Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista iskoristiću priliku da se osvrnem na nešto što mislim da je izuzetno važno, bilo je pomenuto danas u izlaganjima nekoliko koleginica i kolega narodnih poslanika, a naime tiče se te nove prirode sudske jedinice po ovom zakonu o sedištima i područjima i zakonu o uređenju sudova. Naravno, postavljeno je jedno pitanje – zašto u nekim opštinama imamo sud, a nemamo osnovno javno tužilaštvo?
Prva stvar, želim da istaknem da u ovom Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava postoji nekoliko primera vrlo specifičnih koji se razlikuju od drugih. Naime, reč je o dvema opštinama, dvama naseljenim mestima, između kojih postoji izuzetno mala kilometarska razdaljina i gde je došlo do osnivanja jednog jedinstvenog suda za područje takve dve, ili više opština.
Navešću vam nekoliko primera, recimo, primer Bečeja i Novog Bečeja, primer Vrbasa i Kule, primer Stare Pazove i Inđije, primer Velike Plane i Smederevske Palanke, primer Surdulice i Vladičinog Hana, primer Brusa i Aleksandrovca.
Našli smo se u situaciji, gde smo po kriterijumima koje je radna grupa definisala neposrednom primenom tih kriterijuma ustanovili da pojedinačno gledano ta opština, bilo koja od ovih koje sam naveo, ne ispunjava sve zadate kriterijume da bi se u njoj uspostavio osnovni sud. Rukovođeni tom malom geodetskom razdaljinom između dva mesta, identifikovali smo da možemo da napravimo jedan sud za područje obe takve opštine i da to zaista postane jak sud.
Evo, recimo, navedeni su neki primeri poput primera osnovnog suda u predlogu stoji, Osnovnog suda u Staroj Pazovi pa je rečeno sudska jedinica u Inđiji. Znam da su me građani pitali šta to znači, zašto nije sud u Inđiji? Zašto me to građani pitaju? Pa pitaju me zato što je njima u svesti da je postojeća sudska jedinica organizovana na način kako je danas organizovana, da nije sud, a ovde to neće biti situacija. O čemu se konkretno ovde radi? Čak i kada imamo identično stanje između dve opštine, bukvalno po svemu, mi dolazimo u problem sudske infrastrukture. Nekada je recimo u Staroj Pazovi obezbeđivana zgrada za sud koji će biti nadležan samo za Staru Pazovu. Vi danas kada formirate jedan dvostruko veći sud, dolazite u problem da vi nemate gde da smestite ni sudije, ni službe suda, ni saradnike koji prate rad sudije, ni nameštenike, ni državne službenike. Dakle, to je jedan od velikih problema.
Zato smo i uveli novinu da u sudskoj jedinici može da se sudi i parnica i krivica. Primer, koji je neko postavio, odnosno postavio pitanje – zašto je sedište tužilaštva u Vladičinom Hanu, a sedište suda u Surdulici? Pa već možete da vidite da će se krivica većinom suditi u Vladičinom Hanu, koji ima i veći broj predmeta od Surdulice, ali je zaista reč o jednoj specifičnoj geografskoj oblasti. Navešću vam i kontra primer. Imate primer izuzetno malo kilometarske razdaljine udaljenosti između Bujanovca i Vranja. Da smo ovde primenjivali ovaj pređašnji kriterijum, Bujanovac verovatno ne bi imao sud. Ali, poštujući interes koji postoji u jugoističnoj Srbiji, specifične i kulturne i etničke situacije, išli smo na to da u Bujanovcu treba da bude osnovni sud koji će pokriti područje opština i Bujanovca i Preševa.
Izražavam zaista i svoje zadovoljstvo što sam obavešten da i u pravosudnoj akademiji imamo polaznike koji su pripadnici albanske manjine iz jugoistične Srbije koji pohađaju polaznu obuku, uveren sam završiće je uspešno, što znači, da imamo i kadar koji će u budućnosti moći da radi u tom sudu.
Neko je pomenuo pojedine oblasti koje su geografski izuzetno nepristupačne Pešterska Visoravan, najvećim delom godine je, ali dobrim delom godine je pokrivena snegom, grejna sezona traje više od osam meseci. Predviđeno je da se sud vrati u Sjenicu, zbog veličine teritorije, zbog toga što pokriva pogranično područje.
Da li će taj sud moći da radi u punom kapacitetu? Istina je da tu malo predmeta nedostaje da bi to bilo, ali je razlog izuzetno važan da tu postoji sud, i to ne treba dovoditi u pitanje.
Dakle, naveo sam ovaj sud Inđije i Stare Pazove, Surdulice i Vladičinog Hana, Smederevske Palanke i Velike Plane, mesta približno iste veličine, približno istog broja stanovnika. Ako me pitate koji je bio razlog da se stavi Osnovni sud u Velikoj Plani, a ne u Smederevskoj Palanci, reći ću vam zato što je mnogo bolja sudska zgrada u Velikoj Plani. Dakle, infrastruktura je jednostavno bolja.
Da se vratim malo pre na ono što je govoreno o sudskim jedinicama i o tome što je neko pokušavao da prikaže ukidanje sudske jedinice kao ukidanje suda. Mogu vam reći da je radna grupa Ministarstva pravde i Državne uprave koja je još u prvoj polovini ove godine posetila sve sudske jedinice i sva sedišta suda u Republici Srbiji, ustanovila u više od 60% sudskih jedinica katastrofalno stanje.
Tek kada su došli novi vršioci funkcije predsednika sudova, daću vam konkretan primer, bio sam pre nekoliko nedelja u Vrbasu, posetio sam nekadašnju zgradu opštinskog suda u Vrbasu, namerno, posetio sam zgradu nekadašnjeg opštinskog suda u Vrbasu, ali evo, ako hoćete, ne mora to, bio sam u zgradi sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi.
Godine 1906. Kraljevina Srbija je podigla zgradu koja ima 998 kvadratnih metara, koja ima veliku balsku dvoranu koja je sređena bila izvanredno, Republika Srbija 25 poslednjih godina nije u stanju da popravi krov na toj zgradi. Od kad je to postala sudska jedinica iz sedišta Osnovnog suda u Požarevcu, nije stigao ni jedan jedini dopis da zgrada prokišnjava, da je već odavno prestalo, odnosno, počelo prokišnjavanje u prizemlju i u suterenu, a da je taj deo krova na prvom spratu gotovo u potpunosti uništen. Identična je situacija u Vrbasu.
Dakle, o zgradama sudskih jedinica, o potrebama sudija koje rade u njima, apsolutno u više od 90% slučajeva niko nije vodio brigu ni računa. Žalosno je kada uđete u mnoge od tih zgrada, pričam naročito o onim jedinicama koje će sada postati sudovi, žalosno je kada uđete u te zgrade i vidite da više ni nameštaja nema, kada jedan deo zgrade ne koristite četiri-pet godina, on propadne više nego za 20 godina korišćenja. Apsolutni javašluk i nedomaćinsko ophođenje i ponašanje, to je ono što možete da vidite na delu, u dobroj meri slika i prilika naše države i stanja u kojem se ona nalazi dugi niz godina, što je veoma žalosno.
S druge strane, možete da vidite zgrade sudskih jedinica koje su podignute u poslednjih petnaestak godina u kojima ne radi niko, koje stoje nove zgrade prazne, ministarstvo plaća troškove kao da su pune, plaća troškove grejanja, obezbeđenja, struje, svih komunalija.
Prema tome, zaista ću istaći još jednom, predložena mreža, predloženi zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava možda je mogao da bude i naša želja, verovatno da jednog dana ta tzv. „sudska mreža“ bude i bolja. U ovom trenutku je ovoliko moguće.
Još jednom navodim što je malopre rečeno, ali mislim da je veoma bitno podvući ga. Novi pristup krivičnom postupku, tužilačka istraga znatno vidljivija, aktivnija i veća uloga tužilaca, zahteva i proširenje mreže javnih tužilaštava i tu će biti najvidljivija primena, ali i činjenica da će u sudskoj jedinici moći da se postupa u svim materijama.
Trudim se da pokrijem sve o čemu je govoreno.
Još jedna stvar samo, rekao je neko od kolega narodnih poslanika da je Beogradu možda potrebno i više osnovnih sudova od tri osnovna suda u gradskim sredinama. Ko je to rekao mislim da je u pravu, ali da jednostavno u ovom trenutku je ovo rešenje u granicama mogućnosti.
Takođe će biti teško, mnogo lakše nego sada upravljati Prvim sudom koji će imati preko 100 sudija, u ovom trenutku ih ima preko 230. Pa, treba samo znati svakog sudiju i znati kakav je. Taj predsednik suda mora da bude natčovek.
Verujem da ovim predlogom mrežu racionalizujemo, činimo je mnogo učinkovitijom i dolazimo u situaciju da sudije, one koje treba po novom konceptu pravosuđa i da upravljaju pravosuđem, stvaramo im uslove da to čine bolje nego što je to bilo do sada. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, zaista imam obavezu i moram da reagujem na opasne tvrdnje koje su ovde izrečene i da postavim pitanje.
Ako se izriču tako ozbiljne sumnje u zakonitost pravosnažnih sudskih presuda koje su donete u Srbiji, postavljam pitanje ko je doneo te presude? Ko je doneo te presude? Da li ih je donela politička stranka, da li ih je donelo sudsko veće? Da li ih je donelo sudsko veće posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u kojem nije promenjen ni jedan jedini sudija?
Kako neko može ovde pred građanima Srbije u ovom domu da blati te ljude? Da li je to možda neki odjek iz prošlosti, kada je, recimo, predsednik sudskog veća, koje je izreklo četrdesetogodišnje kazne zatvora ljudima koji su pokušali atentat na Vuka Draškovića, ljudima koji su ubili Ivana Stambolića, dakle tom veću i tim sudijama reklo da nisu dostojni sudijske funkcije? Da li je to taj eho prošlosti, kada najboljeg sudiju najurite zato što neće da vam služi?
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, zaista zahtevam kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije da se na ovakav način, bez ikakvih dokaza, ne blate najviši nosioci pravosudnih funkcija u Republici Srbiji. Te nosioce niti sam birao ja, niti ste ih birali vi. Izabrala ih je na te funkcije skupštinska većina u ovom uvaženom domu. Ne ulazim u to koja je to skupštinska većina bila, ali ako neko tvrdi da je tako notorna neistina istina, onda neka izađe to i pred građanima ovde neka dokaže.
Kakav je to način da se takav neko na tako odgovornom mestu blati? To su iste te sudije koje su izabrane u nekom prethodnom vremenu, koje danas određuju nekom drugom pritvor. Ne radi to niko od nas ovde.
Prema tome, ako imate primedbe na njihov rad, a vi se obratite tamo gde su nadležne službe za to i nadležni organi za to.
Izgleda mislite da je sve onako kako vi zamišljate da treba da bude ili kao što ste vi radili, pa mislite da ako je neko u prošlosti zvao sudije i govorio im kako da postupaju i kako da sude i kako da određuju pritvore, da to rade i danas. Gospodo, tu ste se prevarili. To nikome normalnom ovde ne pada na pamet da radi, a vi možete samo sa nostalgijom da se sećate toga vremena i da maštate još kako je to bilo i kako biste vi to radili.
Zaista sam smatrao za obavezu da reagujem u ime nosilaca pravosudnih funkcija koji se ovde blate, koji nisu u prilici da odgovore i gde se njihova stručnost, njihova sposobnost, njihova profesionalnost na jedan krajnje nekorektan način izvrgava ruglu. Zahvaljujem.

Kao i malopre moram da reagujem i zbog pravosuđa i zbog građana koji su bili u prilici da već po koji entiput ovde slušaju izrečenu neistinu. Ne znam da li neko može u svega nekoliko minuta tako da demantuje samoga sebe. Verujem da smo svi pri čistoj svesti, zdravoj pameti i dobrog sluha i da je ovde izrečeno  da su istrage prekinute, ne kao što je rečeno nekoliko minuta nakon toga da istrage nemaju rezultata u pokušaju da se demantuju sopstvene reči. Rečeno je da su istrage prekinute.
Verovatno kao što je pre neki dan, pa i opet sada rečeno da je broj podignutih optužnica za organizovani kriminal nula. Ne znam šta je potrebno nekome, šta je jači dokaz do izveštaja nadležnog tužilaštva koje podnese i kaže do u tančine za svaki broj istraga. Moguće je da je neko zaboravio da je pre 13 meseci zatečeno svega, podvlačim, svega tri istrage. Svega tri nedovršene istrage. Toliko je nasleđeno.
Građani su imali prilike ovih dana da čuju koliko je optužnica podignuto. Šta je potrebno još da se dogodi da bi neko zaista stao pred činjenice i video da, podignuto je toliko i toliko optužnica za krivična dela organizovanog kriminala. Šta je organizovani kriminal, a šta nije, to je definisano zakonom. Pre neko veče smo razgovarali o tome. Ali, malopre je opet izrečena neistina, prvo je rečeno – istrage su prekinute, a onda kada se repliciralo to je rečeno – pa nisam to rekao, rekao sam da istrage nemaju rezultata.
Gospodine predsedavajući, molim vas da se zaista više takve notorne neistine koje negativno utiču na rad pravosudnih organa ne ponavljaju i ne tolerišu. Zahvaljujem.

Da li je nešto efikasno ili nije efikasno, kako je efikasnost shvaćena od vas, izgleda to smo imali prilike da gledamo u prošlosti i ja o tome neću da pričam.
Imali smo prilike da vidimo i na osnovu izveštaja koji je pokojna Verica Barać podnela, pa o tome kako je prethodna Vlada reagovala na te kriminalne podatke koji su izneti u 24 slučaja. Sada imamo prilike da vidimo da će za manje od 20 meseci biti zatvorena istraga za svih 24 slučaja i biti podignute optužnice. Ako je to neefikasnost, neka je na čast onome ko je tako nešto u stanju da kaže. Ali, taj neko je pre nekoliko minuta rekao da su sve istrage prekinute, a posle toga je rekao pa ne samo nisu dale rezultate. Taj neko je pre nekoliko dana rekao da je podignuto nula optužnica za krivična dela organizovanog kriminala i danas to kaže, pa građani su dovoljno svesni da sami sude po podacima koji su ovde podneti.
Neko ustane i kaže paušalno tako neku ocenu, a neko dođe i donese dokumentovano izveštaj Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala. Građani najbolje znaju i vide kako se sprovodi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i znače to adekvatno da ocene i na izborima, kao što će znati da ocene i onoga koji je rekao nula podignutih optužnica, a optužnice su podignute protiv 117 lica, ako je to nekome nula onda on treba da se pozabavi samim sobom.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista zahtevam od vas da kada neko tendenciozno, namerno krivo interpretira ovde izrečene reči takođe bude predmet vaše opomene.
Da li sam ja rekao da će se istrage završiti? Rekao sam da će se istrage završiti, jesam. Evo, pitajte. Vrlo dobro znam šta sam rekao. Promenilo se nešto u Srbiji. Nekada ste mogli za šest meseci da pohapsite 12.500 ljudi i da nemate ni 100 optužnica, ali se u Srbiji nešto promenilo. Danas kada se neko drži u pritvoru, mislim da postoji znatno veći stepen odgovornosti zato što nosioci pravosudnih funkcija samostalno ili nezavisno, u zavisnosti od toga u kom pravosudnom organu rade, odlučuju o tome šta će i kako će raditi.
Dakle, zaista vas molim da kada neko ovde pokušava da nekorektno interpretira izrečene reči, da bude za to i opomenut. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju poslanika opozicije da izazovu repliku i da postavljaju pitanja na adresu na koja se neka pitanja ne šalju.
Naravno, kada neki poslanik sa svojim respektabilnim poslaničkim i političkim stažom postavlja pitanja ovoga tipa u zakonu koji je tehničke prirode, pretpostavljam da i sam zna da greši. Politiku Vlade možete čuti iz ekspozea kandidata za predsednika ili predsednika Vlade. Ministar pravde i državne uprave svakako nije onaj koji će usmeravati ekonomsku politiku, govoriti o tome kakva će ta politika biti, na čemu će se zasnivati. Izvolite onda kada oni koji za to treba i moraju da odgovaraju pa im postavite to pitanje.
Što se tiče vesti koja je izašla u javnost da ću otvoriti jednu manifestaciju. Znate, kada nađem nešto slobodnog vremena svakako ću da udovoljim pozivu organizatora neke manifestacije, vrlo rado. Kao što su to radili i svi pre mene, ko što će verovatno raditi i posle mene. Dakle, ako dobijem zvaničan poziv od nekog organa, neke organizacije, a u prilici sam da odgovorim na to, zašto da ne odem. Ne vidim u čemu bi tu bio problem i ne vidim da nekome piše u nadležnosti, u opisu poslova da se bavi otvaranjem nekih manifestacija, pa sad nekome ja ili neko drugi već zalazi u nadležnost samim tim. Toliko, ne vidim više razloga da odgovaram. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam upravo odgovarao na ovo pitanje. Evo, ponoviću odgovor. Nije nikakav problem. Kancelarija za dijasporu nastavlja sa svojim radom. Uopšte se ove promene ne tiču nje. Jednostavno, dopunjuje se delokrug nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da Zakon o dijaspori i Srbima u regionu predviđa isključivu nadležnost u određenim pitanjima ministarstva nadležnog za dijasporu, a to su upravo ove nadležnosti koje su pobrojane u dopuni delokruga MSP, tako da kancelarija i dalje nastavlja sa svojim radom.
Recimo, u slučaju izmena ili dopuna zakona, to bi moralo da inicira nadležno ministarstvo kod Vlade. U ovom slučaju, to će biti Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici…
(Ivan Karić, sa mesta: Ja sam se javio za repliku.)

U prethodnih nešto više od dva sata sam budno pratio čitavu diskusiju i ne mogu da kažem da racionalno, gledano sa strane, ne postoje i neki razlozi za ono što su predlagači amandmana, kroz podnošenje tih amandmana, i tražili. Ipak, izrečena je jedna stvar koja je zaista vrlo bitna, a to je da vlade ne treba da budu glomazne. Ja ću uz to dodati da ne samo da vlade ne treba da budu glomazne, već za efikasno organizovanu državu ni ministarstva ne treba da budu glomazna.
Praksa o kojoj sam prekjuče govorio, jedna loša praksa u sijaset prethodnih vlada, ne u jednoj, pokazala je da smo postali skloni formiranju i ministarstava koja zaista umeju da ponesu i naziv, epitet „mamutska ministarstva“. Setite se svojevremeno ministarstva, ne govorim pojedinačno o ljudima koji su se nalazili na čelu tih ministarstava, jednostavno je postojala politička volja da se formiraju takva ministarstva, pa je postojalo, recimo, Ministarstvo za kapitalne investicije. Postojala su ministarstva koja nisu bila toliko glomazna, koja su nosila značajna imena, ne znam da li su nešto veliko iza sebe ostavila, kao što su ministarstva za nacionalni investicioni plan. Menjali su se ministri.
Imamo jedno zaista veliko ministarstvo kojim je teško upravljati i ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima predlaže se njegovo razdvajanje u dva ministarstva i tu se ispunjava onaj cilj racionalizacije državne uprave, ne samo vlade da ne treba da budu glomazne, već ne treba ni ministarstva da budu glomazna. Treba da imate ministarstvo koje je operativno.
Ovaj amandman o kome se trenutno raspravlja delom se tiče i predloga podnosioca amandmana da se formira Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Zaista, kada tako kažete, rekli biste da je to ministarstvo, kao takvo, nekada u Srbiji postojalo, da je radilo dobro, da se dogodilo nešto kataklizmično i da to ministarstvo više nije moglo da nastavi dobro da radi.
Podsetiću vas, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, da je pre konstituisanja ove Vlade postojalo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, takođe jedno mamutsko ministarstvo. Uzgred, u toj Vladi je postojalo Ministarstvo energetike i infrastrukture, govorim o rekonstruisanoj Vladi iz 2011. godine. Juče sam pominjao Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava, lokalne samouprave i državne uprave, Ministarstvo vera i dijaspore. Dakle, imali smo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u Vladi 2001. godine. Nije tačno, bilo je jedno ministarstvo koje je nosilo naziv zaštite životne sredine, ali je to bilo Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine. Laiku koji sluša naizgled to se čini približnim, međutim, resori su prilično udaljeni jedan od drugog.
Ako je dozvoljeno, biću u jednoj rečenici ličan. U zimu 1996. godine osušio se poslednji primerak zlatnog bora endemske vrste koja je postojala na planini, koja je po toj biljci ponela svoje ime. Pre nekih 100 godina bilo ih je 12 primeraka, 1996. godine osušio se poslednji. Država tada nije mrdnula prstom da se to zaštiti, kao što ni mnoge od prethodnih vlada i ministarstava nisu mrdnule prstom da dekontaminira jedan značajan deo velikog Bačkog kanala kod Vrbasa, pored koga ne možete normalno ni da prođete od neprijatnog zadaha koji tu vlada, kao što nije učinjeno ništa ni da se spreči pomeranje vodotoka Drine zbog nekontrolisanog i ilegalnog eksploatisanja šljunka sa dna reka, kao što nije učinila ništa da spreči ni nekontrolisano eksploatisanje recimo peska na severu Bačke koji dovodi do utanjanja tla, kao što nije učinjeno ništa u tom periodu, kada je bila cela životna sredina u jednom ministarstvu, da se spreči nekontrolisana ilegalna izgradnja objekata u nacionalnim parkovima i u rezervatima prirode.
Kao što nije učinjeno ništa da se u saradnji sa nama susednim državama spreče ekološki akcideni zagađivanjem, recimo, Tise, zbog ispuštanja otrovnih materija iz rudnika i u Ukrajini i u Mađarskoj, ili u nekoj od naših reka kao što je, recimo Rasina. Kao što ne znam da li je učinjeno nešto građanima vidljivo do sada nešto, da recimo, građani Zrenjanina dobiju pijaću vodu u vodovodu, na početku 21 veka.
Dozvolite mi da taj deo izlaganja dovršim zaključkom da postoje oblasti od značaja za našu državu i društvo koji nisu celovito objedinjene u jednom jedinstvenom resoru. Razgovaram sa vama i kao građanin Srbije, pa postavljam pitanje – da li imamo jedan resor, jedan, koji se ozbiljno bavi populacionom politikom u Srbiji? Dakle, postavljam pitanje – da li postoji jedan jedinstven resor? Zašto? Zato verovatno što nije postojao taj nivo političkog sluha u prethodnim godinama da se tako nešto formira. Postojalo je nekada Ministarstvo za brigu o porodici, ako se ne varam, postojalo je to ministarstvo, ali od tog vremena deli nas nešto više od deceniju i po.
Dakle, ako ćemo ići po tom razlogu racionalnosti, nešto treba da postoji. Da. Mislim da je mnogo bitnije da se resor u čijem delokrugu nadležnosti se nalazi neko pitanje bavi tom tematikom. To je ono što je mnogo bitnije, kako se neke nadležnosti konzumiraju, kako se nešto radi, a ne da li će to biti posebno ministarstvo ili neće.
Kada je reč o tom simboličnom hrastu, znate, uvek se setim one rasprave, što može da se pročita i u stenografskim beleškama, rasprave iz Narodne skupštine Kraljevine Srbije, kada se pokrenulo pitanje naše međunarodne obaveze izgradnje pruge prema jugu. Kada su ustajali poslanici koji su vikali da će se time mleko od belog pretvoriti u Srbiji u crno, jer će pokraj pruge, sa koje dolaze ti tamni oblaci iz parnih mašina padati na travu, onda će pocrneti trava, krave će jesti tu travu koja više nije zelena nego crna, i onda će pocrneti i mleko, i onda će građani Srbije, odnosno tadašnje stanovništvo Srbije, poblesaviti od tog mleka, ili šta će se već dogoditi.
Znate, da su naši preci tako razmatrali pitanja od životnog značaja za svoju državu, verovatno u Srbiji ne bismo imali ni jedan jedini kilometar pruge, ne bismo imali ni jednu jedinu hidroelektranu, zato što ne bismo podizali brane. Ne bismo imali mnogo što šta. Ne bismo verovatno imali ni jedan jedini rudnik.
Ali podsećanja radi, dakle, pre nešto više od godinu dana postojalo je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja. Dajte malo da unesemo principijelnosti. Nisam rekao da je ovaj zakon idealan. Ovaj zakon oslikava trenutni konsenzus političkih volja vladajuće većine u Srbiji.
Da li ima šta da mu se prigovori? Ima. Daleko od toga da nema. Ima jedna narodna izreka koja kaže – u tuđem oku vidi trun, a u svome ne vidi kolac. Hajte da budemo principijelni do te mere. Pozivam vas da se vratimo zaista na raspravu u pojedinostima o svakom od amandmana, bez želje da izazovem bilo čiju repliku ili reakciju, ali sam se trudio da kroz ovo izlaganje izvučem nešto što mislim da treba da bude zajednički sadržalac u ovoj našoj raspravi.
Čućemo još jedan amandman koji će biti obrazlagan, koji će izraziti potrebu za formiranjem još jednog ministarstva i pomno ću ga saslušati zaista zato što mislim da je u pitanju veoma važna oblast. Ali, vraćam se na to, mnogo je važnije kako se neka nadležnost upražnjava, kako se neki poslovi obavljaju od toga da li će jedna oblast imati posebno ministarstvo. Uporedna praksa nam govori zaista različite stvari kakva su sve kroz istoriju nekada i umobolna ministarstva postojala u nekim zemljama čiju orjentaciju tadašnju zaista neću ovde da pominjem. Ali, još jednom kažem, dajte da budemo racionalni.
Rečeno je već jednom da podela Ministarstva finansija i privrede neće izazvati velike finansijske troškove. Što je logično, pogledajte koliko danas to ministarstvo zato što je veliko ima, recimo, državnih sekretara. Taj broj može da se podeli na pola.
Ali u ovom trenutku još nešto bih dodao, nešto što mislim da je bitno, a čega se nismo držali kao društvo, moramo da priznamo svi, u prethodnih iks godina. Nagle promene u strukturi organa državne uprave nisu dobre za sistem ako iza njih ne stoji jedna dobra i adekvatna priprema. Mene je začudila jedna druga stvar. Za tih šest meseci koji se toliko često pominju, kako se nije dogodilo da je bilo koji, ali bilo koji od 250 narodnih poslanika ili da uključujemo poslanike vladajuće većine, mogao da sedne i da napiše predlog jednog zakona o ministarstvima. Po Ustavu Republike Srbije narodni poslanik ima pravo zakonodavne inicijative. Pa bi time mogao da iznudi od predsednika Skupštine stavljanje na dnevni red na redovnom skupštinskom zasedanju i raspravu o jednom takvom ministarstvu.
Ponavljam još jedom ova kao i svaka druga rekonstrukcija mogla je da prođe bez promene jedne jedine tačke ili zapete u Zakonu o ministarstvima. Ali, jednostavno ovde se pristupilo jednom tehničkom poslu, manjeg obima, mislim značajnom, tako da vas molim da u onom duhu u kojem je trajala u dobrom delu u poslednjih dva sata ova rasprava nastavimo i dovršimo je kako to priliči ovom domu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pa kad je već reč o doslednosti, hajde budite dosledni pa recite u kom kontekstu sam pomenuo populacionu politiku, kao resor.
Rekao sam, ako izdvajamo neku oblast, po njenom značaju za jedno društvo i jednu državu i da značaj te oblasti je takav, kao što je zaštita životne sredine, što nikako ne sporim, da mu treba dati jedan poseban resor. Postavio sam pitanje – da li imamo većih problema trenutno od problema depopulacije Srbije. I to nije problem koji traje godinu dana, koji traje dve godine, to je problem koji traje gotovo tri decenije. To je problem koji postoji.
Onda na to još dirnuti slušaocima u srce pa reći koliko nema vakcina za decu u Srbiji. Znate na tu konstataciju ja mogu da odgovorim kontra argumentom. Koliko dugo do ovih poslednjih godinu dana Institut „Torlak“, uopšte više nije proizvodio vakcine.
Koliko mi je poznato, u ovih prethodnih, ne 12 meseci, trebalo je vremena da se pokrene proizvodnja je ponovo posle više godina ta proizvodnja u Srbiji pokrenuta. „Torlak“ je u tom periodu ostvario čak i dobit, a do tada je nekome bilo u interesu, pretpostavljam, verovatno, da on u potpunosti prestane sa radom i proda se bud zašto, kao što se desilo sa mnogim institutima sa mnogim zavodima u jednom dugom prethodnom periodu. Ne sada, 12 meseci, pa u tih 12 meseci nijedno dete nije primilo vakcinu. Na šta to liči? To je kao ona priča sa mlekom. Zahvaljujem se.

Opet ste me pogrešno protumačili, ja sam pričao o kontekstu, dakle u kom kontekstu sam pominjao populacionu politiku. Mislim da sam bio apsolutno jasan i to lepo razjasnio.
Nemam nameru nikoga da branim, ali koliko se sećam, u prethodnoj Vladi resor finansija je držala DS, a taj posao je obavljao Mirko Cvetković, bio je i ministar finansija i predsednik Vlade, vi me ispravite ako grešim.

Hvala uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, o čemu se ovde zapravo radi, nekoliko puta sam rekao, pa ću ponoviti.
Dakle, imamo Zakon o dijaspori i Srbima u regionu koje je donela prethodna vladajuća većina. Tim zakonom je jedan krug tačno određenih poslova stavljen u isključivu nadležnost Ministarstva. Dakle, organa državne uprave koji je u rangu Ministarstva.
Mi imamo Kancelariju za dijasporu. Kancelarija za dijasporu obavlja sve druge poslove na osnovu toga zakona, ali postoje poslovi koje može da obavlja samo Ministarstvo. Malopre smo ovde, kada je gospodin Halimi govorio, pričali o ljudskim i manjinskim pravima, dakle ukinuto je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Formirana je Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Ali, recimo registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina ne može da vodi kancelarija, već na osnovu zakona može da ga vodi isključivo Ministarstvo. Vodi ga Ministarstvo pravde i državne uprave, kao što vodi registar crkava i verskih zajednica, ali to ne znači da se mi bavimo poslovima tih kancelarija, niti da postoji kolizija između postojanja tih nadležnosti u okviru Ministarstva i nadležnosti koje su na kancelariji, što znači da se ovde samo pridodaje u okvir nadležnosti.
To se tiče, ako se ne varam, mada postoji mogućnost da ću da pogrešim, mislim da se tiče određenih nadležnosti vezanih za sprovođenje recimo izbora za Skupštinu dijaspore. Dakle, takvih stvari, ali nikako da će sada Ministarstvo spoljnih poslova biti osnovana neka organizaciona jedinica koja će se isključivo baviti dijasporom. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ću da razjasnim, kada je uspostavljena neka nadležnost zakonom i tim istim zakonom rečeno da ona može da bude upražnjavana, odnosno korišćena samo od strane organa državne uprave koji nosi prefiks ministarstva, onda je potpuno jasno da ne može da je obavlja ni jedna druga jedinica, organizaciona jedinica državne uprave.
Ako je u Zakonu o dijaspori u regionu, rečeno da određene poslove vrši isključivo ministarstvo, onda ne može da ih obavlja ni kancelarija, ni direkcija, ni uprava, ni služba, već isključivo ministarstvo.
To što nemate ministarstvo koje se zove Ministarstvo za dijasporu, ne znači da ne postoji nikakav odnos kao što reče jedan vaš prethodnik, možemo da vidimo po tome i ja mislim da se tu nije vodila dobra politika.
Mislim da mora da drži jednu potpunu promenu koncepta vođenja politike.
Kada smo pričali o racionalnosti funkcionisanja državne uprave, svaki organ državne uprave ima određeni broj akata o čijoj se primeni stara ili čiju primenu sprovodi u delo.
Pominjao sam pre dva dana da mi radimo jednu ozbiljnu analizu funkcionalnosti države Srbije. Iznenadićete se kada vidite da postoje neki visoko rangirani organi državni, koji primenjuju jednocifren broj propisa.
Nekada su postojala i takva ministarstva, pa onda u jednom ministarstvu imate popriličan broj ljudi, a onda kada zagrebete malo više, da vidimo šta je nadležnost tog ministarstva, vi vidite da je nadležnost vrlo uska, nekada može da je obavlja i organizaciona jedinica koja nije ni sektor, ali opet vraćamo na onu priču funkcionalnosti i mnogo je bitnije kako se nešto sprovodi.
Dakle, to je nešto što je mnogo važnije i nikako se ne bih složio sa onim drugim što ste rekli.
Ja sam jedan od onih koji iskreno misli, a u relanosti se i uverio u to, da Kancelarija za Kosovo i Metohiju radi mnogo bolje, mnogo efikasnije, nego što je to nekada radilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. To se vidi na terenu. Bio sam u prilici nekoliko puta da budem i na severu Kosova i Metohije, bio sam južno od Kosova i Metohije, nema mesta na Kosovu i Metohiji gde živi srpsko stanovništvo koje nije obišao direktor Kancelarije, razgovarao sa ljudima i dao maksimum u skladu sa mogućnostima trenutnim države na rešavanju nekih njihovih problema.
Nemojte da idemo u pojedinosti šta, kako i gde, ali poređenje je apsolutno nesuvislo Kancelarije za dijasporu sa tom Kancelarijom i neko skoro izjednačavanje položaja.
Drugo, rekli ste nešto što nije istinito i zaista nije istinito, niti stoji, pomenuli ste zdravstvo i prosvetu i finansiranje putem projekata, ali to nije tačno. Nije tačno, možemo sada da pričamo šta je nečija ideja, šta je neko plasirao, a koliko znamo o tome se nije ni razgovaralo.
Nemojte onda da zavaravamo ljude sada od jednom, ne znamo, 3. novembra ostaće bez plata, penzija, bez ikakvih socijalnih davanja. To nije tačno.
Hajde, ionako je tema mnogo komplikovana, mnogo škakljiva i nikako ne doprinosi da o tome razgovaramo ovde ovim povodom i na ovakav način unosimo dodatnu nestabilnost i nemir među ljude koji žive u jednom izuzetno teškom stanju i sada ćemo da im kažemo da će od 3. novembra prestati da im stižu i plate i penzije i svaka socijalna pomoć.
To jednostavno nije tačno. Hvala.

Ne sumnjam da ćete vi reći da je neko ko je član rukovodstva vaše stranke bio najbolji funkcioner na nekom mestu i to je vaše legitimno pravo da tako mislite. Govorim o onome što govore ljudi na terenu i ne mora neko da ima funkciju ministra da bi radio izuzetno dobro, niti da nešto bude ministarstvo, da bi bilo izvanredno.
Kamo sreće da se svako ministarstvo u delokrugu svojih nadležnosti na adekvatan način bavilo problemima na području Kosova i Metohije, verovatno ne bismo došli u ovu situaciju.
Ja opet tvrdim da je izrečeno nešto što nije tačno, a što se ticalo plata, penzija i socijalnih davanja našem stanovništvu na području Kosova i Metohije.
Druga stvar, zaista ne vidim razloga da sada razgovaramo o tome šta je Briselski sporazum da li ga treba podržati ili ne podržati, kako treba postupati ili ne postupati, jer mnogo puta smo danas govorili o prošlosti, a vi znate da se ja bavim pravnom istorijom, a i neko moje mišljenje je da smo malo više našu prošlost učili i izvlačili pouka iz nje, verovatno ne bismo bili u tom delu naše države, u teškoj situaciji u kojoj jesmo u prethodnih iks godina.
Dakle, nemojte da koristimo tu temu prvo sada, jer to nije tema. drugo zarad sticanja nekih političkih poena pred te izbore koji se dole najavljuju. Ne znam, pogotovo ne znam da je ovde neko izrekao, možda dok ja nisam bio tu, da se na registracionim listićima nalazi neki grb ili šta već. Dakle, niti sam to video, niti sam to čuo. Nemojte sada da pričamo takve stvari. Jel imate to? Pa, hajdete, pokažite nam svima. Što bih ja to pokazivao? Zato što tvrdite, vi tvrdite da je to na tom listiću. Ako tvrdite, pokažite listić. Ja ga nisam imao u rukama nego sam ga video, ali kažem opet, još jednom, nije u redu da razbijamo naše redove onda kada treba da izbijamo i kada smo onoga ko stoji nasuprot nas doveli u ćorsokak u onom trenutku kada su svi računali na večito srpsko „ne“ i apsolutnu neracionalnost. Mislim da treba da budemo što je moguće racionalniji, da izvlačimo za taj naš narod dole, što možemo više u datim okolnostima.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ostaviti prostora za repliku da gospodin Dereta može da završi svoju misao, ali, upravo ovo što ste rekli – ničim ograničen period.
Ja sam nekoliko puta istupao u javnosti, najavivši strategiju reforme sistema javne uprave i rekao da je to jedna od tri ključne strategije na čijem donošenju radi Ministarstvo pravde i državne uprave i najavio sam je za ovu jesen.
Pre dva dana govorio sam o analizi funkcionalnosti države i o tome da ćemo sa tom analizom izaći pre programiranja budžeta za narednu godinu.
Sada ću iskoristiti priliku da se osvrnem i na nešto što je gospodin Hajdarević malo pre rekao, da ne bih držao završnu reč. Naime, postavljeno je pitanje da li će biti ukinuta Kancelarija za razvoj nedovoljno razvijenih područja. Mi smo država paradoksa po mnogo čemu, pa sam tako uveren da smo jedna od država koja ima najviše institucija, organa, organizacija, koja se bave regionalnim razvojem a da regionalnog razvoja na delu, u različitim delovima Srbije, ima veoma malo.
Svakako da će u toj analizi koja prethodi strategiji, odnosno nacrtu o predlogu strategije za reformu sistema javne uprave biti različitih predloga za suštinsku racionalizaciju čitavog sistema javne uprave. Tamo gde budu postojala preklapanja, gde bude postojalo ne samo dupliranje, nego tripliranje ili višestruko preklapanje nadležnosti, tu će morati da se reaguje. To je apsolutno nesporno.
Ovde postoji jedan tehnički razlog i suštinski razlog, član 6. zakona kojim se ovde intervenisalo spada u prelazne i završne odredbe ovog zakona. Poštujem ovo što ste naveli u tekstu amandmana i to shvatam kao dobronameran pokušaj da se nečim obavežemo. Ali kao što sam rekao, zaista biće doneta strategije reforme sistema javne uprave. Na njoj se radi od stupanja na funkciju ministra pravde i državne uprave. Izuzetno je teško doći do takve strategije jer je to jedna horizontalna strategija, tu morate da imate uključenost svih ministarstava koja su pozvana, najviše ministarstva zaduženog za poslove državne uprave i na drugom mestu Ministarstva finansija.
Moram da budem iskren i da kažem da nismo u čitavom prethodnom periodu, možda više od decenije nikada nismo imali zbog možda drugih tekućih problema izazvanih ekonomskom krizom itd, nikada nismo imali adekvatno učešće Ministarstva finansija u ovom poslu.
Sada smo počeli pred kraj da ga dobijamo i ako ste čuli za registar zaposlenih odnosno radnih mesta u javnoj upravi, to je upravo nešto što pre projektovanja budžeta za narednu budžetsku godinu treba da nam pomogne da se oslobodimo suvišnih troškova. Iskustva drugih zemalja nam govore da se minimum 10% smanjuje iznos funkcionisanja javne uprave kada se izlistaju sva ta zanimanja na jednom mestu.
U našem sistemu sada imamo neverovatnih nelogičnosti. Imate gradonačelnika ili predsednika opština koji imaju veću platu od predsednika države, zato što još uvek nemamo zakon o zaposlenima u lokalnim samoupravama i u pokrajinskoj administraciji.
Urađen je nacrt tog zakona u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Znam da je pokrenuta i javna rasprava i da budem iskren nisam bio u prilici da pogledam taj čitav zakon. Sve to je uključeno u taj sistem i sve će to biti obuhvaćeno ovom analizom koja već traje dva i po meseca i to uveliko. Uveren sam da će njeni rezultati i te kako doprineti što boljem funkcionisanju, odnosno uspostavljanju osnovnog temelja za što bolje funkcionisanje.
Ima jedan zakon koji nije donet, a trebalo je da bude donet još pre sedam godina. Upotpunjavajući taj sistem državne uprave donet je Zakon o državnoj upravi 2006. godine, donet je Zakon o državnim službenicima, donet je Zakon o platama državnih službenika, a recimo još uvek nismo dobili zakon o funkcionerima. Radimo i na tome, da bi smo zaokružili taj čitav sistem koji je kao što rekoh donošenjem malopre pomenutih zakona upotpunjen.
Imamo još nešto što nije urađeno u Srbiji punih 12 godina, dakle, budžetska međunarodna klasifikacija koja sadrži i funkcionalnu klasifikaciju državnih funkcija. Zvuči rogobatno, ali shvatićete šta imam nameru da kažem. Doneta je 2001. godine.
Dakle, mi smo 2001. godine naš budžetski sistem uskladili sa nekim međunarodnim standardima, ali od 2001. godine do danas mi nikada nismo uradili jedinstvenu poslovnu klasifikaciju u državnoj upravi. Dakle, nigde nismo sagledali sve poslove koji su u nadležnosti države, ko se bavi njihovom realizacijom, ko ih obavlja. Nismo uradili nikakvu kvalitativnu analizu našeg sistema državne uprave. To je nešto što prethodni svakom ozbiljnom potezu. Verujem da ćete se složiti, zato sam i malopre rekao da nagle promene upravo na tom planu nisu dobre. Ali, kada uradimo klasifikaciju tih poslova sa jedne strane i imamo sa međunarodnim i evropskim standardima od 2001. godine usklađenu tu budžetsku klasifikaciju, dakle, to je onaj kvantitativni deo troškova, koliko nešto košta, kvalitativni deo poslova šta to treba da iznedri državna javna uprava, kad poklopimo te dve stvari, onda ćemo se vratiti na onu priču koju sam malopre ispričao da imate ministarstvo koje primenjuje sedam propisa. Nekad je to bilo tako.
Onda se pitate, čekajte - a koliko to ministarstvo u toku naredne budžetske godine treba da predloži novih zakona? Vi vidite, kaže - treba po planu da predloži jedan zakon.
Sa druge strane, imate ministarstvo koje po planu treba da predloži 41 zakon, ali zbog neusklađenosti ove dve klasifikacije imate situaciju da to koje treba da predloži jedan zakon, dobije novca skoro kao ono koje treba da predloži 41.
To je nešto čega ozbiljno u Srbiji nema, znate od kada, od 1991. godine, kada je ukinut organ koji se zvao Zavod za javnu upravu. Bilo je nekih pokušaja, imate pokušaj kroz, recimo, službu za upravljanje kadrovima. Nekada su se ljudi u državnoj upravi tresli kada im dođe neko iz Zavoda za javnu upravu da ih pita koliko ste zaposlili ljudi ove godine, šta ti ljudi rade, po kom osnovu ste to uradili. To je nešto što nam je potrebno.
Izvinite što sam bio malo preopširniji, ali hoću da čujem i ovo što ste vi započeli. Zahvaljujem.