Hvala uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Konzularne konvencije između Republike Srbije i Crne Gore. Treba napomenuti da je Konzularna konvencija između Republike Srbije i Crne Gore potpisana 14. juna 2012. godine u Beogradu od strane ministara spoljnih poslova Republike Srbije i Crne Gore. Tokom ministarskog sastanka procesne saradnje u jugoistočnoj Evropi.
Svrha zaključenja ove Konzularne konvencije zasniva se na činjenici da sa Crnom Gorom od njenog osamostaljenja u oblasti konzularnih odnosa nema značajnijih kvalitativnih pomaka kao i od iskazane spremnosti obeju strana da međusobno pravno urede problematiku na koju se Konzularna konvencija odnosi. Obostrana je ocena da je zaključivanje ove konvencije predstavljalo značajan iskorak u ukupnim odnosima dve države.
Imajući u vidu brojne statusne probleme sa kojima se susreću državljani Republike Srbije na stalnom boravku u Crnoj Gori saradnja na konzularnom planu postaje sve značajnija i sve intenzivnija. Pravna saradnja između dve zemlje je veoma obimna, naročito nakon zaključivanja čitavog seta ugovora u oblasti međunarodne pravne saradnje, međunarodne pravne pomoći iz 2009. godine i odvija se u pogledu svih oblika međunarodne pravne pomoći kako u krivičnim tako i u građanskim stvarima.
Saradnja između pravosudnih organa, između Republike Srbije i Crne Gore je na najvišem mogućem nivou u regionu i služi kao primer uspostavljanju saradnje pravosudnih organa Republike Srbije sa svim drugim zemljama regiona. Radi unapređenja konzularnih odnosa, tokom konzularnih konsultacija Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore, održanih 15. oktobra i 7. decembra 2009. godine, kao i o naknadnim diplomatskim kontaktima, usaglašen je i potpisan tekst Konzularne konvencije između dve zemlje.
Ova konvencija je u potpunosti upodobljena i prilagođena odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima. Sadržani su svi osnovni konzularno pravni instituti kao pretpostavka za nesmetano odvijanje konzularnih odnosa. Pored definisanja prava i obaveza države prijema i države imenovanja, statusnih pitanja konzularnih funkcionera i konzularnih službenika, detaljno je regulisana konzularna zaštita i postupanje u slučaju smrti, telesnih povreda ili znatne materijalne štete po državljane države imenovanja, preduzimanje mera za zaštitu zaostavštine u slučaju rešavanja slobode, dostava sudskih i van sudskih akata, izdavanje putnih isprava, viza i slično.
Do sada zaključene konzularne konvencije od strane Republike Srbije sa zemljama regiona postoje između Srbije i Hrvatske, BiH i Makedonije, a Srbija je potpisnica još ukupno 20 konzularnih konvencija.
Pred vama takođe se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza. Sporazum između Republike Srbije i Vlade Specijalne Administrativne Regije Makao o međusobnom ukidanju viza je potpisan 28. februara 2012. godine. Ovim sporazumom izuzimaju se državljani Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Makao, nosioci važećih putnih dokumenata od pribavljanja viza u svrhu ulaska na teritoriju države druge ugovorne strane, radi posete ili boravka u trajanju ne duže od 90 dana tokom perioda od 180 dana od datuma prvog ulaska.
Lica koja nameravaju da borave duže od 90 dana od datuma prvog ulaska ili da rade, odnosno da se bave svojom profesijom ili da studiraju, treba prethodno da pribave dozvolu za to. Zaključivanjem Sporazuma kojim se ukidaju vize za državljane dve države predstavlja značajan korak u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od značaja i interesa za obe zemlje.
Treba naročito imati u vidu činjenicu da je Narodna Republika Kina prioritetan politički i vodeći ekonomski partner Republike Srbije na prostoru azijskog kontinenta. Specijalna Administrativna Regija Makao kao sastavni deo Narodne Republike Kine i kao sedište veoma značajnih privrednih aktivnosti, od velikog je interesa i za Republiku Srbiju i međusobno ukidanje viza je izraz visokog uzajamnog poštovanja i poverenja koje postoji između dve zemlje.
Ovim sporazumom sa Specijalnom Administrativnom Regijom Makao Narodne Republike Kine su usklađene sve odredbe tipskih sporazuma o ukidanju viza i ovaj sporazum predstavlja nastavak započetog postupka liberalizacije viznog režima sa onim državama izvan teritorije EU, za koje postoji konkretan interes Republike Srbije, kao i širenje kruga tih zemalja.
Pred vama se takođe nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Ovaj sporazum između dve zemlje o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja, njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništva potpisan je u Beogradu 8. oktobra 2012. godine, u originalu na srpskom, španskom i engleskom jeziku. Kada je u pitanju svrha potpisivanja ovog ugovora, potrebno je reći da se sporazumima o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava između dve države, ostvaruje na recipročnoj osnovi. Omogućava se zapošljavanje uz naknadu članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema.
Poslednju deceniju, zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora je postala uobičajena međunarodna pravna praksa. Mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici članova osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava odbijaju da napuste svoj posao, da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, što je navelo Ministarstvo spoljnih poslova tih država da se pozabave problemom svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora.
Osnovni cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko-konzularnih predstavnika i celovitosti njihove porodice time što će biti zadovoljene profesionalne i ekonomske potrebe članova tih porodica. Efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su nesumnjivo manji od onih koji funkcionišu u okruženju sređenih porodičnih prilika kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Druga svrha ovih sporazuma jeste da se pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imuniteti u obimu u kojem su vezani za obavljanje plaćenih delatnosti, a koja bi im inače pripadala prema odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 18. aprila 1961. godine i odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima od 24. aprila 1963. godine. Naime, ova lica neće uživati imunitet od građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa, koja bi prema ovim konvencijama uživala.
Sporazumom se ne uskraćuje imunitet od krivičnog sudstva, koje članovi porodice uživaju prema navedenim konvencijama, već se država imenovanjem obavezuje da će ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev koji podnese država prijema za odricanje od ovog imuniteta.
Na osnovu ovog sporazuma, članovi porodice osoblja diplomatsko-konzularnog predstavništva države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njegovog zaposlenja u toj državi i u obavezi su da u državi prijema plaćaju sve poreze na prihod ostvaren po osnovu posla koji obavljaju u skladu sa sporazumom.
Republika Srbija je do sada potpisala ovaj sporazum sa osam drugih država i to sa: Kanadom 2004. godine, sa SAD 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom, Belgijom takođe 2010. godine, Argentinom 2012. godine, kao i sa Izraelom i Slovenijom u toku iste 2012. godine, od kojih su na snazi sporazumi sa Kanadom, SAD, Holandijom i Španijom. Sa Albanijom, Makedonijom, Portugalom, Turskom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom vode se pregovori radi zaključenja ovog sporazuma.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane, države sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose.
Namibija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i zalaže se za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Bilateralna vojna saradnja sa Namibijom u vreme postojanja SFRJ bila je izuzetno razvijena. Težište je bilo na vojno-ekonomskoj i vojno-obrazovnoj saradnji, kao i na pružanju vojne pomoći u oslobodilačkom ratu u Namibiji. SFRJ je pružala značajnu materijalnu pomoću antikolonijalnoj borbi, kao i nakon sticanja nezavisnosti. Obostrani je interes i Srbije i Namibije uspostavljanje nekadašnjeg nivoa saradnje.
Potvrđivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti u Narodnoj skupštini stvara se pravni osnov za saradnju ministarstava odbrane, kao i za sve oblike saradnje u oblasti odbrane, za koje strane budu zainteresovane.
Sporazum sadrži taksativno nabrojane oblasti saradnje, finansijske odredbe, odnosno način plaćanja troškova koji nastaju prilikom njegovog sprovođenja, odredbe o medicinskoj zaštiti, građanskoj odgovornosti i rešavanju odštetnih zahteva, kao i načinu rešavanju sporova. Sporazum određuje organe nadležne za njegovo sprovođenje, izmene i dopune, kao i način stupanja na snagu.
Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština ratifikuje kako ovaj predloženi sporazum, odnosno da izglasa zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije o saradnji u oblasti odbrane, tako i zakone kojima se potvrđuju Konzularna konvencija između Republike Srbije i Crne Gore, zatim zakon kojim se potvrđuje Sporazum o međusobnom ukidanju viza između Republike Srbije i Specijalne Administrativne Regije Makao Narodne Republike Kine, kao i zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Republike Srbije i Republike Argentine o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica diplomatskog, konzularnog, administrativnog i tehničkog osoblja njihovih diplomatsko-konzularnih predstavništava. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o budžetskom sistemu, počev od 2013. godine, Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika je određen status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, pored već tri postojeća fonda, i to Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Saglasno tome, naplate zaposlenih u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika bi trebalo da se primenjuju i odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kojim se, između ostalog, određuju i plate zaposlenih u organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. To bi zahtevalo prethodno donošenje nove sistematizacije radnih mesta, zatim, dopunu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i, konačno promenu radno-pravnog statusa zaposlenih lica u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.
Međutim, ovaj fond u pogledu organizacije predstavlja organizacionu jedinicu Ministarstva odbrane Republike Srbije u kojoj se ne obavljaju poslovi iz nadležnosti Ministarstva odbrane, a koja je organizaciono i funkcionalno vezana za Ministarstvo odbrane. Iz tog proizilazi da lica zaposlena u Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika vrše službu u Vojsci Srbije, a to su profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci, odnosno vojni službenici i nameštenici. Na njih se u pogledu prava iz radnog odnosa, pa i prava na platu, primenjuju odredbe Zakona o Vojsci Srbije.
Shodno tome, a kako bi se izbegle eventualne nedoumice u pogledu utvrđivanja prava na platu, dodatke, naknade i ostala primanja pripadnika Vojske Srbije, bilo je neophodno precizirati način na koji će se to činiti, odnosno da li će se nastaviti po odredbama Zakona o Vojsci Srbije ili će se primenjivati Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji se primenjuje i na organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Upravo zbog ove navedene specifičnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u odnosu na ostale organizacije za obavezno socijalno osiguranje, neophodno je isključiti primenu odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama na Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.
Konačni status vojnog zdravstvenog osiguranja, a samim tim i ovog fonda i zaposlenih u njemu, biće zaokružen donošenjem zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, za koji je u javnosti poznato da se upravo nalazi u postupku donošenja. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, želeo sam da odgovorim na pitanje i nemam nikakav problem zaista sa tim. Uveren sam da je gospodin Đurić prečuo poslednji deo moje rečenice kada sam rekao da se očekuje donošenje zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, kao što je drugi poslanik to i pomenuo.
Upravo ovim zakonom definiše se upravljačka struktura fonda koju je gospodin Đurić naveo i kao spornu. Ono što je mnogo bitno da se kaže i zbog građana Srbije i zahvalan sam na tom pitanju, to je da je u ovom fondu ranije radilo 102 lica, da trenutno u njemu radi ukupno 61 lice, od toga je 44 civila i ukupno 17 vojnih lica. Takođe, ako pričamo o tome da fondove treba da vode uspešni ljudi koji su na prvom mestu dobri menadžeri, onda je ovo fond koji svakako treba da posluži kao primer drugim fondovima. Jer, na njegovom čelu i jesu možda najstručnija lica, osposobljena za ovu delatnost, a to svedoči i činjenica da je ovo veoma stabilan finansijski fond koji je u ovu godinu preneo 1,8 milijardi dinara. Zaista bi bilo dobro da imamo i druge fondove koji posluju na takav način i koji su u prilici da se pohvale ovakvim jednim podatkom.
Što se tiče plata zaposlenih, naravno da nije nikakva tajna. Dakle, zaposleni sa visokom stručnom spremom imaju ukupno, dakle prosečnu neto platu od 57.860 dinara, zatim sa višom stručnom spremom 40.564 dinara i sa srednjom stručnom spremom 32.896 dinara. Upravo donošenjem tog novog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika, položaj o kome smo pričali da je u ovom trenutku sporan, a iskoristiću i priliku da pomenem ovo i da odgovorim i vama na pitanje koje ste postavili povodom zaposlenih u predškolskim ustanovama, verovatno ste predvideli 31. decembra 2012. godine, Vlada je izmenila uredbu i ta izmena obuhvata i zaposlene u predškolskim ustanovama koji su ovoga puta obuhvaćeni. Dakle, nisu isključeni iz toga. Hvala.

Malopre sam prevideo još jednu stvar i izvinjavam se što se nisam na početku izvinio za kašnjenje, a kasnio sam zato što sam kao ministar nadležan za poslove pravosuđa, po položaju i član Visokog saveta sudstva. Imali smo sednicu Visokog saveta sudstva, pa zbog toga nisam došao u 16,00 časova, iako mi je rečeno da će ova sednica na kojoj treba da govorim biti sutradan, pa sam u toku dana dobio to obaveštenje. Nadam se da ćete prihvatiti moje izvinjenje i izvinjenje što nisam na početku to rekao.
Ostao sam vam još dužan neke podatke zbog toga što ste postavili to pitanje, a cenim da ste ga postavili zbog građana Srbije, da bi oni znali o čemu se radi tačno radi.
Što se tiče članova upravnog i nadzornog odbora Fonda, kao i komisija koje u okviru Fonda rade, taj broj je prepolovljen. To je prvi podatak.
Drugi podatak je da su smanjena primanja tih članova toliko da je na godišnjem nivou ostvarena ušteda od oko pet miliona dinara. U poređenju sa zaradama članova upravnih i nadzornih odbora drugih fondova, ovo su ubedljivo najniže zarade. One su iznosile u proseku oko 10.000 dinara, a zatim su smanjene za još 20%, za razliku od drugih fondova, gde se one kreću od 36.000 do 40.000 dinara.
Da, složio bih se sa konstatacijom koju je jedan broj narodnih poslanika izrekao, a to je da je zaista potrebno doneti novi zakon i na njemu ozbiljno poraditi.

Na kraju su bila postavljena dva izuzetno bitna pitanja za koja mislim da zahtevaju odgovor kako bi se upotpunila tema.
Naime, bilo je pitanje – u čemu je razlika u ostvarivanju prava zaposlenih u fondu 2012. i 2013. godine, kao i da li postoji razlika u opredeljenim budžetskim sredstvima? Sredstva koja su opredeljena u tu svrhu su ista, a u celoj 2012. godini plate su isplaćivane po vojnim propisima i to je suština ove izmene zakona, pošto primena Zakona o budžetskom sistemu, u odnosu na fond, treba da počne od 1. januara 2013. godine. Bilo je potrebno predložiti ove izmene kako bi se izbegao sukob zakona, koji je očigledan, koji postoji, a sa druge strane, kako bi se uštedelo u vojnom budžetu oko 50 miliona dinara.
Što se tiče diskusija pojedinih poslanika, a koja se odnosila na pitanje razvoja, odnosno reforme sistema državne uprave, kao i poziva da se pojavi pred Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, veoma rado ću se pojaviti pred odborom. To je izuzetno dobro za parlamentarnu praksu i jačanje demokratije u Srbiji. Biće mi drago što ću biti neko ko će tome doprineti, jer sam ubeđen da se tako vladavina prava, na najbolji mogući način, gradi, a negativan primer jeste dosadašnja praksa gde ministri nisu imali običaj da to redovno rade. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prihvata se ovaj amandman, uz napomenu da se tehnička greška koja se potkrala u drugoj tački, gde stoji, pri kraju, pogledaj te: "… propisana Krivičnim zakonikom, odnosno drugim zakonima koji su prestali da važe.", ispravi u tehničkoj redakciji. Prihvata se amandman.  

Hvala na pitanju. Ako pažljivije pročitate amandman koji smo upravo prihvatili videćete da su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom podvedena pod ovaj fakultativni uslovni otpust. Prema tome, to o čemu se povela priča u javnosti tokom rasprave u načelu prihvatanjem ovog amandmana je apsolutno eliminisano.

Stvar je više nego jednostavna, kolega. Ako malo bolje pogledate u praksu razvijenih evropskih zemalja, malo pre smo konstatovali da je problem sudske prakse na prvom mestu u Srbiji izricanje blagih kazni. Da li se slažemo oko toga?
U razvijenim evropskim zemljama, uređenim pravnim sistemima imate veoma prisutan automatski uslovni otpust. Pogledajte razvijene zemlje zapada, EU i uverićete se u tu činjenicu. To je jedan od načina kako se kod sudova stimuliše pribegavanje strožoj kaznenoj politici. Upravo ovaj naš pristup sada koji imamo jeste pristup na osnovu onoga što je anomalija našeg pravosuđa, a to je da izriče konstantno u najvećem broju slučajeva blaže kazne. Pogledajte kako se to radi u ovim zemljama. Sa jedne strane, to je jedan od razloga.
Drugi razlog jeste, a vama je to kao čoveku od struke, iskusnom pravniku svakako poznato, jeste i borba protiv korupcije u pravosuđu. Vi ste do sada imali nešto što je u Srbiji veoma izraženo. Ako su advokati dobri sa sudijama, vi dobijate uslovni otpust za koji sudija po svojoj diskrecionoj proceni može da ga dopusti ili ne dopusti, a ovde imate čitav sistem, po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi se razmatrao uslovni otpust, odnosno da bi se išlo na uslovni otpust.
Dakle, pogledajte malo uporednu praksu i videćete kako je to u drugim evropskim zemljama regulisano.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ide debata u ovom smeru, jer je ovo odlična prilika da kažem da je prilikom pisanja ovog nacrta, zatim Predloga za izmene i dopune Krivičnog zakonika zaista vodeću ulogu imala i praksa.
U Radnoj grupi za izradu zakonika učestvovali su vršioci funkcije predsednika sva četiri apelaciona suda, i novosadskog, i beogradskog, i kragujevačkog i niškog. U sve četiri apelacije na nivou tih sudova sprovedene su javne rasprave. Sudije su prve koje su stale iza ovakvog rešenja, kao i tužilac.

Dakle, kao što sam rekao prilikom obrazlaganja predloga ovog zakona, zaista mi je ostalo nejasno, to moram da postavim kao pitanje. Ako ste rekli da su obuhvaćena najteža dela sa elementima nasilja, kako je to moguće da je izostalo teško ubistvo? Uopšte mi nije po kom principu je pisan ovaj katalog dela koja se izuzimaju. Recimo, kod proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga imate izostavljen najteži oblik, a to je organizovana kriminalna grupa kao učinilac nije obuhvaćena ovim članom.
Takođe, kada sam rekao da je u suprotnosti sa opštim delom Krivičnog zakonika i dalje stojim pri tome. Šta ćete sa krivičnim delima koja su učinjena pod silom ili pretnjom? Šta ćete sa onima koja su učinjena u stanju ne uračunljivosti? Šta ćemo sa krivičnim delima u pokušaju? Bez obzira na to što sam rekao, ovde je raniji zakonopisac napravio pometnju lošim pristupom ne navodeći dobar katalog krivičnih dela koja bi trebalo izuzeti, odnosno koja treba da budu izuzeta od ublažavanja. Prihvatam ovaj amandman.

Prihvata se amandman.

Prihvata se od strane Vlade amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Na član 14. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić i narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Prihvata se amandman Odbora.

Prihvata se amandman.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici i uvaženi narodni poslanici, na početku rasprave dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, Predlogom zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu i Predlogom zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Postoji više zakona koji opravdavaju donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Pre svega, Republika Srbija je preuzela određene obaveze, koje proističu iz potvrđenih međunarodnih ugovora sa jedne strane, obaveze po osnovu njenog članstva u Savetu Evrope, sa druge strane, kao i obaveze iz zahteva EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za ulazak u članstvo, a tiču se krivičnog zakonodavstva.
Takođe, bitno je navesti da i Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO je usvojila izveštaj za Republiku Srbiju, a u okviru trećeg kruga evaluacije, koji sadrži određene preporuke za izmene i dopune pojedinih članova Krivičnog zakonika, koje se odnose na koruptivna krivična dela.
Iako krivičnom pravu treba pribegavati kao krajnjem sredstvu, postoji opravdanje da se uvedu određena nova krivična dela, poput, recimo, zloupotrebe u postupku javnih nabavki, ali i da se izvrši dekriminalizacija anahronih krivičnih dela, gde krivično-pravna intervencija nije nužna, poput, recimo, nesavesnog rada u privrednom poslovanju ili da se izvrše intervencije druge vrste kod nekih krivičnih dela kod kojih je previše široka kriminalna zona. Umesto da pruža efikasniju krivično-pravnu zaštitu, ugrožava neke važne vrednosti i interese građana i čitavog društva.
Pored toga, bilo je neophodno otkloniti i nepreciznosti zakonskog teksta, kao i omaške do kojih je došlo donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 2009. godine, što je izrodilo ozbiljne problem u sudskoj praksi.
Isto tako, određene intervencije su nužne i zbog usklađivanja sa drugim zakonima koji sadrže i pojmove od značaja za propisivanje krivičnih dela.
Kada su u pitanju pojedina predložena rešenja, posebno bih ukazao pažnju na sledeće. Primena primarnog realnog principa važenja krivičnog zakonodavstva Republike Srbije na učinioce krivičnog dela u inostranstvu proširuje se na sva krivična dela terorizma, a ne samo na krivično delo terorizma upravljeno protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije.
Ovo je posledica i usaglašavanja krivičnih dela terorizma sa relevantnim međunarodnim ugovorima. Takođe, proširuje se mogućnost primene krivičnog zakonodavstva Republike Srbije i onda kada se za krivično delo ne kažnjava po zakonu zemlje u kojoj je učinjeno na taj način što se, osim po odobrenju republičkog javnog tužilaca, ovakva mogućnost uvodi i na slučajeve koji su predviđeni potvrđenim međunarodnim ugovorima, što je posebno od značaja u krivičnim delima korupcije.
Ovakvom izmenom, a u slučaju da postoji potreba usklađivanja neke nove međunarodne konvencije, to ubuduće neće zahtevati i nove izmene Krivičnog zakonika u tom delu.
Izvršeno je preciziranje odredaba koje uređuju kaznu zatvora koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, poznatije kao tzv. kućni zatvor, iako u svojoj biti je kazna zatvora. Razlog tome je što je u sudskoj praksi došlo do izrazitih problema i do nejednakog postupanja zbog nejasne i protivrečne zakonske odredbe.
Pored toga bila je neprecizna i odredba koja se odnosila na situaciju kada osuđeni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, kao i odredba koja je trebala sudu da pruži određene kriterijume prilikom odlučivanja da li će osuđeni da izdržava kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a koja nije mogla da obavlja tu funkciju.
Novinu predstavlja i odredba koja umesto fakultativnog uvodi obavezan uslovni otpust. Naravno, u slučaju da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Ova izmena je u skladu sa razvijenom praksom u zemljama razvijene i ustaljene pravne tradicije, u evropskim zemljama. S obzirom da je u našoj zemlji u praksi došlo do značajnog sužavanja primene ovog instituta, bilo je nužno usmeriti sudove u pravcu šireg korišćenja ovog instituta.
Istovremeno time će se dati i značajan podstrek osuđenim licima da se dobro vladaju u vreme izdržavanja kazne, kao i da više ne vrše krivična dela. Uslovno otpuštanje osuđenog lica će u značajnoj meri zavisiti od procene suda, da li njegovo vladanje u toku izdržavanja kazne ukazuje da je na njega postignuta svrha kažnjavanja.
Uvodi se i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela iz mržnje. Polazeći od relevantnih međunarodnih dokumenata, cilj nove odredbe jeste da se obezbedi strože kažnjavanje, a time i pojačana krivično-pravna zaštita u odnosu na pojedine, naročito ranjive društvene grupe, čiji su pripadnici žrtve različitih krivičnih dela koja se vrše iz mržnje zbog te pripadnosti.
Iako je u okviru opštih pravila u odmeravanju kazne već predviđeno da će sud prilikom odmeravanja kazne u obzir uzeti i pobude iz kojih je krivično delo učinjeno, pa prema tome i mržnju, ta odredba je uopštena i ne govori eksplicitno o mržnji kao o otežavajućoj okolnosti, niti je propisuje kao obaveznu otežavajuću okolnost. Zato je bilo neophodno dopuniti važi zakonski tekst i ovakvom odredbom. To je još jedna od tendencija u razvoju krivičnog zakonodavstva i krivičnog prava u zemljama Evrope.
Izbrisana je i apsolutna zabrana ublažavanja kazne za određena krivićna dela, koja je uvedena izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine, s obzirom da je njom institut ublažavanja kazne, iako je opšti institut derogiran u odnosu na određena krivična dela. Ova odredba je u suprotnosti sa odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika, koje predviđaju mogućnost ublažavanja kazne u određenim slučajevima, poput pokušaja ili pomaganja. Javila se u praksi dilema oko primene različitih zakonskih odredbi. Osim toga, potpuno je nejasan kriterijum na osnovu kojih su odabrana krivična dela kod kojih je zabranjeno ublažavanje kazni. Isto tako ova odredba je naišla na kritiku kako teorije tako i sudske prakse, pa je opšte usvojeno mišljenje da bi ukidanjem ove odredbe bilo otklonjeno jedno strano telo i anomalija iz Zakonika. Iz sličnih razloga brisane su i odredbe kojima je predviđena jedina mogućnost pooštravanja kazne, tj. mogućnost izricanja teže kazne od propisane. S obzirom da kriminalno – politička potreba za ovakvim izuzetkom ne postoji. Propisane kazne su dovoljno stroge tako da izricane kazne u praksi skoro nikada ne dostižu propisane posebne maksimume, pri čemu do sada, ni sudska praksa nije koristila ovu mogućnost.
U skladu sa preporukama grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO, u članu koji uređuje značenje izraza u Krivičnom zakoniku, precizirani su i prošireni pojmovi službenog lica i stranog službenog lica. Na drugačiji način je određen i pojam odgovornog lica. Najvažnija je razlika u odnosu na postojeće rešenje jeste ta što se vlasnik subjekta privrednog poslovanja samim tim ne smatra i odgovornim licem, osim ako ne vrši određene funkcije i poslove koji mu daju svojstvo odgovornog lica.
Pored toga preciziran je i pojam opojnih droga, zbog usaglašavanja sa drugim zakonom. Najzad ispravljena je i omaška u pogledu toga što je u važećem zakonskom tekstu dat pojam imovinske koristi, a ne imovine kako je to do sada predviđeno. Pojam imovine očigledno ne bi odgovarao kod onih krivičnih dela kod kojih je imovina objekt radnje i na kojoj nastupa posledica. Na predloženi način pojam imovinske koristi određen je kao i u relevantnim međunarodnim ugovorima.
Brisan je i najteži oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, koji je uveden izmenama Zakonika iz 2009. godine. Ovaj oblik je odraz preterano represivnih težnji i ima karakteristike verbalnog političkog delikta. Zato mu i nije mesto u Glavi XIV Krivičnog zakonika, jer su u njoj propisana krivična dela radi zaštite osnovnih prava i sloboda čoveka i građanina, a ne prava državnih funkcionera i novinara.
Što se sudije i tužilaca tiče, svaka pretnja upućena njima već je inkrimisana krivičnim delom ometanja pravde. Pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika iz 2009. godine osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti je bio zaprećen kaznom zatvora do jedne godine, a teži oblik zatvorom od tri meseca do tri godine. Sada je predviđena osetno stroža kazna. Imajući to u vidu, nije bilo opravdano propisivati najteži oblik učinjen prema nosiocima izvršne i sudske vlasti i novinarima, kojima je zaprećena kazna zatvora od jedne do osam godina. Ista kazna je npr. propisana za krivično delo ubistvo na mah.
Može se postaviti pitanje nisu li time diskriminisani svi ostali građani, jer proizilazi da je osećanje sigurnosti navedenih lica, mnogo vrednije i značajnije. Okolnost kome je pretnja upućena mogla bi se uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Ako se radi o ozbiljnom ugrožavanju to bi moglo da predstavlja pripremne radnje za krivično delo ubistva predstavnika najviši državnih organa. Neprihvatljivo je da se za pripremanje ubistva predstavnika najviših državnih organa vlasti može izreći zatvor od jedne do pet godina, a ako im se samo ugrozi sigurnost pretnjom onda može do osam godina. To je, može se reći i najvažniji razlog za ukidanje ovog kvalifikovanog oblika.
Izvršena je i dekriminalizacija krivičnog dela klevete, što je bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, naročito novinarskih udruženja. Treba imati u vidu da je reč o jednoj opšte prisutnoj tendenciji u evropskim zakonodavstvima, i da po preporukama Saveta Evrope, na identičan način postupaju i zakonodavni organi država članica EU. Identična stvar je učinjena u Velikoj Britaniji, Irskoj, Estoniji, delimično u Mađarskoj, u proceduri je u još nekim visokim zakonodavnim organima drugih zemalja članica EU. Prisutna je i u zemljama regiona.
Prema preporukama Saveta Evrope propisuje se novo krivično delo dogovaranja ishoda takmičenja. Ova pojava je prisutna u praksi i opravdava krivično-pravnu intervenciju, a u većini slučajeva ne može da se podvede pod zakonski opis nekog drugog krivičnog dela, na prvom mestu krivičnog dela prevare. Stoga je bilo potrebno propisati novo krivično delo koje ima osnovni, teži i najteži oblik. Posebno je inkriminisan i pokušaj osnovnog oblika, s obzirom da on prema opštim odredbama o kažnjavanju za pokušaj, ne bi bio kažnjen.
Predviđa se i niža granica u pogledu novčanog iznosa kod krivičnog dela sitne krađe, utaje i prevare, čime se proširuju osnovni oblici krivičnog dela krađe, utaje i prevare.
Osim u pogledu propisane kazne, to će značiti i to da se jedan deo ovih krivičnih dela neće više goniti po privatnoj tužbi, već po službenoj dužnosti. U praksi je zapažen osetan porast vršenja naročito sitnog dela krađe, kod kojeg je faktički došlo do dekriminalizacije, jer za oštećeno gonjenje po privatnoj tužbi predstavlja osetan teret, pa učinioci često kalkulišu sa tim da vrednost oduzetih stvari ne pređe iznos od 15 hiljada dinara. Razlog za snižavanje ove granice jeste i nizak životni standard stanovništva, jer za mnoge oštećene iznos od 15 hiljada dinara uopšte nije mali iznos, nekome je čak više i od njegove penzije.
Jednu od najznačajnijih novina predstavlja i to što se postojeće krivično delo nesavesnog rada u privatnom poslovanju kao prevaziđeno i nepotrebno ukida, jer je svojevremeno uvedeno u nastojanju da se pruži pojačana zaštita društvenoj svojini i kao takvo ga ne poznaje nijedno krivično zakonodavstvo evropskih zemalja.
Umesto njega, uvodi se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Uvođenje ovog krivičnog dela jeste posledica potrebe da se napravi bitna razlika između odgovornog i službenog lica, što do sada nije bio slučaj.
Naime, krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika Republike Srbije u potpunosti izjednačava službeno i odgovorno lice, što nema svoje kriminalno političko opravdanje, jer su službeno i odgovorno lice dva različita subjekta koja imaju različita ovlašćenja i to u različitim oblastima. Dok službeno lice deluje u organima uprave obavljajući svoje službene dužnosti, odgovorno lice vrši određeni krug poslova u upravljanju i delovanju subjekta privrednog poslovanja.
Osim sužene kriminalne zone, kod zakonskog opisa ovog krivičnog dela, s obzirom na to da se zahteva da je pribavljena protivpravna imovinska korist, a ne bilo kakva korist kao kod službenog lica i propisivanja nešto nižih kazni, sužavanju kriminalne zone kod ovog krivičnog dela doprineće i drugačija formulacija odredbe koja daje značenje izraza "odgovorno lice", jer taj pojam više ne obuhvata vlasnika koji istovremeno ne obavlja i poslove i funkciju odgovornog lica.
Propisuje se i novo krivično delo zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama. Imajući u vidu proširenost i društvenu štetnost ovog društva, zakonski opis ovog krivičnog dela je postavljen dosta široko. Polazeći od toga da se zloupotrebe u oblasti javnih nabavki po pravilu vrše tako što u tome učestvuje i naručilac i ponuđač, osim odgovornog lica u ponuđaču propisan je oblik kod kojeg se kao izvršilac pojavljuje odgovorno lice ili službeno lice u naručiocu. Propisan je i teži oblik, s obzirom na visinu vrednosti javne nabavke.
Briše se krivično delo nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka, koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine. Reč je o nepotrebnoj inkriminaciji koja ograničava i slobodu ispoljavanja mišljenja, a ograničava i slobodu medija. Postojanje krivičnog dela zavisi od procene suda da li je javna izjava u sredstvima javnog informisanja data u nameri da se povredi pretpostavka nevinosti ili nezavisnosti suda. To može voditi zabrani komentarisanja u sredstvima javnih informisanja svakog postupka pred sudom. Nekorektno izveštavanje pojedinih medija o nekim sudskim postupcima i davanje neadekvatnih izjava od strane pojedinaca ne mogu da opravdaju krivično–pravnu represiju, niti se pak njome može rešiti problem nekorektnog komentarisanja sudskih postupaka u medijima.
Izvršene su i izmene vezane za krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja oružja, koje je stvaralo vrlo ozbiljne probleme u sudskoj praksi, a što je imalo za posledicu i različito postupanje sudova. Kao dalji problem javilo se pitanje opravdanosti i izjednačavanja neovlašćenog nošenja oružja onih koji imaju dozvolu za držanje oružja sa onima koji dozvolu nemaju.
Najzad, propisana kazna dovela je do toga da ovo delo po težini bude značajnije od onog koje se vrši upotrebom tog oružja, recimo kod ubistva na mah i sa kojim se ono nalazi u sticaju. Zato je neophodno da se napravi značajna razlika u propisanoj kazni između onih koji neovlašćeno nose oružje a imaju dozvolu za njegovo držanje, od onih koji tu dozvolu nemaju, kao i da se predvidi nešto niža kazna za najteži oblik ovog krivičnog dela.
Uvodi se i novo krivično delo omogućavanja zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Potreba da se propiše ovo krivično delo nastala je da bi se inkriminisale radnje pomaganja našim državljanima koji zloupotrebljavaju mogućnost dobijanja azila u stranoj državi, kao što je organizovanje njihovog putovanja u inostranstvo sa namerom pribavljanja imovinske koristi ili im na drugi način omogućavaju zloupotrebu prava na traženje azila u stranoj državi.
Izvršena je i značajna izmena u odnosu na krivično delo zloupotrebe službenog položaja, tako što se predviđa da odgovorno lice više ne može biti izvršilac ovog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, već novog krivičnog dela čije se uvođenje predlaže, a zbog značajnih razlika između pojma odgovornog i službenog lica, kao i poslova koje ona obavljaju. Dok je god službenog lica široka krivično-pravna zaštita opravdana, pa sva savremena evropska krivična zakonodavstva poznaju ovu inkriminaciju, u pogledu odgovornog lica situacija je apsolutno drugačija.
Naime, postojeća inkriminacija se u odnosu na njih pokazuje preširoko, jer može da obuhvati i slučajeve privrednog poslovanja koje se obavlja u skladu sa propisima koji regulišu to poslovanje. Zato je bilo neophodno propisati novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, a kod krivičnog dela iz člana 359. Krivičnog zakonika kao izvršioca predvideti samo službeno lice.
U skladu sa preporukama Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope "GRECO", dopunjene su odredbe koje propisuju krivična dela primanja i davanja mita, tako što se proširuje zakonski opis time što se ova krivična dela mogu izvršiti ne samo u okviru svog ovlašćenja, nego i u vezi sa njim.
U oblasti krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, izvršeno je više izmena i dopuna, a najvažnije su one koje polaze od nove koncepcije krivičnih dela terorizma. Pre svega, određeno je osnovno delo terorizma, bez obzira da li je upravljeno protiv Republike Srbije, strane države ili međunarodne organizacije, sa brojnim oblicima radnje izvršenja. Ovo krivično delo, kao i nova krivična dela terorizma, kao što je javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i terorističko udruživanje, uneta su i usklađena sa nizom konvencija kojima se cilj sprečavanje akata terorizma, a posebno sa Konvencijom Saveta Evrope iz 2005. godine, koju je Republika Srbija ratifikovala još 2009. godine i Okvirnom odlukom Saveta EU o borbi protiv terorizma, od 13. juna 2002. godine, koja je izmenjena Okvirnom odlukom Saveta EU od 28. novembra 2008. godine.
Propisivanjem tih krivičnih dela pruža se široka krivično-pravna zaštita od svih radnji koje imaju karakter terorističkog akta ili predstavljaju pripremnu radnju za njega.
Na kraju bih istakao da je kao početni tekst ovog zakonskog predloga korišćen tekst koji se početkom 2012. godine već nalazio u skupštinskoj proceduri. U Ministarstvu pravde i državne uprave je obrazovana Radna grupa koja je razmotrila početni tekst i izvršila jednu uporedno-pravnu analizu sa zakonodavstvima drugih zemalja, kao i međunarodnim konvencijama, sa kojima je neophodno izvršiti usklađivanje. Takođe, razmatran je važeći tekst Krivičnog zakonika u odnosu na probleme koji otežavaju njegovu primenu u sudskoj praksi.
Posle pripreme radne verzije teksta je održana javna rasprava u toku koje je održano ukupno osam skupova na kojima su učestvovale sudije iz sudova različitih vrsta i stepena, javni tužioci kao i drugi predstavnici stručne javnosti.
Takođe, radna verzija teksta je bila dostupna za sve predloge i sugestije na VEB stranici Ministarstva pravde i državne uprave. Pribavljena su i mišljenja resornih ministarstava, izvršene su konsultacije sa predstavnicima i ekspertima međunarodne zajednice. Ovaj zakonski tekst je i zvanično upućen Evropskoj komisiji. Sve pristigle sugestije i predlozi su detaljno razmotreni. Jedan broj njih je ugrađen u tekst ovog zakonskog predloga.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, podsetio bih da je novi Zakonik o krivičnom postupku donet u septembru mesecu 2011. godine, da je bilo propisano da Zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a da se primenjuje od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina, koji se vode pred posebnim odeljenjem nadležnog suda, u kom slučaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.
Kako su u dosadašnjoj primeni ovog zakonika uočeni brojni nedostaci normativne prirode, koji zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika, neophodno je da se primena ovog zakonika odloži do 1. oktobra 2013. godine, izuzev u postupcima u kojima se već primenjuje, kako bi se u međuvremenu pripremile neophodne izmene i dopune teksta Zakonika i stvorili uslovi za primenu tako izmenjenog Zakonika.
Povodom Zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, pre svega treba napomenuti da je odgovarajućim važećim zakonskim odredbama predviđeno da vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razrešenje, kao i da se vrednovanje rada vrši na osnovu javno objavljenih objektiviziranih i jedinstvenih kriterijuma, zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima koje utvrđuje Državno veće tužilaca.
Takođe, predviđeno je da se rad zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put birani, vrednuje jednom godišnje. Iako je prelaznim odredbama Zakona o Javnom tužilaštvu, odnosno izmenama i dopunama tog zakona, izričito predviđeno da će podzakonski propisi, predviđeni tim zakonom, biti doneti u roku od šest meseci, kao i da će prvo vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Državnog veća tužilaca, vrednovanje tih zamenika nije izvršeno zato što nisu utvrđeni kriterijumi i merila na osnovu kojih se vrednovanje rada zamenika javnih tužilaca vrši.
S obzirom da zamenicima javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani Odlukom o izboru zamenika javnih tužilaca, ističe trogodišnji mandat, a takvih je ukupno 108 u sistemu javnog tužilaštva u Republici Srbiji, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada javnih tužilaštava u Republici Srbiji, neophodno je stvoriti pravni osnov, kako bi se izbor ovih zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, ipak mogao sprovesti. Zbog toga je neophodno doneti ovaj zakon kao poseban zakon kojim će se urediti nastala situacija.
Identična situacija je vezana i za Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama. Ovde je kao jedan od obaveznih uslova za izbor sudija na stalnu sudijsku funkciju predviđeno prethodno ocenjivanje sudija, koji su prvi birani na trogodišnji mandat. Takođe je postojala izričita obaveza za donošenje odgovarajućeg podzakonskog akta Visokog saveta sudstva, kojim će se urediti kriterijumi, merila i postupak za vrednovanje rada sudija.
Isto tako, bilo je predviđeno da će prvo vrednovanje rada sudija, koji su prvi put izabrani, izvršiti stalni sastav Visokog saveta sudstva, ili kao u prethodnom slučaju, ali i kao u prethodnom slučaju, vrednovanje rada tih sudija do sada nije izvršeno upravo zato što nisu utvrđeni ni kriterijumi, ni merila na osnovu kojih se vrednovanje rada sudija vrši.
S obzirom da sudijama koje su prvi put izabrane odlukama Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti ističe trogodišnji mandat, a s ciljem obezbeđivanja nesmetanog rada sudova u Republici Srbiji, takvih sudija je ukupno 903, neophodno je stvoriti pravni osnov kako bi se izbor ovih sudija na stalnu sudijsku funkciju mogao sprovesti. U suprotnom, niko od sudija, koji su izabrani na trogodišnji mandat, ne bi mogao biti izabran na stalnu funkciju.
Kako bi se blagovremeno izvršio izbor ovih sudija, za ovaj zakon kao i za Zakon o dopuni Zakona o Javnom tužilaštvu, predloženo je da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Napomenuo bih da su dopune Zakona o Javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama, o kojima je ovde reč, minimalne, ali i to da su radne grupe Ministarstva pravde i državne uprave pripremile tekstove zakona koji sadrže veće izmene i dopune i da će se i ti tekstovi, u toku naredne godine, naći pred Narodnom skupštinom, posle dobijanja ekspertiza i završetka javne rasprave o tim tekstovima.
Na kraju bih želeo da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će rasprava, a i period nakon rasprave u Narodnoj skupštini, dovesti do toga da ovi predloženi zakoni od velikog značaja za pravosudne organe i njihovo funkcionisanje u Republici Srbiji budu usvojeni. Hvala vam na pažnji.