Hvala, uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao sve prethodne govornike po ovom amandmanu, i moram da reagujem.
Slažem se u jednoj stvari, dakle zaista ovaj predlog izmena i dopuna zakona pisali su vrhunski pravni stručnjaci. Žao mi je što predstavnici udruženja koji su se požalili i uputili dopis nisu konsultovali te pravne stručnjake, jer je diskriminacija lica koja ste pomenuli, bila nešto što apsolutno, apsolutno nije predloženo ozakoni ovom izmenom i dopunom, a reći ću vam i zašto.
Ako su pojedinci toliki borci, da li bili iz opozicionih ili pozicionih stranaka, za prava lica koja ne vide ne čuju, i koja su obuhvaćena ovim predlogom zakona, kako to ne reagovaše na Zakon o vanparničnom postupku, gde su pod znacima navoda, diskriminaciji bila izložena ista ta lica.
Dame i gospodo narodni poslanici, do 1. septembra ovakav režim je postojao za ova lica pred vanparničnim sudijom u svakom sudu, i oni nisu mogli da sastave ni jedan ugovor o prometnu nepokretnosti bez vanparničnog sudije, čiju ulogu preuzima sada javni beležnik.
Da li ste svesni, ja ću ispoštovati i predlog Odbora i sve što Narodna skupština usvoji, ali usvajanjem ovog amandmana, imovinski pravni interesi ovih lica se dovode u lošiji položaj nego položaj u kojem su bili do 1. septembra prošle godine, odnosno do trenutka usvajanja ovog zakona. Jer, vrlo jasno se kaže da je pozitivna diskriminacija dozvoljena u slučajevima kada je to potrebno radi zaštite imovinskih, pravnih i drugih interesa lica koja su mimo svoje volje, u jednom delu u neravnopravnijem položaju. Izvinite što sam duže govorio, toliko mi je ograničeno vreme.

Prihvata se amandman Odbora.

Predlažem da se prihvati, odnosno prihvata se amandman Odbora. Hvala.

U ime Vlade, prihvatamo amandman Odbora.

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici srpske advokature, želim na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže predlozi zakona koji su na dnevnom redu.
Pre svega, reč je o zakonskim predlozima koji su u vezi sa postignutim sporazumom između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Ove tekstove su pripremili stručni timovi Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i njih je u neizmenjenom obliku predložila Vlada, radi razmatranja po hitnom postupku. Donošenje ovih zakona je veoma značajno, jer će rezultirati prekidom štrajka advokata.
Pored navedenih zakonskih predloga, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku, upoznaću vas sa tokom pregovora između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
Zbog štrajka advokata koji je rezultirao obustavom rada 17. septembra 2014. godine, Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde su krajem 2014. godine obrazovali stručne timove, kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a koja se tiču Zakona o javnom beležništvu i zakona koji su u vezi sa uspostavljanjem javno-beležničke delatnosti.
U periodu od 15. decembra 2014. godine do 8. januara 2015. godine, održano je ukupno 10 sastanaka stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, koji su okončani potpisivanjem sporazuma. Tim sporazumom je usaglašeno da se po hitnom postupku izmene odredbe malo pre navedenih zakona.
Iako je jedan od početnih zahteva advokature bila izmena Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, stručni timovi su se saglasili da nije potrebno menjati postojeći, odnosno navedeni zakon.
Takođe, izmene navedenih zakona bili su dovoljan preduslov da se nadležnim organima Advokatske komore Srbije predloži da donesu odluku o prekidu obustave rada advokata.
Na prvom održanom sastanku stručnih timova, definisana su sporna pitanja, a to su bila sledeća pitanja: postojanje javno-beležničkog zapisa, pitanje obavezne forme, pre svega, ugovora o prometu nepokretnosti i postupak sprovođenja, odnosno potvrđivanja pravnih poslova, tzv. „solemnizacije“ od strane javnih beležnika.
Tokom rada došlo je do približavanja stavova advokature i Ministarstva pravde o potrebi postojanja javno-beležničkog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanju latinskog tipa notarijata i postojanje javno-beležničkog zapisa kao obavezne forme za tačno utvrđene pravne poslove.
Usaglašeno je da u formi javno-beležničkog zapisa moraju biti sačinjeni ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica sa posebnim potrebama, sporazumi o zakonskom izdržavanju, hipoteka i založna izjava i to samo ukoliko voljom stranaka treba da imaju svojstvo izvršne isprave.
Pored toga, predviđeno je da se u obliku javno-beležničkog zapisa može sačiniti i zaveštanje, odnosno testament, kao jedan od posebnih oblika, pored postojećih oblika zaveštanja, koji su predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Dalje je utvrđeno koji su to pravni poslovi za koje je propisana kao obavezna forma solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora od strane javnih beležnika, a to su: ugovori o prometu nepokretnosti, ugovori kojima se konstituišu stvarne i lične službenosti, hipoteka i založne izjave, ukoliko nemaju svojstvo izvršne isprave, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, bračni ugovori, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovori o prenosu naslednog dela.
Upravo ovakvim regulisanjem omogućeno je da građani sami ili uz angažovanje advokata sačinjavaju pravne poslove koji će nakon toga biti potvrđeni od strane javnog beležnika stavljanjem, odnosno sastavljanjem solemnizacione klauzule.
Imajući u vidu brojne pravne poslove iz oblasti naslednog prava i porodičnih odnosa, prilikom čijeg sačinjavanja je neophodno učešće javnih beležnika radi solemnizacije pravnog posla, smatralo se celishodnijim da ovi pravni poslovi budu regulisani zakonima koji regulišu ove oblasti, zbog čega su predviđene i izmene Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona, koje su usklađene sa predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Kako je izmenama Zakona o javnom beležništvu predviđeno i da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, bilo je neophodno u tom delu izvršiti i izmene Zakona o prometu nepokretnosti.
Sporno pitanje je bilo pitanje postupka solemnizacije, odnosno potvrđivanja privatne isprave, kao i do koje granice javni beležnik može da ulazi u sadržinu pravnog posla, naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Kada je u pitanju solemnizacija, postignuta je saglasnost da javni beležnik potvrđuje ispravu kada je to zakonom određeno da se potvrđivanje isprave vrši stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave, poznatije kao solemnizaciona klauzula, koja predstavlja javnu ispravu i uslov za punovažnost ugovora.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njihovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje toga posla i da li su ovlašćeni da preduzmu pravni posao, a javni beležnik će postupiti isto kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme narečeni pravni posao. Ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, javni beležnik odbija da solemnizuje ispravu.
Pored toga, javni beležnik je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ukoliko utvrdi da pravni posao nije dozvoljen ili da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu. Upravo ovakva intervencija javnih beležnika je neophodna kako bi se iz pravnog prometa isključili apsolutno ništavi ugovori.
Srž latinskog tipa notarijata predstavlja mogućnost intervencije javnih beležnika u cilju zaštite pravne sigurnosti građana.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, upravo suština kompromisa leži u činjenici podjednakog nezadovoljstva i jedne i druge strane koja učestvuje u razgovorima. Do ovog kompromisa se nije došlo jednostavno. Nije se došlo lako iz jednog jednostavnog razloga - do ovakvog kompromisa trebalo je da dođe još 2010. na 2011. godinu.
Zadatak koji smo imali pred sobom jeste da pronađemo ulogu javnih beležnika u sistemu u kojem ne postoje već duže od sedam decenija, a da ta uloga što manje bude na uštrb advokata koji su svih tih decenija, dok beležnici nisu radili i nisu postojali i radili.
Ne treba dovoditi u sumnju da li je pred državom postojao i drugi način rešavanja ovog pitanja, ali Vlada u kojoj se nalazim, stranka kojoj pripadam na ovaj način pokazala je da poseduje puni demokratski kapacitet, insistirajući da do rešenja isključivo dođe putem razgovora i putem pregovora, do rešenja koje će biti stručno i koje će u granicama mogućeg zadovoljiti sve interese, a na prvom mestu interes građana i interes pravne sigurnosti kako građana, tako i pravnih lica.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku, kao i dopunu Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine.
Hvala vam na pažnji. Želim da kroz dobru raspravu potvrdimo dogovor do koga se došlo na težak način. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sa velikom radošću uvek dolazim u Narodnu skupštinu, učestvujem u svim raspravama i rado zastupam Vladu Republike Srbije kao njen predstavnik u razmatranju zakonskih predloga, još rađe sa punom pažnjom, a neretko i uživam u izlaganjima uvaženih kolega narodnih poslanika…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Kao sad.)
Kao recimo sada, baš tako.
Rečena je jedna reč, odnosno izrečena je jedna reč koja je …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Krucijalna.)
Krucijalna, a zove se ironija.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodin Šutanovac je očigledno vrlo konstruktivan za razliku od stranke kojoj pripada, koja je pokazala vrhunac destruktivnosti vladajući Republikom Srbijom kroz sve njene oblike.
Zašto ironija, dame i gospodo narodni poslanici? Kako drugačije tumačiti zahtev za ostavkom i osporavanje nečijeg legitimiteta ako vam to upućuje predstavnik stranke, koja sa svega 6% osvojenih glasova drži taocima građane Republike Srbije na jednom delu njene teritorije u AP Vojvodini. Možete zamisliti, 6% osvojenih glasova na izborima, stranka koja nije mogla recimo u jednim Lučanima da sakupi ni dovoljno potpisa pa da izađe na izbore, recimo to. Vidite, upravo takva stranka koja priča da se u Srbiji sve ruši, koja priča da u Srbiji sve propada, ona poziva Vladu Republike Srbije na odgovornost, Vladu Republike Srbije koja je dobila nedvosmislenu podršku građana Republike Srbije u martu prošle godine na izborima, Vladu Republike Srbije čiji glavni nosioci dobijaju na svim izborima u Republici Srbiji nedvosmislenu podršku.
Politički krah i bela zastava političkog kraha stoji pred zgradom Banovine u Novom Sadu već nekoliko meseci, ali političko slepilo onih koji u njoj sede izgleda doprinosi tome da se to ne vidi.
Kako neko ko je politički slep može nekog drugog da proziva za političko slepilo, meni to još uvek nije jasno, ali ni građanima Republike Srbije. Mislim da sam u svom kratkom konciznom izlaganju vrlo jasno rekao, u razgovorima koji su vođeni između advokature i ministarstva, u razgovorima koji su trebali da budu vođeni pre četiri godine i do kojih nije tada na žalost došlo, nema pobednika. Podjednako smo nezadovoljni i mi koji smo predstavljali ministarstvo i kolege koje su predstavljale advokaturu, ali upravo je to signal da se došlo do kompromisa, jer u kompromisu nema jednog zadovoljnijeg od drugog, nego je zadovoljenost u interesu, opštem interesu, interesu građana.
Bez strasti i bez ljutnje, kao što je to uvaženi kolega Stefanović rekao, vrlo rado svaki put odgovaram pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nije ovde bilo ni ignorisanja, nije ovde bilo ni obmanjivanja, kako rekoste. Da li postoje kriminalci i tajkuni koji stoje iza određenih političara, to je u Srbiji odavno jasno. Da toga u prošlosti u Srbiji nije bilo, Srbija bi mnogo lakše, mnogo brže i mnogo bolje napredovala.
U svakom slučaju, da li smo doprineli odlasku investitora? Da je tako, verovatno ne bismo bili u prilici da rešimo problem koji smo nasledili, a to je najveći problem Železare u Smederevu, upravo onaj problem čijem pozitivnom epilogu se približavamo. Da je tako, ne bismo bili u prilici da rešavamo problem pribojske Fabrike automobila, koji nije decenijama rešavan na dobar i zadovoljavajući način.
Naravno da će moj osmeh na licu uvek ukazivati da se ne ljutim. Malog i nejakog uvek treba poštovati, potapšati po ramenu i ne treba ga ugnjetavati. Uvek se s radošću setim onih reči koje smo i mi kao opozicija govorili da ćemo opoziciju čuvati kao malo vode na dlanu, a upravo sve to što ja mogu od vas sa osmehom na licu da čujem, pokazuje to. Sa osmehom na licu, tako je, zato što ćemo probleme rešavati, makar i kada su to problemi koji su rezultat nečijeg lošeg rada, zapuštenog stanja i neuređenosti.
U svakom slučaju, progledajte politički. Vidite, imaju tri jarbola ispred Banovine pored onih divnih šest medaljona kraljeva Petra i Aleksandra i četiri srpske vojvode koji stoje iznad glavnog ulaza, spremite se za ostavke u Novom Sadu, olakšajte građanima Vojvodine i građanima Srbije, a tek tada dođite u poziciju da delite političke lekcije o političkoj odgovornosti.
Ovi zakoni, kao što to reče jedan od uvaženih kolega prethodnika, nisu onakvi kakve je želela većina, nisu onakvi kakve je želela advokatura, ali su zakoni koji za razliku od nasleđenog zakona daju izvesnost u određenom vidu stabilnosti. Istina je da je Vlada ovim pokazala svoj demokratski kapacitet time što je razgovorom došla do rešenja. Da su ova rešenja u interesu građana Srbije, jesu i to će primena ovih zakona i pokazati. Koliko je važno ono što se govori, uvek je važno i ono ko govori. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi ostala jedna stvar – da li treba štrajk pred Vladom Vojvodine? Ako je to potrebno, odmah, da znate, može on vrlo brzo da se organizuje, ali, kao što rekoh, ova vlast ima demokratski kapacitet i to je ono što neke boli. Kao što reče jedan od kolega, nekome je izgleda kriva što smo se kolege predstavnici Advokatske komore Srbije i mi iz Ministarstva pravde dogovorili. Nekome je izgleda mnogo krivo.
Vidite kako, advokatura predstavlja jedan važan esnaf. Mi predstavljamo građane i Republiku Srbiju. Ja samo ne znam koga predstavlja Bojan Pajtić i njegova klika u Banovini? To nikome nije jasno. To je nešto što u nauci zove „contradictio in adjecto“. Pazite, stranka koja ima takav predznak, a koja se tako ne ponaša?
Ajde politički, gospodo, progledajte. Vidite, odavno se vijori bela zastava ispred zgrade Banovine Izvršnog veća ili Pokrajinske Vlade. Prošlo je vreme, osvestite se. Ne uzurpirajte više vlast. To je suština.
Što se moje lične odgovornosti tiče, naravno, kao neko ko svojim činjenjem oduvek poštuje Narodnu skupštinu, imate postupak da pokrenete i pitanje moje odgovornosti, pa ga iznesite.

  Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da ponavljam ono što sam malo pre rekao da zaista pomno pratim rasprave i da ne retko uživam u njima, baš kao što je bilo u jednoj od prethodnih. Kao što je rekoh, koliko je bitno ono što se govori, bitno je i ono ko govori, da odaberem od čega da krenem.
Prva stvar, mogli smo da čujemo u jednom izlaganju uvažene koleginice narodne poslanice kako je zaboga njena poslanička grupa u septembru, a nije u septembru, ako se ne varam u oktobru mesecu 2014. godine podnela jedan predlog za izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti. A kako je Skupštini Vlada podnela nešto u novembru, a nije u novembru, već u oktobru. Iako se ne varam ta poslanička grupa koja je podnela te izmene, te predloge izmena koji su 98% identični izmenama Zakona usvojenim početkom novembara meseca, nije htela da učestvuje ni u skupštinskoj raspravi.
Dakle, 98% je bilo podudaranje sa onim što je na predlog Vlade Narodna skupština ovde usvojila. Reče moja uvažena prethodnica – e tako dakle, utvrdili smo da su advokati štrajkovali protiv izmena zakona iz 2013. godine. To nije tačno uopšte. Advokati su otvoreno tokom protesta rekli – mi mislim da je zakon iz 2011. godine loš i hoćemo da se menjaju ta rešenja.
Upravo to jeste ishod sporazuma koji smo postigli sa Advokatskom komorom Srbije, gde su oni rekli – ne. Hoćete da vam citiram gospodina Đorđevića koji je nekoliko puta rekao - advokatura je godinama ćutala. Je li to što malopre jedan govornik reče ironija.
Danas kažemo, dakle, oni su štrajkovali zbog izmena iz 2013. godine. Ma nije uopšte tačno. Dakle, apsolutno nije tačno. Ako pogledate inicijative koje su advokatske komore pisale Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, u njima se tvrdi da je neustavno ono što je uspostavljeno, temeljno, Zakonom iz 2011. godine.Dakle, to se tvrdi.
Gde je još ironija dame i gospodo narodni poslanici? Ja ne znam da li moja uvažena prethodnica govori kao narodni poslanik ili kao tužilački pomoćnik iz Tužilaštva za ratne zločine, u koji nije vraćena iz poslaničkih klupa, kada je dala ostavku, nego iz stranke u kojoj je nekada se vodila kao zaposleno lice. Ja stojim iza reči koje ovde kažem.
Pa, pošto smo se bavili citiranjem, hoćemo li da citiramo dnevnu štampu, a u dnevnoj štampi je izašlo upravo to da je neko usred predizborne kampanje vraćen u Tužilaštvo za ratne zločine, iz političke stranke, a ne iz poslaničkih klupa. Je li to nezavisno pravosuđe?
Reče malopre neko, kaže – što nismo čuli vapaje advokata? Pa što ih ne čuste kada ste supružnike advokata ostavljali 2009. godine na ulici i bez posla, kao sudije ili zamenike javnih tužilaca. Koliko je takvih slučajeva bilo? Što onda ne čuste vapaje advokata. A gde su bili, glas iz Ministarstva kada su vođene ne rasprave, nego maltene fizički obračuni među advokatima Beograda, koji su na kraju dobili epilog Odlukom Ustavnog suda.
Hajde budite makar toliko korektni pa nekada priznajte grešku. Ja nemam problema i kada napravim grešku da je priznam. Da je vođena javna rasprava i razgovori sa advokaturom kada je donošen Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, ne bismo bili u ovakvoj situaciji. Da je tada uvažavan interes advokature i da je tada vođeno računa o položaju advokature u jednom pravnom sistemu u koje će svoj položaj legitimno imati javni beležnici, onda ne bismo imali ovakav problem.
Neprincipijelan stav u procesuiranju za ratne zločine, pa hoćete li da vam citiram gospodina Vukčevića koji je rekao da poslednje radnje kada su u pitanju sankcionisana lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo ratnog zločina u Štrpcima, da je rekao da on to nije mogao da radi pod nekom bivšom vlašću. Da je rekao da je bio izložen pritiscima. Je li to neprincipijelan stav, ili je neprincipijelan stav vratiti se na rad u pravosuđu iz političke stranke.
Naravno, može se reći – takav je zakon. Zakon o radu kaže da može da miruje nekome rad ukoliko je izabran na javnu funkciju ili radi u političkoj organizaciji, a onda više taj koji to uradi i taj koji se na takav način vrati u pravosuđe, nema trunčicu kredibiliteta da priča o nezavisnosti tog istog pravosuđa.
Koliko je puta otišao na posao i evidentirao se na tom istom poslu taj koji se vratio iz političke stranke na rad u Javno tužilaštvo, ko god taj bio.
Vas dame i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde ima 250, to znači da svako od vas sutra iz organa svoje stranke po toj logici može pravo da ode u sud ili u tužilaštvo i sutra da bude kandidat za zamenika tužioca, za javnog tužioca, za sudiju i odjednom puj pike ne važi, on je sad nepristrasan.
To što je bio funkcioner neke političke stranke, to što je radio u nekoj političkoj stranci, to nikoga i ništa ne obavezuje. Sudije, sudije i tužioci, tužioci, oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka, a ovde su birani po političkoj podobnosti i na osnovu članstva, kao što malopre gospodin Babić reče i budžet Republike Srbije višemilionske iznose isplaćuje tim sudijama i tim zamenicima tužilaca zato što ih je neko protivustavno najurio na ulicu.
Šta je ustavno, a šta nije, u ovome i o čemu mi raspravljamo, odluku će dat i ocenu će dati Ustavni sud i svi smo dužni da je poštujemo.
Upravo je o tome reč. Dakle, koliko je važno šta se govori, važno je i ko govori. Budite iskreni pa recite da se sedelo sa advokatima 2011. godine i razgovaralo o Zakonu o javnom beležništvu i da je to dobilo podršku i advokatskih komora, problema ne bi bilo. Budite iskreni, pa to recite.
Da ne pričam o tome koliko mi je visokih pravosudnih ili javnih funkcionera, koji su obavljali svoje funkcije još u vreme Vlade koja je bila na vlasti do 2012. godine govorilo, ljudi koje je birala Narodna skupština, da im je nuđeno da postanu javni beležnici. Ne znam kako, čak su govorili…
(Dušan Petrović, s mesta: Pa ko je govorio, neka kaže ko je govorio?)

Čak su govorili i bez ispita. Ja neke mogu da razumem što se javljaju,..

A ako sam rekao da im je nuđeno, nisam rekao da im je nudio neko odavde, a ti ljudi su ljudi od integriteta i ja verujem da će biti spremni da to javno kažu, pa neka kažu, ovo je slobodna zemlja, ako nisu mogli da govore do 2012. godine, mogu posle 2012. godine.
(Snežana Malović, s mesta: Pozovite ih da kažu.)

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mene bi bilo sramota da primam platu od 140.000 dinara, a da dođem dva puta na posao u toku mesec dana. Mene bi bilo sramota da to radim, a pojedinci su to radili, iz budžeta Republike Srbije, dobra plata, prilično veća i od ministarske.
Problem ima kada nastane, ne jedan, ima sila uzroka. Uglavnom se vidi onaj koji je među poslednjima uzrokovao i nastanak tog problema.
Može li se reći da je problem i u izmeni Zakona iz 2013. godine? Meni je drago što me je moja uvažena prethodnica citirala, a ja sam citirao profesora Boka, zamenika predsednika Savezne notarske komore Savezne Republike Nemačke, koji je iste zamerke našem Zakonu o javnom beležništvu iz 2011. godine dao i po čijoj neformalnoj preporuci sa kopaoničke škole prirodnog prava su izmene 2013. godine izvršene. To nije dao čovek koji nema nikakvu poziciju, to nije dao čovek koji dolazi iz zemlje koja nema nikakvu pravnu tradiciju, već neko ko je izuzetno uvažen i cenjen u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Da li je jedan deo uzroka u tim izmenama 2013. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na zakonu iz 2011. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na tome što je advokatura nakon tih izmena ćutala? Jeste i to. I sama advokatura je rekla da je ćutala.
Dakle, ovde postoji višeslojna uzročnost kod ovog problema. Ja sam zadovoljan što smo mi uspeli da dođemo do rešenja tog problema, i možda je to jedino u čemu su zadovoljni i predstavnici advokature i predstavnici ministarstva.
Došlo se do rešenja, a da se tako razgovaralo, da se nisu nekim advokatskim komorama oduzimala ovlašćenja, da se nisu pravili i instruirali sukobi unutar same advokature, verovatno bi se do ovakvog rešenja na težak, komplikovan, mukotrpan način došlo i ranije, došlo možda upravo te 2011. godine. A tada se nije došlo. Došlo se sada do rešenja.
I ključna stvar koju želim da pomenem još jednom - važno je šta se govori, ništa manje je važno ko tako nešto govori. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.
Prva stvar, poštujući dostojanstvo ovog doma i vas kao izabrane narodne poslanike, ja veoma pažljivo biram svaku reč i kada nešto govorim, trudim se da to potkrepim i argumentima, a argumenti su neumoljivi. Da li je u državi Srbiji moguće da iz rukovodstva političke stranke odete pravo na radno mesto u tužilaštvo ili u sud? Moguće je.
Toliko o nezavisnom sudstvu i još dve rečenice. Prva stvar, znate, vodili smo i mi u Ministarstvu pravde razgovore sa advokatima, pa se nekada nismo razumeli i nismo se saglasili oko nekih stvari. Voditi razgovore i dogovoriti se, dve su potpuno različite stvari.
Evo ovde gospode i dama predsednika advokatskih komora u Srbiji. Oni su mi rekli – nismo zadovoljni ni odredbama zakona iz 2011. godine. Ako se ne varam, gospodine Đorđeviću, zajedno smo razgovarali o tome.
Dakle, vrlo pažljivo biram svaku reč koju izgovaram, pa sam tako i pažljivo birao tužioca za ratne zločine koji je rekao da su bili izloženi pritiscima prethodnih vlasti i da zbog toga nisu mogli da otvaraju neke slučajeve na koje se čekalo i više od 10 do 15 godina. Upravo je on to izjavio. To nisu moje reči. Ja prenosim njegove reči. Na koga je on mislio? Ja sam član ove Vlade i predstavnik ove vladajuće većine. On je govorio o prošlim vlastima.
S druge strane, ja sam ponosan što živim u zemlji i što sam ministar u Vladi u kojoj se, za razliku, na žalost, od nekih zemalja našeg regiona, ratni zločini procesuiraju, bez obzira na nacionalnost ili veroispovest kako žrtve tako i osumnjičenog odnosno okrivljenog. Moj stav je po tom pitanju apsolutno jasan. On je vrlo principijelan i, ako hoćete, potpuno hrišćanski. Ja se takvim stavom ponosim. Neću da trpim da je bilo ko i u moje ime i u ime moje porodice i u ime mojih sugrađana i u ime mojih sunarodnika vršio zločin. Srbija će tu priču raščistiti i ona može mirne savesti i uzdignute glave da ide u budućnost, a onaj ko to ne bude uradio, taj neće imati tu smirenost i tu savesnost koju ćemo imati mi i neka se on debelo nad time zamisli. Ne vidim u tome apsolutno nikakvu neprincipijelnost, već apsolutnu principijelnost. Zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prethodnih govornika me je pogrešno citirao. Nadam se da nije bilo maliciozno. Ja sam više puta izgovorio rečenicu - koliko je važno šta se govori, toliko je važno i ko govori, a ne kako je ovde krivo rečeno - nije važno šta se govori, već ko govori, što je apsolutno netačno i ima različit smisao. I dalje ostajem pri tome.
Takođe mi nije jasno, izgleda neko nije pročitao zakon iz 2011. godine, kada kaže da je notarima 2013. godine dat ekskluzivitet. Javnim beležnicima je neuporedivo veći ekskluzivitet pružen zakonom iz 2011. godine i to je ono protiv čega se zalagala advokatura. Apsolutno potpisujem rečenicu gde je izrečeno da ovoga svega ne bi bilo da je na vreme ovde vođena kvalitetna rasprava. Tako je, da je 2011. godine ovde vođena kvalitetna rasprava, toga ne bi bilo. Šta je više, osam ili jedan? Godine 2013. u jednoj stvari je pržena, kako rekoste, ekskluzivnost javnim beležnicima, a 2011. godine u osam puta više. Taj jedan plus svih onih.
Dakle, ako je nešto rezultat razgovora i zašto sam s pravom tvrdio da je došlo do onih razgovora koji nisu vođeni 2011. godine, onda je to upravo iz tog razloga jer je advokatura vrlo jasno stala na stanovište da su oni protiv zakona koji je donet 2011. godine. To je apsolutno tačno. Jer, ako pogledate izmene Zakona o javnom beležništvu, oktobar na novembar prošle godine, nakon toga javni beležnici više nisu imali ekskluzivnost za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Ali, mi više nismo u suštini vodili težišne razgovore tokom decembra meseca i početkom januara meseca ove godine na temu ugovora o prometu nepokretnosti. Delom da, ali ako pogledate gde sada sve postoji mogućnost advokata da sastavi ugovor, onda ćete videti da je to u neuporedivo više taksativno nabrojanih slučajeva.
Prema tome, kao što sam rekao, uzročnost je višeslojna. Ko hoće da bude fer i korektan, on će to da prihvati i da kaže – istina je. Da je ovakav razgovor, da je ovakva debata i da su ovakvi razgovori sa advokatskim komorama po ovom pitanju vođeni 2011. godine, onda problema sigurno ne bi bilo, ali nije.
Što se tiče onoga što ste malo pre pomenuli, a niste jedini poslanik koji je to primetio i rekao, kada je u pitanju cena javnobeležničkih usluga, pa vi već sada kada pogledate, kada ovaj zakon stupi na snagu, odnosno ovi predlozi zakona ako budu usvojeni od strane Narodne skupštine i stupe na snagu, oni će već po postojećoj javnobeležničkoj tarifi, ako pričamo o prometu nepokretnosti, ako pričamo o ugovoru o doživotnom izdržavanju, biti jeftiniji. Ne jeftiniji u odnosu na ovu tarifu koja je danas na snazi, već u ubedljivom delu slučajeva jeftiniji nego što su bili do 1. septembra prošle godine.
Koga to zanima može vrlo jednostavno da pogleda. Imate tamo neku tabelu, pa recimo stoji da za ugovor o prometu nepokretnosti, čija je vrednost oko 200.000 evra, do 1. septembra taksa je bila 39.000 dinara. Ako se usvoje ovi zakoni, cena će biti za oko 5.000 dinara niža, zato što se plaća 60% tarife koja je tarifa za javnobeležnički zapis. Ne treba veliko matematičko znanje da se do te računice dođe i videćete da je to tako. Tu ne treba nikakvo obećanje, jednostavno pogledate sadašnji Pravilnik o naknadama i nagradama i doći ćete do te računice. Do određenog iznosa cena je niža. Znate, ko ima pet miliona evra da plati nešto, on treba da plati i više. Mislim da u tome svi možemo da se saglasimo. Sećate se da je ranije to bilo 39.000 dinara, pa da li kupujete stan koji košta 150.000 evra ili kupujete nešto što košta pet miliona evra, isto se plaćalo.
Prema tome, setite se malo toga i pogledajte izvorni tekst zakona iz 2011. godine i videćete upravo ovo o čemu sam pričao. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko pomenu danas principijelnost ili doslednost, jer želim da ostanem principijelan i dosledan ja neću samo replicirati poslanicima opozicionih stranaka da izreknu nešto što je neistinito, već i onima koji pripadaju stranci, kojoj i sam pripadam i zahvaljujući kojoj jesam na ovom mestu gde jesam.
Naime, moj uvaženi prethodnik je izgovorio nešto što je apsolutno netačno, što jeste jedan odličan medijski spin, ali ako je to zaista negde tako urađeno ja vas molim da me zvanično obavestite gde je to naplaćena overa saglasnosti jednog roditelja za putovanje deteta sa drugim roditeljem i naplaćena 4.000 dinara. Dakle, ovo nije omaška, ovo je apsolutno netačno.
Kome nije jasno, može da uzme lepo Pravilnik o naknadama i nagradama i tarifu za rad javnih beležnika i videće vrednost jednog beležničkog boda je 150 dinara, takva overa košta dva boda.
Velika je razlika između 300 dinara i 4000 dinara, a pogotovo za građane Srbije koji ne žive u ekonomskom blagostanju, pogotovo u zemlji koja se bori da se liši fiskalnog deficita i sprovede dobru fiskalnu konsolidaciju.
Neću se uopšte osvrtati na druge stvari koje su govorene, ali ovo je nešto što može bez obzira na to za koga građanin glasa, kome daje svoje poverenje, kako misli, da li izlazi na izbore ili ne izlazi, ovo je nešto što svakoga može podjednako da se tiče. Ja vas molim ako posedujete informaciju da je neko zaista toliko tarifirao običnu overu potpisa, obavestite me zvanično. Ako ne posedujete, onda vas molim da ne iznosite takve stvari koje očigledno jesu materijalne neistine. Zahvaljujem.