Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Vrlo kratko. Dobili smo naravno amandmane koji su podneti na ovaj predlog zakona. Pažljivo ćemo razmotriti svaki amandman. Takođe, o onome što je rekao predsednik Vlade, ja se pridružujem i nesporno je da je gospođa Vesna Rakić Vodinelić jedan od autoriteta pravne nauke u Srbiji i kao neko ko dolazi sa Pravnog fakulteta, gde je i ona radila jedno vreme, nisam imao tu sreću da mi ona predaje jer nije u to vreme više radila na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali mogu samo da kažem jednu stvar koju uvek treba imati u vidu. Prvo i prvo, što sam malo pre i pomenuo, a to je da smo ovaj predlog zakona izradili uz najtešniju saradnju sa ekspertima Saveta Evrope i svaka rečenica, svaka tačka, svaka zapeta koja u ovom konačnom obliku predloga koji je pred vama, pred vas izneta, je usaglašena sa njim.
Naravno, na izradi zakona sarađivalo se sa ljudima kako iz akademske, tako i iz sudske sfere, što je mnogo važno.
Nije dobro, iskustvo nam govori, poveriti izradu zakona samo teoretičarima, kao što nije dobro poveriti ga samo ni praktičarima. Ali, imajući ovu činjenicu u vidu koju ste vi izneli, mi ćemo naročito i sa naročitom pažnjom razmotriti vaše amandmane. Uveren sam da će među njima biti i nešto što će biti prihvaćeno. Samo vas molim sve zajedno, kao što sam malo pre rekao, da ne pravimo neproverena rešenja i da ih u našoj praksi po sistemu eksperimenta uživo proveravamo. Dajte nešto što u nekim pravnim sistemima koji su uporedivi sa našim, koji su sličnih pravnih tradicija, koji su sličnog društveno-političkog razvoja u prošlosti, da takva rešenja koja su proverena u praksi sličnih nam sistemima primenjujemo i kod nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da ima primera ali ne znam da se u Srbiji odavno dešavalo da je ministar sedeo i pisao zakon. Dobro je da se vidi da ja nisam pisao zakon. Prva stvar, zato što to nije moj posao. Nažalost Srbija od velikog Mihajla Konstantinovića ne pamti ministra pravde koji je lično radio na izradi velikog dela odredaba kao što je to bio njegov rad na nikada završenom građanskom zakoniku za Kraljevinu Jugoslaviju, ali potom završenom Zakonu o obligacionim odnosima koji je jedna od najvećih savremenih pravnih spomenika srpske i jugoslovenske pravne kulture.
Ako postoji formulacija u zakonu da je nešto očigledno neopravdano, ja ne znam šta u tome može da bude sporno. Ovo je terminologija koja se javlja u našim pravnim propisima. Možda postoje neki drugi izrazi koje ste pomenuli, koji nisu po vašem ili nečijem drugom sudu najprikladniji i o tome može da se vodi rasprava. Moram vam reći da smo i pri izradi ovoga teksta predloga zakona uveli jednu praksu koja je bila napuštena ranije u izradi zakonskih propisa. Da smo vrhunske lektore angažovali upravo na pregledanju ovoga teksta zakona iz jednog razloga što je reč o materiji koja na prvom mestu treba da bude, koliko god je to moguće razumna o bivšim građanima, građanima i koji nisu pravnici.
I moram vam reći da je to nešto u čemu će inače Evropska komisija kod svih država kandidata za ulazak u članstvo u Uniju insistirati na pojednostavljivanju zakonskih formulacija i zakonskih tekstova kako bi oni svim građanima mogli da budu koliko toliko, ali razumljiviji i pristupačniji.
Znam da smo kolege po vokaciji, moram vam reći nešto u čemu ja sa članovima svoje porodice, među kojima ima dosta ekonomista vodim večitu bitku, a to je što se rečnik običnog diplomiranog ekonomiste do te mere odrodio od rečnika običnog sveta i da najčešće ne možete da ih razumete. Pravnici se poznaju po jasnoći i po konciznosti svoga izlaganja iz svojih reči i rečnika koji upotrebljavaju.
Ne znam da smo za ove tri godine nebrojeno puta kršili Ustav, ali znam da je nebrojano puta u periodu do 2012. godine kršen Ustav i da to nije paušalna politička ocena, već da su to odluke Ustavnog suda.
Ustav je kršen kada su birane sudije i tužioci, Ustav je kršen kada je glasano o statutu AP Vojvodine, Ustav je kršen kada je donet Zakon o prenos nadležnosti AP Vojvodini. Nabrojao sam samo one koje su javnosti i te kako poznati i što je Ustavni sud odlučio. Odlučio je Ustavni sud i da su neki zakoni koji su donošeni u vreme obavljanje vlasti stranke kojoj vi pripadate neustavni, a možda će se jednog dana kada se bude izjašnjavao Ustavni sud o nečemu što je doneto u vreme ove poslaničke većine, opet oglasiti na sličan način i ja to ne sporim.
Ono što odgovorno tvrdim, ako stane iza vas Savet Evrope, kada je u pitanju ovakav jedan predlog zakona, a moram i još jednu stvar da kažem, zaista, to želim da istaknem, a propustio sam da kažem u uvodnom izlaganju, ja sam ponosan kako je radna grupa koja je radila ovaj tekst predloga zakona uradila svoj posao. To su ljudi koji zaslužuju svako priznanje, jer su radili na jedan način koji treba da bude primer prilikom izrade svih drugih propisa u ovom ministarstvu kojim trenutno rukovodim, ali može da posluži i drugima.
Ne slažem se sa onim što je rečeno da je izbor predsednika sudova politički. Možemo da imamo slične ili različite poglede na neke stvari. Ako imate VSS u kojem većinu čine ličnosti koje nisu političke, a to su sudije, ako u tom VSS, mora da se iznedri samo jedan predlog za jedno mesto predsednika suda, onda je to nešto što Narodnu skupštinu ograničava.
Meni, dame i gospodo narodni poslanici, nije poznato da je jedan jedini put u vreme ove Vlade i u vreme ove poslaničke većine, Narodna skupština odbila predlog VSS, zato što se sa tim politički ne slaže.
Mislim da su stara rešenja bila lošija, da VSS može Narodnoj skupštini da predloži pet kandidata, pa onda narodni poslanici u skladu sa tim, ko im je negde politički bliži arbitriraju i kažu za ovoga ili onoga, ne, ovde vas VSS stavlja, maltene pred svršen čin i traži od vas, ili da se saglasite sa tim predlogom ili ne.
Sećam se da je neka druga poslanička većina znala prilikom izbora članova VSS da ne odlučuje, pa jedan ovlašćeni predlagač predloži Narodnoj skupštini ko da se izabere za člana VSS, a narodni poslanici jednostavno neće da glasaju. To se dešavalo.
To je bilo čisto političko arbitriranje i to nije dobro. Zbog toga smo i menjali zakon u tom smeru da VSS i DVT mogu da daju jednog kandidata i kada se da taj jedan kandidat, da Narodna skupština ili ga izabere ili ga ne izabere. Do sada se nije ni jednom desilo da nije izabrala nekoga, a ja mislim da je takav način i takav mehanizam nešto što je dobro.
Da se razumemo, rekli ste da se narušava pravo na nepristrasno odlučivanje, zato što su navodno predsednici sudova političke ličnosti. To uopšte nije tačno i to dovodi do toga da predsednik suda dobije ovlašćenje, nadležnost da oduzme postupajućem sudiji predmet. To može da uradi već po važećim zakonima. To su odredbe Zakona o sudijama koji je donet u vreme stranke kojoj vi pripadate, baš to i tog istog Zakona o sudijama, u kojem je Narodna skupština u istom ovom članu kojim se reguliše uslov za odlazak u penziju, bila ostavila mogućnost da VSS može arbitrerno da donese odluku da jednom sudiji produži rad na još dve godine, posle 65 godina života, a drugom da ne donese tu odluku.
To je nešto što direktno narušava nezavisnost sudije. To je nešto što je izuzetno loše. Ta mogućnost više ne postoji. Ovde postoji jasna predvidivost na osnovu važećeg propisa i to je 65 godina života. Da vas podsetim, bila je ova mogućnost, 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.
Mi smo bili jedina država koja je to i dalje poznavala kao propis. Dakle, 65 godina života i to je jasno.
Ovde se za sud koji je apsolutno specifičan po delokrugu svojih nadležnosti, Vrhovni kasacioni sud, koji ima jedinu ulogu da ujednačava primenu prava u Republici Srbiji i tu se predviđa uslov od 67 godina života.
Mislim da je to dobro. Jedan od vaših predhodnika je govorio, da smo prvo imali, kada je u pitanju zaštita prava na suđenje u razumnom roku, da smo imali ustavnu žalbu, pa da smo imali ono rešenje Zakona o uređenju sudova, gde neposredno Viši sud odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a na kraju, imamo ovaj zakon.
Mislim da je to jedan od najboljih evolutivnih prikaza kako se uvodi jedno novo pravo u jedan pravni sistem, a to je pravo da zaštitite svoje građansko pravo da vam se sudi u jednom razumnom roku.
Pomenuću za kraj jedan primer, jedan drugi ugledni pravni teoretičar, profesor Zoran Stojanović, doajen naše krivično pravne nauke je nedavno ispričao jedan slučaj čoveka koji je vodio radni spor 40 godina u Srbiji, 40 godina. Kada je okončan radni spor i kada je utvrđeno da je on bio u pravu, postavilo se drugo pitanje koje je otvorilo drugi spor, a to je – kako mu odrediti koeficijent za obračun penzije? To su neke stvari za Riplija, to nije nešto što svedoči postojanje u nekim segmentima ozbiljne države. Radni spor koji se rešava hitno za šest meseci, vođen je 40 godina. Ovim zakonom pružićemo građanima Srbije mogućnost više, koju nisu do sada na ovakav način posedovali, a to je da zaštite svoje građansko pravo, da im se sudi u jednom razumnom roku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući,
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da razbijemo taj utisak da će se ovde u Srbiji uvesti nešto što će, ne znam sad, iznova da naruši nezavisno i nepristrasno postupanje suda. Pa, ko malo bolje poznaje rad suda zna da je i do sada predsednik suda mogao da odlučuje po pritužbama stranaka o dužini trajanja postupka. Apsolutno.
Dakle, i do sada je predsednik suda taj kome je stranka u postupku mogla da podnese pritužbu da njen postupak isuviše dugo traje. Kome da podnese nego predsedniku suda?
Sa druge strane, ako ste pažljivo pročitali obrazloženje zakona, postoje dve grupe država koje se razlikuju po tome na koji način su tretirali rešavanje ovog pitanja. Jedne su, kao što je to trenutno u Srbiji, posvećivale jedan deo odredaba nekog zakona ovom pitanju, kao što je kod nas trenutno Zakon o uređenju sudova u tri člana, a druge znatno brojnije države su donosile poseban zakon. U svakoj od tih država, a to su da pomenem, samo neke od njih, Nemačka, Italija, Češka, Slovačka, Slovenija, Crna Gora, to su posebni zakoni i u svakoj od tih država zakonom je predviđeno da predsednik suda bude taj kome podnosite prigovor ili žalbu i taj koji o tome odlučuje.
Kada je upitanju praksa, mogu vam odmah reći, dakle, mi određenu prasku već u dobroj meri imamo. Tu praksu je stvorio u svome radu Ustavni sud Srbije, imamo praksu Evropskog suda za ljudska prava koja je možda i najznačajnija u povredi prava na suđenja u razumnom roku i tu praksu su prethodnih godinu dana stvarali sudovi u Srbiji gde je neposredno viši sud odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku.
Prema tome, ako mislite da postoji mogućnost zloupotrebe, odmah da se razumemo, ne postoji zakon koji sto procentno otklanja svaku mogućnost zloupotrebe, bilo koji zakon. Postoje zakoni koji ostavljaju mnogo širu mogućnost za to i oni koji to ne ostavljaju.
Svaka eventualna zloupotreba od strane predsednika suda u ovom pogledu direktno vodi njegovoj odgovornosti. To je ono gde možete i vi kao narodni poslanik sutra da ustanete i da kažete ovde u Narodnoj skupštini nešto o tome zato što predsednika suda, kao što ga bira, tako ga Narodna skupština i razrešava i to je mnogo bitan kraj onoga štapa koji malo pre niste pomenuli.
Ne znam šta imamo od situacije, recimo sledeće, gde Narodna skupština sutradan ne bira predsednika suda, ne razrešava ga. Vi kao građanin u vašem mestu imate podatke o direktnoj umešanosti nekog predsednika suda ili sudije u korupciju ili neku zloupotrebu ovlašćenja. Podnosite prijave disciplinskim organima VSS u kome nema ni ministra ni predsednika Odbora za pravosuđe i šta možete da mu uradite? To je ona priča – Kadija te tuži, kadija ti sudi. To mi samo objasnite kako izaći iz te situacije, a tu situaciju, odmah ću vam reći , tu situaciju imaju pravosudni sistemi zemalja okruženja koje su to uradile do kraja i danas su prinuđeni da se vraćaju na staro rešenje jer su shvatili da tu ne postoji apsolutno nikakva mogućnost međusobne kontrole i ravnoteže, nikakva.
Da vas podsetim, to je vraćanje na onaj sistem koji smo možda imali po prethodnom Zakonu o sudijama, gde ste imali veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije i zato što to veće nije radilo svoj posao kako treba, vaša stranka je upala u stranku 2009. na 2010. godinu da izvrši opšti izbor sudija na način koji je Ustavni sud ocenio kao neustavan.
Dakle, tada ste imali da isključivo i samo sudije odlučuju o disciplinskoj odgovornosti sudija. Nije sporno da to u većini treba da budu sudije kao što je to danas, ali onda se građani sa pravom pitaju – a kako mi to uopšte možemo da utičemo da se naše pravo zaštiti? Dakle, da li sam ja za to da treba da postoji ubedljiv, apsolutni, natpolovičan uticaj sudija na izbor i razrešenje sudija? Da. Nikada niko od nas ovde koji nije sudija, niti je ikad bio sudija, neće moći da stane na sudijsko mesto i da zna kako je to postupati u određenom predmetu i da zna sa čime se susrećete kao dilemama u tom trenutku, jer mi to gledamo, dozvolićete, ali mnogo više kao političari.
Dakle, tu treba da bude presudan glas sudijske struke. Sme li da bude jedini? Po mom mišljenju ne, kao što ne smemo da zapadnemo mi u zamku da se kaže – e samo Narodna skupština bez ičije druge volje, konsultacije, mišljenja, bira sudije, recimo. To bi bilo izuzetno loše. Mislim da bi smo onda svi mogli sa pravom da kažemo – e to je građenje partijskog pravosuđa, što niko od nas ne želi.
Dakle, imate jednu direktivu Saveta Evrope koja kaže da između onoga ko u konačnoj instanci, na konačnom nivou donosi odluku o izboru sudija i same sudijske struke mora da postoji jedno konsultativno telo. Pazite, 90 godina pre mišljenja Saveta, pre direktive Saveta Evrope, to je predviđao naš Vidovdanski Ustav.
Imenuje kralj ukazom na predlog ministra, odnosno tako je, na predlog ministra, ali ministar je vezan predlogom koji dobija od jedne specijalne, da je tako nazovemo, od jednog specijalnog stručnog tela.
Dakle, ne može svog komšiju da uzme i da ga predloži za sudiju, nego predlaže onoga koga predlože druge sudije. To je onaj sistem ravnoteže i kontrole međusobne.
Hajde da ne zaboravimo to. To je ono što je uspostavilo modernu demokratiju od SAD, pa na ovamo. Hajde da vidimo. To je, dakle, primer koji negde funkcioniše. Dajte da pokušamo u skladu sa našom državno-pravnom tradicijom da ga primenimo i ovde, samo da ne ulazimo u rešenja koja su neproverena i ne postoje nigde.
Dosta smo toga isprobavali na nama, pa menjali kada to nije uspevalo. Idemo za rešenjem koje je provereno u praksi, koje funkcioniše dobro u nekom pravnom sistemu i samo tako mislim da možemo za velike probleme, a kao što sam rekao, ovo je zakon koji će pružiti više prava građanima. Još je mnogo, mnogo zakona koje mi treba, neke možda u dva člana, ali u dva suštinska člana, da izmenimo i dopunimo da bismo tretirali uzrok, a ne posledicu.
Da li će ovaj zakon rešiti pitanje malopre pomenutih preko 930.000 starih predmeta u kojima se u sudovima Srbije rešava od pet i više godina? Neće. A, da li će pomoći ovaj zakon da se ako ništa drugo, a ono u znatnoj meri redukuje starenje predmeta u Srbiji? Imamo šansu da to učinimo. Dajte da iskoristimo tu šansu i da napravimo naš sistem da može da funkcioniše na boljim osnovama. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, rečeno je više stvari sa kojima mogu potpuno da se složim. Najbolji student svakako da zna da se jednim redovnim zakonom ne može derogirati Ustav i to ništa nije sporno, samo mi nikako da čujemo čime se to derogira Ustav?
Imate tezu o tome da se ovakvim usvajanjem ovog predloga zakona derogira Ustav. Iznesite je pred onoga ko je vlastan da ceni ustavnost opštih akata i nema nikakvih problema u tome, to neće sigurno biti ni prva ni poslednja inicijativa te vrste, ali bitno da se zna red i šta kojim redom može da ide.
Hajde recite šta je to u ovom zakonu sporno? Čuli smo za jedan drugi zakon koji privatnoj kompaniji, dakle direktno u korist privatne kompanije se vrši eksproprijacija. Na jednoj stranici A4 formata stao ceo zakon. Kada mu oduzmete tehničke članove on ima tri člana. Država nešto ekspropriše direktno u korist privatne kompanije, a ovde uzmete i pročitate predlog zakona u korist Republike Srbije.
Šta je tu suprotno javnom interesu? Šta je tu suprotno Ustavu? Zakon o eksproprijaciji kaže, koji razrađuje Ustav, jer Ustav ne možemo direktno da primenjujemo, eksproprijacija se vrši na osnovu zakona ili uredbi donetih na osnovu ovog zakona misleći na Zakon o eksproprijaciji.
Dakle, poznajemo i mogućnost donošenja posebnog zakona koji će predvideti postupak eksproprijacije. Evo ga takav predlog zakona. Imate priliku pred Ustavnim sudom da kažete da je to neustavno, iskoristite je, ali dopustite da idemo u razvoj i sa razvojnim projektima kao što je ovaj. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici.
Dakle ja moram kratko da se osvrnem na nešto što je nekoliko poslanika, uvaženih narodnih poslanika do sada reklo, a jedan je čak izjavio da će zbog ovoga neko odgovarati pred pravosudnim organima i pozivao se na kršenje sistemskih odredbi Zakona o eksproprijaciji, tačnije člana 20.
Prvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 20. Zakona o eksproprijaciji govori o slučajevima kada Vlada Republike Srbije utvrđuje javni interes. Kada Vlada Republike Srbije utvrđuje javni interes. Mi se nalazimo u Narodnoj skupštini i raspravljamo o Predlogu zakona kojim se utvrđuje javni interes.
Dakle, ako je Zakonom o eksproprijaciji propisano da Vlada, organ izvršne vlasti, podzakonskim aktima može utvrđivati javni interes u granicama Zakona o eksproprijaciji. Pa ko to može zabraniti Narodnoj skupštini da posebnim zakonom definiše javni interes, kada je očigledno da isti takav postoji?
Uzmite uvaženi kolega pa pročitajte dobro i Ustav i zakon na koji se pozivate. A, ako će neko da odgovara pred pravosudnim organima, ja ne znam kako nije odgovarao po toj vašoj logici, neko za zakon kojim se u korist privatne kompanije vrši eksproprijacija. Zato što je to zakon, a onaj ko radi po zakonu ne poziva se na odgovornost.
Ustav, uzmite pročitajte član 58. Ustava. Uzmite pročitajte član 58. Ustava, prvo pročitate, pa se onda javite za reč, pa kažete nešto ovde i zaista da držimo neki nivo ozbiljnosti, mi ga demonstriramo sa svoje strane, a nekome pretiti krivičnom odgovornošću zbog toga što se ponaša po zakonu, zaista nije u redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet izvrtanje teza.
Istina je da Vlada Republike utvrđuje javni interes, ali ovo nije sednica Vlade, ovo je sednica Narodne skupštine.
(Janko Veselinović dobacuje sa mesta.)
Ne, vi ne potvrđujete. Vi imate pred sobom Predlog zakona kojim se definiše javni interes i predviđa postupak eksproprijacije zemljišta na određenom broju katastarskih parcela.
Kakve privatne kompanije? Kakvi privatni interesi? Pa, gde vi to vidite u ovom zakonu? Šta je predmet ovog zakona? Ko je korisnik ovde eksproprijacije? Hajde da vidimo. Ovo je rasprava u pojedinostima koliko sam ja shvatio. Ovde pričamo o vašem amandmanu, o jednom destruktivnom amandmanu, kaže – briše se.
Mi imamo konstruktivan Predlog zakona, vi imate destruktivan amandman i sve vreme mešate osnovne stvari. Ja vas dosta uvažavam, poštujem, doktore Veselinoviću. Vi ste doktor nauka, doktor pravnih nauka. U Zakonu o eksproprijaciji se kaže – da Vlada utvrđuje javni interes i čitav jedan član sa, mislim, sedam, osam stavova je posvećen tome, i više verovatno od toga.
Mi ovde pričamo o tome da se ovim Predlogom zakona posebno utvrđuje javni interes. Pazite, Narodna skupština je jači organ vlasti od Vlade Republike Srbije. Ako može Vlada na osnovu Zakona o eksproprijaciji da utvrđuje javni interes, onda može i Narodna skupština zakonom da utvrdi javni interes u posebnoj situaciji kao što je i ova.
O kakvom privatnom interesu pričate? Ovde se kaže da se to vrši u korist Republike Srbije koju zastupa državno pravobranilaštvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se nazire suština problema. Nekome smeta što je Zavod za urbanizam grada Beograda izradio maketu kao idejno rešenje područja savski amfiteatar - „Beograd na vodi“, jer taj neko kome to smeta je navikao da nam pravi makete u realnoj veličini, da nam napravi maketu od 70 miliona dinara na Novom Beogradu, da na, napravi Potemkinovo selo zvano „Nove Terazije na Novom Beogradu“, 70 miliona dinara. I nikome ništa. I niko ne odgovara za to.
Kaže – nemamo ugovora. Pa, da imamo ugovor, ne bismo donosili zakon. Da imamo ugovor na osnovu Zakona o eksproprijaciji, podnesete ugovor, izvršite utvrđivanje javnog interesa, čak i mimo stava 1. gde se nabrajaju slučajevi u kojima može da se utvrdi javni interes.
Kaže se – poklanja se zemljište koje vredi 500 miliona evra. Hajde da vidimo da li ono vredi 500 miliona evra pre šest, pre 10 meseci, u onom stanju u kojem ste ga ostavili, u onom stanju gde niste, kao što reče predsednik pre neki dan, niste mogli kosu da uzmete da ga pokosite, đubre da pokupite, da ljudima koji su tu živeli učinite taj život iole dostojnim životu čoveka u 21. veku. U priobalju gde ništa živo niste od smeća i od groblja brodova imali da vidite, da li o tome pričate?
Što se tiče odgovornosti pred pravosudnim organima, slobodno. Svako ko ne radi po zakonu, a zakone donosi Narodna skupština, treba i da odgovara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Prihvata se amandman Odbora.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta je zaista i u raspravi u načelu, a i u raspravi u pojedinostima izrečena jedna notorna neistina i mislim da na to treba reagovati. Svako ko je dobro i pažljivo pročitao Predlog zakona i naročito obrazloženje na stranici sedmoj materijala koji su dostavljeni svim narodni poslanicima, stoji sledeće, ja ću citirati taj pasus. Kaže – prostorni plan područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“ je urađen u svemu prema zakonu, odluci i pravilniku o sadržini, načinu, postupku izrade planskih dokumenata. Prostorni plan područja posebne namene sadrži elemente regulacije koji su u svem urađenu u skladu sa metodologijom kojom se rade urbanistički planovi.
Malo pre je pomenut, recimo, Emilijan Josimović, prvi školovani srpski urbanista. Odnosno na nivou detaljnosti koja je neophodna za direktno sprovođenje. To podrazumeva da se iz plana izdaju lokacijski uslovi u skladu sa zakonom. Plan je izrađen po postupku utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima što podrazumeva da je obavljena stručna kontrola javni uvid kao i da je plan razmatrala i usvojila Vlada. U tom smislu Vlada je donela uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda, područje priobalja reke Save za projekta „Beograd na vodi“. Plan je stupio na snagu 31. januara 2015. godine.
Plan je stupio na snagu 31. januara, plan je stupio na snagu. Nekada nije dovoljno biti samo akademski čestit već je ljudski pa reći da ovo piše ovde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Zaista sam morao da reagujem na nešto što je potpuna pravna besmislica, apsolutna pravna besmislica i mene čudi da moj uvaženi kolega Božović nije shvatio šta je izgovorio, a izgovorio je, odnosno pretio je procesuiranjem pred pravosudnim organima onima koji su predložili ovakav zakon.
Da li je svestan taj čovek šta je izgovorio? Da li vi to osporavate Vladi Republike Srbije kojoj je Ustavom dodeljeno pravo da predlaže zakone Narodnoj skupštini, da ih predlaže? Čak i kada bi to bilo moguće, čak i u slučaju da je poznavanje ustavno-pravne materije kolege Božovića na tom nivou, pa da on može za razliku od svih nas da vidi unapred, da predvidi da je ovaj Predlog zakona, kada se usvoji, možda neustavan.
Postavljam pitanje, kakvu li onda odgovornost o tom sistemu, malo pre iznetom, zaslužuje onaj koji je predložio, usvojio i godinama sprovodio neustavan statut AP Vojvodine?
Više od dve trećine tog akta je oglašeno neustavnim, uzurpirane nadležnosti, sprovođeno nešto apsolutno suprotno slovu Ustava.
Na kraju, sada taj, ispravljeni korigovani statut neće da primenjuju.
Neće da donesu jednu lepu odluku o upotrebi tradicionalnih simbola AP Vojvodine, stide se Vojvode Šupljikca, stide se Patrijarha Rajačića, stide se ostalih.
Zaista, ja vas molim da sledeći put reagujete kada neko preti Vladi Republike Srbije, zbog toga što predlaže zakone Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na prvom mestu predsedavajući, recite mi molim vas jer mi ovde raspravljamo o zakonu ili vršimo eksproprijaciju? Ja sam malo pre čuo i citiram - mi ovde vršimo eksproprijaciju, a posle toga provlačimo Beograd na vodi.
Pošto sam lično citiran da sam rekao da postoji plan, kako se to sada odjednom kaže da postoji plan, a malo pre mi je neko pričao – postoji uredba. Onda možemo da utvrdimo da taj neko nije ni pročitao uredbu, jer bi shvatio da je u prilogu te uredbe sadržan i plan. Ta ista osoba u svom izlaganju govori o planu, a sada, drugi put, priča o projektu.
Ja cenim akademsku izuzetnost i čestitost svakog pojedinca ko je poseduje. Za pravnike je, i to je ono što ih razlikuje od drugih struka, izuzetno važan jezik i svaka reč. Da nije tako, onda bi svako mogao da bude pravnik i svako bi po rođenju, kako progovori, dobijao diplomu pravnog fakulteta, ali nije tako.
Prema tome, mi ovde ne vršimo eksproprijaciju, već zaista mi iz Vlade, kao predstavnici predlagača, trudimo se da konstruktivno raspravljamo o ovom Predlogu zakona kojim će se predvideti vršenje eksproprijacije. A kritikovati nešto unapred, što nije ni počelo, što nije ni izglasano, što nije došlo, i to na način da se briše sve, vi da ste mogli vi biste obrisali makar i sklonili smeće i ruglo iz tog dela Beograda, a ne pričali ovde demagošku priču. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, neistinama koje se izriču protiv Vlade Republike Srbije i njenog predsednika, zaista nema kraja, ali to je najveći pokazatelj nečije slabosti.
Kada ne možeš da dobiješ na izborima, kada ne možeš da ubediš građane,onda uzmeš pa ubeđuješ samog sebe i diviš se samom sebi, pa se nekome diviš i mentalno i fizički, i da ne idem dalje, u tuđu intimu, to zaista nije pristojno i nije lepo govoriti, a napadaš druge.
FAP, hoće li proraditi? Hoće. Jesu li laki razgovori sa „Svis autom“ iz Finske? Nisu.
Hoće li proraditi FAP? Hoće. Neće biti zatvoren. Ovde se kritikuje i neko nam priča o tome da mi vršimo donošenje zakona da bismo nešto što eksproprišemo dali nekome privatno.
Ova država je, recimo, nekada gradila cementare. Kada je gradila cementare, kada je eksproprisala zemlju sitnih sopstvenika, seljaka itd, pa su te cementare jedno vreme bile društveno vlasništvo, a onda je uzela država, pa ih je nekome u privatne džepove prodala.
Da li vam to prenosi neko svoja iskustva?
„Beograd na vodi“, hoće li biti „Beograd na vodi“? Hoće. Videćete, počeće da se gradi i to nije neistina, to je istina.
Hoće li biti spomenik Principu u Beogradu? Hoće, na veliku radost svih nas, i treba da bude.
Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, samo još jednu rečenicu, nećete se ljutiti. Svako svojim rečima govori mnogo više o samom sebi, nego o onome o kome govori. Imajte to u vidu svaki put kada budete govorili.
(Marko Atlagić, s mesta: Po Poslovniku.)

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reč je o amandmanu na član 9. i ja sam čuo sve, samo nisam čuo jednu jedinu reč o ovom amandmanu, ali sam čuo opet jednu savu apsolutnih neistina i možda neinformisanost, možda reči nekoga ko nije dostojno pročitao ni tekst obrazloženja, ni analizu efekata, a u njoj stoji sledeće i reagujem na tu neistinu, koje se već po n-ti put ovde ponavlja.
Dakle, prema podacima iz prostornog plana, područja posebne namene, obuhvaćena je površina od 177 hektara, javne površine iznose 304 hiljada metara kvadratnih. To je 17,7 posto ukupne površine, a mi govorimo o tome da je faktičko stanje da je 5 posto parcela danas u privatnom vlasništvu i neko nam ovde priča, po koji već put zaredom, da se ovde vrši eksproprijacija ne u korist građana, i da se eksproprisano predaje investitoru zarad profita, i to su izrečene floskule ovde već po bezbroj puta.
Apsolutno, netačno. Ako imate pet posto danas zemljišta u privatnom vlasništvu, a 95% u državnom.
Za javne površine rezervisano je preko 17% i to je prosta matematika. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoga vredi a nekoga ne vredi ubeđivati, ali u svakom slučaju nekada je više nego veliko zadovoljstvo uživati u retoričko teatralnim sposobnostima pojedinaca, naročito onih koje cenite, kao što ja gospodina Pavićevića cenim izuzetno.
Eksproprijacija može da se vrši samo i jedino na osnovu zakona. Znam da postoje oni kojima se ovaj predlog zakona ne dopada, postoje. Ne dopada im se napredak Grada Beograda, napredak Srbije, postoje i takvi.
Ne dopada se onima kojima će sa geografski najlepšeg, a faktički najneuređenijeg dela grada biti sklonjeno ono što ruži njegovo lice i stvara prvi utisak o tom gradu svakome ko dolazeći iz inostranstva preko „Gazele“ prelazi Savu i vidi sliku i priliku višedecenijske nebrige, neodgovornosti i neuređenosti našeg grada i našeg društva.
Ja nisam čuo ni jednu jedinu reč o amandmanu opet. Ovaj zakon u ustavnim okvirima definiše javni interes. Vi možete sa tim da se slažete ili sa tim da se ne slažete. On ga definiše i kao korisnika eksproprijacije, definiše republiku Srbiju.
Možda je neko, gospodine Pavićeviću, pre nas tretirao Srbiju kao svoju privatnu stvar i sprovodio svoj privatni interes, to više nije tako. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da onaj koji ovako i na ovaj način kritikuje predlog zakona, zakon u celini nije ili razumeo ili pročitao.
U članu 10. stoji – ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz člana 9. stava 7. ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog ćutanja administracije. Korisnik eksproprijacije je Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo ili Grad Beograd. Očigledno, malo su se pobrkali lončići - hoću da iskritikujem, ali ne znam kako ću, pa ću onda da kažem nešto ako prođe – prođe, ako ne prođe – nikom ništa.
Moj uvaženi kolega je dobar pravnik i ja ga vrlo uvažavam i cenim, samo mu poručujem jednu stvar. Pre nego što iskritikujete, uzmete pa pročitate zakon, sistemski tumačite norme, zakon je jedna vezana celina i to se iz ovoga i vidi.
Dakle, korisnik eksproprijacije ima pravo na žalbu, ako ne znate ko je, pročitate ceo zakon, pa vidite ko je korisnik eksproprijacije. Dakle, ćutanje administracije ovde pogađa građanina? Ne. Pogađa Grad Beograd ili Republiku Srbiju.
(Borislav Stefanović, s mesta: U kojoj žive građani. Nije dobacivanje, razgovaramo.)
Sedite pa pročitajte.