprovođenja. Predlogom zakona, detaljno je razrađen i način sprovođenja posebnih mera.
Još jednu značajnu novinu sadržanu u Predlogu zakona predstavlja vođenje posebne evidencije lica osuđenih za krivična dela protiv polne slobode, učinjenih na štetu maloletnih lica. Ova evidencija sadrži podatke o osuđenom licu. Pored vođenja opštih podataka o ličnosti osuđenog, posebno treba istaći da se predviđa vođenje podataka o DNK profilu osuđenog lica, što takođe predstavlja novinu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu. Posebnu evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao organ u sastavu Ministarstva pravde i državne uprave, što je u skladu sa odredbama navedene Konvencije Saveta Evrope.
Na ovaj način se postiže centralizacija vođenja podataka iz posebne evidencije, čime se omogućava efikasnije praćenje sprovođenja ovog zakona i olakšava pristup potrebnim podacima organima koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela protiv polnih sloboda, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Predlogom zakona propisano je i da se podaci u posebnoj evidenciji čuvaju tajno, kao i da nije dozvoljeno brisanje podataka iz posebne evidencije. Predlogom zakona su obavezani državni i drugi organi, kao i institucije koje rade sa maloletnim licima, da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisano u posebnu evidenciju. Kaznenim odredbama Predloga zakona, a u cilju delotvornije primene pravnih posledica osude i posebnih mera, predviđena je zatvorska kazna za prekršaj u trajanju od 30 do 60 dana.
U najkraćim crtama, dozvolite mi da predstavim Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donet je oktobra meseca 2008. godine, kao jedan pionirski poduhvat koji je u prethodnom periodu, nepune četiri godine, pokazao svoje dobre i ponegde svoje loše strane koje ćemo ovim predlogom zakona, nadam se, kada ga usvojimo, uspeti da ispravimo, a da one dobre i pozitivne strane ove ideje i ovog poduhvata što više ojačamo, učinimo delotvornijim i efikasnijim.
Dakle, zakon je donet oktobra 2008. godine, a njegova primena otpočela je 1. marta 2009. godine. Ovim zakonom prvi put je u naše krivično-pravno zakonodavstvo uvedena mogućnost da se licu pravosnažno osuđenom, za određena, inače, veoma teška krivična dela, a za koja je, između ostalog, i karakteristično da po pravilu donose veliku dobit, trajno se oduzme imovina koju poseduje, a za koju ne dokaže da je stečena na zakonit način.
Dosadašnja primena ovog zakona je dala veoma dobre rezultate, pre svega u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala, što je i bio glavni cilj koji se ovim zakonom želeo postići. Privremeno ili trajno je oduzeta imovina u vrednosti od više miliona evra. U imovinu koja je oduzeta spadaju i devizna i dinarska novčana sredstva, različite dragocenosti, vredne pokretne stvari, nekretnine, ali i pravna lica, odnosno privredna društva koja su bila predmet nezakonitih privatizacija.
Imajući u vidu dosadašnju primenu važećeg zakona, u Ministarstvu pravde i državne uprave je zaključeno da je neophodno izvršiti određene izmene ovog zakonskog teksta, u cilju usaglašavanja sa novim krivično-procesnim zakonodavstvom i ispravljanja određenih problema koji su se javili i pokazali kao bitni u primeni zakona.
Iz tog razloga, krajem prošle godine, formirana je radna grupa koja je trebalo da izradi izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U toku rada radne grupe zaključeno je da je potrebno izvršiti izmene ili dopune više od polovine odredaba zakona, pa je, shodno jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koje je donela Narodna skupština, odlučeno da se izradi novi tekst zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Ovo je razlog zašto, iako idemo ka tome da donesemo novi zakon, ovaj predlog zakona sadrži i čitav niz identičnih odredbi, kao važeći zakon koji se trenutno primenjuje.
Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave za izradu izmena i dopuna zakona, u svom radu imala je podršku Projekta o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Savet Evrope.
Prilikom izrade teksta zakona Radna grupa je pošla od primedaba i sugestija koje su dostavili predstavnici sudova i tužilaštava, kao i od mišljenja koja su dostavili i strani stručnjaci koje je projekat angažovao. Pored primedaba koje su dostavili stručnjaci prikupljene su i razmatrane i primedbe pravosudnih organa i jedinice za finansijske istrage Ministarstva unutrašnjih poslova koji neposredno sprovodi zakon, a takođe su predstavnici ovih organa bili uključeni u rad i kao članovi Radne grupe.
U toku izrade zakona razmatrani su i problemi u dosadašnjoj praksi Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koji se pre svega odnose na upravljanje privremeno oduzetom imovinom, a posebno upravljanje nekretninama i privrednim društvima.
Pored toga, prilikom izrade predloga zakona uzete su u obzir i međunarodne konvencije iz ove oblasti koja je potvrdila Republika Srbija, kao što su Konvencija UN protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama iz 1989. godine; Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine; Krivično-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji iz 1999. godine; Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma UN iz 1999. godine; Konvencija UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine; Konvencija UN protiv korupcije iz 2003. godine i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma iz 2005. godine.
Takođe, u izradi zakona korišćena su i uporedno-pravna rešenja zemalja koje imaju dužu tradiciju u oblasti oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, kao što su Italija, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Irska, Portugalija, SAD i Kanada, kao i relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava.
Najveći deo izmena u odnosu na važeći Zakon su odredbe kojima se uređuje sudski postupak za privremeno i trajno oduzimanje imovine. Najveća razlika se ogleda u tome što se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za krivično delo za koje se trajno oduzimanje imovine po ovom zakonu može primeniti.
Na ovaj način se doprinosi dosledno poštovanju pretpostavke nevinosti u krivičnom postupku jer se izbegava istovremeno vođenje krivičnog postupka i postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Tako da više ne može da dođe do prejudiciranja odluke donete u krivičnom postupku u kome se utvrđuje krivica okrivljenog za krivično delo.
Pored toga izvršeno je neophodno usaglašavanje sa Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine i izmenama Krivičnog zakonika iz 2009. godine i 2012. godine. U cilju efikasnije postupanja nadležnih organa precizirane su i dodatne određene nadležnosti jedinici za finansijsku istragu i Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.
Pored navedenog najvažnije izmene koje predviđa Predlog zakona su sledeće. Daje se mogućnost Direkciji da sačini sporazume o saradnji sa drugim državnim organima radi obavljanja poslova iz nadležnosti Direkcije kao i mogućnost da može da zaključi ugovore o stalnoj poslovnoj saradnji sa preduzećima za održavanje, pružanje servisnih transportnih i drugih usluga. Do sada nisu postojali partneri zaduženi za gazdovanja ovom imovinom kao što su specijalizovana preduzeća za pružanje određenih usluga.
Sledeće, propisuje se da direktori, državni službenici, zaposleni u Direkciji kada rade na poslovima izvršenja imaju službenu značku i legitimaciju. Do sada lica koja su radila na ovim poslovima nisu imala nikakvo obeležje službenih lica iako su radila na delikatnim poslovima oduzimanja imovine. Na terenu se dešavalo da im vlasnici ili treća lica zbog ovoga prave probleme. Nekada veoma ozbiljne verbalne, a nekada čak i fizičke napade.
Dalje, propisuje se kao opšte načelo da se u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela nadležni organi dužni da vode računa o časti i dostojanstvu vlasnika, okrivljenog, svedoka saradnika, ostavioca, pravnih sledbenika i trećih lica. Ovo se posebno odnosi na medije i način izveštavanja i zabranu povređivanja pretpostavke nevinosti do pravosnažnog okončanja postupka primene odredaba našega Ustava i međunarodnih evropskih konvencija.
Sledeće, obavezuju se državni i drugi organi, organizacije i javne službe da jedinici za finansijske istrage MUP omoguće uvid, pristup i preuzimanje baze podataka iz njihovih elektronskih baza kao i uvid i dostavu podataka, dokumenata i drugih predmeta. Takođe, na zahtev jedinice fizička i pravna lica koja drže isprave i dokaze o izvorima sticanja prihoda i imovine dužne su da ih predaju bez odlaganja ako je verovatno da na osnovu njih može da se identifikuje imovina ostvarena ili proistekla iz krivičnog dela.
Sledeće, propisuju se ovlašćenja javnog tužioca da može da naredni bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da jedinici za finansijske istrage dostavi podatke o stanju ličnih i poslovnih računa i sefova vlasnika koji mogu da posluže kao dokaz o imovini proistekloj iz krivičnog dela. Zatim, propisuje se da se naredba javnog tužioca o zabrani raspolaganja nepokretnom imovinom prioritetno upisuje u katastar nepokretnosti odmah po prijemu. Ovo je izuzetno značajno zbog sprečavanja zloupotrebe od strane vlasnika trećih lica i ostalih zainteresovanih lica.
Zatim, preciziran je postupak za privremeno oduzimanje imovine tako što sud donosi rešenje u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva javnog tužioca bez održavanja ročišta. Dozvoljeno je pravo prigovora na rešenje o privremenom oduzimanju imovine o kome odlučuje vanpretresno veće istog suda i to nakon održavanja ročišta. Dozvoljeno je pravo žalbe na odluku po prigovoru o kojoj odlučuje veće drugostepenog suda. Uvedeno je ovlašćenje da sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da privremeno oduzimanje imovine zameni merom zabrane raspolaganja tom imovinom.
Potom, uvodi se ovlašćenje za Direkciju da može pravo upravljanja privremeno oduzetim pravnim licem ugovorom da prenese ne fizičko ili pravno lice koje u poslovima upravljanja ima ovlašćenja, obaveze i odgovornosti kao zastupnik državnog kapitala u skladu sa zakonom koji uređuje privatizaciju.
Kada je u pitanju oduzimanje pravnih lica potrebno je bilo obezbediti pravni osnov za raspolaganje imovinom pravnog lica. Ovom odredbom učešće države u deoničarskom ili akcionarskom društvu upodobljeno je sa propisima kojima se ta oblast reguliše. Na primer, ako se fizičkom licu oduzmu akcije država stupa na njegovom mesto u akcionarskom društvu sa pravima kako je to i navedeno kao zastupnik državnog kapitala.
Zatim, dato je ovlašćenje direkciji da novčana sredstva dobijena upravljanjem imovinom koja joj je poverena može da koristi za pomoć u određenom periodu drugim pravnim licima koja su joj poverena na upravljanje radi sprečavanja umanjenja vrednosti imovine ili radi povećanja vrednosti imovine. Korišćenje novca koristi se po pravilima dobrog privrednika, dobrog stručnjaka i dobrog domaćina.
Odredbama članova od 26. do 28. zakona propisana je sadržina rešenja o privremenom oduzimanju imovine. Ograničenja koja se odnose na imovinu koja se ne može privremeno oduzeti kao i dostavljanje rešenja. Zakonsku novinu predstavlja propisivanje dejstava rešenja o privremenom oduzimanju imovine u slučaju otvaranja stečajno postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem. Budući da to nije bilo regulisano važećim zakonom, a stvaralo je velike probleme u praksi u direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom.
Naposletku prošireno je ovlašćenje Direkcije da upravlja i imovinom koja je trajno oduzeta do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom. Ova novina je uvedena kako bi se imovina koja je proistekla iz krivičnog dela razlikovala od ostale imovine koja je vlasništvo Republike Srbije, a kojom upravlja Direkcija za imovinu, imajući u vidu način njenog sticanja.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela izvršena je intervencija u pogledu nadležnosti državnih organa koji sprovode ovaj zakon. Navedenom izmenom vrši se usklađivanje kataloga krivičnih dela iz ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz decembra meseca 2012. godine, a kojim su propisana nova krivična dela iz oblasti korupcije i terorizma.
Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje određenih članova zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, sa Zakonom o tajnosti podataka koje se odnose na označavanje i postupanje sa tajnim podacima.
U vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku dao bih određena objašnjenja.
U decembru 2012. godine odložena je primena novog Zakonika o krivičnom postupku za 1. oktobar 2013. godine. Kada se radi o postupcima za krivična dela, za koje nisu nadležna javna tužilaštva posebne nadležnosti. Tom prilikom, istakli smo da je razlog za odlaganje, početka primene Zakonika taj, što je u toku rad na većim izmenama Zakonika, koji će biti pripremljeni za prvo redovno zasedanje Narodne skupštine u 2013. godini.
Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave je pripremila obimnije izmene teksta Zakonika o krivičnom postupku, koje su obuhvatile izmene preko 200 članova Zakonika. Međutim, imajući u vidu da je u međuvremenu Ministarstvo pravde i državne uprave iteziviralo i dovršilo rad na izradi nacrta nove nacionalne strategije, reforme pravosuđa i da je rad na toj strategiji sada u finalnoj fazi, u toku, dok traju javne rasprave u narednih, više od mesec i po dana, zaključeno je da za sada, dok se ne počne implementacija nove nacionalne strategije treba zastati sa krupnijim izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Da bi se u zavisnosti od dinamike predviđene novom nacionalnom strategijom i akcionim planom, čija je izrada, takođe u toku, pristupilo izradi konačnog teksta izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Iz navedenog razloga, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika krivičnom postupka o kome je danas reč predviđene su samo najnužnije izmene i dopune.
Prva intervencija se odnosi na izmenu odredbe o uslovima koja mora da ispunjava branilac u krivičnom postupku. Predlogom zakona eliminisano je limitiranje prava na branioca iz važećeg zakonskog teksta, gde se mogućnost da se advokat pojavi kao branilac, uslovljava posedovanjem odgovarajućeg staža. Naime, činjenica posedovanja određenog staža u advokaturi ili sudu ne znači da je advokat koji poseduje taj staž i osposobljen za branioca u krivičnom postupku u složenijim krivičnim predmetima. Budući da je moguće da se određeni advokat svo vreme svoje prakse bavio isključivo građanskom materijom, a ne i krivičnom. Iz navedenog razloga, a i zbog zahteva velikog broja advokata predlaže se ukidanje postojećeg zakonskog rešenja koje pravi diskriminaciju među advokatima.
Istovremeno, Predlogom zakona propisuje se da u postupku za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina branioca može da zameni advokatski pripravnik, što je opravdano, kako time, što se isto rešenje već postoji u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine, koji se još primenjuje, tako i neophodnošću da se omogući da i advokatski pripravnici mogu na odgovarajući način sticati ne posredno radno iskustvo.
Pored toga, Predlogom zakona usklađuje se odredba Zakonika o krivičnom postupku kojim su određena krivična dela za koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje sa izmenama i dopunama krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine.
Takođe, Predlogom zakona se dopunjuje Zakonik o krivičnom postupku odredbom koja se odnosi na određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude, budući da sadašnjim tekstom Zakonika ova situacija nije urađena, pa je neophodno popuniti pravnu prazninu.
Na kraju bih dao par napomena i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
Kao što je poznato, Republika Srbija je još ranije potvrdila sporazume o međusobnoj razmeni tajnih podataka sa EU i NATO.
Međutim, u praksi kako zemlja u okruženju, tako i članica EU i NATO, ukazala se potreba da se pojedina pitanja urede i bilateralnim ugovorima. Podsetiću vas da je Narodna skupština već potvrdila bilateralni ugovor sa Republikom Slovačkoj u ovoj oblasti, kao i da se Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma sa Republikom Bugarskom, pre oko godinu dana, već nalazio u skupštinskoj proceduri.
Ovakvi bilateralnim sporazumi podstiču mogućnosti za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke i angažovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama i upravljanju granicom, suprotstavljanju terorizmu, organizovanom kriminalu i korupciji, ilegalnoj migraciji i trgovini ljudima, što je i opredeljenje Republike Srbije iskazano u strategiji nacionalne bezbednosti.
Navedenim sporazumom se usaglašavaju stepeni tajnosti dokumenata zemlja ugovornica, određuju centralni ograni za razmenu tajnih podataka, uređuju mere za zaštitu tajnih podataka i njihov prenos, korišćenje tajnih podataka, i što se određuje postupak u slučaju gubitka, druge povrede tajnosti dostavljenih podataka.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju bih želeo da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima navedeni predlozi zakona biti usvojeni. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam našao za potrebu da se javim upravo ponukan ovim poslednjim izlaganjem. Bila mi je čast i zadovoljstvo da uz koleginice i kolege narodne poslanike, koji su bili na interparlamentarnom dijalogu sa Evropskim parlamentom, koji se pre nepune dve nedelje odvijao u Briselu, kada smo na dnevnom redu imali upravo i ovu temu, dam jedan kratak osvrt upravo na ovo zakonsko rešenje, kada je u pitanju ne samo krivično delo zloupotrebe službenog položaja u članu 359, već i novo definisano krivično delo zloupotrebe od strane odgovornog lica, a to je član 234.
Dakle, istina je da je iskazana jedna vrsta opreza od strane evropskih parlamentaraca. Naravno, ono što sam iskoristio priliku da ih upoznam, kao što sam govorio i ovde kada smo ulazili u izmene i dopune Krivičnog zakonika u decembru mesecu prošle godine, jeste da je reč o nekim svojevrsnim prelaznim rešenjima. Kao zemlja u tranziciji, koja se suočava sa mnogim problemima, kao zemlja koja je od 1957. godine imala tako definisano krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje je uključivalo i odgovorno lice tada u preduzećima u društvenom vlasništvu, mi se sada nalazimo u problemu gde imamo preko 5.000 postupaka, gde su ljudi optuženi za ta krivična dela.
Naravno da je iskazan jedan oprez i da se naročito ukazala pažnja da ne dopustimo da dođe do pukih prekvalifikacija svega onoga što je bila zloupotreba službenog položaja u zloupotrebu od strane odgovornog lica, jer tako ni ne može da bude. Znamo da je isključen vlasnik, znamo da je smanjen kazneni maksimum, znamo takođe da je kao posledica uvedena samo protivpravno stečena imovinska korist, te u neposrednom dijalogu koji smo imali sa evropskim parlamentarcima, tu su bili i predstavnici LDP koji su prisustvovali toj raspravi, mogu da kažem da smo razotkrili te sumnje koje su postojale eventualno kod zakonitosti postupanja državnih organa.
Ono što je mnogo bitno i gde oni izražavaju neku svoju zabrinutost, ne u poslednjih dva, tri ili osam meseci, već duži niz godina, jeste da li je to krivično delo zloupotrebe službenog položaja poslužilo mnogim prethodnim garniturama na vlasti da preko nekih organa, kao što je recimo tužilaštvo, vrše zloupotrebu jedne široke, mogu slobodno da kažem, generičke inkriminacije u tom krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja. To je nešto što svakako zahteva jednu opsežniju reviziju čitave glave našeg Krivičnog zakonika, gde ćemo redefinisati svako krivično delo u privrednom poslovanju, postaviti ga na drugačije osnove i time suziti značajno mogućnost zloupotrebe određenih zakonskih rešenja. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč samo da otklonim jednu nedoumicu, eventualno, koja verujem da je nastala omaškom.
Naime, ne stvaramo ovakvim izmenama Zakona o javnom beležništu situaciju u kojoj će opštine u kojima živi manji broj stanovnika, tu ima i opština koje imaju manje od 10.000 stanovnika, gde su staračka domaćinstva, gde je prisutan kontinuirani odlazak ljudi iz tih pasivnijih krajeva, da će zbog toga što se neće naći neko ko je zainteresovan da živi u toj opštini ostati i bez javnog beležnika, pa samim tim i bez mogućnosti, u ovom slučaju ako pričamo o ugovorima o prometu nepokretnostima i bez mogućnosti da sačini taj ugovor u formi javnobeležničkog zapisa. Zašto?
Apelujem na vas da sistemski protumačite normu, pa pročitate i Zakonu o javnom beležništvu naredni član 17, koji definiše službeno područje javnoga beležnika. Tu jasno u stavu 1. stoji službeno područje javnog beležnika, obuhvata područje osnovnog suda na kojem se nalazi službeno sedište javnog beležnika.
Prema tome, ovo pitanje nikako ne možemo da tumačimo izolovano. Iz kog razloga? Recimo, evo pričali ste o Ćićevcu. Ćićevac se nalazi trenutno na području Osnovnog suda u Kruševcu. Notar koji bude, odnosno javni beležnik, imenovan u gradu Kruševcu imaće službeno područje i u Ćićivcu i u Varvarinu. Ako u međuvremenu kroz izmenu i dopunu sudske mreže koja nam sledi bude recimo formiran jedan sud, u Varvarinu za područje Varvarina i Ćićevca, onda bi to hipotetički bio neki notar koji bi bio u Varvarinu.
Prema tome, ovde se sigurno ne stvara prostor za strepnju kod građana da ako prenesemo nešto u nadležnost javnom beležniku, da tamo gde neće biti javnog beležnika u toj konkretnoj opštini, neće biti mogućnosti ni da se upravo ova njegova nadležnost obavlja. Prema tome, pogledajte član 17. i stav 1, definiše se službeno područje i upravo tim članom je regulisano ovo pitanje.

Dajte da počnemo od kraja. Prvo, svakako da će postojati server koji će umrežiti sve javnobeležničke kancelarije i ne samo međusobno kancelarije, već recimo i kancelarije sa katastrom nepokretnosti, što je preduslov svega.
Da vidimo jedan primer iz uporednog prava. Verovali ili ne, Republika Albanija ima izuzetan softver koji su dobili kao donaciju od Notarske komore Republike Francuske i koja im je omogućila jedinstvenu evidenciju ugovora o prometu nepokretnostima.
Naravno, pre toga je potrebno formirati komoru. To je ono o čemu smo pričali. Komora, ministarstvo i sudovi su oni koji su zaduženi za nadzor rada.
Ne znam šta vam je bilo nejasno, prilično sam jasno obrazložio? Dakle, službeno područje javnobeležničke kancelarije pokriva područje nadležnosti određenog osnovnog suda.
Postavili ste još jedno dodatno pitanje i hvala vam na tome, gospodin Miković je o tome govorio – zašto nije omogućeno nekome iz druge opštine da registruje svoju kancelariju? Pa zato što je krajnja namera zakonodavca da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Da li do toga može da se dođe za godinu dana? Nema šanse. Zato je kroz pitanja definisanja službenog područja javnog beležnika taj problem rešen do onog trenutka dok svaka opština ne dobije svog javnog beležnika.
Takođe imate drugi član u kome se definiše mesto obavljanja delatnosti, pa se kaže – javni beležnik obavlja svoju delatnost u svome sedištu, tj. sedištu gde mu je kancelarija, ali Komora može da odredi da povremeno svoje poslove obavlja i van sedišta. Dakle, Komora je ta koja nam je ovde neophodna i kada smo govorili o nedostatku podzakonske regulative, ona nedostaje u onom delu koji treba da uradi Komora. Zato je potrebno Komoru formirati. Imate tamo onu odredbu, među prelaznim i završnim odredbama zakona, gde se kaže da će biti određena privremena sedišta za prvih 100 beležnika, dok sistem ne profunkcioniše.
Svakako da nećemo doći u situaciju da negde uopšte beležnika nema. Sada, i to je upravo cilj koji sam obrazlagao i kada smo pričali o Predlogu zakona u načelu, cilj nam je da motivišemo ljude da se prijave za javne beležnike. Ovim im dajemo jak motiv, zato što dobijaju jedan od najučestalijih ugovora u svoju nadležnost. Hvala.

Upravo ono što sam malopre rekao. Zato što nam je krajnji cilj da svaka opština dobije svog javnog beležnika. Možda u početku to može da zasmeta, kao što ste vi rekli, ali ako nam je ovo krajnji cilj, do njega jeste nešto teže doći, ali se dolazi na takav način. Pogledajte malo kako funkcioniše javnobeležnički sistem. Uglavnom se ide na to da svako veće naseljeno mesto koje ima status jedinice lokalne samouprave, ima svog javnog beležnika.
Sa druge strane, kad postavimo tako stvari, hajde da gledamo na ovoj neracionalnoj sudskoj mreži. Zamislite javnog beležnika u Novom Sadu. Novosadski osnovni sud pokriva područje grada i 10 opština. Tu dolazi u onu zamku i da nema ove odredbe tu bi upali u zamku monopolizacije ove struke. Zamislite jedan Južnobački okrug, koji ima negde oko 650.000 stanovnika. Upravo iz tog razloga nam je potrebno da i Žabalj i Titel i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac jednog dana imaju svog beležnika. Dajmo priliku da se ta delatnost razvije, da ljudi shvate koliko je ona neophodna. Vremenom kako bude profunkcionisala povećavaće se i funkcionalne nadležnosti javnog beležnika i onda ćemo u jednom trenutku kao krajnji cilj dobiti da većina opština u Srbiji ima svog javnog beležnika.
Sve drugo bi bilo upravo ovo. Zamislite i kada pogledate sedišta poput recimo Beograda, Novog Sada ili nekih drugih pasivnijih područja, to bi bila velika zloupotreba. Pogledajte npr. Zaječar, koji ima jedan osnovni sud i koje područje taj sud pokriva. To je nešto što bi vodilo ovoj monopolizaciji, a uveren sam da nam to nije cilj.