Kada budemo u ravnopravnoj poziciji, ja ću se držati tog načela ravnopravnosti. Ja sam jedan, a vas je nekoliko desetina. Nažalost, svaki put sve manje i manje kada dođem.
Dakle, ko je ukinuo sudove, ali sudove i u faktičkom i u formalnom smislu, to možda vi najbolje znate, od 2008. do 2012. godine, na početku toga perioda ukidani su sudovi. Što je još važno, naročito imajući u vidu novi Zakonik o krivičnom postupku, ukidana su javna tužilaštva, a tu još uvek ništa nisam čuo.
Još nešto, malopre nisam pomenuo što se troškova tiče. Malopre sam rekao i napravio sam grešku, rekao sam da je 2012, da su docnje na budžetu Visokog saveta sudstva bile milijardu dinara, ne, bile su preko milijardu i devetsto miliona dinara, skoro dve milijarde. Ja ne znam šta je skupo, a šta je jeftino.
Vi hoćete da kažete, da je recimo, uz svo poštovanje građanima, recimo evo, na području Osnovnog suda u Kikindi postoji trenutno sudska jedinica Nova Crnja.
Sudska jedinica Nova Crnja po broju predmeta ima posla za 0,32 sudija. Izračunajte koliko sve ljudi prati rad te sudske jedinice i doći ćete do rezultata da je neuporedivo jeftnije državi da jednom u tri nedelje pošalje sudiju koji će održati ročišta i suditi.
A, znate, svaki put se setim onoga aforizma koji kaže – pre rata nismo imali ništa, onda su došli Nemci i uništili sve. Tako i u ovoj priči koju sam malopre čuo. Dozvolićete da ako bih odgovarao na sva pitanja da bi moje izlaganje bilo jedno četiri do pet puta više.
Ovako sam odgovarao na ona pitanja koja zaslužuju odgovor. Dokle god sam u poziciji da cenim, dotle ću tako i odgovarati. Zahvaljujem.

Možemo da pričamo o istoriji, ako vi to zaista želite. Za vreme vlasti kodža Miloša na srpski jezik je preveden „koci vil“. Na srpski jezik je preveden austrijski građanski zakonik.
Za vreme njegove vlasti počelo je pripremanje trećeg u svetu građanskog zakonika, koji je donet kasnije, istina u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića.
Vi grešite, ne slušate me. Malo pažljivije slušajte. U njegovo vreme je počelo pripremanje, koji je donet kasnije, za vreme vlasti kneza Aleksandra.
Ali, u njegovo vreme je donet Krivični zakonik.
Dakle, ponosim se time šta je nepismeni kodža Miloš uspeo da uradi i Srbiju približio Evropi mnogo više, nego mnogi pismeni i ustrojio državu zahvaljujući na način, zahvaljujući kome je ona postojala i opstajala u vekovima i decenijama koje su usledile. Zato kažem da mi imponuje to poređenje.
Da li je imao nekih mana? Imao je kao i svaki drugi vladar, a da li je bio državotvorac, i te kako je bio državotvorac.
Što se tiče, opet kažem smanjenja broja, nemam nikakvih problema to da kažem. Da, ovim zakonom vraća se sud koji će kao osnovni sud postojati u 66 gradova u Srbiji, odnosno imaće 66 sudova. Sa sudskim jedinicama to je 89, sudskim jedinicama u kojima će se suditi i parnica i krivica. Sa obavezom sudećih dana, koja do sada nije bila obaveza i sa znatno manjim troškovima funkcionisanja, nego što je to bilo u prethodnom periodu.
Ako mislite da je normalno, recimo, samo za troškove grajanja jedne sudske jedinice u kojoj ima posla za dvoje sudija, godišnje kupovati i trošiti preko 80 tona uglja, a to se u Srbiji radi, onda to može da bude pokazatelj štedljivosti i „domaćinskog upravljanja“ onoga koji tvrdi da je to bolje. Ja tvrdim da nije, a da li je Srbiji potrebna redukcija, jeste zato što Srbija nažalost više mnoge stvari ne može da plaća i kao što rekoh, nažalost u Srbiji postoji povećanje broja predmeta najviše u ostavinskoj materiji, najviše se piše ugovora o doživotnom izdržavanju i sačinjavaju zaveštanja. To je ono što je naša žalosna i surova svakodnevnica. Zahvaljujem.

Ja sam se zaista trudio da razumem ovo o čemu ste pričali u vezi sa iznetom istorijskom faktografijom, ali da li vredi, da li ne vredi, jednostavno smatram da ne treba više na to da se osvrćemo.
Da, i te kako mislim da je bio modernizator Srbije, i te kako mislim da mu se Srbija nije odužila na način kako je trebalo, kao što nije mnogima koji su Srbiju unapredili, koji su Srbiju uređivali i razvijali.
I dalje odgovorno tvrdim da je onim što je učinjeno pre gotovo četiri godine i te kako uništen osnov za stvaranje efikasnijeg i boljeg pravosuđa. Sama činjenica da je porastao broj predmeta govori dovoljno u prilog tome, ali je potrebno bilo uspostaviti neke principe koji nisu politički, već isključivo stručni principi i tih principa se držati, bilo da je reč o njihovom ustrojstvu u sudskoj, u zakonodavnoj ili u izvršnoj vlasti.
Moje mišljenje je da su ti principi počeli da se uspostavljaju. Ako mislite da je izveštaj Evropske komisije nešto što nije relevantno onda kada vam ne odgovora i kada govori suprotno od onoga što biste vi želeli da bude, onda je to vaše lično i pristrasno mišljenje, ali ja zaista nemam nameru da vas ubeđujem u suprotno, svako ima svoje političko gledište, ja ga uvažavam, poštujem ga, i dalje stojim pri tome da nam je potreban efikasniji, pravičniji, a jeftiniji sistem i uveren sam i tvrdim da ovo vodi ka uspostavljanju upravo takvog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kaže jedna mudra izreka: „Đavo je u detaljima“. Nemojte citirati nekoga ako niste spremni da iznesete čitav citat od početka do kraja.
Dakle, uzeti sud iz jednog mesta znači uzeti mu dušu, a ne sudsku jedinicu. Ako je za nekoga sudska jedinica i sud isto, onda tu očigledno postoji problem u nepoznavanju terminologije, u nepoznavanju zakona. Ali, nepoznavanje zakona škodi, pa tako i u ovom slučaju. Zahvaljujem.

Šta istorija zaboravlja a šta ne zaboravlja, svedočiće jednog dana oni koji su propustili da reaguju i 2004. i 2008. godine i oni koji su sedeli skrštenih ruku. Ali, ostavimo to istoriji, ona će o tome da sudi. Verujem da će isti ti biti u stanju da stanu, kao i ja, pred istoriju i da pred njom o tome odgovaraju.
Reagovaću na neke stvari koje ne verujem da ste namerno izneli, iako su apsolutne neistine. Rečeno je da se ovim setom zakona dovodi u pitanje načelo nepremestivosti sudija. To načelo je uspostavljeno Ustavom Republike Srbije a u odnosu na to načelo definisan je izuzetak. Zakon mora taj izuzetak da razradi. Zakon je to i učinio.
Ono što je apsolutna neistina a što je izrečeno – da je moguće izvršiti premeštaj iz višeg suda u sud nižeg ranga. To je apsolutno netačno. Ko želi da bude iskren, može da pogleda intervencije koje su predviđene u Zakonu o sudijama, važeći član 19. gde u predlogu 4. stava toga zakona stoji vrlo jasno: „U slučaju iz stava 2. ovog člana, sudija može biti premešten samo u sud istog stepena“. Znači, samo u sud istog stepena, „koji preuzima nadležnost suda koji je ukinut ili kojem je promenjen pretežni deo nadležnosti.“
Šta to konkretno znači? To konkretno znači sledeće. U Raškoj sada postoji sudska jedinica u kojoj radi šest sudija. Te sudije se vode kao sudije Osnovnog suda u Kraljevu. Te sudije, mislim da od njih šest gotovo svi, ali nemojte me držati za reč, jer sam bio u prilici da posetim tu sudsku jedinicu i da mi kažu da sam prvi ministar posle 2001. godine koji je došao da je poseti, ranije je bio sud, koje se sada vode kao sudije Osnovnog suda u Kraljevu biće sudije Osnovnog suda u Raškoj. Ja ne znam da li ima nešto prirodnije od toga? Jel to sud istog stepena? Jeste. I jedno i drugo je osnovni sud. Jel to područje trenutno istog osnovnog suda?
Ko je pažljivo slušao moje uvodno izlaganje mogao je vrlo jasno da čuje kada sam rekao da ne može da se dogodi da sudija iz Subotice bude premešten u Osnovni sud u Požarevcu. Ili da sudija Osnovnog suda iz Vranja bude premešten u Osnovni sud u Užicu.
Moguće je da ste govorili o nečemu drugom, ali vi kao vrstan pravnik pravite razliku između premeštaja i upućivanja. Sudija može biti upućen, ali uz sopstvenu saglasnost, u sud drugačijeg stepena u odnosu na sud u koji je za sudiju izabran. Ali, ovako kardinalnu grešku napraviti i optužiti nas da hoćemo da napravimo takvo narušavanje načela nepremestivosti sudija – apsolutno nije tačno. Dakle, po ovom predlogu zakona sudija može biti premešten bez svoje saglasnosti, a ukoliko dođe do ukidanja suda, samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost suda koji je ukinut ili kojim je promenjen pretežni deo nadležnosti.
Sama činjenica da je po zakonu Visoki savet sudstva dužan da svakih pet godina ili kada smatra za potrebno izvrši procenu neophodnog broja sudija za određeni sud, pa ako se pokaže da u jednom sudu ima više sudija nego što mu je potrebno za rad, dovešće i do promene nadležnosti toga suda. Dakle, u nekim redovnim okolnostima.
S druge strane, moram da navedem i nešto što je trenutno aktivnost Komisije za sprovođenje nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Upravo je ta komisija, u saradnji sa Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca, formirala jednu radnu grupu, jednu radnu komisiju, koja treba da formira odnosno koja treba da definiše kriterijume za premeštanje odnosno alokaciju sudija. Na naše veliko zadovoljstvo, posle duže vremena, u radu te komisije učestvuju i strukovna udruženja sudija i tužilaca i predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Zaista ste u pravu – to jeste jedan od najosetljivijih ali i najvažnijih poslova koji treba da bude obavljen. Uveren sam da će aktivnošću najeminentnijih stručnjaka, kako iz Vrhovnog kasacionog suda, tako iz tužilaštva, iz strukovnih udruženja, taj posao biti urađen na zadovoljavajući način. Bićete u najskorije vreme, ako budete pratili izveštaje preko internet sajtova, a uveren sam da će i sredstva javnog informisanja detaljno i redovno izveštavati o tome, biti upoznati sa kriterijumima koje upravo oni definišu. Jedan od osnovnih kriterijuma je dobrovoljnost. Ali, to moramo da uradimo.
Ono što je veoma bitno – tačno možete da definišete na koliko mesta, koliko tačaka u Srbiji će tako nešto biti potrebno da se uradi. U slučajevima nekih sudova, to uopšte neće biti potrebno da se uradi. Naravno, najosetljivije i jedno od najvažnijih pitanja jeste pitanje Beograda. Kako to uraditi u Beogradu? Odmah ću da vam kažem. Apsolutno, ali apsolutno nemam trunčicu, jedan jedini interes, da odlučujem niti da ocenjujem ko će gde u Beogradu od sudija da sudi. Ne zanima me. Spreman sam sutra da se izuzmem iz tih sednica Visokog saveta sudstva.
Šta je moj interes kao predstavnika izvršne vlasti koju građani biraju na izborima, za razliku od sudske koju ne biraju na izborima, a možda bi bilo dobro da je biraju jer bi neka odgovornost bila mnogo vidljivija, kao što je u nekim državama sa uspostavljenom neposrednom demokratijom? Dakle, moj interes je da sistem funkcioniše na zadovoljavajući način.
Reagovaću na još nekoliko stvari. Povreda prava na suđenje u razumnom roku, u pravu ste, najveći broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava se ne tiče povreda prava na suđenje u razumnom roku, ali je najznačajniji broj ustavnih žalbi pred našim Ustavnim sudom upravo nešto što se tiče povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ako ne naiđu na adekvatnu zaštitu građani se posle toga da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava.
Šta je jedna od namera uvođenja zahteva za odlučivanje suda neposredno nadređenom sudu u kome stranka smatra da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku? Krivo mi je što niste pogledali malo i u tom smeru.
Namera je da vraćamo u naše sudove nešto što je nekada postojalo u vreme kada su naši sudovi i naše pravosuđe bilo mnogo bolje. Postojao je sistem kontrole. Kontrole neposrednog nadređenog suda nad nižim sudom. Tada nije moglo da se dogodi da se arhivira živ predmet, a takve stvari su rađene. Tada su sudije sudova nižeg stepena i te kako vodile računa kako će postupati.
Pomenuli ste sudije i sudove u Beogradu kao najopterećenije. Istina je, najopterećeniji, ali po rezultatima rada, kada se udubite u izveštaj i pogledate - i najefikasniji. Sudije u Beogradu rade najviše i gotovo da u potpunosti savladavaju svoj priliv. Imate, naravno, odstupanja, manje više, to svugde postoji, ali globalno gledano, to jesu jedni od najefikasnijih sudova.
Ne bih poredio sa recimo nekim sudovima koji su zaista veoma dobro organizovani, ažurni, dobro funkcionišu kao što je npr. Osnovni sud u Požegi.
Dakle, ono što je mnogo bitno je uvesti opet taj sistem kontrole. Možete da zahtevate da tražite informaciju od Vrhovnog kasacionog suda ili od Republičkog javnog tužilaštva - koliko su u prethodnom periodu od godinu dana, dve godine, tri godine otišli u neku kontrolu rada sudova ili tužilaštava nižeg stepena. Ono što mogu unapred da vam kažem, nisam tražio, tražio sam za finansijsku kontrolu takvu informaciju i dobio sam, i vrlo je poražavajuće, vrlo loše, i svedoči o jednoj hroničnoj onesposobljenosti naših pravosudnih organa da vode računa o takvim stvarima. Ali, ono što već sada mogu kao svoju procenu na osnovu dosadašnjeg poznavanja stanja da iznesem jeste da je stanje u vršenju kontrole izuzetno teško.
Zašto nije propisano da sudijski tužilački pomoćnici imaju pravo udruživanja u strukovna udruženja? Moje lično mišljenje je da takvim odredbama nije mesto u ovom zakonu, ali u svakom slučaju ničim im nije zabranjeno da se udružuju u takva udruženja. Sudijski i tužilački pomoćnici su državni službenici. Za njih je osnovni zakon Zakon o državnim službenicima. Državni službenici imaju pravo da se udružuju, kao što imaju pripadnici svake druge struke.
Kada je reč o merilima i kriterijumima za ocenu rada sudija i tužilaca, i time bih zaključio, apsolutno sam saglasan sa onim što ste izneli, a to je da je neophodno doneti takve kriterijume. Koliko mi je poznato radna verzija tog pravilnika je gotova. Održana je serija javnih rasprava po sudovima kada je u pitanju Pravilnik koji se tiče sudija. Održana je serija javnih rasprava o sudovima u Srbiji, dobijena je ekspertiza Venecijanske komisije, definisane su neke manje zamerke na takav pravilnik.
Čuo sam od određenih predstavnika nekih strukovnih udruženja gotovo identične reči koje ste vi ovde izneli - nikako norma i nikako efikasnost na uštrb pravičnosti. Potpuno se slažem. Samo ću jednu stvar da pomenem, pre 10, 15 godina, u identičnom pravilniku bile su postavljene, ako hoćete pre 20 godina, za 30% veće norme i pravosuđe je funkcionisalo mnogo bolje. Sada su stavljene norme koje su cenjene na osnovu najnižeg rezultata rada najlošijeg u efikasnosti suda u Srbiji i najboljeg. One norme koje su predložene su bliže onom lošijem, nego onom najboljem, i to opet nekome ne odgovara.
Dozvolite molim vas jednu stvar da primetim, sudija osnovnog suda u Republici Srbiji ima ministarsku platu. Sudija osnovnog suda ima tri puta veću platu nego što je plata radnika koji radi u privredi i koji stvara novu vrednost. Moram to da navedem zato što se njegovim radom puni taj budžet. Ja sam i dalje za to da sudija treba da ima takvu platu, i uopšte ne sporim tu visinu. Visina plata sudija i tužilaca u Srbiji je ocenjena u skladu sa životnim standardom građana Srbije kao jedna od realno gledano, prve tri, četiri, po visini u Evropi.
Ali, dozvolićete jednu stvar, predmete ne možete ceniti svaki isto. Postoje teži predmeti, složeniji, komplikovaniji. Postoje oni koji su lakši. Kada smo pričali o sudijama u Beogradu i sagledavanju priliva i pričali o velikom zaostatku, velikom broju starih predmete, tu je na delu ono što nas čeka odmah nakon izbora predsednika sudova, a to su programi za rešavanje starih predmeta, gde mora da se uvede maksimalna procesna disciplina i gde sam uveren da ćemo poput naših kolega u Republici Srpskoj biti u nekom doglednom periodu, u budućnosti u stanju da kažemo da smo rešili stare predmete. U Republici Srpskoj su to uspeli. Ostalo im je još u narednih godinu dana da reše i zaostatak tih predmeta u osnovnim sudovima i samo će se posvetiti nadolazećem prilivu. Nije to neka velika matematika. Samo je potrebno uspostaviti dobru procesnu disciplinu.
Sa onim što nas čeka uveren sad neke od tih stvari do kraja godine će biti. Upravo su završene izmene i dopune Zakona o parničnom postupku i završene izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku. Definiše se tj. uobličuje se radna verzija izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Kroz određene izmene i dopune procesnih odredbi daćemo dodatni doprinos da pravosuđe bude i pravičnije i efikasnije. Nikako jedno više od drugog, ali sa druge strane ću dodati i to da završavamo javnu raspravu sa Predlogom zakona o posredovanju u rešavanju sporova. Dodaću da kao što ne možemo efikasnost da posmatramo izdvojeno od pravičnosti, od kvaliteta pravde, tako ne možemo da izdvojeno posmatramo ni nezavisnost bez odgovornosti. Sve su to dve strane jedne iste medalje. Sudija ako je nezavistan a nije odgovoran, onda to nije njegova nezavisnost. To se zove nekako drugačije. Isto je i ovo što smo malopre rekli – sud ako je efikasan a nije pravičan onda to nije efikasnosti i to nije sud. Zahvaljujem i izvinite ako sam previše vremena oduzeo.

Hvala. I sam sam nekada zadovoljan nivoom rasprave koja se u Skupštini obavlja, ali nemojte i vi da ne citirate u potpunosti kako ustavna norma glasi. Ona kaže - u slučaju ukidanja ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran sudija, izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud u skladu sa zakonom. A o čemu mi danas raspravljamo, do o zakonu? To je suština cele priče.
Koji politički kriterijum? Apsolutno mi nije bilo jasno šta je značilo pominjanje nekog političkog kriterijuma. Malopre sam vrlo jasno i nedvosmisleno rekao - apsolutno nemam nikakav interes ko će gde od sudija biti. Čak imam neko mišljenje o tome da to treba da vide same sudije. Same sudije treba da se dogovore o tome. Jednom posle četiri godine zajedno svi da sednu za jedan sto, da počnu napokon da govore jedni sa drugima, da prevaziđu podele koje su napravljene veštački među njima. Nekada su sudije, rano ujutru uz kafu, pre nego što im počnu ročišta, razgovarali o svim tekućim problemima koji postoje u određenim predmetima u sudu, pomagali jedni drugima, mlađi učili od starijih. Nažalost, najveći problemi koji su uvedeni u naše pravosuđe jesu ti problemi manjka komunikacije među ljudima.
Dakle, zakon vrlo jasno kaže kako će biti vršeno i uvodi obavezu donošenje kriterijuma na osnovu kojih će se premeštaj vršiti. Mislim da je danas bila sednica te komisije koja ima zadatak da definiše kriterijume i koliko sam informisan, jeste da je postignuta neka načelna saglasnost među ljudima koji do juče nisu hteli da sednu da razgovaraju jedni sa drugima. Sada su shvatili da treba sesti i rešiti problem na jedan dobar i zadovoljavajući način. Ne vidim u čemu bi tu bio problem.
Reč je o komisiji koju je formirala Komisija za reformu pravosuđa. Možete da kažete – ko je formirao? Formirala je Vlada Republike Srbije. Ali, na čiji predlog?
Znate šta, sada dolazimo u problem nečega što mi niko još nije objasnio. Svaki sudija u Srbiji, kada donosi presudu, ne donosi je u ime društva, u ime Visokog saveta, nego donosi je u ime naroda. Ako ste vi, a jeste, predstavnici naroda koje narod na izborima bira, onda ovo telo treba, kao i druga tela koje ovo telo bira, ovaj organ bira, da imaju određenu nadležnost. Ako ćemo da stvorimo pravosuđe koje će da bira samo sebe i odgovara samom sebi, gde to funkcioniše? Oni među vama koji su zaista posvetili svoj profesionalni vek struci, znaju da je o tome još Đorđe Tasić pisao, dekan Pravnog fakulteta iz Beograda koga su nacisti streljali na Banjici, da je to nemoguće i da je to osuđeno na propast. To što je formalno tu komisiju formirala Vlada, ko da je formira? Formirala je na osnovu onoga što je usvojila Narodna skupština, a Narodna skupština je usvojila strategiju. Ima li većeg organa u državi Srbiji od Narodne skupštine? Moje mišljenje je da nema, niti da treba da bude.
Strategija koju je upravo ova skupština usvojila i koja je jedna od retkih strategija koja se usvaja u Skupštini predviđa to. Šta je tu sporno? Apsolutno ne vidim šta je sporno.
Greška u postojećem Ustavu, makar ja kao pravnik gledam na to, jeste što su Skupštini sužena ovlašćenja, kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer direktiva SE iz 2010. godine jasno kaže – između organa koji neposredno bira sudije i samih sudija treba da postoji stručno telo koje bi predlagalo, ali ne bi obavezivalo onoga ko donosi krajnje odluke.
Malopre sam naveo primer Austrije i Češke i Nemačke i Finske, ako hoćete, gde sudije bira predsednik države ili ministar pravde. Ali onda kada se građanin žali na tog istog ministra, on ima i te kako razlog da odgovara, u ovakvim sistemima.
Izvinite na previše oduzetog vremena.

Zanimljivo je slušanje – nešto volim da čujem, pa se pravim da sam to čuo, nešto ne volim da čujem, a onda to navodno nisam čuo. Vrlo jasno sam rekao da EU insistira na pristupu koji je utemeljen još 2006. godine, kada je doneta prethodna Strategija o reformi pravosuđa. Tada je neko uzeo i samo prepisao tu strategiju u Ustav i zadao nam, u godinama koje su usledile, enormne probleme upravo u oblasti pravosuđa zahvaljujući tome. Nisam ja u 2006. godini pisao strategiju, nisam ja, niti stranka koja me je predložila na mesto ministra, predlagao da se ministarstvo apsolutno povlači i briše svoju ulogu u pravosuđu. Niti sam pisao tu strategiju, niti sam radio na njenom sprovođenju, a to je predvidela ta strategija.
Prema tome, to šta je načelno utemeljeno tom strategijom, mi smo u obavezi da primenjujemo. Vrlo jasno sam se ogradio i rekao, kada bismo diskutovali isključivo kao pravnici – ja imam svoje mišljenje. To vam je kao malopre kada sam govorio, što je neko smislio da nabavka papira i spajalica u sudu može da utiče na nezavisnost suda. Danas u Apelacionom sudu u Beogradu, ne danas nego pre 10 meseci, na početku godine nije bilo nijednog risa papira, nijedne spajalice, nijedne heftalice, jer su pare u prethodnoj godini potrošene na sasvim petnaeste stvari. Onda vam dođe predsednik nekog odeljenja ili vršilac funkcije tada predsednika suda i kaže ljudima u ministarstvu – pomozite nam oko toga, jer nemamo uslove za rad. A vi najlagodnije možete da mu kažete – to nije moja nadležnost, izvolite, ako vam nabavim štampač, uticaću na vašu nezavisnost.
Dakle, da li mi idemo u tom smeru da se redukuju nadležnosti Narodne skupštine i da li je to ono o čemu sam imao izuzetno dobre razgovore sa uvaženim gospodinom Fratinijem, koga ste pomenuli? Da. Znate zašto smo došli u tu situaciju? Zato što 10 godina unazad niko nije hteo da se bavi merilima i kriterijumima za ocenu rada sudija i tužilaca. Zato što više nisu imali norme koje moraju da ispunjavaju. Zato što ih niko nije kontrolisao u tom pogledu. Zato što nisu sa nekog višeg nivoa, da li sudske, da li izvršne vlasti, imali nekoga ko bi inicirao razrešenje onih koji nisu bili stručni, dostojni ili osposobljeni da vrše tu funkciju.
Onda se postavilo pitanje da onaj ko sudije bira faktički vrši i uticaj na pravosuđe kroz taj izbor, pa ih tu treba učiniti nezavisnim. Rekao sam - sudija treba da bude nezavistan od bilo kakvih stranih uticaja, sudija ne sme da bude nezavistan od zakona. Bio sam u prilici nebrojeno puta u ovih nekoliko meseci da dobijam pritužbe građana koji se još uvek ministru obraćaju, gde se vidi da se sudija nije držao zakona, gde sudija sudi po zakonu koji je učio kada je bio student, a završio je fakultet pre 25-30 godina, gde mu sud više instance ne kontroliše njegov rad. Ne sudska, ne zakonodavna vlast, nego sud. Pardon, ne zakonodavna, ne izvršna, nego sudska vlast i sud. To je ono o čemu moramo da pričamo.
Vrlo jasno sam izneo politički smer u kojem će se kretati promene u našem pravosuđu. Dovoljno je da pogledate kako su zemlje koje su naši susedi išle tim putem. Mi se u tome nećemo mnogo razlikovati. U ovom trenutku bih bio presrećan kada bismo mogli obrazac jedne Slovenije da primenimo, ali ne EU, već obratite se sa tim mišljenjem Venecijanskoj komisiji, ona će biti protiv toga. To je suština. Došli smo u situaciju da imamo najviše kriterijume i da se od nas traži mnogo. Tu nema izgovora, to mora da se ispunjava i mora tako da se radi, a sudije, uz povećanje nezavisnosti, dobijaju i povećanje odgovornosti. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista iskoristiću priliku da se osvrnem na nešto što mislim da je izuzetno važno, bilo je pomenuto danas u izlaganjima nekoliko koleginica i kolega narodnih poslanika, a naime tiče se te nove prirode sudske jedinice po ovom zakonu o sedištima i područjima i zakonu o uređenju sudova. Naravno, postavljeno je jedno pitanje – zašto u nekim opštinama imamo sud, a nemamo osnovno javno tužilaštvo?
Prva stvar, želim da istaknem da u ovom Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava postoji nekoliko primera vrlo specifičnih koji se razlikuju od drugih. Naime, reč je o dvema opštinama, dvama naseljenim mestima, između kojih postoji izuzetno mala kilometarska razdaljina i gde je došlo do osnivanja jednog jedinstvenog suda za područje takve dve, ili više opština.
Navešću vam nekoliko primera, recimo, primer Bečeja i Novog Bečeja, primer Vrbasa i Kule, primer Stare Pazove i Inđije, primer Velike Plane i Smederevske Palanke, primer Surdulice i Vladičinog Hana, primer Brusa i Aleksandrovca.
Našli smo se u situaciji, gde smo po kriterijumima koje je radna grupa definisala neposrednom primenom tih kriterijuma ustanovili da pojedinačno gledano ta opština, bilo koja od ovih koje sam naveo, ne ispunjava sve zadate kriterijume da bi se u njoj uspostavio osnovni sud. Rukovođeni tom malom geodetskom razdaljinom između dva mesta, identifikovali smo da možemo da napravimo jedan sud za područje obe takve opštine i da to zaista postane jak sud.
Evo, recimo, navedeni su neki primeri poput primera osnovnog suda u predlogu stoji, Osnovnog suda u Staroj Pazovi pa je rečeno sudska jedinica u Inđiji. Znam da su me građani pitali šta to znači, zašto nije sud u Inđiji? Zašto me to građani pitaju? Pa pitaju me zato što je njima u svesti da je postojeća sudska jedinica organizovana na način kako je danas organizovana, da nije sud, a ovde to neće biti situacija. O čemu se konkretno ovde radi? Čak i kada imamo identično stanje između dve opštine, bukvalno po svemu, mi dolazimo u problem sudske infrastrukture. Nekada je recimo u Staroj Pazovi obezbeđivana zgrada za sud koji će biti nadležan samo za Staru Pazovu. Vi danas kada formirate jedan dvostruko veći sud, dolazite u problem da vi nemate gde da smestite ni sudije, ni službe suda, ni saradnike koji prate rad sudije, ni nameštenike, ni državne službenike. Dakle, to je jedan od velikih problema.
Zato smo i uveli novinu da u sudskoj jedinici može da se sudi i parnica i krivica. Primer, koji je neko postavio, odnosno postavio pitanje – zašto je sedište tužilaštva u Vladičinom Hanu, a sedište suda u Surdulici? Pa već možete da vidite da će se krivica većinom suditi u Vladičinom Hanu, koji ima i veći broj predmeta od Surdulice, ali je zaista reč o jednoj specifičnoj geografskoj oblasti. Navešću vam i kontra primer. Imate primer izuzetno malo kilometarske razdaljine udaljenosti između Bujanovca i Vranja. Da smo ovde primenjivali ovaj pređašnji kriterijum, Bujanovac verovatno ne bi imao sud. Ali, poštujući interes koji postoji u jugoističnoj Srbiji, specifične i kulturne i etničke situacije, išli smo na to da u Bujanovcu treba da bude osnovni sud koji će pokriti područje opština i Bujanovca i Preševa.
Izražavam zaista i svoje zadovoljstvo što sam obavešten da i u pravosudnoj akademiji imamo polaznike koji su pripadnici albanske manjine iz jugoistične Srbije koji pohađaju polaznu obuku, uveren sam završiće je uspešno, što znači, da imamo i kadar koji će u budućnosti moći da radi u tom sudu.
Neko je pomenuo pojedine oblasti koje su geografski izuzetno nepristupačne Pešterska Visoravan, najvećim delom godine je, ali dobrim delom godine je pokrivena snegom, grejna sezona traje više od osam meseci. Predviđeno je da se sud vrati u Sjenicu, zbog veličine teritorije, zbog toga što pokriva pogranično područje.
Da li će taj sud moći da radi u punom kapacitetu? Istina je da tu malo predmeta nedostaje da bi to bilo, ali je razlog izuzetno važan da tu postoji sud, i to ne treba dovoditi u pitanje.
Dakle, naveo sam ovaj sud Inđije i Stare Pazove, Surdulice i Vladičinog Hana, Smederevske Palanke i Velike Plane, mesta približno iste veličine, približno istog broja stanovnika. Ako me pitate koji je bio razlog da se stavi Osnovni sud u Velikoj Plani, a ne u Smederevskoj Palanci, reći ću vam zato što je mnogo bolja sudska zgrada u Velikoj Plani. Dakle, infrastruktura je jednostavno bolja.
Da se vratim malo pre na ono što je govoreno o sudskim jedinicama i o tome što je neko pokušavao da prikaže ukidanje sudske jedinice kao ukidanje suda. Mogu vam reći da je radna grupa Ministarstva pravde i Državne uprave koja je još u prvoj polovini ove godine posetila sve sudske jedinice i sva sedišta suda u Republici Srbiji, ustanovila u više od 60% sudskih jedinica katastrofalno stanje.
Tek kada su došli novi vršioci funkcije predsednika sudova, daću vam konkretan primer, bio sam pre nekoliko nedelja u Vrbasu, posetio sam nekadašnju zgradu opštinskog suda u Vrbasu, namerno, posetio sam zgradu nekadašnjeg opštinskog suda u Vrbasu, ali evo, ako hoćete, ne mora to, bio sam u zgradi sudske jedinice u Petrovcu na Mlavi.
Godine 1906. Kraljevina Srbija je podigla zgradu koja ima 998 kvadratnih metara, koja ima veliku balsku dvoranu koja je sređena bila izvanredno, Republika Srbija 25 poslednjih godina nije u stanju da popravi krov na toj zgradi. Od kad je to postala sudska jedinica iz sedišta Osnovnog suda u Požarevcu, nije stigao ni jedan jedini dopis da zgrada prokišnjava, da je već odavno prestalo, odnosno, počelo prokišnjavanje u prizemlju i u suterenu, a da je taj deo krova na prvom spratu gotovo u potpunosti uništen. Identična je situacija u Vrbasu.
Dakle, o zgradama sudskih jedinica, o potrebama sudija koje rade u njima, apsolutno u više od 90% slučajeva niko nije vodio brigu ni računa. Žalosno je kada uđete u mnoge od tih zgrada, pričam naročito o onim jedinicama koje će sada postati sudovi, žalosno je kada uđete u te zgrade i vidite da više ni nameštaja nema, kada jedan deo zgrade ne koristite četiri-pet godina, on propadne više nego za 20 godina korišćenja. Apsolutni javašluk i nedomaćinsko ophođenje i ponašanje, to je ono što možete da vidite na delu, u dobroj meri slika i prilika naše države i stanja u kojem se ona nalazi dugi niz godina, što je veoma žalosno.
S druge strane, možete da vidite zgrade sudskih jedinica koje su podignute u poslednjih petnaestak godina u kojima ne radi niko, koje stoje nove zgrade prazne, ministarstvo plaća troškove kao da su pune, plaća troškove grejanja, obezbeđenja, struje, svih komunalija.
Prema tome, zaista ću istaći još jednom, predložena mreža, predloženi zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava možda je mogao da bude i naša želja, verovatno da jednog dana ta tzv. „sudska mreža“ bude i bolja. U ovom trenutku je ovoliko moguće.
Još jednom navodim što je malopre rečeno, ali mislim da je veoma bitno podvući ga. Novi pristup krivičnom postupku, tužilačka istraga znatno vidljivija, aktivnija i veća uloga tužilaca, zahteva i proširenje mreže javnih tužilaštava i tu će biti najvidljivija primena, ali i činjenica da će u sudskoj jedinici moći da se postupa u svim materijama.
Trudim se da pokrijem sve o čemu je govoreno.
Još jedna stvar samo, rekao je neko od kolega narodnih poslanika da je Beogradu možda potrebno i više osnovnih sudova od tri osnovna suda u gradskim sredinama. Ko je to rekao mislim da je u pravu, ali da jednostavno u ovom trenutku je ovo rešenje u granicama mogućnosti.
Takođe će biti teško, mnogo lakše nego sada upravljati Prvim sudom koji će imati preko 100 sudija, u ovom trenutku ih ima preko 230. Pa, treba samo znati svakog sudiju i znati kakav je. Taj predsednik suda mora da bude natčovek.
Verujem da ovim predlogom mrežu racionalizujemo, činimo je mnogo učinkovitijom i dolazimo u situaciju da sudije, one koje treba po novom konceptu pravosuđa i da upravljaju pravosuđem, stvaramo im uslove da to čine bolje nego što je to bilo do sada. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dragi prijatelji, zaista imam obavezu i moram da reagujem na opasne tvrdnje koje su ovde izrečene i da postavim pitanje.
Ako se izriču tako ozbiljne sumnje u zakonitost pravosnažnih sudskih presuda koje su donete u Srbiji, postavljam pitanje ko je doneo te presude? Ko je doneo te presude? Da li ih je donela politička stranka, da li ih je donelo sudsko veće? Da li ih je donelo sudsko veće posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u kojem nije promenjen ni jedan jedini sudija?
Kako neko može ovde pred građanima Srbije u ovom domu da blati te ljude? Da li je to možda neki odjek iz prošlosti, kada je, recimo, predsednik sudskog veća, koje je izreklo četrdesetogodišnje kazne zatvora ljudima koji su pokušali atentat na Vuka Draškovića, ljudima koji su ubili Ivana Stambolića, dakle tom veću i tim sudijama reklo da nisu dostojni sudijske funkcije? Da li je to taj eho prošlosti, kada najboljeg sudiju najurite zato što neće da vam služi?
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, zaista zahtevam kao ministar pravde i državne uprave Republike Srbije da se na ovakav način, bez ikakvih dokaza, ne blate najviši nosioci pravosudnih funkcija u Republici Srbiji. Te nosioce niti sam birao ja, niti ste ih birali vi. Izabrala ih je na te funkcije skupštinska većina u ovom uvaženom domu. Ne ulazim u to koja je to skupštinska većina bila, ali ako neko tvrdi da je tako notorna neistina istina, onda neka izađe to i pred građanima ovde neka dokaže.
Kakav je to način da se takav neko na tako odgovornom mestu blati? To su iste te sudije koje su izabrane u nekom prethodnom vremenu, koje danas određuju nekom drugom pritvor. Ne radi to niko od nas ovde.
Prema tome, ako imate primedbe na njihov rad, a vi se obratite tamo gde su nadležne službe za to i nadležni organi za to.
Izgleda mislite da je sve onako kako vi zamišljate da treba da bude ili kao što ste vi radili, pa mislite da ako je neko u prošlosti zvao sudije i govorio im kako da postupaju i kako da sude i kako da određuju pritvore, da to rade i danas. Gospodo, tu ste se prevarili. To nikome normalnom ovde ne pada na pamet da radi, a vi možete samo sa nostalgijom da se sećate toga vremena i da maštate još kako je to bilo i kako biste vi to radili.
Zaista sam smatrao za obavezu da reagujem u ime nosilaca pravosudnih funkcija koji se ovde blate, koji nisu u prilici da odgovore i gde se njihova stručnost, njihova sposobnost, njihova profesionalnost na jedan krajnje nekorektan način izvrgava ruglu. Zahvaljujem.

Kao i malopre moram da reagujem i zbog pravosuđa i zbog građana koji su bili u prilici da već po koji entiput ovde slušaju izrečenu neistinu. Ne znam da li neko može u svega nekoliko minuta tako da demantuje samoga sebe. Verujem da smo svi pri čistoj svesti, zdravoj pameti i dobrog sluha i da je ovde izrečeno  da su istrage prekinute, ne kao što je rečeno nekoliko minuta nakon toga da istrage nemaju rezultata u pokušaju da se demantuju sopstvene reči. Rečeno je da su istrage prekinute.
Verovatno kao što je pre neki dan, pa i opet sada rečeno da je broj podignutih optužnica za organizovani kriminal nula. Ne znam šta je potrebno nekome, šta je jači dokaz do izveštaja nadležnog tužilaštva koje podnese i kaže do u tančine za svaki broj istraga. Moguće je da je neko zaboravio da je pre 13 meseci zatečeno svega, podvlačim, svega tri istrage. Svega tri nedovršene istrage. Toliko je nasleđeno.
Građani su imali prilike ovih dana da čuju koliko je optužnica podignuto. Šta je potrebno još da se dogodi da bi neko zaista stao pred činjenice i video da, podignuto je toliko i toliko optužnica za krivična dela organizovanog kriminala. Šta je organizovani kriminal, a šta nije, to je definisano zakonom. Pre neko veče smo razgovarali o tome. Ali, malopre je opet izrečena neistina, prvo je rečeno – istrage su prekinute, a onda kada se repliciralo to je rečeno – pa nisam to rekao, rekao sam da istrage nemaju rezultata.
Gospodine predsedavajući, molim vas da se zaista više takve notorne neistine koje negativno utiču na rad pravosudnih organa ne ponavljaju i ne tolerišu. Zahvaljujem.

Da li je nešto efikasno ili nije efikasno, kako je efikasnost shvaćena od vas, izgleda to smo imali prilike da gledamo u prošlosti i ja o tome neću da pričam.
Imali smo prilike da vidimo i na osnovu izveštaja koji je pokojna Verica Barać podnela, pa o tome kako je prethodna Vlada reagovala na te kriminalne podatke koji su izneti u 24 slučaja. Sada imamo prilike da vidimo da će za manje od 20 meseci biti zatvorena istraga za svih 24 slučaja i biti podignute optužnice. Ako je to neefikasnost, neka je na čast onome ko je tako nešto u stanju da kaže. Ali, taj neko je pre nekoliko minuta rekao da su sve istrage prekinute, a posle toga je rekao pa ne samo nisu dale rezultate. Taj neko je pre nekoliko dana rekao da je podignuto nula optužnica za krivična dela organizovanog kriminala i danas to kaže, pa građani su dovoljno svesni da sami sude po podacima koji su ovde podneti.
Neko ustane i kaže paušalno tako neku ocenu, a neko dođe i donese dokumentovano izveštaj Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala. Građani najbolje znaju i vide kako se sprovodi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i znače to adekvatno da ocene i na izborima, kao što će znati da ocene i onoga koji je rekao nula podignutih optužnica, a optužnice su podignute protiv 117 lica, ako je to nekome nula onda on treba da se pozabavi samim sobom.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista zahtevam od vas da kada neko tendenciozno, namerno krivo interpretira ovde izrečene reči takođe bude predmet vaše opomene.
Da li sam ja rekao da će se istrage završiti? Rekao sam da će se istrage završiti, jesam. Evo, pitajte. Vrlo dobro znam šta sam rekao. Promenilo se nešto u Srbiji. Nekada ste mogli za šest meseci da pohapsite 12.500 ljudi i da nemate ni 100 optužnica, ali se u Srbiji nešto promenilo. Danas kada se neko drži u pritvoru, mislim da postoji znatno veći stepen odgovornosti zato što nosioci pravosudnih funkcija samostalno ili nezavisno, u zavisnosti od toga u kom pravosudnom organu rade, odlučuju o tome šta će i kako će raditi.
Dakle, zaista vas molim da kada neko ovde pokušava da nekorektno interpretira izrečene reči, da bude za to i opomenut. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju poslanika opozicije da izazovu repliku i da postavljaju pitanja na adresu na koja se neka pitanja ne šalju.
Naravno, kada neki poslanik sa svojim respektabilnim poslaničkim i političkim stažom postavlja pitanja ovoga tipa u zakonu koji je tehničke prirode, pretpostavljam da i sam zna da greši. Politiku Vlade možete čuti iz ekspozea kandidata za predsednika ili predsednika Vlade. Ministar pravde i državne uprave svakako nije onaj koji će usmeravati ekonomsku politiku, govoriti o tome kakva će ta politika biti, na čemu će se zasnivati. Izvolite onda kada oni koji za to treba i moraju da odgovaraju pa im postavite to pitanje.
Što se tiče vesti koja je izašla u javnost da ću otvoriti jednu manifestaciju. Znate, kada nađem nešto slobodnog vremena svakako ću da udovoljim pozivu organizatora neke manifestacije, vrlo rado. Kao što su to radili i svi pre mene, ko što će verovatno raditi i posle mene. Dakle, ako dobijem zvaničan poziv od nekog organa, neke organizacije, a u prilici sam da odgovorim na to, zašto da ne odem. Ne vidim u čemu bi tu bio problem i ne vidim da nekome piše u nadležnosti, u opisu poslova da se bavi otvaranjem nekih manifestacija, pa sad nekome ja ili neko drugi već zalazi u nadležnost samim tim. Toliko, ne vidim više razloga da odgovaram. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam upravo odgovarao na ovo pitanje. Evo, ponoviću odgovor. Nije nikakav problem. Kancelarija za dijasporu nastavlja sa svojim radom. Uopšte se ove promene ne tiču nje. Jednostavno, dopunjuje se delokrug nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da Zakon o dijaspori i Srbima u regionu predviđa isključivu nadležnost u određenim pitanjima ministarstva nadležnog za dijasporu, a to su upravo ove nadležnosti koje su pobrojane u dopuni delokruga MSP, tako da kancelarija i dalje nastavlja sa svojim radom.
Recimo, u slučaju izmena ili dopuna zakona, to bi moralo da inicira nadležno ministarstvo kod Vlade. U ovom slučaju, to će biti Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici…
(Ivan Karić, sa mesta: Ja sam se javio za repliku.)