Upravo ste mi dali povoda da se javim i da dovršim nešto što malopre nisam pomenuo, a što mislim da je dobro.
Ministarstvo na čijem sam čelu je prvo ministarstvo koje je u čitavom prethodnom periodu uvelo jednu novu praksu, a to je da se uporedo sa izradom strategije radi i na izradi akcionog plana. Da nemamo takvu situaciju kao što smo imali kod nekih drugih strategija, vi ste naveli primer jedne. Doneta je strategija. Godinu dana se čeka da se donese akcioni plan. Daću sebi za pravo da kažem – ne znam tu materiju. Boga pitajte kad će biti doneta. Ne znam.
Nedavno smo, nema ni dva meseca kako smo raspravljali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, posle toga je i doneli, Strategiju za borbu protiv korupcije, Strategiju za reformu pravosuđa. Tada sam rekao da smo mi, unevši taj novi duh, radili istovremeno na izradi akcionih planova. Dobra strana, odlična strana toga je što kada pišete uporedo i jedan i drugi akt, možete da korigujete ono što bi eventualno u naknadnoj izradi akcionog plana bilo nesprovodivo. Automatski možete da uvidite koji su to propusti.
Doneli smo i oba akciona plana. Već smo krenuli da realizujemo obaveze iz njih. Ista metodologija, isti način rada, primenjuje se i prilikom izrade strategije za reformu sistema javne uprave. Radi se na strategiji, a uporedo s njom, radi se i na akcionom planu.
Prvi put smo uveli da u akcionim planovima imate i rubriku budžetiranja, pa svaka mera koja treba da bude preduzeta od određenog državnog organa, urađena je i procena njenih troškova. Automatski gledamo koliko će šta da košta.
Iskreno, verujem da je to jedan od način koji treba da primenjuju i drugi organi koji rade na izradi nekih strateških dokumenata. Ali, naravno, rekli ste jednu ključnu stvar, strategija u Srbiji ne znači ništa. Tu možemo na osnovu nekih naših kao društva gorkih i loših iskustava iz prošlosti da se usaglasimo i da kažemo – u pravu ste kad ste to rekli.
Nažalost, ona je često zavisila od političke volje pojedinca koji je bio zadužen za sprovođenje akcionog plana, odnosno strategije. Tako nam se dešavalo da nekada i ispunimo obaveze iz akcionog plana, ali da organ koji smo konstituisali recimo donošenjem nekog zakona ne radi svoj posao kako treba. Zašto? Zato što u akcionom planu nismo stavili koji su to pokazatelji koji će nam pokazati, odnosno dokazati da li je akcioni plan ispunjen ili nije. Zato smo uveli i novu rubriku, a to su upravo pokazatelji.
Zašto je sve ovo bitno što sam naveo? Upravo zato što se na osnovu toga vrši sutra i skrining ispunjenosti naših obaveza u procesu evropskih integracija. Za sprovođenje ozbiljne reforme potrebne su tri stvari. Samo jedna od tih stvari jeste norma, jeste normativni aspekt, da li je to zakon, da li je to podzakonski akt, da li je pre toga strateški akt, akcioni plan.
U potpunosti ovo što ste vi predložili kroz vaš tekst amandmana, ne samo da poštujemo i podržavamo, već radimo na tome i imaćemo pre 31. a mislim da je 31. oktobar stavljen, i pre 31. oktobra ćemo imati pregled čitavog stanja sa predlozima mera. I to će biti odlična osnova za dovršetak strategije i akcionog plana za reformu sistema javne uprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, samo što ja tu politiku, koju ste vi nazvali politikom vaše partije, ne bih imenovao tako. Normalno da imate pravo da to uradite, ali za mene je to kao nekoga ko se ovim poslom bavi, vremenski ne dugo ali prilično posvećeno, za mene je to politika zdravog razuma za državu koja je u krizi u kojoj mi jesmo, jer smo nažalost došli dotle da, ako tako ne postupimo svi zajedno, pitanje je da li ćemo i dalje biti nešto što nosi epitet države i organizovanog društva.
Dakle, drago mi je da postoje neke strateške stvari oko kojih možemo da nađemo zajednički jezik, a ja mislim da je ovo, kao što sam i govorio pre dva dana, setite se, ja mislim da to mora da nam bude cilj, da jednoga dana imamo državu u kojoj će se bez obzira na promene vlada, znati koja su ministarstva, znati koji je delokrug njihove nadležnosti, ali za to je potreban zaista najširi mogući politički konsenzus. Mislim da je to neki ideal u tom organizacionom smislu sistema državne uprave kojoj moramo da težimo.
Drago mi je što smo se usaglasili oko ovoga i, kao što sam rekao, ovo ćemo uraditi. Ako bude trebalo ja ću vrlo rado doći u Narodnu skupštinu, okupiti šefove ili članove poslaničkih grupa koji žele to da čuju i da sagledaju, da vide koji su rezultati do kojih su došli, jer kao što rekoh, nažalost, 22 godine to u Srbiji nije rađeno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da izrazim zadovoljstvo što je rasprava sad zaista dobila jedan oblik koji nažalost nije imala u prethodnim satima i mogu iskreno da kažem da u njoj uživam zato što možemo da razmenjujemo argumente i govorimo o zaista bitnim i egzistencijalnim temama za opstanak države i uređenog sistema.
Podržavam to što ste rekli. Strategija ne mora da znači ništa, ali sam malopre dodao nešto što mislim da je izuzetno važan element i to sam više puta isticao javno istupajući, doneli strategiju, doneli akcioni plan, krenuli u sprovođenje. Kada uđete u pregovarački proces sa EU, sitne partijske i politikantske priče više nisu nikakav argument.
Podsetiću vas, niste imali prilike da vidite, verovatno, mada je bilo, ako ste gledali sajt Ministarstva pravde i državne uprave i pratili, mogli ste da vidite od nacrta pa sad do gotovog Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije do 2018. godine.
Ovaj deo koji ste pomenuli, vezan za upravljanje javnim preduzećima, kako god da je u ovom trenutku regulisan zakonom, a zakon mora da se poštuje, o tome nema govora, poseban deo tog akcionog plana posvećen je upravo toj temi i nema dileme. Prateći vremenske okvire tog akcionog plana, zakon će morati da se poboljša upravo utom delu koji govori o izboru rukovodećih organa javnih preduzeća, na takav način koji mora da otkloni svaku sumnju koruptivnog delovanja u tim okvirima i da omogući potpunu profesionalizaciju funkcionisanja javnih preduzeća.
Sad, mi možemo da kažemo – da, ali onda će se naći neka politička stranka koja će reći – nismo se tako dogovorili, rekli smo – ja dobijam tu, ti dobijaš tamo, ja toliko, ti toliko. U pregovaračkom procesu sa Briselom toga nema. Imate jasan indikator da li ste ispunili tu obavezu. U tom indikatoru, ako se ne varam, stoji da su svi direktori javnih preduzeća, zaključno sa određenim datumom imenovani na osnovu konkursa koji je sproveden po tako transparentnoj proceduri, koji će otkloniti svaku sumnju politikanstva ili koruptivnog delovanja.
Koja god stranka u tom trenutku da bude na vlasti, ono pošto je ovde usvojeno kao strategija, što su usvojili narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je u potpunosti operacionalizovao, odnosno dao put operacionalizacije akcioni plan, to će morati da radi.
To je razlog zašto smo mi dobili pozitivne ocene i za strategije i za akcione planove upravo od Evropske komisije i EU.
Dakle, neke stvari prestaju da zavise isključivo od naše volje. Dopalo se to nekome ili ne mi ulazimo u jedan sistem tutorstva koji će našom voljom trajati do onog trenutka dok ne ispunimo sve uslove za ulazak u punopravno članstvo u EU. To su prošle ne sve zemlje koje su članice, znate da se to menjalo u istoriji evropskih integracija, ali koliko je dobro, što su svi kriterijumi za nas toliko strogi, a za neke druge države članice nisu bili govori, recimo, činjenica da vi sada između tzv. starim članicama EU imate ozbiljne inicijative da se neki kriterijumi primenjivani na zemlje koje su ulazile u članstvo, primene na same države stare članice, jer se sumnja u verodostojnost tvrdnji da je tamo situacija sjajna.
Još jedan samo detalj vezan za javnu upravu, dužan sam to da kažem. Hajde, da je ograničimo recimo, na državnu upravu. Često možete da vidite natpise čak je bio i prilog u jednoj gledanoj informativnoj emisiji, ako se ne varam juče, po broju zaposlenih u našoj javnoj upravi. Ako se ne varam vi imate situaciju, da recimo, jedna nama susedna država koja je nedavno postala članica EU, Hrvatska ima 40% manje stanovnika, ima više zaposlenih u državnoj upravi nego Srbija. Slovenija koja je još manja nego Hrvatska u poređenju sa nama ima približno jednak broj koliko ima Srbija.
Jedan od ključnih problema našeg sistema državne uprave jeste neadekvatna lokacija ljudi. Vi imate neke organe koji su preopterećeni poslom, a gde imate manjak zaposlenih. Jednostavno, šta se dešavalo u tom nekom periodu kada nismo razmišljali mnogo unapred, nego od danas do sutra do sledećih izbora.
Dešavalo se da su pojedini ministri imali znatno veći politički autoritet nego što je negde bio stepen važnosti njihovog ministarstva, njihovog resora, pa su bili u stanju da izbore i bolju sistematizaciju i bolje kadrovske planove. Uvek setim ono što sam pominjao, evo, opet ću to da kažem.
Godine 1990. Ministarstvo pravde Srbije u kome su bili tada i resor pravosuđa i resor državne uprave i resor lokalne samouprave, dakle, sve je bilo tu, ako se ne varam tad je bio recimo i registar političkih stranaka itd, to je bilo na saveznom nivou je imao u Beogradu 80 zaposlenih, i to ministarstvo je funkcionisalo mnogo bolje nego bilo koje potonje. Tada niste imali ni Visoki savet sudstva, ni Državno veće tužilaca, sve je to bilo u nadležnosti Ministarstva pravde.
Imali ste u jednoj kancelariji jednog izvršioca koji sedi, dođete podnese te mu zahtev dobijete odgovor za tri sata. Danas u istoj toj kancelariji imate troje ljudi oko kojih ne stoji gomila papira kao oko onoga 90-te, imate troje ljudi svaki ispred sebe ima svoj računar, registar u koji unosom jednog podatka može da dobije onaj koji mu treba, a ne možete da dobijete taj papir za nedelju dana, za nedelju i po dana.
To je naš veliki problem. Dao sam primer ministarstva na čijem sam čelu, ne mora da znači da je to tako, ali je više primer slikovit, jer građani se sa time susreću, jer građani se sa time susreću. Građanin više od te javne uprave nije tretiran onako kako građanin treba da bude i mora da bude tretiran, a to je sa poštovanjem, jer je to servis građana i države, a ne gospodar kome se treba na šalteru klanjati da bi došla usta do onog otvora preko koga može bolje da ih čuje službenik. Zahvaljujem.

Mislim da nema mesta evrofanatizmu ili evroskepticizmu ovome što sam rekao, pričam o nečemu u šta verujem da je za nas dobro, mislim da tu delimo mišljenje kao i svi koji ovde sede u sali da je to nešto što je dobro i što je ideal kome treba da težimo. Da li je to ostvarivo? Mislim da jeste i to pokazuju iskustva nekih država u kojima to postoji. Naravno, ta iskustva njihova su praćena jednim dugim, dugim vremenskim periodom u kome se takav sistem gradio.
Ali, nije Srbija ni prva ni poslednja zemlja koja se našla u jednoj teškoj istorijskoj situaciji kada joj se sistem urušava, kada ga treba revitalizovati, kada ga treba ojačati, kada ga treba ponovo pokrenuti. Za to je ono, oko čega se slažem sa vama, potrebna jaka i čvrsta politička volja i rešenost. Takvu političku volju može da donese samo politička stabilnost. Do političke stabilnosti treba doći.
Vi ste naveli neke države koje imaju dalje probleme, iako su ušle u uniju, ali za razliku od nekih koje ste pomenuli, one prve, nema baš takve probleme. Ona ima problema, to je normalno, imamo ih i mi, ali taj novi način provere funkcionalnosti naših institucija je prošla samo jedna država članica EU do sada. Taj najstrožiji sistem. Sad ga prolazi Crna Gora, tj. tek treba da počne da ga prolazi. Nama se uskoro isto smeši i čeka nas ogroman posao, ogroman posao u tom procesu. Tim pre što će se od nas tražiti stvari koje od 27 država ne postoje ni u jednoj. Dakle, najstrožiji mogući kriterijum. Tako će biti i kada je u pitanju sistem državne uprave.
Zato mislim da upravo u ovom periodu koji je pred nama treba da damo svoj maksimum da u tome uspemo, da uspemo kao društvo u kome će ti službenici sutra bez obzira na promenu ministra nastaviti da rade svoj posao.
Mi imamo jedan državno-službenički sistem, to moram da vam priznam, u kome se pomoćnici ministra biraju na konkursu na pet godina. Postojao je veliki otpor političkih stranaka u trenutku donošenja takvog zakona o državnim službenicima. Moram da priznam da nije postojala ni velika želja da se taj zakon primenjuje. Dolaskom na funkciju na mesto pravde i državne uprave, moram da kažem da sam sa timom svojih saradnika shvatio da ukoliko mi, kao resorno ministarstvo, to ne pokažemo na svom primeru da ćemo svakog pomoćnika ministra imenovati na konkursu, kao što nije bio slučaj kada smo došli u ministarstvo, da nećemo moći to da zahtevamo ni od drugih, ali to mora da se radi.
Zato, recimo, u ovom Predlogu izmena i dopuna Zakona o Vladi nemate onu odredbu koja je, ako se ne varam, bila primenjena samo u jednom slučaju, a to je da državnog službenika na položaju možete smeniti u roku od 45 dana, odnosno predložiti njegovo razrešenje. Bili su ljudi, pazite, to je za mene kao pravnika i za vas, to je užasna stvar, da vi imate zakon koji je trebalo da bude primenjivan od 1.1.2010. godine, a da imate situaciju da 3,5 godina ili više u mnogim slučajevima nije primenjivan. Zaista je bila takva situacija.
To smo promenili, a da ne pričam o tome da zateknete, da biste bili pomoćnik ministra, državni službenik na položaju, morate da imate minimum devet godina iskustva u struci, visoku stručnu spremu, najčešće iz oblasti naših društvenih nauka, a ja sam zatekao na mestu pomoćnika ministra čoveka koji nije imao ni jedan jedini dan radnog iskustva u struci, koji nije imao dokaz o završenom fakultetu i koji je dve i po godine koristio ono što koristi pomoćnik ministra.
Dakle, imao je svoj kabinet, svoju sekretaricu, službeni automobil. S obzirom da mu je delokrug poslova bio iz oblasti međunarodnog delovanja, da ne bih rekao o čemu je tačno reč, imao je i putovanja u inostranstvo, dosta dnevnica i sve to nije šteta, odnosno mala je šteta kada uporedite sa tim šta pomoćnik ministra treba da zna i koliko svojim lošim činjenjem ili nečinjenjem može državi da nanese štetu.
To je bilo tako. Kada smo uspeli to da prevaziđemo i da promenimo, da uvedemo neki red, ja sam rekao, korak po korak i možemo nešto da uradimo.
Zahvaljujem i izvinite što sam preopširan, ali mislim da ovakve stvari koriste da se čuju.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo da završimo i ovu raspravu, jednu u nizu rasprava o zakonima sa kojim je Ministarstvo pravde i državne uprave došlo ovde pred vas.
Kao što su rekle neke kolege, zaista sam mišljenja da je donošenje ovog zakona samo jedan prethodni korak u izvršenju jednog bitnog zadatka, a to je izbor novih ministara u Vladi Republike Srbije.
Tokom rasprave izneto je više ocena i kvalifikacija i zaista nešto na šta se nisam do sada osvrtao. Ipak da kažem u završnoj reči, jer imam obavezu. Govorilo se o Vladi čiji sam član, a nekoliko puta je na jedan neprimeren način rečeno da je ovo jedna od najgorih Vlada u istoriji Srbije i dosta toga je vezano za tu kvalifikaciju.
Da li je neka vlada dobra ili nije o tome ocenu uvek na kraju daju građani na izborima. Uveren sam da će jednog dana na izborima dati ocenu i ovoj Vladi i znati da na odgovarajući način cene njen rad kao što su to znali za svaku prethodnu vladu, koliko god da se nekima od nas sada sa ovog mesta i sa ove distance ne dopadalo kakva je ta ocena bila, „voks populi, voks dej“ – „glas naroda, glas božiji“.
Ovo nikako nije jedna od najgorih Vlada i da su neke stvari počele da se menjaju, pokušao sam da kroz jedan delić poslova kojima se bavi Ministarstvo na čijem sam čelu to i pokažem. Zato mi je drago što je kraj večerašnje rasprave ostao više u svetlu toga, nego u svetlu mnogih teških, grubih, nekada i ne odgovarajućih reči koje su se ovde danas i prekjuče .čule.
Moram da kažem nešto što imam obavezu i kao čovek i kao neko koga je na ovo mesto predložila SNS. Zaista ne znam da li postoji u prethodnih dve i po decenije zloupotreba javnosti kao što je to bila u takozvanoj aferi „aflatoksin“, od koje na kraju nije bilo ništa. Ništa osim enormne štete koja je naneta srpskom seljaku, srpskoj državi, srpskom žitu, srpskom mleku, mesu, a zašto? Zato što je neko osetio da su mu ugroženi oni domeni koji su mu do tada bili dostupni. Zato što je doživeo ono – da Bog da imao, pa nemao, a najteže mu palo što nema više vlast.
Moram nešto kao ministar pravde Republike Srbije da izjavim na kraju. Uveren sa da tako nešto neće ostati bez adekvatne sankcije. Ali, sumnjam da bi ovoliku i ovakvu štetu mogla neka sankcija da nadomesti. Da li smo mi to dovoljni sami sebi da nanosimo takvu štetu i posle sankcija i posle ratova i posle političke nestabilnosti. Građani će to oceniti, možete da ih prevarite jednom, možete dva puta, ali ako dođete do tog trećeg puta onda nažalost to nije dobro jer vam više ništa neće verovati. Zahvaljujem vam na konstruktivnim delovima rasprave i uveren sam da će zakon u danu za glasanje biti podržan od većine narodnih poslanika. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Stalno i delotvorno praćenje rada organa državne uprave jedan je od preduslova za obavljanje poslova iz nadležnosti Vlade i njenih organa. Stoga je Vlada pored brojnih aktivnosti u drugim oblastima iz svoje nadležnosti, a uviđajući značaj dobre organizacije za delotvornije obavljanje poslova iz utvrđenih nadležnosti, od početka svoga rada stalno pratila stanje i cenila potrebu da se izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima stvore normativne pretpostavke za adekvatniju i racionalniju organizaciju državne uprave, kao i uspešnije funkcionisanje ministarstava i drugih organa državne uprave.
Aktuelna rekonstrukcija Vlade u političkom smislu jedna je i od prilika da rezultati praćenja tih aktivnosti dobiju i svoj zakonski oblik. U obavljanju poslova Vlada je nadzirala rad organa državne uprave, usmeravala organe državne uprave u sprovođenju politike i izvršavanju zakona i drugih opštih akata i usklađivala njihov rad.
Rad ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija bio je jednako obiman kao i rad Vlade. Uzimajući u obzir obim, raznorodnost, delotvornost i efektivnost rada Vlade i organa državne uprave bilo je moguće pristupiti analizi efekata rada Vlade i njenih organa. Uslovi u kojima su Vlada i organi državne uprave obavljali poslove iz utvrđene nadležnosti, a pre svega nasleđeni efekti rada prethodnih vlada i ukupno stanje odnosa u međunarodnoj zajednici, a prevashodno onih koji se vezuju za ekonomske efekte krize, bitno su uticali na efekte rada Vlade i njenih organa.
Pri tome, bilo je potrebno i moralo se voditi računa o tome da aktivnosti budu delotvorne i da se Vlada ne upusti u preuređenje svoje i organizacije organa državne uprave koje bi bilo samo sebi svrha, ili koje bi dovelo u pitanje stabilnost funkcionisanja državnih organa, i eventualno uslovilo da se uđe u prevremeni izborni postupak.
Sledstveno navedenom bilo je neophodno pristupiti promenama kojima bi se obezbedio nužan i delotvoran učinak, koji bi neodložno poboljšao stanje u oblastima od čijeg razvoja i napretka suštinski zavisi poboljšanje uslova za razvoj i napredak društva. U tom smislu stanje nedozvoljenog razvoja privrednih delatnosti i aktivnosti i sa njima povezano stanje javnih finansija, i kontinuiran budžetski deficit uslovili su da se posebna pažnja usredsredi na te oblasti. Nakon sagledavanja stanja i sveobuhvatne analize ocenjeno je neophodnim da se u oblastima finansija i privrede pristupi neophodnih promenama.
Imajući u vidu to da prema članu 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa, kao da i prema članu 136. stav 2. i 3. Ustava, poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom i da se poslovi državne uprave i broj ministarstava određuju zakonom, a da zakone saglasno članu 99. stav 1. tačka 7) donosi Narodna skupština, za sprovođenje politike Vlade u vezi sa pitanjem uređenja organizacije ministarstava neophodno je stvoriti zakonski okvir.
Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona ogledaju se u potrebi da se stvore zakonske pretpostavke za sprovođenje neophodnih promena u funkcionisanju organa državne uprave, uključujući primenu novih ideja i metoda rada koje će obezbediti bolji kvalitet rada organa državne uprave.
Pored navedenog, promene uređenja organa državne uprave treba da obezbede adekvatno grupisanje poslova iz pojedinih srodnih oblasti i veću specijalizaciju u obavljanju istorodnih ili srodnih poslova, a s ciljem da se tim promenama omogući podizanje nivoa efikasnosti i delotvornosti u radu organa državne uprave.
Saglasno razlozima za donošenje ovog zakona, a uvažavajući načelo racionalnosti, u organizovanju obavljanja poslova državne uprave, ovim zakonom se predlaže da se obavljanje poslova državne uprave organizuje u okviru 18 ministarstava.
Predloženi broj ministarstava u odnosu na trenutno stanje, predstavlja povećanje broja ministarstava za jedno ministarstvo, a što je posledica opredeljenja grupisanje istovrsnih ili srodnih poslova, i suštinska specijalizacija poslova.
U tom smislu neophodno je da se dosadašnje Ministarstvo finansija i privrede, u kome su se obavljali raznorazni poslovi iz raznoraznih, različitih i specifičnih oblasti finansija i privrede grupišu u dva različita ministarstva, u ministarstvu finansija i ministarstvu privrede.
U Ministarstvu finansija predlaže se grupisanje poslova državne uprave, koji se između ostalog, odnose na republički budžet, javne prihode i javne rashode, upravljanje raspoloživim sredstvima javnih finansija Republike Srbije i koordinaciju sistema upravljanja i sprovođenja programa finansiranih iz sredstava EU, makroekonomsku i fiskalnu analizu, kvantifikaciju ekonomskih mera, politike, javne nabavke, sprečavanje pranja novca, igra na sreću, fiskalne monopole, devizni sistem i kreditne odnose sa inostranstvom, sistem finansijskih odnosa sa inostranstvom i međunarodnim finansijskim organizacijama, kreditno monetarni sistem, banskarski sistem, osiguranje imovine i lica, sistem plaćanja i platni promet, hartije od vrednosti tržište kapitala, sistem računovodstva i revizije, računovodstvenih iskaza, knjigovodstvo, budžetsku kontrolu svih sredstava budžeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, i javnih preduzeća, kao i druge poslove, određene zakonom.
U tom ministarstvu, u skladu sa ovim zakonom poslove državne uprave koji se, između ostalog odnose na utvrđivanje i naplatu poreza i poresku kontrolu, i otkrivanje poreskih krivičnih dela, i njihovih izvršilaca i poresko računovodstvo, kao i druge poslove određene zakonom, koje obavlja poreska uprava kao organ uprave u sastavu, a poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor i druge poslove kontrole putnika, prometa roba i usluga sa inostranstvom, kao i druge poslove određene zakonom koje će obavljati i obavlja Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstva.
U ministarstvu privrede, predlaže se grupisanje poslova državne uprave, koji se odnose i na privredu i privredni razvoj, položaj i povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti, predlaganje mera za podsticanje investicija i koordinaciju poslova koji se odnose na investicije, mere ekonomske politike za razvoj zanatstva, malih i srednjih preduzeća, i preduzetništva, i privatizaciju, stečaj standardizaciju, tehničke propise, akreditaciju, mere i dragocene metale, oblast turizma, izgradnju komunalne i poslovne infrastrukture, sistem razvoju unapređenja projekata, kao i druge poslove određene zakonom.
U tom ministarstvu u skladu sa ovim zakonom, poslove državne uprave, koji se između ostalog odnose i na kontrolu mera i dragocenih metala, zakonske merne jedinice, etalone, merila kao i druge poslove koji su određeni zakonom, obavlja Direkcija za mere i dragocene metale, kao organ uprave u sastavu ministarstva. Princip grupisanja srodnih poslova, i to vodeći računa o vrsti posla i vrsti organa državne uprave u kojem se mogu obavljati određene vrste poslova, uslovilo je da su ovim zakonom predložene i odgovarajuće izmene delokruga pojedinih ministarstava, kojima se takođe obezbeđuje racionalnije grupisanje poslova iz pojedinih srodnih poslova.
U tom smislu, ovim zakonom, predlaže se da se u Ministarstvu spoljnih poslova, obezbedi obavljanje poslova državne uprave, u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu, kao i drugih poslova, koji su određeni zakonom, kojim se uređuje ostvarivanje veza dijaspore i Srba u regionu sa matičnom državom, ali i u skladu sa drugim zakonom.
Pored toga, preciziran je delokrug rada Ministarstva pravde i državne uprave, i to tako što se, na prvom mestu, saglasno strategiji razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji, u čijoj realizaciji ključnu ulogu ima ministarstvo zaduženo za poslove državne uprave i što se sa tim u vezi predviđa da to ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na predlaganje politike i strategije razvoja elektronske uprave, pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera, u oblasti elektronske uprave i poslove međunarodne saradnje u oblasti elektronske uprave.
Drugo, predlaže da Ministarstvo pravde i državne uprave, kao ministarstvo, u čiji delokrug spada uređivanje obavljanja poslova državne uprave, od kojih je priprema propisa jedan od najznačajnijih obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na sveukupnu analizu efekata propisa.
Na trećem mestu, predviđa se da se ovom ministarstvu dodele i poslovi državne uprave koji se odnose na svojinsko pravne i druge stvarno pravne odnose, čime se zaokružuje celokupna oblast građanskog prava u okviru jednog ministarstva i olakšava proces kodifikacije građanskog prava.
Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, saglasno dosadanjoj praksi ovim zakonom precizira se status i položaj za organe državne uprave za čiju organizaciju i delokrug predložena rešenja imaju uticaja. S tim u vezi, predlažu se i rešenja kojima se obezbeđuje i kontinuiran i nesmetan nastavak funkcionisanja i rada organa državne uprave, uz sprovođenje postupka preuzimanja svih potrebnih elemenata organizacije kojima se takav nastavak rada obezbeđuje.
Uvereni da se ovim predlogom zakona, ukoliko bude usvojen, postiže racionalnije i adekvatnije regulisanje delokruga nadležnosti ministarstava kao i organa u sastavu, uveren sam da ćete svojim amandmanima se truditi da zakon maksimalno poboljšate a da ćete u danu za glasanje podržati donošenje ovog zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, narodni poslanici, mislim da sam od samog početka svog izlaganja bio jasan.
Danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Verovatno je u pitanju pravno neiskustvo ili neznanje pa da se nešto naziva zakonom o rekonstrukciji Vlade, s obzirom da takav zakon ne postoji, nigde nije ni donošen koliko znam.
Rekonstrukcija može biti zakonska, programska, personalna, ali je uvek zakonska ukoliko se menjaju ministarstva. Ovde dolazi do podele jednog ministarstva i preciziranja nadležnosti dva ministarstva. Prema tome, ovde nije reč o jednoj sveobuhvatnoj rekontrukciji.
Biće da je neko prevideo i ako neko kaže da sam došao na ovu sednicu, neozbiljan i neodgovoran, onda bi pre toga trebalo da stane pred ogledalo i da pogleda sebe, da li je odgovorno i ozbiljno sa Hvara, sa Karakoruma, iz Pakistana, gde ski-pas za heli skijanje košta preko 80.000 evra, ako što smo čuli. Da li takav neko ima kredibilitet da priča građanima? Da li tih 20 minuta besmisla i citiranja sopstvenog teksta iz jednih dnevnih novina građanima Srbije i narodnim poslanicima uopšte treba?
Da li je tu reč o trošenju resursa koje više nemamo, da bi smo posle tri, četiri replike videli davno poznatu sliku da se uzme torbica u ruku i napusti ovo uvaženo zdanje u kome se nije provelo za godinu dana više od dva sata? Da li možda opet čekamo plaćanje nekog aviona za Mikonos, kao što je to bilo pre godinu dana kada smo ovde birali Vladu, kada je nekoliko hiljada evra koštalo samo iznajmljivanje aviona za taj put?
Da li je slušanje neistina, ako što je ovde izrečena notorna neistina da je pomoćnik ministra pravde i Državne uprave neko ko je krao izbore? Da li je i to dužnost građana i narodnih poslanika? Takva neistina je za krivičnu prijavu, a ne za slušanje. Onaj ko je time povređen, uveren sam da će to i učiniti, jer koliko znam, a i odgovorno tvrdim, među pomoćnicima ministra pravde i Državne uprave nema onih koji su krali neke izbore i to odgovorno tvrdim.
Bilo bi dobro da se setimo onih šest meseci besmisla iz 2003. godine, kada je neko bio potpredsednik Vlade, šta je rađeno za tih šest meseci besmisla, šta je tada utemeljeno? U tih šest meseci besmisla je i jedan možda moj budući kolega započeo studiranje van ove zemlje. Znači, za vreme tih šest meseci besmisla.
Onda mu niko ko je propagirao neke svoje vrednosti tokom tih šest meseci besmisla nije ni jedan jedini put ni njemu ni bilo kome drugom ukazao priliku da se vrati odande gde je otišao. Ako je uspostavljanje odgovornosti, a na prvom mestu političke odgovornosti, gubljenje vremena, onda nažalost taj neko se najbolje ne snalazi u onome čemu Srbija teži.
Iznešeno je sve i svašta i onoga čega ima u tekstu dnevnih novina i onoga čega nema, ali o tomi današnje skupštinske rasprave je rečeno izuzetno malo.
Postavljeno je jedno pitanje, ali je nažalost, na pogrešnu adresu - kakva će to biti orijentacija novog ministarstva privrede? Ovde nisam iznosio ekspoze iako ste rekli da je ovo moja Vlada. Ovo je Vlada čiji sam član i to sam ponosom mogu da istaknem.
(Nenad Milić, s mesta: Čega se pametan stidi…)
Onda vi ne bi trebali da govorite u tom slučaju uopšte.
Molim vas da u predstojećem toku rasprave se držimo teme i kažete zašto je Predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima loš, a zašto nije.
Ono što sam govorio iza toga stojim svakom svojom rečju. Ako nekome smeta srpski jezik na kome sam govorio, neka prvo na srpski prevede ime svoje stranke, pa onda možemo dalje da pričamo o svemu. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, s pažnjom sam ispratio izlaganje mog prethodnika i mogu da kažem da je i on sam bio nedosledan u nekim stvarima. Poštujem nešto što je on rekao i mogu da iznesem u svojstvu ministra pravde i državne uprave i nekoga ko je i stručno lice i vodi računa o funkcionisanju državne uprave i neko svoje mišljenje.
Ako imate neki problem, a taj problem prerasta u ozbiljan i veliki, onda morate da pratite i genezu tog problema, kao što to lekari rade kod bolesti, a bolest u sistemu srpske državne uprave počinje onoga trenutka kada je pre nešto više od decenije počela njena politička, bolje reći politikanska feudalizacija i njeno cepkanje u neprirodne celine, počelo natenane, polagano, a onda došlo do razmera do kojih je došlo.
Vi ste počeli pričom o nepostojanju ministarstva za zaštitu životne sredine. Zaista, i ono što je rekao prvi potpredsednik Vlade, ono što je rekao jedan broj narodnih poslanika ovde stoji, ali to nije jedini nedostatak važećeg Zakona o ministarstvima. Tih nedostataka ima više. Ali, kao čovek koji je iskusan u politici, koji je jedan od najsavesnijih narodnih poslanika, vi vrlo dobro znate da je nažalost u Srbiji poimanje Zakona o ministarstvima u prethodnih 23, 24 godine poimanje kao prevashodno par ekselans političkog pitanja.
U uporednoj praksi u nekim zemljama postoji Zakon o ministarstvima koji je na nivou Ustavnog zakona ili je čak broj i naziv svih ministarstava unet i u sam Ustav. Oni nisu mogli, niti mogu biti predmet političke trgovine prilikom formiranja novih vlada. Da li ovde postoje nedoslednosti u važećem zakonu? Postoje. Da li postoje u Predlogu zakona o izmenama i dopunama? Mislim da ne postoje i da se one otklanjaju. Da li je to dovoljno veliki korak da se taj problem prevaziđe? Složićemo se, nije. Da li je korak koji vodi ka tome? Jeste.
Evo vam ga očit primer. Pomenuli ste i sami da se pored razdvajanja finansija i privrede ovaj zakon tiče i preciziranja i dopune određenih nadležnosti iz delokruga Ministarstva pravde i državne uprave. Tako, recimo, nakon potpisivanja beogradskog sporazuma i prilikom prenošenja određenih nadležnosti sa nivoa savezne države na republički nivo, našlo se normativno regulisanje svojine, svojinsko pravnih odnosa i drugih stvarnih prava, prešlo je sa nivoa saveznog Ministarstva pravde na republičkom nivou na Ministarstvo finansija, po meni malo neprirodno. Sada ga vraćamo ovde. Kao što je, činjenično proverljivo, isti slučaj, nije tako prenošeno, ali je isti slučaj da se nije nalazilo tamo gde treba, recimo, nije se nalazila analiza efekata propisa, pa je tako analizu efekata propisa sprovodilo Ministarstvo finansija. Zašto? Zbog nekog programa Svetske banke koji je doveden u to ministarstvo.
U mnogim zemljama zapadnih demokratija, kada se uticaj Ministarstva pravde, kao što je svojevremeno bilo kod nas, i formalno svede na minimum, kada je u pitanju pravosuđe, Ministarstvo pravosuđa, odnosno pravde se transformiše u glavnog normativca u sistemu državne uprave. Prirodno je da negde ta nadležnost bude analiza efekata propisa, ne samo finansijska analiza nego sveobuhvatna, da bude u tom ministarstvu.
Ne možete mi reći da u ovoj Vladi postoji ministarstvo gde su kao kod nekog mitskog bića sakupljene različite nadležnosti, kao što je to recimo bilo ministarstvo, a onda dok mu samo kažete naziv – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu ili Ministarstvo vera i dijaspore. Kakve to veze jedno sa drugim ima? Ali, to su sve bila ministarstva koja su postojala u Srbiji, zato što je takva bila vladajuća politička volja, kao i Ministarstvo poljoprivrede i trgovine.
Opet kažem, pogleda se geneza, pa se vidi kako su ministarstva nastajala i kako je to išlo. Kao ministar koji se bavi i organizacijom u čijem je delokrugu i organizacija i sistem funkcionisanja državne uprave, mislim da to nije dobro. Mislim da moramo da težimo ka tome da imamo jedan fiksni broj ministarstava, da to budu ministarstva sa delokruzima nadležnosti koji se neće menjati kako koja većina bude stupala na funkciju. Ali, za to je potreban jedan široki društveni konsenzus i jasna politička volja. Do nje nije lako doći. Ne možete posle dugogodišnje ili višedecenijske prakse da dođete u situaciju da preko noći to promenite.
Pozvali ste se na Vladu iz 2001. godine. Da je tada postojala ta politička volja da se tako nešto dobro uradi za celu državnu upravu, verovatno bi bilo urađeno, ali nije urađeno baš zato što je to izuzetno teško.
Pre 24 godine Ministarstvo pravde Srbije je imalo ukupno 80 zaposlenih. Danas ih ima 164. Garantujem da je pre 24 godine to ministarstvo imalo mnogo jači kadrovski potencijal nego što ga ima danas. Ja sam na čelu tog ministarstva. Sačekali su me ljudi koji su ispratili moju prethodnicu, a verovatno ispratili i njenog prethodnika. Naša javna uprava, globalno gledano, je u izuzetno teškom stanju, ali to je oboljenje koje ona vuče već dve decenije i rezultat mnogo čega. Svakako da će biti jedan od glavnih predmeta našeg interesovanja i rada u ovom budućem periodu, pa prema tome, i kroz izmene i dopune ili donošenje potpuno novog Zakona o ministarstvima.
Kao što sam rekao, zalažem se za to da imamo ministarstva čiji se delokrug neće menjati od vlade do vlade, da utemeljimo i njihov broj, da utemeljimo i njihove nadležnosti i da to bude nešto oko čega ćemo se svi usaglasiti, ali za to je potrebna jasna politička volja. Ne možete očekivati da se predlaže Skupštini zakon za koji znate da neće biti usvojen. Čemu to vodi?
Uzgred, kad kažem – bilo je kolizije, prozivali ste ljude iz jedne poslaničke grupe, iz jedne političke stranke, koji su iznosili oprečne stavove, da li neko ministarstvo treba da postoji ili ne. Jeste, citirali ste, ništa zlonamerno, jedan je rekao da treba, drugi rekao da ne treba.
Mislim da nam je to pravi put. Da li tome treba da težimo? Treba tome da težimo. Treba da težimo da nam postoje jasno definisane nadležnosti i nekada se tu kod nas, bez obzira da li je to bio, to moramo da priznamo, da li je to bio jednopartijski ili višepartijski sistem, ovakav ili onakav, u toj se oblasti znao neki red. Teško je opet dovesti to na pravi put.
Mislim da ovaj zakon može da bude usvojen. Da li je on savršen? Da li je najbolji? Nije najbolji, ali u ovom trenutku je ostvariv. Hajde da idemo korak po korak. Ovde smo definisali bolje nadležnosti tog ministarstva koje se sada razdvaja u dva ministarstva, zato se tu i pominje Ministarstvo pravde i državne uprave, jer su svojevremeno neke nadležnosti koje su tom ministarstvu pripadale prenete u druga, konkretno u Ministarstvo finansija. Sada su ovde vraćene, inače ne bi bilo razloga da se Ministarstvo pravde i državne uprave i pominje.
Profesor Samardžić je govorio o koncentrisanju javne uprave na jedno mesto i to se slažem. To Ministarstvo pravde koje se zvalo Ministarstvo pravde od početka devedesetih, ono je obavljalo poslove i iz delokruga ne samo pravde, već i uprave, državne uprave i lokalne samouprave. Nije mu ime to oslikvalo, ali su svi ti poslovi bili koncentrisani upravo tu. Neko bi rekao možda da regionalni razvoj treba da bude u privredi.
Postoje različiti modeli, kako bi možda trebalo da budu grupisani poslovi državne uprave koncentrisani u određenim ministarstvima, ali ovaj zakon je u Srbiji već 20 i više godina par ekselans političko pitanje i ono oko čega se postigne politička volja, to bude oslikano ovim ministarstvom. Možemo da vodimo raspravu da li je to dobro ili nije. Ja i stručno i lično mislim da to možda nije dobro, ali to se pokazalo u praksi srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja koje su prolazile kroz taj jedan period vaspostavljanja svog višestranačkog parlamentarnog sistema, kao nešto kroz šta su sve, manje-više, prolazile. Uveren sam da ćemo i mi brže proći u periodu pred nama kroz tu fazu i da ćemo uspostaviti jedan sistem gde će se znati stalnost institucija, stalnost nadležnosti, stalnost delokruga.
Prema tome, ne bih rekao da je ovaj zakon ni neozbiljan, ni smešan, ni politički površan, već predlog zakona o izmenama i dopunama jeste korak dalje ka uspostavljanju nekog boljeg sistema. Možete da kažete da ste očekivali više, možete da kažete da je moglo da bude bolje, ja sam uveren da će biti bolje. Toliko, zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, bez želje da protivurečim tome što ste rekli, postoji broj ministarstava koja su prisutna u svakoj višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji. Upravo govorim o tome da su u prethodnom periodu poslovi iz delokruga tih ministarstava deljeni i pridodavani tamo gde im „prirodno“ nije bilo mesto. Ta vlada koju smo pomenuli i vi i ja je imala Ministarstvo za privatizaciju i nesporno je, u vlasničkoj transformaciji, u društvu u tranziciji, to je jedan posao kome je potrebno posvetiti veću pažnju. Možemo da vodimo polemiku o tome kako je ono radilo, da li je radilo dobro, da li je radilo loše, ono je negde formirano na uštrb jednog ministarstva koje, nažalost, više ne postoji, a nekada je postojalo, koje danas možda ne bi imalo čime da se bavi, a to je bilo Ministarstvo industrije, jer je decenijama pre toga u Srbiji postojalo Ministarstvo industrije.
Upravo sam o tome i govorio. Nisam govorio o poslovima koji se javljaju ad hok za jedan period. Imali smo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, pa ga više nemamo. Imamo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine. Govorio sam o tim ministarstvima gde su se, kao što sam malopre rekao, imali ste dijasporu i vere u jednom ministarstvu, imali ste ljudska, manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, opet u jednom ministarstvu. Zašto? Zato što je u tom trenutku postojala politička volja da se neki poslovi saberu na jedno mesto, gde ćete retko naći primer neke države da to postoji, kao što ste i rekli, Ministarstvo za evropske integracije. U potpunosti se slažem sa vama. Nemaju ga države koje su već dostigle taj stepen, nivo evropskih integracija, jer im to nije potrebno kao posebno ministarstvo, ali sam rekao da u onom trenutku, možemo da se složimo prateći istoriju našeg parlamentarizma, da pre 2001. godine niste imali slučaj Vlade u onih desetak godina, Vlade u kojoj je bilo 15, 16, 17 ili 18 stranaka. Možda jeste, možda nije, ne sećam se baš da je bio toliki broj. To je onda rezultiralo takvim nečim. Nije se to dogodilo, to razrođavanje srodnih delokruga, preko noći, išlo je to polako.
Kažem, nešto što je uređena država, čemu treba da težimo, ovaj zakon o izmenama i dopunama zakona jeste mali korak ka tome. Da li je to nešto epohalno, veliko? Nije, ali za nešto veće, nešto epohalnije, nešto bolje, potrebna je veća politička volja i širi konsenzus. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uz izuzetak kada sam zaista morao da izađem na kratko, vrlo pomno sam pratio izlaganje profesora Mićunovića i osvrnuo bih se na jednu stvar koja je danas bila predmet polemike, kada sam i sam nešto rekao.
Naravno, pristalica sam toga da članovi Vlade treba sa uvažavanjem, zbog institucije u kojoj se nalazimo, a institucija je Narodna skupština, kao najvažniji organ vlasti u Republici Srbiji, da se obraća sa uvažavanjem. Mislim da sam u prethodnih nešto više od godinu dana upravo svojim ponašanjem i bio svedok takvog ophođenja. Svako ophođenje i pristojnost ima neku svoju granicu. Uz najviše uvažavanje Narodne skupštine, ja reagujem i kada se ovde izrekne neistina ili kada se izrekne žestoka optužba koja bi u svakom normalnom sistemu za sobom povlačila krivičnu odgovornost.
Ako kažete da je neko krao, a da iza toga ne stoji apsolutno ni jedna jedina pravnosnažna sudska presuda, onda ste izrekli neistinu i onda ste zloupotrebili položaj narodnog poslanika koji ima pravo takve stvari da izgovori, ali na takva način urušava instituciju koju predstavlja i u kojoj sedi.
Upravo sam iz tog razloga reagovao kako sam reagovao i uveren sam da će svaki pobornik i ljubitelj demokratije i onaj koji iskreno dela na njenom jačanju, tako i reagovati. Ali, ako nekoga još i optužite da je krao izbore i da je prekrajao narodnu volju bez ikakvih dokaza, bez ijedne jedine presude, i ako koristite poslaničku govornicu kao priliku da tu neistinu nekoliko puta i u nekoliko navrata ponavljate, onda je to klasična zloupotreba, pogotovo kada prozivate nekoga sa kim predstavnik Vlade sarađuje ili ga je predložio na određenu funkciju ili je iz njegovog resora. Moja reakcija je zbog toga bila takva, jer to nije prvi put da se takve stvari ponavljaju. I u tom smislu je izrečeno, ako je neko učinio krivično delo, a vi otiđite kod tužioca i podignite, tražite, zahtevajte podizanje krivične prijave, podnesite je sami, a nemojte doći ovde pred kamere, reći pred građanima, dati jednu paušalu ocenu, ne učiniti ništa da dođe do toga, do dobijanja sudskog epiloga, odnosno do iniciranja takvog nečega i sa te strane iskreno podržavam sve što ste rekli. Ako sam ja negde svojim rečima išao prema tome da unizim ugled Narodne skupštine, to mi nikako nije bila namera.
Vi ste doajen parlamentarizma u Srbiji. Dajte mi jednog predstavnika ministarstva koji je sa tolikim uvažavanjem gledao na rad konstruktivnog dela opozicije, prihvatajući uvek dobre amandmane, dobra rešenja. Naravno, podnosilac će uvek reći da su sva njegova rešenja i svi njegovi amandmani dobri.
Pre više od dva meseca imali smo zakon koji je odličan primer. Od 112 podnetih amandmana 24 su prihvaćena. Neki su prihvaćeni u toku sednice, neki na odborima.
Imali smo zakone koji su prolazili odbore jednoglasno. Mislim da je i to za pohvalu. I to govori o uvažavanju parlamenta i o nivou ozbiljnosti rada sa kojim pristupamo radu u parlamentu, ali imam mišljenje, uveren sam, blisko vašem mišljenju, da svako od nas, bilo da smo mi kao članovi Vlade, ili vi kao narodni poslanici, gradimo zajedno autoritet jedne institucije kao što je Narodna skupština i imamo zadatak da podižemo njen ugled u očima građana. Zahvaljujem.

Ne vidim zašto sam izazvao povredu Poslovnika jer zaista nisam rekao da sam procenjivao šta je narušilo dostojanstvo ili nije, ali vezano za ono što ste rekli, dakle, govornik koji je danas nekoga optužio da je doveo do izborne krađe je istu priču pominjao 2001. godine, da bi se dva dana nakon toga istom tom čoveku koga je danas pomenuo izvinio zbog toga što je tada to rekao na sednici Narodne skupštine. Dakle, izvinio mu se. Ja sam reagovao kao neko ko štiti svog saradnika, jer znam da do takvog nečega nije došlo. Ali znate, nije isto kao kada se podnese krivična prijava protiv NN počinioca i kada nekoga javno prozovete imenom i prezimenom da je takve stvari radio, a da ne postoji ni jedna jedina pravnosnažna sudska odluka koja tome u prilog govori. Dakle, ni jedna jedina. Ako postoji, evo, da je nađemo i da je donesemo ovde.
Daleko od toga da sam ja uzimao za sebe nadležnosti onoga ko predsedava sednicama Narodne skupštine i ceni da li je nešto narušilo ugled i dostojanstvo Narodne skupštine ili ne. Zato i kažem šta sam konkretno malo pre rekao i šta sam rekao i danas. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno nisu moje reči bilo pažljivo ispraćene. Rekao sam da se izvinjavam ukoliko sam nečim narušio ugled Narodna skupština, ugled i dostojanstvo, čak sam to rekao u drugoj polovini svog izlaganja. Kada sam pomenuo krivičnu prijavu nisam pretio već sam rekao da ako je neko učestvovao u izbornoj krađi da je to za krivičnu prijavu. Znate kako, ja znam vrlo dobro šta sam rekao. Rekao sam, to nije pretnja, već ako je neko učestvovao u izbornoj krađi, izborna krađa i takva optužba jesu za krivičnu prijavu. Dakle, ako nekoga optužujete da je učestvovao u izbornoj krađi onda je to za krivičnu prijavu.
Da sam rekao malo pre da sam se izvinuo, ako sam nečim narušio ugled i dostojanstvo Narodna skupština i to sam rekao.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem na ovde jednu iznetu tvrdnju, a to je da se radi o zakoni koji je jedno veliko ništa, a posle se o tom zakonu priča skoro desetak minuta. Ako je to jedno veliko ništa, onda ne biste mogli ništa o njemu ni da kažete. Ali je rečeno par stvari na koje moram da reagujem.
Da, jeste istina da su nekada svojinsko-pravni odnosi i njihovo regulisanje bili u nadležnosti saveznog Ministarstva pravde. Da, nažalost, nisu prešli u republičko Ministarstvo pravde. Podvlačim, reč je o normativnom delovanju, odnosno o delokrugu koji pokriva zakonodavni, odnosno zakonodavnu delatnost. Dokaz da je promašaj što se ta oblast nalazi u delokrugu Ministarstva finansija jeste činjenica da 23 godine Republika Srbija nema svoj zakon o svojini i drugim stvarnim pravima.
Kao diplomirani pravnik moram da kažem da svakim danom nepostojanja tog zakona naša šteta u budućnosti se povećava geometrijskom progresijom. Jedina smo bivša socijalistička država koja taj zakon nije donela. Dokaz da je mesto delokrugu tih poslova u nadležnosti Ministarstva pravde jeste i činjenica da je svojevremeno, a ispravite me ako grešim, to je negde 2007, 2008. godina, dakle, druga vlada Vojislava Koštunice. Kada je postignut jedan dogovor između tadašnjeg ministra finansija i ministra pravde kojim će taj posao preći u delokrug, mislim čak da ima i neki zaključak vlade, dakle, Dušan Petrović je bio ministar pravde tada i on je prihvatio u nadležnost Ministarstva pravde izradu nacrta zakona o svojini i drugim stvarnim pravima.
Dakle, jedan izuzetno bitan zakon, jedan od temeljnih zakona u pravnom sistemu jedne zemlje. Naravno, da to treba da pređe u delokrug nadležnosti Ministarstva pravde, odnosno ministarstva nadležnog za pravosuđe. Jer, kao što rekoh, svakim danom nepostojanja tog zakona mi gubimo. Čak i sutra kada bi se usvojio nacrt koji je izrađen, ovde bih ga pred vama branio ja ili neko drugi ko je ministar pravde, jer smo mi formirali kao Ministarstvo i radnu grupu i angažovali stručnjake i radili na tom poslu. Prema tome, svakako da mislim da je to dobro i opravdano rešenje. Opet, napominjem, normativa iz oblasti svojinsko-pravnih odnosa, ne onaj drugi deo delokruga Ministarstva finansija koji tamo svakako ostaje. Svakako da to treba da bude tu.
Pominjali ste Zakon o restituciji. Da je bilo više stručnjaka iz isključivo pravne struke uključeno u izradu toga zakona verovatno bismo imali zakon koji se mnogo efektivnije, bolje i više primenjuje. Dakle, mi generalno imamo problem sa primenom toga zakona jer taj zakon primenjuju ne samo agencija, već i sudovi. Ako definišete nešto što je sudski postupak treba da konsultujete ljude iz te struke.
Tako da mislim da nikako nema mesta primedbi koja je ovde izrečena da to ne treba da bude u nadležnosti Ministarstva pravde, u svakom slučaju biće podneti određeni amandmani, pa verujem da će se Skupština u Danu za glasanje izjasniti o njima. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postavljeno je jedno, u najmanju ruku, veoma važno, ali i veoma zanimljivo pitanje, pitanje na koje nam odgovor može dati naša dosadašnja skupštinska ili parlamentarna praksa.
Ako me sećanje dobro služi, a i vi kao neko ko je prisutan u nekoliko saziva kao narodni poslanik u ovoj skupštini, kada je vršena poslednja rekonstrukcija Vlade, a to je bilo 2011. godine, u nekim slučajevima je došlo do spajanja određenih ministarstava, dakle, iz dva ministarstava, u više ministarstava, ali je bilo izmena i dopuna delokruga nadležnosti nekih od ministarstava. Recimo, tada je Ministarstvu pravde dodeljeno još nekoliko nadležnosti u delokrug, kao što su: upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, priprema propisa o zaštiti podataka o ličnosti i tajnosti podataka itd, ali u tim slučajevima kada nije došlo ni do promena naziva ministarstava i kada je ministarstvo nastavilo sa radom, ministar koji se nalazio na čelu tog ministarstva nije ponovo polagao zakletvu. Dakle, tako je bilo 2011. godine, tako će, pretpostavljam, biti i ovoga puta. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postoji nešto što se zove parlamentarna praksa i postoji nešto što se zove ustaljeni običaj.
Očigledno je da je ovde reč o nečemu što je predstavljalo pravnu prazninu u našem zakonodavstvu. Ako je to greška što ste pomenuli da je bila greška 2011. godine, to će značiti da u periodu od 2011. pa do jula meseca 2012. godine, recimo, moja prethodnica nije radila pod zakletvom. Postavlja se pitanje kako je onda delovala, kao i svako od ministara u prethodnoj Vladi kome je dopunjen delokrug nadležnosti, a nije polagao zakletvu? Da li ćemo onda smatrati da su radili neobavezani zakletvom?
Neke stvari parlamentarna praksa uspostavlja. Mi možemo, ponukani ovim što ste malopre napomenuli, da u budućim izmenama uvedemo i obavezu da u slučaju izmene ili dopune delokruga nadležnosti nekoga ministarstva čija se suština delatnosti ili naziv ne menjaju i taj ministar bude obavezan polaganjem zakletve. Ali, kažem, ovo je nešto što u parlamentarnoj praksi u Srbiji, koliko god da ona traje, na ovaj način ustaljeno. Ne znam zašto onda vaš apel da se to učini nije prihvaćen? Zaista ne sećam se i ne znam koji je bio razlog za to.