Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi ostala jedna stvar – da li treba štrajk pred Vladom Vojvodine? Ako je to potrebno, odmah, da znate, može on vrlo brzo da se organizuje, ali, kao što rekoh, ova vlast ima demokratski kapacitet i to je ono što neke boli. Kao što reče jedan od kolega, nekome je izgleda kriva što smo se kolege predstavnici Advokatske komore Srbije i mi iz Ministarstva pravde dogovorili. Nekome je izgleda mnogo krivo.
Vidite kako, advokatura predstavlja jedan važan esnaf. Mi predstavljamo građane i Republiku Srbiju. Ja samo ne znam koga predstavlja Bojan Pajtić i njegova klika u Banovini? To nikome nije jasno. To je nešto što u nauci zove „contradictio in adjecto“. Pazite, stranka koja ima takav predznak, a koja se tako ne ponaša?
Ajde politički, gospodo, progledajte. Vidite, odavno se vijori bela zastava ispred zgrade Banovine Izvršnog veća ili Pokrajinske Vlade. Prošlo je vreme, osvestite se. Ne uzurpirajte više vlast. To je suština.
Što se moje lične odgovornosti tiče, naravno, kao neko ko svojim činjenjem oduvek poštuje Narodnu skupštinu, imate postupak da pokrenete i pitanje moje odgovornosti, pa ga iznesite.

  Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da ponavljam ono što sam malo pre rekao da zaista pomno pratim rasprave i da ne retko uživam u njima, baš kao što je bilo u jednoj od prethodnih. Kao što je rekoh, koliko je bitno ono što se govori, bitno je i ono ko govori, da odaberem od čega da krenem.
Prva stvar, mogli smo da čujemo u jednom izlaganju uvažene koleginice narodne poslanice kako je zaboga njena poslanička grupa u septembru, a nije u septembru, ako se ne varam u oktobru mesecu 2014. godine podnela jedan predlog za izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti. A kako je Skupštini Vlada podnela nešto u novembru, a nije u novembru, već u oktobru. Iako se ne varam ta poslanička grupa koja je podnela te izmene, te predloge izmena koji su 98% identični izmenama Zakona usvojenim početkom novembara meseca, nije htela da učestvuje ni u skupštinskoj raspravi.
Dakle, 98% je bilo podudaranje sa onim što je na predlog Vlade Narodna skupština ovde usvojila. Reče moja uvažena prethodnica – e tako dakle, utvrdili smo da su advokati štrajkovali protiv izmena zakona iz 2013. godine. To nije tačno uopšte. Advokati su otvoreno tokom protesta rekli – mi mislim da je zakon iz 2011. godine loš i hoćemo da se menjaju ta rešenja.
Upravo to jeste ishod sporazuma koji smo postigli sa Advokatskom komorom Srbije, gde su oni rekli – ne. Hoćete da vam citiram gospodina Đorđevića koji je nekoliko puta rekao - advokatura je godinama ćutala. Je li to što malopre jedan govornik reče ironija.
Danas kažemo, dakle, oni su štrajkovali zbog izmena iz 2013. godine. Ma nije uopšte tačno. Dakle, apsolutno nije tačno. Ako pogledate inicijative koje su advokatske komore pisale Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, u njima se tvrdi da je neustavno ono što je uspostavljeno, temeljno, Zakonom iz 2011. godine.Dakle, to se tvrdi.
Gde je još ironija dame i gospodo narodni poslanici? Ja ne znam da li moja uvažena prethodnica govori kao narodni poslanik ili kao tužilački pomoćnik iz Tužilaštva za ratne zločine, u koji nije vraćena iz poslaničkih klupa, kada je dala ostavku, nego iz stranke u kojoj je nekada se vodila kao zaposleno lice. Ja stojim iza reči koje ovde kažem.
Pa, pošto smo se bavili citiranjem, hoćemo li da citiramo dnevnu štampu, a u dnevnoj štampi je izašlo upravo to da je neko usred predizborne kampanje vraćen u Tužilaštvo za ratne zločine, iz političke stranke, a ne iz poslaničkih klupa. Je li to nezavisno pravosuđe?
Reče malopre neko, kaže – što nismo čuli vapaje advokata? Pa što ih ne čuste kada ste supružnike advokata ostavljali 2009. godine na ulici i bez posla, kao sudije ili zamenike javnih tužilaca. Koliko je takvih slučajeva bilo? Što onda ne čuste vapaje advokata. A gde su bili, glas iz Ministarstva kada su vođene ne rasprave, nego maltene fizički obračuni među advokatima Beograda, koji su na kraju dobili epilog Odlukom Ustavnog suda.
Hajde budite makar toliko korektni pa nekada priznajte grešku. Ja nemam problema i kada napravim grešku da je priznam. Da je vođena javna rasprava i razgovori sa advokaturom kada je donošen Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, ne bismo bili u ovakvoj situaciji. Da je tada uvažavan interes advokature i da je tada vođeno računa o položaju advokature u jednom pravnom sistemu u koje će svoj položaj legitimno imati javni beležnici, onda ne bismo imali ovakav problem.
Neprincipijelan stav u procesuiranju za ratne zločine, pa hoćete li da vam citiram gospodina Vukčevića koji je rekao da poslednje radnje kada su u pitanju sankcionisana lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo ratnog zločina u Štrpcima, da je rekao da on to nije mogao da radi pod nekom bivšom vlašću. Da je rekao da je bio izložen pritiscima. Je li to neprincipijelan stav, ili je neprincipijelan stav vratiti se na rad u pravosuđu iz političke stranke.
Naravno, može se reći – takav je zakon. Zakon o radu kaže da može da miruje nekome rad ukoliko je izabran na javnu funkciju ili radi u političkoj organizaciji, a onda više taj koji to uradi i taj koji se na takav način vrati u pravosuđe, nema trunčicu kredibiliteta da priča o nezavisnosti tog istog pravosuđa.
Koliko je puta otišao na posao i evidentirao se na tom istom poslu taj koji se vratio iz političke stranke na rad u Javno tužilaštvo, ko god taj bio.
Vas dame i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde ima 250, to znači da svako od vas sutra iz organa svoje stranke po toj logici može pravo da ode u sud ili u tužilaštvo i sutra da bude kandidat za zamenika tužioca, za javnog tužioca, za sudiju i odjednom puj pike ne važi, on je sad nepristrasan.
To što je bio funkcioner neke političke stranke, to što je radio u nekoj političkoj stranci, to nikoga i ništa ne obavezuje. Sudije, sudije i tužioci, tužioci, oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka, a ovde su birani po političkoj podobnosti i na osnovu članstva, kao što malopre gospodin Babić reče i budžet Republike Srbije višemilionske iznose isplaćuje tim sudijama i tim zamenicima tužilaca zato što ih je neko protivustavno najurio na ulicu.
Šta je ustavno, a šta nije, u ovome i o čemu mi raspravljamo, odluku će dat i ocenu će dati Ustavni sud i svi smo dužni da je poštujemo.
Upravo je o tome reč. Dakle, koliko je važno šta se govori, važno je i ko govori. Budite iskreni pa recite da se sedelo sa advokatima 2011. godine i razgovaralo o Zakonu o javnom beležništvu i da je to dobilo podršku i advokatskih komora, problema ne bi bilo. Budite iskreni, pa to recite.
Da ne pričam o tome koliko mi je visokih pravosudnih ili javnih funkcionera, koji su obavljali svoje funkcije još u vreme Vlade koja je bila na vlasti do 2012. godine govorilo, ljudi koje je birala Narodna skupština, da im je nuđeno da postanu javni beležnici. Ne znam kako, čak su govorili…
(Dušan Petrović, s mesta: Pa ko je govorio, neka kaže ko je govorio?)

Čak su govorili i bez ispita. Ja neke mogu da razumem što se javljaju,..

A ako sam rekao da im je nuđeno, nisam rekao da im je nudio neko odavde, a ti ljudi su ljudi od integriteta i ja verujem da će biti spremni da to javno kažu, pa neka kažu, ovo je slobodna zemlja, ako nisu mogli da govore do 2012. godine, mogu posle 2012. godine.
(Snežana Malović, s mesta: Pozovite ih da kažu.)

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mene bi bilo sramota da primam platu od 140.000 dinara, a da dođem dva puta na posao u toku mesec dana. Mene bi bilo sramota da to radim, a pojedinci su to radili, iz budžeta Republike Srbije, dobra plata, prilično veća i od ministarske.
Problem ima kada nastane, ne jedan, ima sila uzroka. Uglavnom se vidi onaj koji je među poslednjima uzrokovao i nastanak tog problema.
Može li se reći da je problem i u izmeni Zakona iz 2013. godine? Meni je drago što me je moja uvažena prethodnica citirala, a ja sam citirao profesora Boka, zamenika predsednika Savezne notarske komore Savezne Republike Nemačke, koji je iste zamerke našem Zakonu o javnom beležništvu iz 2011. godine dao i po čijoj neformalnoj preporuci sa kopaoničke škole prirodnog prava su izmene 2013. godine izvršene. To nije dao čovek koji nema nikakvu poziciju, to nije dao čovek koji dolazi iz zemlje koja nema nikakvu pravnu tradiciju, već neko ko je izuzetno uvažen i cenjen u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Da li je jedan deo uzroka u tim izmenama 2013. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na zakonu iz 2011. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na tome što je advokatura nakon tih izmena ćutala? Jeste i to. I sama advokatura je rekla da je ćutala.
Dakle, ovde postoji višeslojna uzročnost kod ovog problema. Ja sam zadovoljan što smo mi uspeli da dođemo do rešenja tog problema, i možda je to jedino u čemu su zadovoljni i predstavnici advokature i predstavnici ministarstva.
Došlo se do rešenja, a da se tako razgovaralo, da se nisu nekim advokatskim komorama oduzimala ovlašćenja, da se nisu pravili i instruirali sukobi unutar same advokature, verovatno bi se do ovakvog rešenja na težak, komplikovan, mukotrpan način došlo i ranije, došlo možda upravo te 2011. godine. A tada se nije došlo. Došlo se sada do rešenja.
I ključna stvar koju želim da pomenem još jednom - važno je šta se govori, ništa manje je važno ko tako nešto govori. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.
Prva stvar, poštujući dostojanstvo ovog doma i vas kao izabrane narodne poslanike, ja veoma pažljivo biram svaku reč i kada nešto govorim, trudim se da to potkrepim i argumentima, a argumenti su neumoljivi. Da li je u državi Srbiji moguće da iz rukovodstva političke stranke odete pravo na radno mesto u tužilaštvo ili u sud? Moguće je.
Toliko o nezavisnom sudstvu i još dve rečenice. Prva stvar, znate, vodili smo i mi u Ministarstvu pravde razgovore sa advokatima, pa se nekada nismo razumeli i nismo se saglasili oko nekih stvari. Voditi razgovore i dogovoriti se, dve su potpuno različite stvari.
Evo ovde gospode i dama predsednika advokatskih komora u Srbiji. Oni su mi rekli – nismo zadovoljni ni odredbama zakona iz 2011. godine. Ako se ne varam, gospodine Đorđeviću, zajedno smo razgovarali o tome.
Dakle, vrlo pažljivo biram svaku reč koju izgovaram, pa sam tako i pažljivo birao tužioca za ratne zločine koji je rekao da su bili izloženi pritiscima prethodnih vlasti i da zbog toga nisu mogli da otvaraju neke slučajeve na koje se čekalo i više od 10 do 15 godina. Upravo je on to izjavio. To nisu moje reči. Ja prenosim njegove reči. Na koga je on mislio? Ja sam član ove Vlade i predstavnik ove vladajuće većine. On je govorio o prošlim vlastima.
S druge strane, ja sam ponosan što živim u zemlji i što sam ministar u Vladi u kojoj se, za razliku, na žalost, od nekih zemalja našeg regiona, ratni zločini procesuiraju, bez obzira na nacionalnost ili veroispovest kako žrtve tako i osumnjičenog odnosno okrivljenog. Moj stav je po tom pitanju apsolutno jasan. On je vrlo principijelan i, ako hoćete, potpuno hrišćanski. Ja se takvim stavom ponosim. Neću da trpim da je bilo ko i u moje ime i u ime moje porodice i u ime mojih sugrađana i u ime mojih sunarodnika vršio zločin. Srbija će tu priču raščistiti i ona može mirne savesti i uzdignute glave da ide u budućnost, a onaj ko to ne bude uradio, taj neće imati tu smirenost i tu savesnost koju ćemo imati mi i neka se on debelo nad time zamisli. Ne vidim u tome apsolutno nikakvu neprincipijelnost, već apsolutnu principijelnost. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prethodnih govornika me je pogrešno citirao. Nadam se da nije bilo maliciozno. Ja sam više puta izgovorio rečenicu - koliko je važno šta se govori, toliko je važno i ko govori, a ne kako je ovde krivo rečeno - nije važno šta se govori, već ko govori, što je apsolutno netačno i ima različit smisao. I dalje ostajem pri tome.
Takođe mi nije jasno, izgleda neko nije pročitao zakon iz 2011. godine, kada kaže da je notarima 2013. godine dat ekskluzivitet. Javnim beležnicima je neuporedivo veći ekskluzivitet pružen zakonom iz 2011. godine i to je ono protiv čega se zalagala advokatura. Apsolutno potpisujem rečenicu gde je izrečeno da ovoga svega ne bi bilo da je na vreme ovde vođena kvalitetna rasprava. Tako je, da je 2011. godine ovde vođena kvalitetna rasprava, toga ne bi bilo. Šta je više, osam ili jedan? Godine 2013. u jednoj stvari je pržena, kako rekoste, ekskluzivnost javnim beležnicima, a 2011. godine u osam puta više. Taj jedan plus svih onih.
Dakle, ako je nešto rezultat razgovora i zašto sam s pravom tvrdio da je došlo do onih razgovora koji nisu vođeni 2011. godine, onda je to upravo iz tog razloga jer je advokatura vrlo jasno stala na stanovište da su oni protiv zakona koji je donet 2011. godine. To je apsolutno tačno. Jer, ako pogledate izmene Zakona o javnom beležništvu, oktobar na novembar prošle godine, nakon toga javni beležnici više nisu imali ekskluzivnost za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Ali, mi više nismo u suštini vodili težišne razgovore tokom decembra meseca i početkom januara meseca ove godine na temu ugovora o prometu nepokretnosti. Delom da, ali ako pogledate gde sada sve postoji mogućnost advokata da sastavi ugovor, onda ćete videti da je to u neuporedivo više taksativno nabrojanih slučajeva.
Prema tome, kao što sam rekao, uzročnost je višeslojna. Ko hoće da bude fer i korektan, on će to da prihvati i da kaže – istina je. Da je ovakav razgovor, da je ovakva debata i da su ovakvi razgovori sa advokatskim komorama po ovom pitanju vođeni 2011. godine, onda problema sigurno ne bi bilo, ali nije.
Što se tiče onoga što ste malo pre pomenuli, a niste jedini poslanik koji je to primetio i rekao, kada je u pitanju cena javnobeležničkih usluga, pa vi već sada kada pogledate, kada ovaj zakon stupi na snagu, odnosno ovi predlozi zakona ako budu usvojeni od strane Narodne skupštine i stupe na snagu, oni će već po postojećoj javnobeležničkoj tarifi, ako pričamo o prometu nepokretnosti, ako pričamo o ugovoru o doživotnom izdržavanju, biti jeftiniji. Ne jeftiniji u odnosu na ovu tarifu koja je danas na snazi, već u ubedljivom delu slučajeva jeftiniji nego što su bili do 1. septembra prošle godine.
Koga to zanima može vrlo jednostavno da pogleda. Imate tamo neku tabelu, pa recimo stoji da za ugovor o prometu nepokretnosti, čija je vrednost oko 200.000 evra, do 1. septembra taksa je bila 39.000 dinara. Ako se usvoje ovi zakoni, cena će biti za oko 5.000 dinara niža, zato što se plaća 60% tarife koja je tarifa za javnobeležnički zapis. Ne treba veliko matematičko znanje da se do te računice dođe i videćete da je to tako. Tu ne treba nikakvo obećanje, jednostavno pogledate sadašnji Pravilnik o naknadama i nagradama i doći ćete do te računice. Do određenog iznosa cena je niža. Znate, ko ima pet miliona evra da plati nešto, on treba da plati i više. Mislim da u tome svi možemo da se saglasimo. Sećate se da je ranije to bilo 39.000 dinara, pa da li kupujete stan koji košta 150.000 evra ili kupujete nešto što košta pet miliona evra, isto se plaćalo.
Prema tome, setite se malo toga i pogledajte izvorni tekst zakona iz 2011. godine i videćete upravo ovo o čemu sam pričao. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko pomenu danas principijelnost ili doslednost, jer želim da ostanem principijelan i dosledan ja neću samo replicirati poslanicima opozicionih stranaka da izreknu nešto što je neistinito, već i onima koji pripadaju stranci, kojoj i sam pripadam i zahvaljujući kojoj jesam na ovom mestu gde jesam.
Naime, moj uvaženi prethodnik je izgovorio nešto što je apsolutno netačno, što jeste jedan odličan medijski spin, ali ako je to zaista negde tako urađeno ja vas molim da me zvanično obavestite gde je to naplaćena overa saglasnosti jednog roditelja za putovanje deteta sa drugim roditeljem i naplaćena 4.000 dinara. Dakle, ovo nije omaška, ovo je apsolutno netačno.
Kome nije jasno, može da uzme lepo Pravilnik o naknadama i nagradama i tarifu za rad javnih beležnika i videće vrednost jednog beležničkog boda je 150 dinara, takva overa košta dva boda.
Velika je razlika između 300 dinara i 4000 dinara, a pogotovo za građane Srbije koji ne žive u ekonomskom blagostanju, pogotovo u zemlji koja se bori da se liši fiskalnog deficita i sprovede dobru fiskalnu konsolidaciju.
Neću se uopšte osvrtati na druge stvari koje su govorene, ali ovo je nešto što može bez obzira na to za koga građanin glasa, kome daje svoje poverenje, kako misli, da li izlazi na izbore ili ne izlazi, ovo je nešto što svakoga može podjednako da se tiče. Ja vas molim ako posedujete informaciju da je neko zaista toliko tarifirao običnu overu potpisa, obavestite me zvanično. Ako ne posedujete, onda vas molim da ne iznosite takve stvari koje očigledno jesu materijalne neistine. Zahvaljujem.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam jednom reagovao kada je neko od prethodnika vrlo tendenciozno, vrlo vešto, pošto to nekima izgleda ide i te kako od ruke, pokušao da izvrgne moje reči. Ja sam rekao i to da ponovim još jednom, kome nije to doprlo do uha i do mozga može da uzme stenografske beleške pa da pročita. Rekao sam – nije problem organizovati ni protest ispred zgrade pokrajinske vlade, ali mi to ne radimo jer smo vlast koja ima demokratski kapacitet da o problemima razgovara.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Kog dana ste to rekli?)
Danas sam to rekao. Ko ne zna, može da uzme da pogleda bez ikakvih problema.
Dakle, ja sam to danas rekao, iza toga stojim. Znate, uzmem nešto što mi se sviđa, odbacim nešto što mi se ne sviđa, pa onda predstavim, vidite ko je i kakav je. Znam da postoje oni kojima je i te kako mnogo krivo, što su se Ministarstvo i advokatura oko nečega sporazumeli. Meni je drago što postoje oni kojima je krivo zbog toga. Drago mi je, jer to samo pokazuje koliko je sporazum do kojeg smo došli, koliko god da je bio težak način doći do njega, koliko vredi. To je nešto zbog čega sam i te kako zadovoljan.
Dokle god budu postojali oni kojima je krivo što će advokati početi da rade, što će sudovi početi da rade, što će tužilaštva početi da rade, ili bolje rečeno, da nastave da rade od onog momenta gde su stali, e, dotle će moja poruka uvek biti, ja se svoje političke i svake druge odgovornosti niti klonim, niti bojim, a kao velik i pobornik parlamentarnog sistema, pozivam svakoga ko ima nešto protiv mene lično, ko smatra da ja posao ne radim kako valja, da pokrene i postupak za moju smenu.
Nemam apsolutno nikakav problem. Ja bih kao što sam malopre za jednu drugu stvar rekao, i sada da vam kažem, ja bih premro od srama da sedim ovde, a da moja stranka ima podršku od 6% u biračkom telu, a kamo li da sam predsednik Vlade, recimo pokrajinske, i da sam srastao sa foteljom u kojoj sedim, i da deceniju i po, niko ne može odatle da me skloni, pa makar to bili i građani koji demokratski svoju volju izražavaju na izborima.
Dokle god takvi budu protiv mene ja ću znati da i dalje, koliko toliko, u granicama mogućeg svoj posao obavljam časno i savesno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nemam ja problema sa Miroslavom Miškovićem, niti odolevanju pritiska njegovih plaćenika, kako ih neko u prethodnim izlaganjima nazva. Nemam zato što sam član Vlade koja je izabrana bila prvo 2012, a zatim 2014. godine, koju nije birao Miroslav Mišković posle dugo, dugo vremena, i u njoj se nije pitao ni za jednog jedinog ministra na kojem resoru će biti i na čelu čega će biti. Da su advokati imali stvari za koje su bili u pravu, jesu. Imali su i neke stvari za koje smo mi smatrali da nisu u pravu. Činjenica da smo došli do kompromisa svedoči upravo tome u prilog.
Što se tiče izazivanja haosa, bezvlašća, nezakonitog postupanja, krajnjeg ishoda nečega, znate, ne samo da opet po onom maniru kažem jedan deo rečenice, a dalje ne. Dakle, neko je 15 godina srastao za fotelju u kojoj se nalazi, ko da mu je, što narod kaže, u babovinu ostalo i ne pada mu na pamet da ustane odatle. Da je postojala trunčica političke odgovornosti onog trenutka kada je Ustavni sud ubedljivu većinu odredbi Statuta AP Vojvodine oglasio neustavnim, onaj ko ga je kreirao otišao bi na izbore. Da li je to toliki problem? Ako ste uvereni, 59 mandata, pa izađite odmah na izbore, pa da dobijete opet potvrdu za tih 59 mandata. Nije to nikakav problem.
Još jedna stvar. Ko ne zna srpski jezik, književni dijalekat, ravnopravni su šumadijsko-vojvođanski i istočno-hercegovački. To se uči još u četvrtom razredu osnovne škole. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo na kraju rasprave u načelu, ono što su govorile i uvažene kolege iz opozicije i uvažene kolege iz stranaka vladajuće većine jeste da se možda i najmanje razgovaralo danas o suštini, odnosno o konkretnim predlozima zakonima koji su na dnevnom redu.
Sa uverenjem da će više rasprave o tome biti u toku rasprave u pojedinostima, gde očekujem zaista i ocenu kvaliteta onoga što je predloženo, imajući u vidu da je to prvi put kada govorimo o javnom beležništvu od 2011. godine do danas da je postignuta neka vrsta saglasnosti sa advokatima, koja kao što rekoh 2011. godine nije postignuta pa je zapala nekom drugom da se time bavi.
Želim da se osvrnem na nešto što je bilo dobrim delom predmet rasprave, što je jedan od mojih uvaženih prethodnika i rekao, a obavezan sam kao član Vlade da reagujem na to. Bilo je reči o kadrovskoj politici, znate kako, sud o kadrovskoj politici daju građani na izborima. Pošto su ocenili neke od kadrova koji su bili na ovom mestu na kome sam ja danas, a pošto su se ti kadrovi proslavili u onome što su radili i mogu sa ponosom da izađu sa svojih nešto više od 5% podrške građana i rezultatima o kojima je danas ovde bilo reči, želim im svu sreću ovog sveta na nekim narednim izborima, kada građani budu ponovo ocenjivali nečiju kadrovsku politiku i nečiju državnu politiku uopšte.
Ovo je Vlada koja ima demokratski kapacitet, ovo je Vlada koja ima najsnažniju demokratsku podršku građana Srbije, ovo je Vlada koja bez mera represije može da sedne i da razgovara sa onima sa kojima se u mnogim stvarima ne slaže i da dođe do kompromisa, jer kao što neko od mojih uvaženih koleginica iz SNS reče – kompromis ne znači popuštanje i kompromis ne znači poraz.
Očigledno da onaj ko nije bio u stanju vodeći državu da pravi kvalitetne i dobre kompromise još uvek ne može da shvati šta je to kompromis. Sve dok bude tako od onih pet i nešto padaće niže, niže i niže. Mnogi su tako već prošli na izborima. Nekima je ostala opomena. Ako nastave tako i na sledećim izborima znaju čemu mogu da se nadaju.
Hvala vam na razumevanju i hvala vam na dobroj raspravi.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasan sam sa uvaženim prethodnikom u tome da ne treba slepo slušati sve što se kaže i da ga treba tumačiti u kontekstu odnosa koji postoje u Republici Srbiji. Ali, takođe, moram da dodam da kada neko pokušava da me citira ili da se poziva na moje obrazloženje u određenoj stvari, treba da bude do kraja korektan i da kaže da je ova definicija napravljena na ovakav način po preporuci Saveta Evrope, a na osnovu prethodno datog mišljenja Evropskog suda za ljudska prava u predmetima zaštite uzbunjivača.
Onaj ko to zna i ko razmišlja na takav način, zna i sledeće. Svaki zakon koji mi ovde donesemo primenjuju naši pravosudni organi i naši državni organi. U slučaju spora, postoji mogućnost iscrpljivanja pravne zaštite pred našim pravosudnim organima. Kada se iscrpi i ta vrsta pravne zaštite, a građanin opet nije zadovoljan, on se obraća Evropskom sudu za ljudska prava. Evropsku sud za ljudska prava vrlo jasno je rekao, to sam citirao pre dva dana, za šta je vezan status uzbunjivača.
Dakle, nije ovde priča da li bilo ko od nas voli ili ne voli, dopada mu se ili ne dopada neka evropska norma, neki standard ili neka preporuka. Mi treba da se trudimo da donosimo zakone, normalno, ono što je imperativ, koji su u skladu sa našim ustavno pravnim sistemom, ali pošto smo potpisnici Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da naši zakoni budu u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava. Upravo ova norma je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i preporukom Saveta Evrope. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, razumem da ovako jedan važan zakon, pogotovo zakon koji prvi put Narodna skupština Republike Srbije donosi i njime reguliše celovito jednu materiju, izaziva i, hajde da kažemo, pozitivnu buru u javnosti, ali s obzirom da sam lično pomenut više puta i postavljeno mi je jedno pitanje, a smatram da je u interesu narodnih poslanika, u interesu građana Srbije da znaju.
Upravo od predstavnika portala „Pištaljka“ i njenog glavnog urednika Vladimira Radomirovića, koga sam primio pre više od godinu i po dana i razgovarao zajedno sa njim, zajedno sa još petoro uzbunjivača, koji su tražili prijem kod mene, je ukazano na činjenicu o kojoj jedan narodni poslanik govorio, a to je da je radna grupa koju je Poverenik formirao radila za novac. Mislim da nije tajna, čak se izašlo u javnost sa tim da je fond koji je dobijen za izradu modela zakona o zaštiti uzbunjivača iznosio negde oko 80 hiljada funti, a ne dolara, što je nešto više od 100 hiljada evra, oko 104 hiljade, ne znam koji je kurs tada bio, ali nešto više od 100 hiljada evra. Tačno je da su određeni članovi te radne grupe dobijali naknadu za to. Tačno je da je u informacijama koje je Poverenik Šabić naknadno pružio, iako je „Pištaljki“ bilo saopšteno da članovi radne grupe rade pro bono, dakle, na dobrovoljnoj osnovi, kasnije se došlo do informacije da je fond za isplatu honorara članovima radne grupe iznosio 16 hiljada funti.
Jedna stvar koju moram da napomenem jeste da se Zaštitnik građana gospodin Saša Janković odrekao pismenim putem tog honorara, ali mi nije poznato da su to uradili ostali članovi radne grupe.
Ovo sam smatrao za potrebno da bih razvejao svaku sumnju, pogotovo zbog Zaštitnika građana koga uvažavam, a da li je zabranjeno raditi ovo za novac, mislim da nije zabranjeno, ali mislim da to treba reći. Treba reći iz jednostavnog razloga što je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu u kojoj su takođe sedeli izuzetno kompetentni i aktivni članovi, počev od univerzitetskih profesora, takođe, pošto je profesor Branko Lubarda učestvovao u onoj radnoj grupi, a ovde su učestvovala, u radnoj grupi Ministarstva pravde, dva univerzitetska profesora, dvoje sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik Republičkog javnog tužioca, dvoje sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, dvoje sudija Prekršajnog suda u Beogradu, tužilac Suda časti Privredne Komore Srbije, kao i glavni i dogovorni urednik portala „Pištaljka“, a članovima „Pištaljke“nije bilo dozvoljeno da učestvuju u radu radne grupe koju je formirao Poverenik.
Mislim da to treba reći. Dakle, članovima „Pištaljke“, čak i na dobrovoljnoj osnovi nije bilo dozvoljeno da učestvuju u radu te radne grupe i članovi „Pištaljke“ su izašli sa jednim stavom u javnost, saopštili ga meni na sastanku, a on je glasio, parafraziraću, ako ljudi koji treba da urede zaštitu nas, koji smo bili podvrgnuti mobingu zbog prijave korupcije, ako oni koji treba da napišu model zakona koji to treba zakonski da reguliše, nemaju sluha za naše učešće u radu te radne grupe, onda izražavamo sumnju kakav će uopšte model izraditi.
Pored predstavnika „Pištaljke“ tu su još učestvovali i jedan od uzbunjivača i to jedna sudija iz Osnovnog suda u Šapcu, ali i predstavnici MUP-a, kao i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Mislim da je to bila vrlo dobra radna grupa, a činjenica da je u ekspertskom mišljenju Saveta Evrope, kao prva stavka navedeno da je radna grupa koja je izrađivala nacrt zakona u odnosu na radnu grupu koja je izrađivala model zakona, bila mnogo sveobuhvatnija, da su u njoj više bili zastupljeni stručnjaci iz različitih oblasti i to eminentni stručnjaci, da je rezultat rada te radne grupe mnogo veći legitimitet.
To svakako ima veze i ja sam ovde odgovarao na ono što sam bio i lično prozvan, ali ima veze i sa ovim amandmanom. Ima veze i sa ovim amandmanom zato što se ovaj amandman poziva na tekst koji je bio napisan u modelu, a taj model je, kao što rekoh, od strane Saveta Evrope, ocenjen lošije od Nacrta zakona koji je sada pretočen u Predlog zakona i koji se nalazi pred vama.
Izvinite, ako sam vam previše vremena oduzeo, mislim da sam dao informacije koje svakako jesu od koristi. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god se neko trudio da neistinama koje iznosi, čak i na najpompezniji način privuče pažnju javnosti, mislim da neistinom pozitivna pažnja teško da može da se privuče.
Od kada sam u resoru Ministarstva pravde i državne uprave prvo, a posle Ministarstva pravde, a to je od 27. jula 2012. godine, ni jedan član ni jedne jedine radne grupe koja je radila na izradi bilo kog zakonskog propisa nije dobio ni jedan jedini dinar bilo kakvog honorara. Dakle, ni jedan jedini dinar. Ni jedan jedini član radne grupe, a kamoli 4.000 funti po članu radne grupe.
Što se tiče tzv. kvarenja modela, ja mislim da o tome najbolje govori, evo ovde prisutan, izveštaj, pregled završne verzije Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača. Pripremio Pol Stivenson, Velika Britanija, ekspert Saveta Evrope, a pregledao i uredio Sekretarijat Saveta Evrope.
Meni je drago što smo mi iz Ministarstva pravde zajedno sa našom radnom grupom „pokvarili“ model, jer je taj „pokvareni model“ dobio pohvale Saveta Evrope i Evropske komisije, a isti pomenuti gospodin Pol Stivenson rekao da je spreman da u bilo kom trenutku dođe i onima koji misle da je nešto pokvareno objasni šta je to kvarno, a šta je to ispravno.
Takođe i mišljenje Evropske komisije koje uporedno govori zašto je bolji nacrt koji dana imate pred vama kao predlog, nego skupo plaćeni model zakona. Uveren sam da ubedljiva većina i ko želi, može da dođe ovde i pogleda i da se u to uveri, a nije ni čudo kada se podnose amandmani koji nisu dobro ocenjeni u modelu zakona zato što je i onaj ko ih je napisao takođe dobio novac da ih napiše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko, uzimajući u razmatranje ovaj predlog amandmana uzeli smo u razmatranje i kao što sam rekao mišljenje eksperta Saveta Evrope koji je učestvovao i u radnoj grupi kojim je predsedavao Zaštitnik građana i u radnoj grupi čiji sam predsednik bio sam, a koje je formiralo Ministarstvo pravde.
Samo ću vam u dve rečenice pročitati šta je na apel Vladimira Radomirovića, odnosno glavnog i odgovornog urednika sajta „Pištaljka“, kao sajta koji okuplja uzbunjivače, rekao gospodin Pol Stivenson, pravni ekspert, odnosno stručnjak za zaštitu uzbunjivača Saveta Evrope. On kaže – gospodine Radomiroviću čuo sam od vas da će se u parlamentu ove nedelje obavljati rasprava o Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Takođe sam čuo i za predlog Agencije za borbu protiv korupcije da se uvede zahtev postojanja dobre vere kod uzbunjivača.
Želim da vam napomenem da je upravo ovaj element prouzrokovao mnoge probleme Ujedinjenom Kraljevstvu i da smo ga zbog toga izbrisali iz zakona pre godinu dana, kao i da se dobra vera kod uzbunjivača ne nalazi među listom neophodnih elemenata koji propisuje preporuka Saveta Evrope.
Dakle, država sa najdužim iskustvom u zakonskoj zaštiti uzbunjivača, Velika Britanija, čiji je pravni ekspert sarađivao i sa radnom grupom koju je formirao Poverenik, i sa radnom grupom koju je formirao ministar pravde. Kaže – to ne treba da stoji u zakonu zato što je prouzrokovalo mnoge probleme u primeni zakona. Mi smo to iskusili. Vama savetujemo da ne idete u to. To je bio razlog zašto ovo nismo stavili kao jednu od nužnih kvalifikacija kod ličnosti samog uzbunjivača. Hvala vam.
(Branka Karavidić, s mesta: Molim vas, samo minut.)