Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da podržavam upravo ono što je rekao i uvaženi kolega poslanik, a to jeste da Vlada Republike Srbije svojom politikom zaista svedoči da Srbija jeste faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope. Vlada Republike Srbije propagira i rukovodi se isključivo mirnodopskom politikom. Vlada Republike Srbije poštuje Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Republike Srbije, koju je izglasala Narodna skupština.
Podsećam na nešto što sam već rekao, jedna Švajcarska, koja je vekovima neutralna država, ima ratno vazduhoplovstvo. Sumnjam da u ovom uvaženom domu postoje oni koji se ne zalažu da Srbija na svim poljima dostigne nivo jedne Švajcarske, u vladavini prava na prvom mestu. Ja bih bio srećan kada bi mogla i da razvije sistem neposredne demokratije, koji postoji u nekim kantonima Švajcarske Konfederacije, ali i na polju ekonomskog razvoja, stabilnosti, socijalne sigurnosti, pravnog poretka, ali i na polju odbrane. Dakle, neutralna država već nekoliko vekova, koja ulaže u svoje oružane snage izuzetno visoke sume novca, a koja ima ratno vazduhoplovstvo. Da li će joj neko reći da vodi agresivnu politiku, da implicira nešto što nije tačno? Svakako da neće. Ovde je reč zaista o terminologiji koja je kod nas još uvek u upotrebi. Jednostavno, nije se zapatilo kod ljudi da govore vazduhoplovstvo ili vojno vazduhoplovstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo odbrane je jedno, a Vojska Srbije nešto drugo. Rad lica zaposlenih stalno, ne upućenih, ne premeštenih, nego zaposlenih stalno u Ministarstvu odbrane, ukoliko oni nisu oficiri, dakle kada pričamo o službeničkom i namešteničkom kadru, regulisan je Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i to je apsolutno i nedvosmisleno jasno.
Takvim licima, izuzev onima koji su državni službenici na položaju, gde im je ograničeno pravo obavljanja rukovodećih partijskih funkcija, stranačkih funkcija, kada pričamo o običnim državnim službenicima i nameštenicima nije ograničeno i ne može biti ograničeno.
Kada pričamo pak o Vojsci Srbije, pripadnici Vojske Srbije uživaju status definisan Zakonom o Vojsci Srbije. Evropske pravne tekovine regulišu na identičan način ovu materiju kao što je definiše odnosno predlaže ovaj Predlog zakona. Suština jeste da, ako je neko pristao da ima status pripadnika Vojske Srbije, on je, da li je vojni službenik, da li je vojni nameštenik, da li je vojno lice, dakle profesionalni vojnik ili oficir, on je pristao na specijalni status koji nosi određena prava, ali i određene obaveze odnosno dužnosti. Jedna od tih dužnosti, po ovome predlogu jeste depolitizacija i ne unošenje političkih elemenata u rad i funkcionisanje Vojske Srbije.
Prošli smo kroz različita vremena kada je pripadnik Vojske bio obavezan da bude partijski angažovano lice. Sećamo se tih vremena, neki sa osmehom na licu, sa radošću, neki ne sa baš tako lepim osećajem, ali ovde je stvar potpuno jasna. Dakle, onaj koji ima status državnog službenika ili nameštenika da li administrativno-tehnički sekretar u Ministarstvu odbrane, koji je nameštenik u tom ministarstvu ima pravo na partijsko organizovanje. Ne možete mu ga ograničiti. Neko bi možda rekao i to bi trebalo ograničiti, ali takvih službenika u celom Ministarstvu odbrane, dakle službenika i nameštenika imate 93 ukupno i to nije tajna.

Hvala uvaženi  predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe izražavam zadovoljstvo zbog kvaliteta rasprave, ali ja bih ovde da razjasnim upravo ovo što ste rekli.
Da li znači da civilno lice, ne u Ministarstvu odbrane, nemojte da mešamo to. Znači, koji god da je broj ljudi koji rade kao državni službenici i nameštenici u Ministarstvu odbrane, oni podležu Zakonu o državnim službenicima i nameštenicima.
Mi ovde govorimo o pripadnicima Vojske Srbije. Da li to znači da, ako danas imate civila koji je pripadnik Vojske Srbije, on dobija prava koja imaju i vojna lica?
Odgovor imate u posebnim odredbama, u članu 134. Zakona. Pogledajte jednu stvar, to su lica koja dobijaju privilegije u platama koje im se obračunavaju i isplaćuju. Zašto se ne posmatra na takav način?
Ja bih razumeo vašu raspravu da ste vi rekli, a niste se toga dotakli, vi imate lica koja dobrovoljno služe vojni rok danas. Jesu li to pripadnici Vojske Srbije? Jesu. Da li su oni obuhvaćeni ovim predlogom? Nisu, i ne treba da budu. Oni su nekoliko meseci pripadnici Vojske Srbije dok odslužuju vojni rok.
Da li je u slučaju ne daj Bože mobilizacije svako od nas koji smo vojni obveznici, pripadnik Vojske Srbije? Jeste. Zato je vrlo važno da se definiše ono što je Ustav dao. Ustav vrlo jasno kaže – pripadnici vojske. To može biti i civilno lice, to može biti i vojno lice, ali to civilno lice koje je u vojsci, svojim ulaskom u sistem Vojske Srbije, prihvatilo je određene uslove obavljanja tog posla.
Vi tu imate civilna lica koja ostvaruju određene beneficije. Državni službenik ili nameštenik, odnosno državni službenik koji radi u Ministarstvu odbrane, on ne zasniva svoj radno-pravni odnos na osnovu ugovora o radu, već na osnovu rešenja koje donosi ministar odbrane.
Kada je u pitanju civilno lice koje radi u Vojsci Srbije po ugovoru o radu…

Završavam.
Određena prava nose i određene obaveze, mislim da smo ovo dobro razjasnili. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, složio bih se sa nekim stvarima koje su izrečene. Da li je postojeća odredba zakona oštra? Jeste. Da li je stanje pre njenog propisivanja bilo dobro, dakle, kada smo imali jednu potpunu prazninu? Nije bilo dobro.
Očigledno je da su postojali neki objektivni ili neki subjektivni problemi kada je onaj ko je predlagao izmenu i dopunu Zakona 2009. godine predložio ovakvu odredbu.
Potrebno je naći neko međurešenje. Ja ne znam koliko je bio iskren u svojoj nameri onaj ko je 2009. godine predlagao ovu izmenu i dopunu zakona. Ako mene pamćenje dobro služi, jedan od motiva je bio usmeren na one koji su tada kritikovali određene reformske procese u vojsci, koji su bili upravo određena udruženja građana ili, kako se to danas popularno kaže, organizacije civilnog društva. To su, između ostalog, ako se dobro sećate, to je bilo i Udruženje penzionisanih generala i admirala, pa je trebalo sprečiti, to je bio jedan od ciljeva, aktivne pripadnike Vojske Srbije, odnosno vojna lica, da uzimaju učešća u delovanju takvih nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana. Ja mislim da to nije dobro.
Takođe, mislim da nije dobro rešenje koje je postojalo pre izmene i dopune zakona 2009. godine. Vojska u našoj državi, to se nekoliko puta danas ovde u raspravi čulo, važi za jedan od dobro organizovanih sistema, u kome se zna svačije mesto i ko šta radi.
Naravno da je nemoguće da jednu organizaciju, završiću u jednoj rečenici, koja broji toliki broj pripadnika, da jedan čovek, a to je ministar odbrane, odlučuje po zahtevima 5, 10 ili 15 hiljada ljudi. Ali, postoji mehanizam koji će biti regulisan podzakonskim aktom, gde će pretpostavljeni iz organizacionih jedinica i same te jedinice davati mišljenja o tome. Da je potrebno da se čuje u ovakvim slučajevima i glas profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, apsolutno mislim da je nedvosmisleno jasno i treba podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovakva predložena izmena apsolutno jasna. Naime, na snagu je stupio, a nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o Vojsci donet je ZKP. Taj zakonik poznaje institut dovođenja na saslušanje. Dakle, ne privođenja, nego dovođenja na saslušanje bez zadržavanja.
Možete reći da nije tako, tvrdim da jeste. Možete i da poredite sa tekstom ZKP i videćete da je tako. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam ovo ispratio i moram da kažem da mi nije jasan ovaj amandman. Ovde se traži brisanje stava 3. i stava 4. Stav 3. glasi – u dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči – civilnog lica, zamenjujemo se rečju – civila. Stav 4. glasi – posle dosadašnjeg stava 9. koji postaje stav 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi – službena legitimacija ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži fotografiju, ime i prezime, jedinstveni matični broj građanina ovlašćenog službenog lica vojne policije, a značka ovlašćenog službenog lica vojne policije sadrži i serijski broj.
Zašto ovi stavovi nekome smetaju? Promena formulacije sa – civilno lice na – civil, i definisanje sadržine službene legitimacije ovlašćenog službenog lica vojne policije. Ja nisam od predlagača čuo zadovoljavajuće obrazloženje zašto ove stavove treba brisati. Niti su oni u saglasju sa onim što je predlagač ovog amandmana u prilog svom amandmanu izneo. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je apsolutno opravdano opstajanje ovog dela formulacije ovog stava iz jednog jedinog razloga, odnosno, ne iz jednog jedinog, ima niz razloga, ali jedan je za mene ključan.
Dakle, nesporno je da se profesionalno vojno lice koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta ne razrešava od dužnosti, ali za slučaj da mi ne stavimo ovu odredbu: „i ima prava propisana opštim propisima o radu“, došli bismo u hipotetičku situaciju da takvo vojno lice koje je na ovakvoj vrsti odsustva sa obavljanja svojih poslova, recimo, može disciplinski da se kažnjava, a po opštim propisima o radu lice koje je na porodiljskom, trudničkom odsustvu, odsustvu zbog nege ili posebne nege deteta ne može.
Ovo je „leks specijalis“ koji se primenjuje na pripadnike Vojske Srbije. Ovo vam odgovorno tvrdim, jer smo imali velike probleme, recimo, kada pričate o državnim službenicima i upravo tu se primenjuju propisi, opšti propisi o radu i to je posebno navedeno u Zakonu o državnim službenicima, kao što je navedeno i o zakonu o posebnim, recimo, pravosudnim funkcionerima. Tako da opstanak ovog dela stava i te kako je opravdan. Zahvaljujem.

Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao sve prethodne govornike po ovom amandmanu, i moram da reagujem.
Slažem se u jednoj stvari, dakle zaista ovaj predlog izmena i dopuna zakona pisali su vrhunski pravni stručnjaci. Žao mi je što predstavnici udruženja koji su se požalili i uputili dopis nisu konsultovali te pravne stručnjake, jer je diskriminacija lica koja ste pomenuli, bila nešto što apsolutno, apsolutno nije predloženo ozakoni ovom izmenom i dopunom, a reći ću vam i zašto.
Ako su pojedinci toliki borci, da li bili iz opozicionih ili pozicionih stranaka, za prava lica koja ne vide ne čuju, i koja su obuhvaćena ovim predlogom zakona, kako to ne reagovaše na Zakon o vanparničnom postupku, gde su pod znacima navoda, diskriminaciji bila izložena ista ta lica.
Dame i gospodo narodni poslanici, do 1. septembra ovakav režim je postojao za ova lica pred vanparničnim sudijom u svakom sudu, i oni nisu mogli da sastave ni jedan ugovor o prometnu nepokretnosti bez vanparničnog sudije, čiju ulogu preuzima sada javni beležnik.
Da li ste svesni, ja ću ispoštovati i predlog Odbora i sve što Narodna skupština usvoji, ali usvajanjem ovog amandmana, imovinski pravni interesi ovih lica se dovode u lošiji položaj nego položaj u kojem su bili do 1. septembra prošle godine, odnosno do trenutka usvajanja ovog zakona. Jer, vrlo jasno se kaže da je pozitivna diskriminacija dozvoljena u slučajevima kada je to potrebno radi zaštite imovinskih, pravnih i drugih interesa lica koja su mimo svoje volje, u jednom delu u neravnopravnijem položaju. Izvinite što sam duže govorio, toliko mi je ograničeno vreme.

Prihvata se amandman Odbora.

Predlažem da se prihvati, odnosno prihvata se amandman Odbora. Hvala.

U ime Vlade, prihvatamo amandman Odbora.

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici srpske advokature, želim na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže predlozi zakona koji su na dnevnom redu.
Pre svega, reč je o zakonskim predlozima koji su u vezi sa postignutim sporazumom između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Ove tekstove su pripremili stručni timovi Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i njih je u neizmenjenom obliku predložila Vlada, radi razmatranja po hitnom postupku. Donošenje ovih zakona je veoma značajno, jer će rezultirati prekidom štrajka advokata.
Pored navedenih zakonskih predloga, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku, upoznaću vas sa tokom pregovora između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
Zbog štrajka advokata koji je rezultirao obustavom rada 17. septembra 2014. godine, Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde su krajem 2014. godine obrazovali stručne timove, kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a koja se tiču Zakona o javnom beležništvu i zakona koji su u vezi sa uspostavljanjem javno-beležničke delatnosti.
U periodu od 15. decembra 2014. godine do 8. januara 2015. godine, održano je ukupno 10 sastanaka stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, koji su okončani potpisivanjem sporazuma. Tim sporazumom je usaglašeno da se po hitnom postupku izmene odredbe malo pre navedenih zakona.
Iako je jedan od početnih zahteva advokature bila izmena Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, stručni timovi su se saglasili da nije potrebno menjati postojeći, odnosno navedeni zakon.
Takođe, izmene navedenih zakona bili su dovoljan preduslov da se nadležnim organima Advokatske komore Srbije predloži da donesu odluku o prekidu obustave rada advokata.
Na prvom održanom sastanku stručnih timova, definisana su sporna pitanja, a to su bila sledeća pitanja: postojanje javno-beležničkog zapisa, pitanje obavezne forme, pre svega, ugovora o prometu nepokretnosti i postupak sprovođenja, odnosno potvrđivanja pravnih poslova, tzv. „solemnizacije“ od strane javnih beležnika.
Tokom rada došlo je do približavanja stavova advokature i Ministarstva pravde o potrebi postojanja javno-beležničkog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanju latinskog tipa notarijata i postojanje javno-beležničkog zapisa kao obavezne forme za tačno utvrđene pravne poslove.
Usaglašeno je da u formi javno-beležničkog zapisa moraju biti sačinjeni ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica sa posebnim potrebama, sporazumi o zakonskom izdržavanju, hipoteka i založna izjava i to samo ukoliko voljom stranaka treba da imaju svojstvo izvršne isprave.
Pored toga, predviđeno je da se u obliku javno-beležničkog zapisa može sačiniti i zaveštanje, odnosno testament, kao jedan od posebnih oblika, pored postojećih oblika zaveštanja, koji su predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Dalje je utvrđeno koji su to pravni poslovi za koje je propisana kao obavezna forma solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora od strane javnih beležnika, a to su: ugovori o prometu nepokretnosti, ugovori kojima se konstituišu stvarne i lične službenosti, hipoteka i založne izjave, ukoliko nemaju svojstvo izvršne isprave, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, bračni ugovori, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovori o prenosu naslednog dela.
Upravo ovakvim regulisanjem omogućeno je da građani sami ili uz angažovanje advokata sačinjavaju pravne poslove koji će nakon toga biti potvrđeni od strane javnog beležnika stavljanjem, odnosno sastavljanjem solemnizacione klauzule.
Imajući u vidu brojne pravne poslove iz oblasti naslednog prava i porodičnih odnosa, prilikom čijeg sačinjavanja je neophodno učešće javnih beležnika radi solemnizacije pravnog posla, smatralo se celishodnijim da ovi pravni poslovi budu regulisani zakonima koji regulišu ove oblasti, zbog čega su predviđene i izmene Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona, koje su usklađene sa predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Kako je izmenama Zakona o javnom beležništvu predviđeno i da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, bilo je neophodno u tom delu izvršiti i izmene Zakona o prometu nepokretnosti.
Sporno pitanje je bilo pitanje postupka solemnizacije, odnosno potvrđivanja privatne isprave, kao i do koje granice javni beležnik može da ulazi u sadržinu pravnog posla, naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Kada je u pitanju solemnizacija, postignuta je saglasnost da javni beležnik potvrđuje ispravu kada je to zakonom određeno da se potvrđivanje isprave vrši stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave, poznatije kao solemnizaciona klauzula, koja predstavlja javnu ispravu i uslov za punovažnost ugovora.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njihovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje toga posla i da li su ovlašćeni da preduzmu pravni posao, a javni beležnik će postupiti isto kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme narečeni pravni posao. Ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, javni beležnik odbija da solemnizuje ispravu.
Pored toga, javni beležnik je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ukoliko utvrdi da pravni posao nije dozvoljen ili da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu. Upravo ovakva intervencija javnih beležnika je neophodna kako bi se iz pravnog prometa isključili apsolutno ništavi ugovori.
Srž latinskog tipa notarijata predstavlja mogućnost intervencije javnih beležnika u cilju zaštite pravne sigurnosti građana.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, upravo suština kompromisa leži u činjenici podjednakog nezadovoljstva i jedne i druge strane koja učestvuje u razgovorima. Do ovog kompromisa se nije došlo jednostavno. Nije se došlo lako iz jednog jednostavnog razloga - do ovakvog kompromisa trebalo je da dođe još 2010. na 2011. godinu.
Zadatak koji smo imali pred sobom jeste da pronađemo ulogu javnih beležnika u sistemu u kojem ne postoje već duže od sedam decenija, a da ta uloga što manje bude na uštrb advokata koji su svih tih decenija, dok beležnici nisu radili i nisu postojali i radili.
Ne treba dovoditi u sumnju da li je pred državom postojao i drugi način rešavanja ovog pitanja, ali Vlada u kojoj se nalazim, stranka kojoj pripadam na ovaj način pokazala je da poseduje puni demokratski kapacitet, insistirajući da do rešenja isključivo dođe putem razgovora i putem pregovora, do rešenja koje će biti stručno i koje će u granicama mogućeg zadovoljiti sve interese, a na prvom mestu interes građana i interes pravne sigurnosti kako građana, tako i pravnih lica.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku, kao i dopunu Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine.
Hvala vam na pažnji. Želim da kroz dobru raspravu potvrdimo dogovor do koga se došlo na težak način. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sa velikom radošću uvek dolazim u Narodnu skupštinu, učestvujem u svim raspravama i rado zastupam Vladu Republike Srbije kao njen predstavnik u razmatranju zakonskih predloga, još rađe sa punom pažnjom, a neretko i uživam u izlaganjima uvaženih kolega narodnih poslanika…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Kao sad.)
Kao recimo sada, baš tako.
Rečena je jedna reč, odnosno izrečena je jedna reč koja je …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Krucijalna.)
Krucijalna, a zove se ironija.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodin Šutanovac je očigledno vrlo konstruktivan za razliku od stranke kojoj pripada, koja je pokazala vrhunac destruktivnosti vladajući Republikom Srbijom kroz sve njene oblike.
Zašto ironija, dame i gospodo narodni poslanici? Kako drugačije tumačiti zahtev za ostavkom i osporavanje nečijeg legitimiteta ako vam to upućuje predstavnik stranke, koja sa svega 6% osvojenih glasova drži taocima građane Republike Srbije na jednom delu njene teritorije u AP Vojvodini. Možete zamisliti, 6% osvojenih glasova na izborima, stranka koja nije mogla recimo u jednim Lučanima da sakupi ni dovoljno potpisa pa da izađe na izbore, recimo to. Vidite, upravo takva stranka koja priča da se u Srbiji sve ruši, koja priča da u Srbiji sve propada, ona poziva Vladu Republike Srbije na odgovornost, Vladu Republike Srbije koja je dobila nedvosmislenu podršku građana Republike Srbije u martu prošle godine na izborima, Vladu Republike Srbije čiji glavni nosioci dobijaju na svim izborima u Republici Srbiji nedvosmislenu podršku.
Politički krah i bela zastava političkog kraha stoji pred zgradom Banovine u Novom Sadu već nekoliko meseci, ali političko slepilo onih koji u njoj sede izgleda doprinosi tome da se to ne vidi.
Kako neko ko je politički slep može nekog drugog da proziva za političko slepilo, meni to još uvek nije jasno, ali ni građanima Republike Srbije. Mislim da sam u svom kratkom konciznom izlaganju vrlo jasno rekao, u razgovorima koji su vođeni između advokature i ministarstva, u razgovorima koji su trebali da budu vođeni pre četiri godine i do kojih nije tada na žalost došlo, nema pobednika. Podjednako smo nezadovoljni i mi koji smo predstavljali ministarstvo i kolege koje su predstavljale advokaturu, ali upravo je to signal da se došlo do kompromisa, jer u kompromisu nema jednog zadovoljnijeg od drugog, nego je zadovoljenost u interesu, opštem interesu, interesu građana.
Bez strasti i bez ljutnje, kao što je to uvaženi kolega Stefanović rekao, vrlo rado svaki put odgovaram pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nije ovde bilo ni ignorisanja, nije ovde bilo ni obmanjivanja, kako rekoste. Da li postoje kriminalci i tajkuni koji stoje iza određenih političara, to je u Srbiji odavno jasno. Da toga u prošlosti u Srbiji nije bilo, Srbija bi mnogo lakše, mnogo brže i mnogo bolje napredovala.
U svakom slučaju, da li smo doprineli odlasku investitora? Da je tako, verovatno ne bismo bili u prilici da rešimo problem koji smo nasledili, a to je najveći problem Železare u Smederevu, upravo onaj problem čijem pozitivnom epilogu se približavamo. Da je tako, ne bismo bili u prilici da rešavamo problem pribojske Fabrike automobila, koji nije decenijama rešavan na dobar i zadovoljavajući način.
Naravno da će moj osmeh na licu uvek ukazivati da se ne ljutim. Malog i nejakog uvek treba poštovati, potapšati po ramenu i ne treba ga ugnjetavati. Uvek se s radošću setim onih reči koje smo i mi kao opozicija govorili da ćemo opoziciju čuvati kao malo vode na dlanu, a upravo sve to što ja mogu od vas sa osmehom na licu da čujem, pokazuje to. Sa osmehom na licu, tako je, zato što ćemo probleme rešavati, makar i kada su to problemi koji su rezultat nečijeg lošeg rada, zapuštenog stanja i neuređenosti.
U svakom slučaju, progledajte politički. Vidite, imaju tri jarbola ispred Banovine pored onih divnih šest medaljona kraljeva Petra i Aleksandra i četiri srpske vojvode koji stoje iznad glavnog ulaza, spremite se za ostavke u Novom Sadu, olakšajte građanima Vojvodine i građanima Srbije, a tek tada dođite u poziciju da delite političke lekcije o političkoj odgovornosti.
Ovi zakoni, kao što to reče jedan od uvaženih kolega prethodnika, nisu onakvi kakve je želela većina, nisu onakvi kakve je želela advokatura, ali su zakoni koji za razliku od nasleđenog zakona daju izvesnost u određenom vidu stabilnosti. Istina je da je Vlada ovim pokazala svoj demokratski kapacitet time što je razgovorom došla do rešenja. Da su ova rešenja u interesu građana Srbije, jesu i to će primena ovih zakona i pokazati. Koliko je važno ono što se govori, uvek je važno i ono ko govori. Hvala.