Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, razumem da ovako jedan važan zakon, pogotovo zakon koji prvi put Narodna skupština Republike Srbije donosi i njime reguliše celovito jednu materiju, izaziva i, hajde da kažemo, pozitivnu buru u javnosti, ali s obzirom da sam lično pomenut više puta i postavljeno mi je jedno pitanje, a smatram da je u interesu narodnih poslanika, u interesu građana Srbije da znaju.
Upravo od predstavnika portala „Pištaljka“ i njenog glavnog urednika Vladimira Radomirovića, koga sam primio pre više od godinu i po dana i razgovarao zajedno sa njim, zajedno sa još petoro uzbunjivača, koji su tražili prijem kod mene, je ukazano na činjenicu o kojoj jedan narodni poslanik govorio, a to je da je radna grupa koju je Poverenik formirao radila za novac. Mislim da nije tajna, čak se izašlo u javnost sa tim da je fond koji je dobijen za izradu modela zakona o zaštiti uzbunjivača iznosio negde oko 80 hiljada funti, a ne dolara, što je nešto više od 100 hiljada evra, oko 104 hiljade, ne znam koji je kurs tada bio, ali nešto više od 100 hiljada evra. Tačno je da su određeni članovi te radne grupe dobijali naknadu za to. Tačno je da je u informacijama koje je Poverenik Šabić naknadno pružio, iako je „Pištaljki“ bilo saopšteno da članovi radne grupe rade pro bono, dakle, na dobrovoljnoj osnovi, kasnije se došlo do informacije da je fond za isplatu honorara članovima radne grupe iznosio 16 hiljada funti.
Jedna stvar koju moram da napomenem jeste da se Zaštitnik građana gospodin Saša Janković odrekao pismenim putem tog honorara, ali mi nije poznato da su to uradili ostali članovi radne grupe.
Ovo sam smatrao za potrebno da bih razvejao svaku sumnju, pogotovo zbog Zaštitnika građana koga uvažavam, a da li je zabranjeno raditi ovo za novac, mislim da nije zabranjeno, ali mislim da to treba reći. Treba reći iz jednostavnog razloga što je Ministarstvo pravde formiralo radnu grupu u kojoj su takođe sedeli izuzetno kompetentni i aktivni članovi, počev od univerzitetskih profesora, takođe, pošto je profesor Branko Lubarda učestvovao u onoj radnoj grupi, a ovde su učestvovala, u radnoj grupi Ministarstva pravde, dva univerzitetska profesora, dvoje sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik Republičkog javnog tužioca, dvoje sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, dvoje sudija Prekršajnog suda u Beogradu, tužilac Suda časti Privredne Komore Srbije, kao i glavni i dogovorni urednik portala „Pištaljka“, a članovima „Pištaljke“nije bilo dozvoljeno da učestvuju u radu radne grupe koju je formirao Poverenik.
Mislim da to treba reći. Dakle, članovima „Pištaljke“, čak i na dobrovoljnoj osnovi nije bilo dozvoljeno da učestvuju u radu te radne grupe i članovi „Pištaljke“ su izašli sa jednim stavom u javnost, saopštili ga meni na sastanku, a on je glasio, parafraziraću, ako ljudi koji treba da urede zaštitu nas, koji smo bili podvrgnuti mobingu zbog prijave korupcije, ako oni koji treba da napišu model zakona koji to treba zakonski da reguliše, nemaju sluha za naše učešće u radu te radne grupe, onda izražavamo sumnju kakav će uopšte model izraditi.
Pored predstavnika „Pištaljke“ tu su još učestvovali i jedan od uzbunjivača i to jedna sudija iz Osnovnog suda u Šapcu, ali i predstavnici MUP-a, kao i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Mislim da je to bila vrlo dobra radna grupa, a činjenica da je u ekspertskom mišljenju Saveta Evrope, kao prva stavka navedeno da je radna grupa koja je izrađivala nacrt zakona u odnosu na radnu grupu koja je izrađivala model zakona, bila mnogo sveobuhvatnija, da su u njoj više bili zastupljeni stručnjaci iz različitih oblasti i to eminentni stručnjaci, da je rezultat rada te radne grupe mnogo veći legitimitet.
To svakako ima veze i ja sam ovde odgovarao na ono što sam bio i lično prozvan, ali ima veze i sa ovim amandmanom. Ima veze i sa ovim amandmanom zato što se ovaj amandman poziva na tekst koji je bio napisan u modelu, a taj model je, kao što rekoh, od strane Saveta Evrope, ocenjen lošije od Nacrta zakona koji je sada pretočen u Predlog zakona i koji se nalazi pred vama.
Izvinite, ako sam vam previše vremena oduzeo, mislim da sam dao informacije koje svakako jesu od koristi. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko god se neko trudio da neistinama koje iznosi, čak i na najpompezniji način privuče pažnju javnosti, mislim da neistinom pozitivna pažnja teško da može da se privuče.
Od kada sam u resoru Ministarstva pravde i državne uprave prvo, a posle Ministarstva pravde, a to je od 27. jula 2012. godine, ni jedan član ni jedne jedine radne grupe koja je radila na izradi bilo kog zakonskog propisa nije dobio ni jedan jedini dinar bilo kakvog honorara. Dakle, ni jedan jedini dinar. Ni jedan jedini član radne grupe, a kamoli 4.000 funti po članu radne grupe.
Što se tiče tzv. kvarenja modela, ja mislim da o tome najbolje govori, evo ovde prisutan, izveštaj, pregled završne verzije Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača. Pripremio Pol Stivenson, Velika Britanija, ekspert Saveta Evrope, a pregledao i uredio Sekretarijat Saveta Evrope.
Meni je drago što smo mi iz Ministarstva pravde zajedno sa našom radnom grupom „pokvarili“ model, jer je taj „pokvareni model“ dobio pohvale Saveta Evrope i Evropske komisije, a isti pomenuti gospodin Pol Stivenson rekao da je spreman da u bilo kom trenutku dođe i onima koji misle da je nešto pokvareno objasni šta je to kvarno, a šta je to ispravno.
Takođe i mišljenje Evropske komisije koje uporedno govori zašto je bolji nacrt koji dana imate pred vama kao predlog, nego skupo plaćeni model zakona. Uveren sam da ubedljiva većina i ko želi, može da dođe ovde i pogleda i da se u to uveri, a nije ni čudo kada se podnose amandmani koji nisu dobro ocenjeni u modelu zakona zato što je i onaj ko ih je napisao takođe dobio novac da ih napiše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko, uzimajući u razmatranje ovaj predlog amandmana uzeli smo u razmatranje i kao što sam rekao mišljenje eksperta Saveta Evrope koji je učestvovao i u radnoj grupi kojim je predsedavao Zaštitnik građana i u radnoj grupi čiji sam predsednik bio sam, a koje je formiralo Ministarstvo pravde.
Samo ću vam u dve rečenice pročitati šta je na apel Vladimira Radomirovića, odnosno glavnog i odgovornog urednika sajta „Pištaljka“, kao sajta koji okuplja uzbunjivače, rekao gospodin Pol Stivenson, pravni ekspert, odnosno stručnjak za zaštitu uzbunjivača Saveta Evrope. On kaže – gospodine Radomiroviću čuo sam od vas da će se u parlamentu ove nedelje obavljati rasprava o Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Takođe sam čuo i za predlog Agencije za borbu protiv korupcije da se uvede zahtev postojanja dobre vere kod uzbunjivača.
Želim da vam napomenem da je upravo ovaj element prouzrokovao mnoge probleme Ujedinjenom Kraljevstvu i da smo ga zbog toga izbrisali iz zakona pre godinu dana, kao i da se dobra vera kod uzbunjivača ne nalazi među listom neophodnih elemenata koji propisuje preporuka Saveta Evrope.
Dakle, država sa najdužim iskustvom u zakonskoj zaštiti uzbunjivača, Velika Britanija, čiji je pravni ekspert sarađivao i sa radnom grupom koju je formirao Poverenik, i sa radnom grupom koju je formirao ministar pravde. Kaže – to ne treba da stoji u zakonu zato što je prouzrokovalo mnoge probleme u primeni zakona. Mi smo to iskusili. Vama savetujemo da ne idete u to. To je bio razlog zašto ovo nismo stavili kao jednu od nužnih kvalifikacija kod ličnosti samog uzbunjivača. Hvala vam.
(Branka Karavidić, s mesta: Molim vas, samo minut.)

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici ja bih se vratio na ovo o čemu smo uvažena gospođa Karavidić i ja raspravljali. Samo da jednu stvar razjasnimo, zašto su evropski stručnjaci bili protiv uvođenja savesnosti uzbunjivača? Zato što je to zahtev koji je u svakom sudskom postupku vodio potencijalnoj viktimizaciji uzbunjivača, jer, onaj koji vrši, recimo mobing nad zaposlenim zato što je razotkrio neke informacije koje štete javnom interesu, dakle onaj koji je izvršavao mobing, on ima za cilj da dokaže da uzbunjivač nije postupao savesno i u dobroj veri.
I na kraju se sudski postupak koji treba da zaštiti javni interes i da zaštiti čoveka koji je ukazao na narušavanje tog javnog interesa, pretvori u sudski postupak protiv tog čoveka koji je smogao hrabrosti da to uradi. I to nam nepobitno govore iskustva sudske prakse država retkih, retkih država koje poseduju zakonsku zaštitu uzbunjivača i to kao najbolju sudsku zaštitu uzbunjivača.
To je jedan jedini razlog. Nema ničega drugog, jer, taj poslodavac koji je i ekonomski i u svakom drugom pogledu mnogo jači od samog uzbunjivača, sve svoje snage i resurse preusmeri protiv njega. To je razlog zašto je jedna Velika Britanija, koja najduže u Evropi poseduje ova zakonska rešenja, to pre oko godinu dana izbrisala.
Dakle, ja apsolutno cenim vašu dobru nameru, i volim kada imamo raspravu u kojoj razmenjujemo jake argumente, ovo je jedan jedini razlog. Daleko od toga da bi bilo ko drugi hteo da sada ugrozi uzbunjivača, ili da mu da neku delimičnu zaštitu. Ne. Jezički ovo možda izgleda da kao uzbunjivača više štiti, ali u praksi, nažalost, mnogo mu više šteti. To je bio jedan jedini razlog zašto smo se ovako ograničili u zakonskoj formulaciji. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, veoma uvažavajući prethodnog govornika sa kojim  vrlo lepo sarađujemo ovde, naročito u konstruktivnom poboljšavanju zakona, odnosno predloženih zakonskih tekstova, ja moram da kažem da mi nije u potpunosti jasno šta ste želeli ovom dopunom, odnosno dopunskim članom da postignete.
Status uzbunjivača postoji u slučaju kada neko lice povodom radnog angažovanja ili ostalih odnosa koji su navedeni u članu 2. ukazuje na određene nezakonite postupke, nezakonite radnje u organu u kome radi i upravo zbog toga što ukazuje na takve postupke, odnosno takve radnje izložen je opasnosti da ga poslodavac zbog toga dovodi u nepovoljniji položaj.
Predloženim dopunskim članom se traži da stalni član lokalnog, pokrajinskog ili republičkog antikorupcijskog tela u vreme trajanja svog mandata uživa status uzbunjivača. Dakle, možete da imate, po ovom članu gledano, člana takvog tela koji za godinu, dve ili četiri godine svog mandata ne ukaže ni na šta, a uživa neki status uzbunjivača. Suprotno je nameri, intenciji zakonodavca.
Naveli ste jedan slučaj koji mi je vrlo dobro poznat, jer je reč o zaposlenoj u okviru sistema koji se nalazi pod nadležnošću Ministarstva pravda. Dakle, reč je o zaposlenom licu u određenom kazneno-popravnom zavodu koja je, zbog ukazivanja na određene nezakonite postupke, bila dovedena u nepovoljniji položaj, dobila status uzbunjivača. Ispravljena je nepravda prema njoj, vraćena je na radno mesto i stvar je rešena.
Dakle, zbog toga je mnogo važno, razumem šta ste vi rekli i to je ono što je ocenjeno kao loše u modelu zakona. Uzbunjivač može biti svako fizičko lice, tačka. Tako je glasio taj stav. Ne, to mora da bude lice koje trpi određene posledice zbog uzbunjivanja i trpi te posledice povodom svog radnog odnosa.
Ja se izvinjavam što sam govorio duže, ali samo sam želeo ovo da razjasnim. Hvala vam.
(Dušan Milisavljević, s mesta: Replika.)

Prihvata se amandman Odbora.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 8. jasno stoji „službeno lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog vršenja službene dužnosti.“, a amandmanom se predlaže da se doda, odnosno mislim da treba imati u vidu da smo prihvatili amandman Odbora, koji je formulaciju upodobio, odnosno precizirao, gde kaže „lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacija“.
Da ne bih vodio sada polemiku o tome šta ste hteli ili ne, ubeđen sam da ste imali dobru veru i volju da poboljšate član, ali mislim da je ovaj amandman Odbora, koji je prihvaćen, mnogo precizniji i bolje definiše ovu pravnu situaciju, nego što je to izvorni tekst Predloga zakona. U svakom slučaju, hvala na dobroj volji da amandmanom poboljšamo tekst zakona, ali mislim da se amandmanom Odbora u dobroj meri postiglo više. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado ću da odgovorim na postavljena pitanja, iako se ona ne tiču u najužem smislu ovog amandmana, po mom ličnom poimanju.
Da li zakon adekvatno sankcioniše mogućnost zloupotrebe statusa uzbunjivača? Ne postoji idealan zakon, da se razumemo oko jedne stvari, ali mišljenja sam i to je jedan od razloga zašto su eksperti Saveta Evrope, dakle iz Velike Britanije i iz SAD, koji nisu eksperti Saveta Evrope, ali su ljudi sa velikim integritetom i iskustvom, zašto su rekli da je ovo rešenje dato u predlogu mnogo bolje od rešenja u modelu zakona?
Zato što po modelu zakona o zaštiti i o statusu uzbunjivača odlučuje jedan čovek. Jedan inokosni državni funkcioner, a ovde imate situaciju da o tome odlučuje sud. Prihvatićete i priznaćete da je mnogo bolje kada to čini ceo sudski sistem, nego kada to čini jedan jedini čovek, makar bio i najbolji i najpametniji na svetu. Mislim da dati jednom čoveku, jednoj osobi, jednom funkcioneru tolika ovlašćenja, stvara mogućnost neuporedivo većih zloupotreba.
Sa druge strane, bili smo obojica tu u toku čitave rasprave i ne sećam se da je i jedan narodni poslanik optužio Zaštitnika građana. Sećam se da je jedan narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević rekao da je za izradu zakona dobijeno 80.000 funti, a ja sam smatrao da je zaista potrebno da kažem da je Zaštitnik građana čovek koji se odrekao toga i rekao neću uzeti ni jedan jedini dinar, ni jednu jedinu funtu ili dolar, kao što ste rekli u prethodnoj raspravi.
Narodnom poslaniku, ne šta ja mislim, mislim da je to odlično, narodnom poslaniku je Ustavom zagarantovan imunitet za reči koje ovde kaže, makar one bile i najveća neistina na svetu. Prvi sam ovde doživljavao da mi se kaže da sam uzimao desetine hiljada evra za ne znam ni ja šta, ne sećam se da je tada neko od vas ustao da me u tome zaštiti, a ni da sam ja napao poslanika za ono što je rekao. To je njegovo poslaničko pravo. To je tekovina demokratskog sistema. Etika odgovornosti je nešto što treba da rukovidi narodnog poslanika i svakog javnog funkcionera.
Šta smo učinili da ovaj status uzbunjivača se ne izvrgne u svoju suprotnost? Upravo to, mnogo smo poboljšali model zakona koji je postojao pre izrade ovog predloga zakona. Da li postoji zakon koji će apsolutno u svakom mogućem obimu, segmentu, situaciji da onemogući zloupotrebu tog statusa, ne postoji. Ali, kada to ceni sud, onda je to nešto što je mnogo bolje i kada se neko drzne da se prepozna kao uzbunjivač, iz neke potpuno desete namere, pa se pokaže da je zloupotrebio taj svoj status, taj će dobiti otkaz. Jer, privremena mera koju sud izriče jeste privremena mera koja onemogućuje nanošenje štete njemu zbog toga što je dostavio kao informaciju kojom se vrši uzbunjivanje, a ako je prevario, onda je na prvom mestu prevario samog sebe, ne ni sud, ne ni poslodavca. Zbog toga će snositi posledice, ali ne smete zakonom uzbunjivaču da pretite. To sistem zaštite uzbunjivača u potpunosti urušava.
To je pokazalo iskustvo retkih zemalja koje ovo imaju, ali ne smete mu pretiti - ako ne budeš uradio to i to, desiće ti se sledeće. Ne, zakon ne polazi od toga, zakon polazi upravo od premise da uzbunjivača treba zaštiti i nameće obrnuti teret dokazivanja na samog poslodavca, da dokaže da uzbunjivač nije bio u pravu. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam slušao kolegu Božovića i samo mi jedna stvar nije jasna – kako neko time što je tražio neku informaciju može da povredi zakon? Otprilike, suština vašeg amandmana jeste to. Vaša diskusija ide u prilog izvornom tekstu člana zakona.
Ako ovome dodamo, dakle danas ovo glasi – lice koje traži podatke u vezi sa informacijom ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih podataka, i vi dodajete, a samo nije traženjem povredilo zakon. Kako može traženjem podatka neko da povredi zakon? Samo mi to recite.
Kako je moguće vi ili ja kao građanin od nekog organa javne vlasti da tražimo neki podatak i time što smo tražili taj podatak mi smo povredili zakon? Može da povredi zakon neko ko nam da podatak koji ne sme da nam da. To da.
Recimo, tražite informaciju od BIA o stanju nacionalne bezbednosti RS i recimo tražite ko je opasno lice koje trenutno namerama određenim? Oni ne mogu da vam daju po propisu tu informaciju. Mogu da vam daju broj lica itd. Dao sam jedan možda ekstreman primer. Dakle, zakon može da povredi onaj ko poseduje informaciju, a onaj ko je traži kako može da je povredi?

Zahvaljujem se.
Znate šta, ako neko recimo iznese neistinite informacije o vama ili meni, to je predmet posebnog krivičnog dela i svako od nas će krivično da odgovara ukoliko iznese neke takve brutalne neistine ili laži. Dakle, to je predmet, ali neće biti zaštićen zato što ono što iznosi je lažno i onda neće uživati zaštitu uzbunjivača, apsolutno.

Evo, da objasnim na jednom slikovitom primeru, ako se slažete.
Recimo, neko lice NN podnese zahtev za informaciju, radi u poreskoj upravi, podnese zahtev za informaciju da li je neki javni beležnik AA u toku septembra meseca zaradio preko 180 hiljada evra. Sad to lice NN verovatno i ne zna da takav ne postoji u državi Srbiji, a podneo je zahtev za informaciju. U zahtevu je izrečena jedna notorna neistina. Da li mislite da ako se prema tom licu iz nekog drugog razloga odredi, odnosno odredi mu se status uzbunjivača da on ne bi trebalo da ima taj status zato što je u svom zahtevu za informaciju izneo jednu laž. Ja mislim da ne treba. On je tražio određenu informaciju, tu informaciju nije dobio, prema tome, što bi se prema njemu postupalo drugačije? Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući u dobrom delu ovakvu vrstu izlaganja, samo ću konstatovati da je zakon u svakom slučaju uvek jači od podzakonskog akta i da se u ovakvom slučaju direktno primenjuje zakon, a snaga zakona je, kao što rekoh, svakako veća.

Zahvaljujem. Prihvata se amandman Odbora.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju amandmani na član 20. ja bih pročitao ono što sam ovde dobio u vidu izveštaja Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na kraju izveštaja stoji – Odbor je razmotrio i smatra da amandmani na član 20, koji su u istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici, svi oni koje ste i vi pročitali, i zajedno, dakle nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. To stoji u izveštaju koji je potpisao kolega dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo te s toga smatram da je ovo i više nego dovoljan razlog da se ovi amandmani ne prihvate.
Ako imamo pred sobom amandmane kojima se na neki način derogiraju i odredbe Krivičnog zakonika i vrlo jasno stoji da nisu u skladu sa ustavno pravnim sistemom RS, onda mislim da ne treba dodatno više o tome raspravljati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista se maksimalno trudim da ispratim svaki amandman, ali ne vidim nikakvu logičku vezu između predloženog amandmana i izvornog teksta člana u Predlogu zakona. Kakve veze ministar državne uprave ima sa Pravosudnom akademijom i sa obukom sudija koji treba da postupaju u predmetima sa zaštitom uzbunjivača?
Gospodin Nikolić je jedan ozbiljan čovek. Dosta uvažavam i cenim njegovo mišljenje. Ja verujem da on nikada ne bi napisao ovakav amandman. Kakve veze ima program obuke sudija u vezi sa zaštitom uzbunjivača koji sprovodi Pravosudna akademija sa ministarstvom nadležno za poslove državne uprave?
Koliko god da je onaj prethodni amandman koji je bio gotovo identične sadržine, ali se ticao jednog drugog člana koji je bio gotovo identične sadržine, ali se ticao jednog drugog člana, mogao negde da bude logički povezan, iako je, kao što je rekla koleginica dr Rakonjac, mnogo više smisla imalo reći, recimo, ministra nadležnog za rad ili ministra privrede. Ovde to ne vidim da ima ikakvog smisla.
Ako su sudije te koje podležu programu sticanja posebnih znanja, znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača, kakve veze ima Ministarstvo državne uprave sa tim, osim ako nije jedinstveno ministarstvo kao Ministarstvo pravde. Znate, ministarstva se menjaju, ali nadležnosti su posebne. Zahvaljujem.