Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da razjasnim ukratko u dva minuta jednu činjenicu koja možda potpuno nije jasna.

Dakle, donet je privremeni pravilnik o broju javnih beležnika, odnosno o određivanju javnobeležničkih mesta. Taj pravilnik i raspisivanje konkursa je bio prema faktičkom stanju stvari na terenu. U vreme kada je raspisivan konkurs postojao je samo jedan kandidat sa područja grada Novog Pazara koji je isti položio.

Bilo je potpuno nesuvislo da se raspiše, recimo, konkurs za tri javnobeležnička mesta, jer bismo onda došli u situaciju koja tek ne verujem da bi se uvaženom prethodniku dopala. Zamislite onda neko iz Beograda se prijavi da bude javni beležnik u Novom Pazaru i onda ja shvatam da bi osnovana pritužba bila – čekajte, valjda bi trebalo, kao što to zakon kaže, uzeti u obzir i nacionalnu strukturu stanovništva na području suda za koji se javni beležnik bira.

Hvala Bogu, dobili smo dva kandidata. Na nekom od narednih konkursa uveren sam da će biti raspisan konkurs i za još neko od mesta u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i da će ljudi imati prilike da konkurišu, ali daleko od toga da se ovde vršila neka vrsta diskriminacije. To nikako.

Ja bih bio čak prezadovoljan kada bismo u Novom Pazaru imali kandidate koji su zainteresovani da budu izvršitelji, ali ih nemamo. To je najveću sud na čijem području nema izvršitelja.

Što se tiče konkretno amandmana koji ste podneli, lično smatram da naročito nakon upodobljavanja izbornih zakona, Zakona o javnom beležništvu, ove vrste overa koje se tiču registracije političkih stranaka, odnosno overavanja potpisa za učešće na izborima, podršku kandidatu, davanje izjava o prihvatanju kandidature, da treba da se formira poseban tarifini broj u kojem fiksno, kao i do sada nadležni ministar treba da odredi cenu. Ona je 50 dinara. Ne vidim uopšte zašto bi se ta cena menjala, ali kroz poseban tarifni broj u Pravilniku o tarifama, odnosno o naknadama i nagradama za rad javnih beležnika, ispuniti upravo ovu svrhu. Zahvaljujem.

Prihvata se amandman Odbora.

Takođe se prihvata amandman Odbora.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam na početku ove objedinjene načelne rasprave ukratko predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlog zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Pre svega, istakao bih da je donošenje ova tri predloga zakona po hitnom postupku neophodno iz razloga uvođenja javno-beležničke delatnosti u pravni sistem Republike Srbije. Kao što je poznato, Zakon o javnom beležništvu donet je 2011. godine, a više puta je odlagan početak njegove primene iz razloga što nije bilo dovoljno kandidata koji su položili javno-beležnički ispit, pa samim tim nije ni bilo uslova da se zakon primeni. Poslednji put odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu bilo je u proleće 2013. godine, kada je predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. septembra 2014. godine. Kao što znate, taj datum se približio.
Velikim naporima Ministarstva pravde, naših stranih donatora koji su pružili veliku podršku, kao i javno-beležničkih komora drugih zemalja, imenovan je dovoljan broj javnih beležnika i stvoreni su drugi uslovi, kako bi Zakon o javnom beležništvu mogao da počne da se primenjuje u roku u kojem je predviđen poslednjom izmenom tog zakona.
Kao što sam istakao u svom izlaganju u Narodnoj skupštini u maju mesecu ove godine, prilikom predstavljanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, da je za potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu potrebno izmeniti i druge zakone koji su u vezi sa delatnošću javnih beležnika. Na današnjoj raspravi u Narodnoj skupštini upravo će se razmatrati predlozi tih zakona.
Na samom početku, pre ulaska u obrazlaganje svakog od predloga zakona pojedinačno, želim da naglasim da je u najpretežnijem procentu reč o upodobljavanju ovih zakona onim normama koje je propisao Zakon o javnom beležništvu. U nekim delovima izmene Zakona su terminološke, u nekima se upodobljavaju upravo delatnosti javnog beležnika. Suštinski, ono što se predviđa ovim zakonom, predviđeno je Zakonom o javnom beležništvu.
Na početku ću predstaviti Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Podsećam da je važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet sada već daleke 1993. godine, dakle, na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, i da su se u međuvremenu promenile mnoge, kako društvene tako i ekonomske okolnosti. Pored potrebe da se ovaj zakon usaglasi sa Zakonom o javnom beležništvu, postoji i dodatna potreba da se ovaj zakon usaglasi i sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada je u pitanju usaglašavanje sa Zakonom o javnom beležništvu, tim zakonom, između ostalog, predviđeno je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja i poslove sastavljanja, overavanja i izdavanja javnih isprava o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju određena prava, kao i da overava privatne isprave. Upravo ova činjenica predstavlja najvažniju novinu u odnosu na važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, s obzirom da se odnosi na stvarnu nadležnost za obavljanje ovih poslova. To je jasno istaknuto već u članu 1. Predloga zakona kojim je propisano da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa nadležan javni beležnik, umesto važećeg rešenja prema kome su za overavanje nadležni osnovni sudovi ili organi lokalne samouprave koji to obavljaju kao poverene poslove.
Kako je jedan od najvažnijih poslova javnih beležnika upravo overavanje potpisa, rukopisa ili prepisa, na ovaj način će se doprineti rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a da se pri tom ne narušava pravna sigurnost, budući da su javni beležnici visokostručna pravna profesija.
Predlogom zakona je predviđen i izuzetak koji se sastoji u tome što je predviđeno da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac. Dva su razloga za ovaj izuzetak. Prvi je taj što ako neko može da izda ispravu, logično je svakako da može da overi prepis iste te isprave, dok je drugi razlog taj što overavanje prepisa od strane izdavaoca učesnicima u prometu donosi uštedu i u novcu i u vremenu, jer ne moraju da idu kod javnog beležnika.
Kada je u pitanju mesna nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, predviđeno je da ove poslove može obavljati bilo koji javni beležnik, bez obzira na vrstu isprava koje se overavaju, izuzev ako posebnim zakonom nije određeno da pojedine isprave mogu overavati samo javni beležnici sa određene teritorije. Poslovi overavanja obavljaju se u javno-beležničkoj kancelariji, pri čemu su Predlogom zakona propisani slučajevi kada se ovi poslovi mogu obavljati van službenih prostorija javnih beležnika, kao i pravne posledice, povrede principa teritorijalnosti.
Kada je u pitanju postupak overavanja potpisa, Predlogom zakona precizno je propisana sadržina klauzule o overavanju potpisa, način sastavljanja te klauzule na ispravi, kao i stavljanja klauzule u slučaju kada se podneta isprava sastoji od više listova. Isto tako, precizno je uređen i postupak za utvrđivanje identiteta lica čiji se potpis overava. U postupku overavanja potpisa postoji ograničena dužnost javnog beležnika da vrši poslove preventivne pravne zaštite. Za razliku od sastavljanja javno-beležničkog zapisa koji je po svojoj celokupnoj sadržini javna isprava, kod overavanja potpisa svojstvo javne isprave ima samo klauzula o overavanju, a ostatak dokumenta ima prirodu privatne isprave. Iz tog razloga, prilikom overavanja potpisa, dužnost javnog beležnika jeste da pruži preventivnu pravnu zaštitu, ali i u velikom broju preventivna pravna zaštita je ograničena.
Ovakvo rešenje postoji i u dosadašnjem zakonu, ali i u velikom broju stranih pravnih sistema gde je predviđeno pravilo da javni beležnik prilikom overe potpisa treba da se upozna sa sadržinom isprave samo u onoj meri koja je potrebna da bi popunio upisnik o overama. Na primer, nemački zakon o potvrđivanju isprava propisuje da notar treba da ispituje ispravu samo u onoj meri koja je neophodna da bi se utvrdilo da li postoji osnov da odbije službenu radnju. Na taj način nemačko pravo uvodi ograničenu dužnost preventivne zaštite. Iako postoje i drugačija uporedna pravna rešenja, u ovom predlogu zakona predloženo je rešenje kao u nemačkom zakonu.
To konkretno znači da javni beležnik treba da se upozna sa sadržinom isprave u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja upisnika o overama i potvrdama i da odbije overavanje potpisa ako pri takvom izvršenom predmetu stekne saznanja da postoji razlog za njegovo izuzeće, da podneta isprava sadrži pravni posao čije je zaključenje zabranjeno imperativnim propisima, odnosno da isprava sadrži pravni posao za koji je kao obavezna propisana posebna forma.
Kao i da se overavanjem potpisa potpomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva. Drugim rečima, javni beležnik prilikom overe potpisa ne mora da ispituje ispravu sa onom pažnjom i onako detaljno kako to čini prilikom sačinjavanja javno-beležničkog zapisnika.
Zakonsku novinu predstavlja i pitanje overavanja blanko potpisa. Dok neki pravni sistemi takvu mogućnost ne predviđaju, drugi pravni sistemi dozvoljavaju najširu mogućnost overe blanko potpisa. Takav primer je prisutan i u nemačkom pravu, gde je overa blanko potpisa dozvoljena i onda kada stranka kod notara donese prazan papir, s tim što se u klauzuli o overavanju napominje da je reč o blanko potpisu. Načelan stav u ovom predlogu zakona je da srpsko pravo treba da zabrani overavanje potpisa na ispravi čiji pojedini delovi nisu upotpunjeni.
Međutim, od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, javni beležnik može da overi potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni, ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi mogli da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni, a što je javni beležnik dužan da naznači u klauzuli o overavanju potpisa.
Kada je reč o pitanju dela zakona koji uređuje postupak za overavanje rukopisa, treba napomenuti da overavanjem rukopisa javni beležnik potvrđuje da je podnosilac isprave čiji je identitet prethodno utvrdio u njegovom prisustvu svojeručno napisao podnetu ispravu, odnosno da je podnetu ispravu ranije svojeručno napisao.
U delu predloga zakona kojim je uređen postupak za overavanje prepisa i kopija, pre svega je propisana sadržina klauzule o overavanju prepisa. Overavanjem prepisa javni beležnik potvrđuje da je prepis određene isprave podudaran sa izvornikom, jer javni beležnik je ovlašćen da overi prepis ako poznaje jezik na kome je isprava napisana i ako mu stranka podnese prepis i prepisanu ispravu.
Pre nego što sastavi klauzulu na ispravu javni beležnik mora da uporedi prepis sa prepisanom ispravom.
Pored toga, javni beležnik može da overi prepis jednog dela isprave ili izvod iz neke isprave samo ako je prepis tako sačinjen da je iz njega jasno vidljivo koji delovi izvornika su ostali neprepisani.
Takođe, uređeno je i overavanje izvoda iz javnih trgovačkih i poslovnih knjiga kojim javni beležnik potvrđuje da se podneti izvod u potpunosti slaže sa odgovarajućim delom iz izvorne knjige, zatim način overavanja kopija odštampanog primera elektronskog dokumenta, kao i način overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu.
U pogledu overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu za razliku od nadležnosti za druge overe propisana je isključiva nadležnost osnovnog suda budući da je takvo rešenje sadržano u zakonu o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.
Posebno bih istakao i prelazna rešenja iz Predloga zakona.
S obzirom da javni beležnici treba da otpočnu sa radom 1. septembra 2014. godine, predviđeno je da u narednom periodu od šest meseci, pored javnih beležnika, poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i opštinska uprava kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje ovih poslova. Pored toga, budući da postoji mogućnost da u određenim opštinama u dužem vremenskom periodu ne budu imenovani javni beležnici, prelaznim odredbama je predviđeno da u tim opštinama poslove overavanja obavljaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave sve do imenovanja javnih beležnika.
Na kraju, istakao bih da je predviđeno da ovaj zakon, kao i ostala dva zakonska predloga, stupi na snagu i počne da se primenjuje od 1. septembra 2014. godine, budući da je isti dan određen i za početak potpune primene zakona o javnom beležništvu.
Predstavio bih i osnovna rešenja koja sadrži Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Važeći Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, takođe je donet na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, koji je kao ravnopravne oblike svojine prepoznavao privatnu, državnu i društvenu svojinu, imajući u vidu da je 2006. godine donet novi Ustav Republike Srbije koji predviđa pretvaranje društvene svojine u privatnu svojinu, kao i postojanje javne svojine koja pored državne svojine podrazumeva i svojinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a na osnovu koga je donet Zakon o javnoj svojini.
Neophodno je izvršiti usklađivanje zakona koji uređuje promet nepokretnosti sa navedenim pravnim aktima. Pored toga, Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je, između ostalog, da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa, kao i da su za ove poslove isključivo nadležni javni beležnici, pa je takođe neophodno izvršiti međusobno usklađivanje zakona o prometu nepokretnosti sa zakonom o javnom beležništvu.
S obzirom da je zbog navedenom usklađivanja bilo neophodno izvršiti intervenciju u više od polovine odredaba u važećem zakonu o prometu nepokretnosti u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje promet nepokretnosti. U osnovnim odredbama zakona odnosno predloga zakona propisano je osnovno načelo da je promet nepokretnosti slobodan uz izuzetak da se posebnim zakonom mogu predvideti određena ograničenja. Ovakvo rešenje je usklađeno sa odredbom člana 88. Ustava RS, koji predviđa da se zakonom mogu ograničiti korišćenje i raspolaganje kada je u pitanju zemljište. Predlogom zakona definisan je pojam nepokretnosti i pojam prometa nepokretnosti koji podrazumeva prenos prava svojine. Najvažnija novina sadržana u predlogu zakona, a koja je i glavni razlog za njegovo predlaganje odnosi se na formu pravnog posla kojim se vrši promet nepokretnosti. Kao što vam je poznato zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno-beležničkog zapisa. To znači da se prestaje sa dosadašnjom praksom sadržanom u postojećem zakonu da ugovore o prometu nepokretnosti sačinjavaju same stranke a da sud overom potpisa ugovornih strana samo potvrđuje da su ugovornici potpisali taj ugovor.
Pri tome uopšte ne ulazeći u sadržinu samog ugovora. Rešenje sadržano u Predlogu zakona da se ugovori o prometu nepokretnosti sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa ide za tim da se postigne veća pravna sigurnost budući da te ugovore sačinjavaju nosioci specijalizovane pravosudne profesije za sastavljanje takvih akata, odnosno javni beležnici.
Na ovaj način će se izbeći eventualne sporne situacije koje mogu nastati u slučaju kada same ugovorne strane sastavljaju ugovor, a koje bi mogle da rezultiraju u vođenju sudskih postupaka kako bi se protumačile sporne odredbe tako sastavljenog ugovora. Pored toga, javni beležnik je dužan, kako u skladu sa zakonom o javnom beležništvu, tako i sa javno-beležničkim poslovnikom, da u postupku sačinjavanja javno-beležničkog zapisa uzme u obzir interese obe ugovorne strane kao i da ih upozori na eventualne manjkavosti njihovih predloga. Kao dodatni kvalitet ovakvog rešenja treba istaći i da je prema zakonu o javnom beležništvu javni beležnik profesionalno i materijalno odgovoran ako se pojave određeni nedostaci u javno-beležničkom zapisu koji je sam sačinio. Kao i važećim zakonom. Predlogom zakona uređuje se način ostvarivanja prava preče kupovine.
Kada je u pitanju promet nepokretnosti, takođe propisan je i način ostvarivanja pravne zaštite prava preče kupovine koja se ostvaruje podnošenjem tužbe kod nadležnog suda u slučaju prodaje nepokretnosti koja nije prethodno ponuđena na prodaju imaocu prava preče kupovine, odnosno ako je nepokretnost prodata pod uslovima povoljnijim nego što je ponuđeno imaocu prava preče kupovine.
Predmetnom tužbom imalac prava preče kupovine, kome je povređeno to pravo, može zahtevati da se ugovor o prometu nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu.
U posebnim odredbama Predloga zakona propisana je ništavnost ugovora o prometu nepokretnosti ako je zaključen pod pritiskom, ili usled nasilja. Takođe, odredbama ove glave predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, sticanje nepokretnosti u korist Republike Srbije u slučaju kada se vlasnik nepokretnosti jednostranom izjavom volje odrekne prava svojine, a pored toga uvodi se i obaveza za javnog beležnika da javnobeležnički zapis, kojim se otuđuje nepokretnost iz javne svojine, obavezno dostavi nadležnom pravobraniocu koji može da podnosi pravna sredstva u cilju zaštite prava svojine.
Prelaznom odredbom Predloga zakona uređuje se pravna situacija koja je posledica mogućnosti predviđenih u Zakonu o javnom beležništvu da se taj zakon primenjuje iako nisu u svim opštinama imenovani javni beležnici.
Imajući u vidu da Predlog zakona predviđa isključivu mesnu nadležnost za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, o ugovoru o prometu nepokretnosti prema službenom području javnog beležnika na kojoj se nepokretnost nalazi, neophodno je da se za područja gde nisu imenovani javni beležnici predvidi da te poslove obavljaju sudovi do imenovanja javnih beležnika, kako bi se sprečilo nastajanje povećanih troškova za građane i pravna lica koji su učesnici u pravnom prometu u vezi sa nepokretnostima.
Na kraju, dozvolite mi da vas upoznam sa Predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.
Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da određeni pravni poslovi moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa za čije sačinjavanje su nadležni javni beležnici.
Međutim, imajući u vidu da prema Zakonu o javnom beležništvu za početak primene tog zakona nije neophodno da se imenuju javni beležnici u svim opštinama u Republici Srbiji, kao prelazno rešenje predviđeno je da u opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici poslove za koje su oni isključivo nadležni obavljaju osnovni sudovi.
Budući da poslovi sačinjavanja javnobeležničkih zapisa predstavljaju novinu u našem pravnom sistemu, neophodno je da se odredi sudska taksa za obavljanje tih poslova od strane osnovnih sudova koji će ih obavljati do imenovanja svih javnih beležnika.
Iz tih razloga, dopunjuje se taksena tarifa Zakona o sudskim taksama tako što se uvodi novi tarifni broj 13a, kojim se određuje visina sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkih zapisa. Kao osnov za određivanje visine sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkog zapisa merodavna je vrednost imovine koja je predmet pravnog posla.
Pored toga, predviđeno je i umanjenje sudske takse kada je u pitanju ugovor o poklonu između roditelja i deteta, a takođe i uvećanje sudske takse u slučaju da se javnobeležnički zapis sačinjava za veći broj stranaka. Za sačinjavanje predugovora, odnosno dopunu ili raskid postojećeg ugovora sačinjenog u obliku javnobeležničkog zapisa, plaća se polovina predviđene takse.
Kao što sam rekao i ovde, predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
Ovim bih završio svoje uvodno izlaganje. Zahvaljujem se narodnim poslanicima na pažnji i izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, trudim se da sa visokim nivoom pažnje pratim izlaganja uvaženih koleginica i kolega narodnih poslanika. Kada se u tim izlaganjima izrekne nešto što nije tačno, nešto što je poluistina ili nešto što je loše interpretirano, nalazim za potrebu da se javim, nešto opovrgnem, dokažem da nije tačno, ukažem da je u pitanju poluistina ili na drugačiji način iskritikujem ili podržim ono što je neko od mojih prethodnika govornika iz poslaničkih klupa i rekao.
Da krenem od onoga što je često prisutno u raspravama koje vodimo o zakonima, makar kada sam u prilici da budem ovlašćeni predstavnik predlagača. Zaista, kada građanin sluša izlaganje uvaženog prethodnika, onda bi mogao da kaže – da, kako je to moguće da javnobeležnički pripravnik može nešto da radi, a javnobeležnički pomoćnik ne može nešto da radi, a reč je, recimo, o overi potpisa, prepisa, rukopisa.
Zvuči nelogično, složićemo se svi sa tim, ali ja onoga ko tako nešto tvrdi uputim lepo da pročita Zakon o javnom beležništvu, pa u članu 42. toga zakona vidi koja je to nadležnost, odnosno koje poslove može da obavlja javno-beležnički pomoćnik, pa da vidi da javno-beležnički pomoćnik može da obavlja sve vrste poslova kao javni beležnik, osim sastavljanja javno-beležničkog zapisa ili solemnizacije. Dakle, krovnim zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da to javno-beležnički pomoćnik može da radi.
Zakon, odnosno Predlog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa daje mogućnost da te poslove koje danas u najvećem broju slučajeva obavlja šalterski službenik, koji najčešće ima srednju stručnu spremu, može da obavi i javno-beležnički pripravnik. Složićemo se da je to sasvim u redu, jer javno-beležnički pripravnik je lice koje mora da ima završen fakultet pravnih studija.
Kada je reč o, kako je rečeno, oduzimanju ovlašćenja lokalnoj samoupravi, vrlo jasno stoji da je reč o onim ovlašćenjima koja su lokalnim samoupravama, ali i sudovima poverena. Samim tim, kao poverena ovlašćenja, ona mogu da se prenesu na nekoga drugoga, ako država donese takvu odluku. Mislim da je svakako u korist zakonitosti pravnog prometa da to pređe u nadležnost javnog beležnika, jer upravo to je najosnovnija i svakodnevna delatnost javnog beležnika. Upravo to. Da ne govorim o stavu koji je zauzet još prilikom stručnih priprema kandidata za javne beležnike gde je njihov, hajde da kažem, neki neformalno zauzet stav da u planu imaju da u svojim javno-beležničkim kancelarijama zapošljavaju lica koja danas u jedinicama lokalnih samouprava ili u sudovima rade na poslovima overa. Mislim da je to za državu i te kako dobro, jer se i na takav način stvaraju preduslovi da razvijamo našu elektronsku upravu, da se rastereti državni budžet izdataka koji odlaze u tom smeru, a da se svakako poveća nivo zakonitosti pravnog prometa.
Od strane istog prethodnika rečeno je nešto sa čim ja nemam apsolutno nikakav problem, jer jedini interes koji imam jeste da posao, koji radim, radim apsolutno zakonito, da zastupam na prvom mestu interes države i da kao državni funkcioner ne znam za partijski interes. Možda je neko drugi nekada imao sasvim drugo gledište. Možda je nekome to smešno. Ja mislim da to nije smešno. Onaj ko se na to smeje svedoči svoju neozbiljnost kada kažem da javni državni funkcioner ne sme da zna za partijski, već za opšti državni interes.
Ubedljivu većinu kandidata, koji su imenovani za javne beležnike, nikada u životu pre toga nisam video. Moram da priznam, znam neke ljude koji su iz samog pravosuđa pristupili polaganju tog ispita i ne bih ih znao da nisam svojim poslom bio upućen na to.
Citirani dopis ovde narodnim poslanicima mogu da razmotrim sa velikom pažnjom kada se ispod njega nađe potpis. Anonimne pritužbe i dopise, koji su u prirodi našeg naroda, mogu da pročitam, da procenim njihovu ozbiljnost i da na osnovu toga reagujem. Dobio sam dopis 10 kandidata koji nisu imenovani, upriličio im prijem u prostorijama Ministarstva pravde, razgovarao sat i po vremena sa njima i imam utisak da su otišli zadovoljni korektnim odnosnom koji sam imao na tom sastanku prema njima. Postavio sam im jedno pitanje i mogu slobodno u oči da pogledam svakoga od tih kandidata i da pitam – da li mislite da vi koji niste imenovani da ste imenovani, a oni koji jesu imenovani da nisu da bi situacija bila nešto drugačija? Odmah vam kažem – ne bi bila. Nisu menjani nikakvi kriterijumi, jer kriterijume propisuje zakon.
Da bismo jednu veliku i važnu stvar za pravni sistem Srbije radili kako treba, molim vas da to ne bude tema za političko potkusurivanje, već ću uputiti jednu dobronamernu poruku koju sam uputio onima koji su bili odvažni da stave svoj potpis i da kažu da su nezadovoljni odlukom, a to je da iskoriste pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju. Onaj ko nije zadovoljan, onaj ko misli da je nešto urađeno suprotno slovu zakona, ima pravo da se obrati Upravnom sudu Republike Srbije i da podnese tužbu za pokretanje upravnog spora.
Mislim da je to fer i korektan odnos prema ovome. Takav pokušaj podmetačine da je vršeno partijsko imenovanje, molim vas donesite to i dokažite. Ima jedan stav koji je zauzet i reći ću to prvi put javno, nisam izlazio sa tim podatkom u javnost. Postoji značajan broj nezadovoljnih, koji neće da stave svoj potpis, a koji dolaze iz reda izvršitelja koji su u prethodnom periodu… Mislim na jedan deo onih koji su se kandidovali. Takvim ljudima niko nije mogao da zabrani pravo na polaganje ispita i nikome to nije ni zabranjeno. Bilo je izvršitelja koji su u prethodnom periodu i to neposredno pred sprovođenje ovog procesa, dva, tri, četiri meseca, zadužili izuzetno veliki broj predmeta, koji su se kandidovali za javne beležnike. Jedinstven stav je bio da neko ko je ušao u jednu novu, mladu pravosudnu profesiju u Srbiji, svakako sa ciljem da je razvija, da unapređuje tu profesiju i sebe u njoj, ne može biti prihvatljiv da izađe iz te profesije posle šest meseci, godinu dana ili dve godine, da ostavi za sobom veliku količinu ne završenog posla i da uđe u drugi posao. Ako to bude smatrao Javno-beležnička komora kada ona bude sprovodila ovaj konkurs, ona će zauzeti takav stav. Molim vas da u jednoj stvari budete maksimalno korektni, jer ovde je reč o državnom poslu i ja ga, kao takav, shvatam i nijednog jedinog trenutka ga nisam shvatao kao partijski.
Da li je u Srbiji postojeća sklonost da, kada se ovako nešto sprovodi, postoji mogućnost ili pokušaj vršenja političkog uticaja? Nije tajna. Jeste. Svako ko bi prišao da me pita nešto na temu imenovanja javnih beležnika u toku trajanja konkursa ili nakon konkursa, kada sam bio dužan da o ovome odlučujem, od mene je mogao da dobije samo jedan odgovor, a ja pod punom ličnom, moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim i pred vama u Narodnoj skupštini, da ono što bude rađeno u postupku imenovanja biće rađeno na osnovu zakona i ništa više. Svaki dalji razgovor sa moje strane je bio prekinut.
Bilo je takvih pokušaja ne samo kod ljudi koji pripadaju stranci u kojoj ja jesam. Bilo je pokušaja i od strane ljudi koji su članovi opozicionih političkih stranaka.
Dakle, odgovorno tvrdim, to što je rečeno – imenovani po partijskoj liniji, apsolutno je neistina. Apsolutna je neistina. Razgovarao sam od 10 ljudi koji su potpisali dopis kojim su tražili prijem kod mene sa osmoro koji su došli na taj sastanak. Ni jedan to nije rekao. Apsolutno ni jedan. Molim vas zarad interesa države i sigurnosti pravnog poretka i pravosudnog sistema RS, dopustite da ovo razreši jedina institucija koja je za to nadležna, jedina, a to je Upravni sud Republike Srbije.
Što se tiče odrednice od 100 kandidata, odnosno 100 imenovanih javnih beležnika država je sa svoje strane učinila sve da 100 javnih beležnika bude imenovano. Bilo je imenovano i svih 100 da nije bilo kandidata koji su rekli – ja samo tu mogu da budem javni beležnik i ne pada mi na pamet nigde drugde da se kandidujem. Daću vam primere. Imamo dva primera u Srbiji gde su ljudi konkurisali za drugi grad, izabrani za taj grad i počeće da rade kao javni beležnici.
Neko od prethodnika je izgovorio - ne postoji nigde spisak, ne znamo gde će biti sedišta javnobeležničkih kancelarija itd. Danas u 14,00 časova taj spisak će biti na sajtu, internet stranici Ministarstva pravde, internet stranici beležnik.org i nakon toga biće prosleđen svim jedinicama lokalnih samouprava, svim gradovima i opštinama da na svojim internet stranicama objave taj podatak.
Razumem, i često za kritike, a volim da čujem argumentovanu kritiku, pojedinih kolega narodnih poslanika stoji dobra želja, nekada stoji i politikanstvo, a nekada i ono čisto političko podbadanje, danas sam opozicija pa mi je posao da kritikujem, i sa tim mogu da se složim. Nije tu ništa sporno. Tamo gde čujem argumentovanu kritiku vrlo rado odgovorim na nju i osvrnem se.
U nekim sredstvima javnog informisanja prethodnih dana mogli smo da vidimo tendenciozne tekstove koji su išli na to da će nastupiti potpuni haos. Urađena je jedna analiza kada je u pitanju cena nagrade za rad javnog beležnika i ona cena koju je građanin morao da plati, odnosno imao da plati u prethodnom periodu. Iznenadiće vas. Za ono što dotiče prosečnog građanina Srbije u najvećim pravnim poslovima je cena niža. Ta cena je niža. Za koga je ta cena viša? Za onoga ko sklapa pravne poslove koji su izuzetno visokih vrednosti, za onoga ko sklapa pravni posao koji je vrednosti preko 14 miliona dinara ta vrednost je viša. To je negde linija koju ne prati samo Republika Srbija. Onaj ko više zarađuje plaća više porez i onaj ko sklapa pravni posao veće vrednosti plaćaće više.
Poslednja stvar što se tiče onog imenovanja, prvi, jedini i poslednji put, to je sprovodila komisija ministarstva. Da sam učestvovao u izradi zakona 2011. godine znatno drugačije bih predvideo te odredbe. Nasleđene su. Neću sada da ih kritikujem. Vrlo otvoreno ću da kažem da je ovaj Zakon o javnom beležništvu, koji je donela Vlada u periodu od 2008. do 2012. godine dobar zakon. Ima nekih stvari koje su njegove manjkavosti, neke koje su njegova nepreciznost, nedorečenost, ali to je dobar zakon. Što bih se stideo da to priznam i kažem? Sve ono što sledi nakon njega govori koliko mi u Srbiji imamo sistemski problem da čak i kada na papiru dobar zakon donesemo ako ne učinimo svoj maksimum da ga sistemski uvedemo u život, da pripremimo njegovu primenu, tada i na papiru najbolji zakon može da postane loš zakon, odnosno kao zakon on će i dalje ostati dobar, ali mi ćemo upasti u onu situaciju u kojoj se u Srbiji često nalazimo, a to je kada mi institucionalno ne damo maksimum za uvođenje jednog zakona često nakon toga kažemo da ne valja zakon. Nije tačno da ne valja zakon.
Imamo mi mnogo zakona koji su pravno teorijski dobri zakoni, čiju primenu loše realizujemo i oni dovode do loših rezultata i na kraju opet krivimo zakon. Često i u najboljem automobilu možete da se vozite loše ako imate lošeg vozača. To je uzrok naših velikih problema iz prošlosti. Moda je postala da se u poslednjih iks godina kritikuje Ustav Srbije. Sebe smatram jednim od retkih koji će uvek da kaže bez ikakvih problema da nije problem Ustav, nego je problem kako je taj Ustav primenjivan, šta je činjeno da se taj Ustav uvodi u život. Postoje neke odredbe oko kojih možemo politički da se slažemo ili ne slažemo, ali to je činjenica. Ako još uvek imamo rokove iz ustavnog zakona koji nisu ispoštovani, nije to problem Ustava. To je možda problem momenta kada je pisan Ustav zašto je napisan tako. Neću da ulazim u to.
Ovde vrlo odgovorno tvrdim da te stvari koje su rečene kada je u pitanju postupak samog imenovanja apsolutno ne stoje. Ima tu još sijaset detalja iz tog dopisa koje nisu pomenute. Neću ih citirati. Ima nekoliko stvari koje moram da pomenem. Neću da se koncentrišem samo na jedno izlaganje jednog narodnog poslanika. Bilo je konstruktivnih primedbi i kritika sa više strana. Moja uvažena profesorka je recimo skrenula pažnju da overavanje od strane javnog beležnika van njegovog sedišta nije osnov za ništavost takve overe, ali je osnov za disciplinsku odgovornost javnog beležnika, što mislim da upotpunjava sistem i da ima neku svoju logiku.
Rekao sam da će u toku dana biti objavljene adrese sedišta javnobeležničkih kancelarija koje će biti spremne da 1. septembra počnu sa radom. Takođe, javni beležnici imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti koja je vođena u osnovnim sudovima i naravno da nam je tendencija da u jednom trenutku kada budemo imali toliko prisutnih u našem pravnom sistemu na gotovo čitavoj teritoriji javnih beležnika vođenje takve evidencije u jednom redefinisanom obliku pređe i u samu nadležnost javnobeležničke komore, recimo. O tome ćemo razgovarati u budućnosti, ali imaju organizovan pristup ovim podacima i svaki pristup bazi podataka biće registrovan.
Vođena je velika i široka rasprava i u okviru samog ministarstva kada je u pitanju prihod koji se ostvaruje iz sudskih taksi. Moram da se osvrnem na to jer to jeste predmet predlog dopune Zakona o sudskim taksama. Mi generalno u našem pravosudnom sistemu dugi niz godina, nevezano za mandat ovog ministarstva već i pre toga, imamo problem sa ažurnošću naplate sudskih taksi.
Ministarstvo pravde zaista vredno radi na traženju dobrog rešenja da se naplata sudskih taksi uvede u red, jer iz godine u godinu naplata sudskih taksi jeste sve manja, nedostaje nam zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će razgraničiti gde je sud vezan naplatom sudske takse za preduzimanje određenih procesnih radnji.
Ne zaboravite jednu stvar, a to je da jeste istina da deo sudskih taksi, odnosno prihoda od sudskih taksi sud neće više ostvarivati tamo gde radi javni beležnik, ali će država i te kako povećati naplatu PDV, jer će svi javni beležnici morati da budu u sistemu PDV, jer javni beležnici neće moći da primaju novac u gotovini. To je nešto što je u zemljama u okruženja, kada je dopušteno, napravilo ogromne probleme. Ovde nećemo imati situaciju, u toku sam razgovora stalnih koji traju sa predstavnicima advokature u Srbiji. Imamo problem, dakle, ali to je problem koji traje više od decenije, regulisanja poreskih obaveza advokata. Imamo i taj problem što je država slabo šta činila da obaveže advokate da počnu da vode poslovne knjige i da zaista realno prikazuju svoj promet.
Dakle, sa jedne strane, poboljšati sistem naplate sudskih taksi koje ostaju u isključivoj nadležnosti sudova, sa druge strane, povećava se naplata PDV, što mislim da je izuzetno dobro. Možete vi sada da kažete – da, ali sudska taksa je javni prihod koji je sopstveni prihod pravosuđa, iz koga se finansira niz aktivnosti u pravosuđu. Istina je, ali odmah da znate, pitanje je dana kada više nećemo moći da računamo na to. Neću da se stekne nikako utisak, jer nije ni približan istini, da jednostavno otpisujemo taj deo svoga prihoda, a ništa ne radimo na drugoj strani. Radimo i te kako dobro i mislimo na ovo.
Još jednom tvrdim, dakle, javni beležnici će 1. septembra početi sa radom, imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti, informacije o sedištima javno-beležničkih kancelarija će biti u toku dana objavljene na sajtu Ministarstva pravde i sajtu „beležnik.org“, a prosleđene jedinicama lokalnih samouprava za koje su imenovani javni beležnici.
Konkursni postupak je, izvinjavam se što govorim duže, ali znate šta, mogao sam da biram da se javljam posle svakog od prethodnika koji je govorio, a mogao sam i da izaberem da se osvrnem na sva izlaganja u jednom trenutku. Ako mislite da nije dobro da govorim i ako mislite da ovo što govorim nije korisno, pa da, ali znate kako…

Dakle, pre mene je govorilo sedam predstavnika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Da sam se posle svačijeg izlaganja javljao i govorio pet minuta to bi bilo duže od ovoga koliko govorim sada. Tako da i na ovakav način se trudim da štedim vreme.
Na kraju, što se tiče pokušaja politizacije imenovanja javnih beležnika, nemam problem da se sastanem sa bilo kim od kandidata, da razgovaram na tu temu. kao što sam to i učinio sa svakim ko je došao i obratio mi se. Konkurs će ubuduće sprovoditi Javno-beležnička komora i taj teret će biti, a oni neka taj posao rade u skladu sa zakonom i u skladu sa sopstvenim poznavanjem prava, pravnih načela i propisa. U Srbiji ostaje još preko 270 slobodnih javno-beležničkih mesta, dostupna su svakome ko ispunjava uslove za njih.
Jedino za šta sam rekao da mislim da je princip koji ne treba menjati jeste kada su upitanju ljudi koji su nedavno postali izvršitelji, da nije ni profesionalno, na neki način ni moralno napustiti tu profesiju i preći u drugu, a ostaviti dosta nedovršenog posla. Takvih ljudi je bilo preko deset.
Šta da uradite u jednoj situaciji, to moram da vam prenesem, šta da uradite u situaciji kada vam dolazi kandidat na razgovor koji vam daje podatak o sopstvenom statusu koji jednostavno nije tačan, nije istinit? Legitimiše se kao sudija, a on nije sudija. Da li je takvo lice dostojno obavljanja profesije? Onda vam to lice sutra napiše jedan anonimni dopis i pokušava da baci senku sumnje na čitav postupak. Mislim da oko ovakvih stvari nije zgodno voditi političke rasprave. Konačan sud o ovome, odnosno konačnu odluku o ovome kako je sprovođen ovaj postupak daće sud, a svako treba da snosi konsekvence, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde i normalno onoga ko je na čelu ministarstva. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kućno vaspitanje i pristojnost mi ipak ne dozvoljavaju da kvalifikujem izlaganja svojih sagovornika kao dosadna kakva god da su ona, ali moram da se osvrnem na nešto kada se izrekne što veze nema sa mojim izlaganjem ni jednom jedinom rečju, a tražiću i, ako mi budu dostupne, stenografske beleške, uvid u to.
Ja nisam rekao da je ovaj zakon sistemski, da je napredan, da je evropski. Vrlo jasno sam rekao da je reč o tehničkom usklađivanju sa Zakonom o javnim beležništvu. Sve ono što se predviđa ovim predlozima, a nije bilo predviđeno važećim zakonima koji regulišu istu materiju, tiče se usklađivanja sa Zakonom o javnom beležništvu.
Drago mi je što kažete – tako je, a malo pre rekoste da sam rekao da su ovo sistemski napredni evropski zakoni, što veze nema.
Da li je izbor nekome bio čudan ili ne, to je lični utisak. Ja i dalje ostajem pri onome što sam rekao.
Opet je rečena jedna stvar koja je materijalna neistinita, da je posao sudije važniji od posla notara. Nekog sudije da, recimo sudije apelacionog suda, recimo sudije Vrhovnog kasacionog suda, recimo sudije Privrednog apelacionog suda, ali onome ko tako nešto izrekne očigledno nije poznato da je za notara potrebno ispuniti veće uslove nego za sudiju osnovnog suda, a to nije baš tako za odmahivanje glavom kada se nešto dopadne ili ne dopade.
Voleo bih kada bi neko bio toliko iskren i otvoren da prizna kada nešto pogreši, kada kaže nešto što je netačno, baš onako kao što sam to spreman da kažem i ja sam, a ne da dezavuiše sa namerom čistog dezavuisanja, pa i ako kaže nešto što nije tačno, nije važno, samo reci, zalepi.
Ja to u ovoj Skupštini poslednjih 24 meseca nisam nikada radio. Ko tvrdi suprotno može da mi donese i da mi dokumentuje. Za sve što sam rekao, dao sam argumentaciju, kao što sam malopre bio u stanju da kažem dobar zakon koji je donet na predlog prethodnog ministarstva pravde, tako mogu da kažem i da je nešto loše. Naravno, to nije obaveza.
Da je moguće obezbediti izbor svih notara, onda bi to uradila svaka država u našem okruženju, a države koje su ovaj sistem uvele pre 11 godina, još uvek nemaju izabrane sve javne beležnike, što govori da je za neka područja teško obezbediti kandidate koji će ispuniti uslove, konkurisati i javiti se na konkurs, što ne znači da mi kao država nećemo izaći i sa određenim podsticajnim zakonskim normama da u nedostupnijim, udaljenijim područjima, ne samo u velikim gradovima, obezbedimo prisustvo javnog beležnika.
Malopre je neko od prethodnika pomenuo da je, recimo, advokat iz Beograda konkurisao za beležničko mesto u drugom gradu. Ako pravnici u drugim mestima Srbije… Kolega Jovanović je pomenuo Užice, u kojem sam i ja rođen, u kojem se nije prijavio nijedan od kandidata u prethodne dve godine da polaže ispit. Ako ne bude Užičana koji će to da urade, pa prijaviće se neko iz Beograda, ispuniće uslove i biće tu javni beležnik, a onda će oni izgubiti svaki mogući argument pritužbi na njega, jer nisu iskoristili vreme koje im je stajalo na raspolaganju da taj ispit polože i prijave se za kandidate. Slučajno sam dao ovaj primer zato što to znam. Ista situacija je u Vranju. Ista situacija je u Kruševcu. Ista situacija je u Kikindi. Mislim da je ista situacija, nemojte me držati za reč, u Pirotu. Desiće se to, sasvim legitimno, sasvim u redu. Interes države je da ima tu javnog beležnika, da on ispunjava uslove i da je kvalifikovan da taj posao obavlja.
Raspitajte se malo pa ćete videti da se, recimo, notarom u jednoj Nemačkoj, u kojoj Notarijat ima višedecenijsku tradiciju, notarom se smatra čovek koji je bolji pravnik čak i od sudije. On je kontrolor zakonitosti pravnog prometa. Vrlo važna uloga. Kod sudije dolazite kada dođe do spora. Ovaj čovek mora stvari da učini takvim da do spora ne dođe. Nekada je za to potrebno veće umeće.
Dakle, ne važniji od svih sudija, ali od prekršajnog sudije, od sudije osnovnog suda. Treba da ispunjava veće uslove nego za ove dve važne funkcije.
Još jednom kažem, ne vidim zaista potrebu da mi se ubacuje u usta nešto što nisam rekao. Ono što sam rekao, u redu, ali kada se kaže nešto što nisam rekao, nalazim potrebu da reagujem.
Hvala vam na onome što ste rekli da je zakon dobar. To znači da smo dobro radili na njegovoj izradi, a ništa manje dobro nećemo raditi i na njegovoj pripremi.
To da će javni beležnici da sačinjavaju javnobeležnički zapis koji će biti jedini pravni oblik za promet nepokretnosti, pa to se zna od trenutka donošenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je to nešto novo? Ne, a taj zakon je donet 2011. godine. Da li je nešto novo da će javni beležnici vršiti poslove overa? Pa, ne. To je definisano Zakonom o javnom beležništvu. Dakle, reč je o jednom usklađivanju, kao što sam to rekao i na početku rasprave, samo očigledno da nekom ili to nije jasno ili želi da to izvitoperi i prikaže drugačijim, zato ovako i reagujem. Hvala vam.

Hvala uvažena predsednice.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam vrlo jasno u svom uvodnom izlaganju rekao da su poslovi overa prepisa i rukopisa do sada bili poverena nadležnost jedinica lokalnih samouprava i osnovnih sudova. Dakle, nije pristojno citirati samog sebe, ali sam to rekao, sa naglaskom, a znajući da mogu da izazovem repliku jednog pravnika još, da su to povereni poslovi. Overa potpisa, prepisa i rukopisa nikada, podvlačim – nikada nije bila izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave, već povereni posao. U svakom sistemu gde postoji javno beležništvo latinskog tipa to je nadležnost javnog beležnika.
Mogu samo da se složim sa nečim što je i kolega Babić rekao, kada su u pitanju troškovi i da ne vidim čemu, osim sticanju političkih poena priča da će nastupiti haos i da će nešto biti neuporedivo skuplje.
Žao mi je što jedan od uvaženih prethodnika na čije se izlaganje i osvrćem nije malo pre bio prisutan kada sam sa jednim drugim uvaženim kolegom raspravljao upravo o nadležnosti javnobeležničkog pomoćnika, odnosno javnobeležničkog pripravnika. Javnobeležnički pripravnik koji ima završene pravne studije da ne može da overava, a da to može da radi sudski overitelj koji ima srednju školu, ne vidim tu nikakvu logiku. U Zakonu o javnom beležništvu je predviđeno da javnobeležnički pomoćnik može da obavlja svoje poslove koje može i javni beležnik osim sastavljanja javnobeležničkog zapisa i solemnizacije, odnosno prevođenja privatne isprave u javnu. Samo mi je krivo što niste bili tada tu da čujete, vrlo korektno i dobro smo kolega Stefanović i ja o tome raspravljali i mislim da je to sasvim u redu.
Sada imate sudskog overitelja koji ima završenu srednju školu i koji će i dalje to raditi do 1. marta, a ovamo imate javnobeležničkog pripravnika koji ima završen fakultet. Naravno, zna se koju vrstu overa, on ne može da sastavlja javnobeležnički zapis, to ne može ni javnobeležnički pomoćnik, to može samo da radi javni beležnik.
Rekao bih, iako to treba ostaviti više za raspravu u pojedinostima, kolega Đukanović je skrenuo pažnju na par stvari koje su vrlo važne za građane. Moram ukratko da se osvrnem na to. Jedna primedba se ticala, vrlo važna primedba, na Predlog zakona o prometu nepokretnosti i to na situaciju kada javni beležnik utvrdi uvidom u evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti da su u sudu već overeni potpisi na tom ugovoru za promet iste nepokretnosti kod javnog beležnika ili kod suda, da je sačinjen javnobeležnički zapis o prometu nepokretnosti, a da je prodavac isto lice. Koja je suštinska razlika? Dalje se kaže da je on dužan da o tome upozori ugovorne strane, da unese taj podatak u javnobeležnički zapis, a ako oni ne prihvate da se unese u javnobeležnički zapis da se odbije sačinjavanje javnobeležničkog zapisa.
Razumem vašu bojazan i razumem vašu brigu za sigurnost pravnog poretka, ali jedno od osnovnih načela javnog beležništva jeste dužnost javnog beležnika i to je ono što ga razlikuje od advokata. Javni beležnik je dužan da izađe stranci u susret i samo pod jasno navedenim i obrazloženim razlozima da odbije da izvrši svoju obavezu.
Šta ga ovde razlikuje od recimo današnjeg sudskog overitelja koji overava potpise na ugovore o prometu nepokretnosti? Prvo, razlikuje ga to što moraju da budu prisutne obe strane ugovornice koje mora do detalja da upozna sa svim detaljima pravnog posla koji sklapaju i koji će za svaku manljivost tog posla da odgovara sam sopstvenom profesijom i sopstvenom imovinom. Dakle, on je dužan da kaže kupcu – ovaj prodavac sa kojim sediš ovde ispred mene je već zaključio ugovor o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa i ja to unosim u ovaj javnobeležnički zapis.
Ako on kaže – nemoj to da uneseš, on kaže – ja ne sačinjavam javno-beležnički zapis. Sad pazite šta mora da se stekne od uslova. Prvo, da javni beležnik nešto radi protiv sebe samog, to je prva stvar, a on tu mora da bude najpažljiviji. Drugo, da je taj kupac ne toliko bistre svesti da prihvata tako nešto da zaključi.
Da li je teoretski moguće da imamo situaciju u kojoj je isti prodavac zaključio u obliku javno-beležničkog zapisa već jedan ugovor i danas dolazi da zaključi drugi? Teorijski, moguće je.
Kada? Recimo kada kupac nije isplatio kupoprodajnu cenu, a nije došlo do poništaja toga ugovora, ali je to bitan element ugovora.
Naći ću vam sponu sa ovim što sam rekao – ne može javni beležnik da odbije. To je isto kod principa teritorijalnosti. Ne sme stranka da trpi zbog toga što je neku ispravu, recimo roditelji hoće da pošalju svoje dete na ekskurziju, na more, potrebna je overena saglasnost kod nadležnog organa. Otišao je kod, odnosno sreo je javnog beležnika van njegovog sedišta, ovaj mu je overio tu ispravu. Ta isprava, pravno je u potpunosti valjana. On je platio nagradu javnom beležniku za tu uslugu koju mu je pružio, ali ne može građanin da trpi zbog toga što se nije ponašao javni beležnik savesno. Zbog toga će trpeti javni beležnik koji disciplinski odgovara ako to učini, ali građanin ne sme. Građanin to ne sme da radi.
Dakle, opravdana bojazan sa vaše strane ali sam ovo morao da kažem jer znam da građani prate ovu raspravu i da je to svakako u njihovom interesu da znaju. Da li su zaštićeni ovim predlogom zakona na adekvatan način? Jesu.
Normalno, ja sam čak iz usta pojedinih opozicionih poslanika čuo da je ovaj zakon dobar. Čuo sam da je zakon dobar, nisam čuo argumentovano zašto nije dobar.
Takođe, znate šta, ministar ne može da oduzme pravo nikome u Narodnoj skupštini, hvala Bogu, da amandmanima pokuša da interveniše u tekst zakona. To je posao narodnog poslanika. Time i treba da se bavi. Koliko puta su i opozicione poslaničke grupe dale neke dobre amandmane, ja sam ih vrlo rado usvajao. Evo ga i dr Milosavljević je tu i zajedno smo i u medijima maltene nastupili posle toga i srećan sam zbog toga. Pa dužnost Narodne skupštine, dužnost, pravo, jeste da poboljša predlog zakona koji u nju dolazi.
Nemam nikakav problem sa tim. Bilo je nekih zakona koje smo predlagali, na koje nismo imali nijedan amandman. Možda je to svedočanstvo toga da su ti zakonski tekstovi bili odlični.
Imamo primer Zakona o vanparničnom postupku iz maja meseca i nije bio nijedan jedini amandman na njega.
Izvinite što sam odužio, ali mislim da je bitno ovo što sam rekao. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nikada nisam pokazao neku vrstu bahatosti u Skupštini koja bi ukazala na to da postoje zabranjena pitanja koja mogu da mi se postave. Ne postoje i mislim da to nije dobro da postoji ni u jednom predstavničkom domu, pa ni u našoj uvaženoj Narodnoj skupštini.
Kriterijume za vrednovanje kandidata za javne beležnike propisao je zakon. Tak zakon donela je parlamentarna većina 2011. godine. Stranka kojoj imam čast da pripadam nije učestvovala u pisanju tog zakona.
Tokom današnje rasprave rekao sam da i pored nedostataka koje taj zakon ima, u svojoj suštini on je dobar. Kaže lepo naš narod – krivo sedi, ali pravo besedi; to ćete od mene uvek moći da očekujete.
Istina je da je taj zakon prepisao kriterijume koji su uspeh na pravosudnom ispitu, pri tome sam zakonodavac prenebregnuo činjenicu da se naš pravosudni ispit ocenjuje opisnom ocenom „položio“ ili „položio sa odlikom“. Dve ocene. „Položio sa odlikom“ među onima koji su imali prilike da polažu pravosudni ispit ili da prisustvuju polaganju pravosudnog ispita, vrlo dobro znaju da predstavlja u Srbiji pravu retkost, što je dobro. Znači da za taj najveći uspeh na pravosudnom ispitu još uvek postoji jedan kriterijum.
Nije mi poznato da postoji kandidat za javnog beležnika koji je pravosudni ispit položio sa odlikom, a da nije izabran za javnog beležnika.
Drugi kriterijum je uspeh na javnobeležničkom ispitu. U dopisu koji je ovde citiran, stoji nešto što je apsolutni non sens. Imao sam priliku da jedan deo svog radnog, kratkog ali radnog veka provedem u akademskoj sredini i znam da je neuporedivo teže kada vas ispituje više od jednog ispitivača. Odredbe o polaganju javnobeležničkog ispita koje se osporavaju, u trenutku kada sam postao ministar pravde, su bile takve da je ispitnu komisiju činilo pet šest članova, a da su jednog kandidata ispitivala samo tri člana.
Izmenama i dopunama zakona to je promenjeno u propis da komisija ima pet članova i da svih pet članova ispituje jednog kandidata.
Dakle, tamo je komisija od šest članova, tri ispituju jednog, a ovde je komisija od pet članova i svih pet, bez mogućnosti podešavanja kao što je tamo bilo moguće, ne kažem da je činjeno ali bilo moguće, imate šest, pa kažete – ova tri će ispitivati ovoga, a ona tri onog drugog kandidata. Ne, ovde isti ispitivači, svi zajedno ispituju jednog kandidata. Svakome ko je polagao ispite, a pogotovo ovako teške ispite, jasno je da je tako teže položiti ispit.
Ja sam ponosan na jednu činjenicu, a to je da sam tražio od članova konkursne komisije da od svih kandidata pre obavljanja razgovora zatraže pismenu saglasnost kandidata da se razgovor tonski snima. Svaki razgovor koji je sa kandidatima obavljen je snimljen i svakom kandidatu su inicijalno bila postavljena identična pitanja. Sramota je šta su neki od njih odgovarali. Zato sam rekao da potpuno mirno mogu svakoga da pogledam u oči kada je upitanju bilo kakva priča, bilo da je to narodni poslanik, bilo da je to neizabrani javni beležnik, bilo da je izabrani javni beležnik, bilo da je Zaštitnik građana, jer sve o čemu se razgovaralo postoji dokumentovano.
Šta da kažete kada vam dođe kandidat koji bi trebalo da je imenovan od 1. septembra da počne da overava potpise, ako se sa vama posvađa kada ga pitate zašto nije potpisao sopstvenu prijavu na konkursu? Šta da kažete kandidatima koji vam pišu anonimnu pritužbu na rezultate izbora, a da nisu dobro ni pročitali Zakon o javnom beležništvu u kome vrlo jasno stoji da ne postoji pravo na pritužbu, već isključivo pravo na tužbu Upravnom sudu kojem se inicira upravni spor? Šta da kažete onome ko je došao i rekao da je sudija, a da vam je pri tom rekao potpunu neistinu i ne što je rekao, nego je to i napisao u svojoj biografiji koju je dostavio? Šta da kažete kandidatu koji dođe i kaže vam u lice da mu je neki član porodice fiktivno uplaćivao radni staž četiri, pet ili osam godina, a onda dođe i buni se što nije među izabranima ili možda neko smatra da je takve ljude trebalo imenovati?
Kada sam rekao – nisam učestvovao u donošenju zakona, mislio sam na to što sam po odredbama ovoga zakona, bez obzira na mišljenje konkursne komisije, po zakonu koji nisam pisao, imao pravo kao ministar da izaberem koga god sam hteo, a to je zakon koji je donela većina u periodu 2008. do 2012. godine. Dakle, ministar pravde, ko god da je u trenutku imenovanja javnih beležnika, mogao je da izabere svakoga ko ispunjava uslove, odnosno bilo koga od lica koji ispunjavaju uslove.
Ima jedna lepa Sokratova rečenica, ne tiče se direktno ovoga ali može da se primeni, kaže: „Ko uđe u brak kajaće se, ko ne uđe u brak kajaće se“. Ko god da je sprovodio ovaj postupak, bio bi suočen sa ovakvim pričama.
Izjavili ste, odnosno jedan od prethodnika je izjavio da je konkursna komisija derogirala kriterijume. Apsolutno netačno. „Audiatur et altera pars“ - ne čuste drugu stranu, a donesoste sud. Citiran je nepotpisani dopis. Neko nije u stanju da svojim imenom i prezimenom staje iza nečega što odgovorno tvrdi, a tvrdi prilično važne stvari.
Svako ko je potpisao dopis i tražio sastanak, dobio ga je i dobiće ga. To nikada kod mene u kabinetu nije bilo sporno. Niko od neizabranih kandidata ko je došao mi nije rekao – ljudi su birani po političkoj liniji, a po zakonu koji je donela neka druga većina čak je i to bilo moguće.
Neko je svojevremeno birao sudije, tužioce i zamenike tužilaca po političkoj liniji ili po rođačkoj liniji, nije to bilo toliko davno, ima skoro pet godina od tada, pa je doneo Zakon o javnom beležništvu kojim je isto to mogao da radi, ali se izgleda nije nadao u tom trenutku, ponesen tim zanosom, da će doći neko drugi na vlast i da taj neko drugi ko dođe na vlast neće razmišljati na takav način.
Ne postoji kriterijum opšteg utiska o tome kako neko izgleda ili priča. Kandidatima su se postavljala tačno formulisana pitanja koja su se ticala kriterijuma za izbor.
Kada nekoga birate za javnog beležnika, valjda je normalno i da ga pitate kako misli da će organizovati svoju javno-beležničku kancelariju.
Da bismo izbegli svaku vrstu pokušaja političke podmetačine, uz unapred izrečeno izvinjenje, ko će sastavljati ugovore kada se bude trgovalo nekretninama sagrađenim u okviru Projekta „Beograd na vodi“, tu će biti javni beležnici koji pokrivaju područje suda na čijoj teritoriji se nalaze i te nekretnine. Koliko mi je poznato, Projekat „Beograd na vodi“ treba da se realizuje na području koje pripada, saglasno sudskoj mreži, području Prvog osnovnog suda i području Trećeg osnovnog suda. Dakle, jedan deo je sa južne strane Save, drugi deo je sa severne strane Save. Koliko mi je poznato, za ta dva područja imenovano je preko 20 javnih beležnika. Ko će od njih to raditi, to će da odluči sama stranka. Ako na području jednog suda imate pet javnih beležnika, a jedna ste od strana ugovornica, sa drugom stranom ugovornicom sami ćete odlučiti kod koga ćete da idete. To je nešto što stranci apsolutno stoji na raspolaganju.
Možda bi pokušaji insinuacije koja je ovde izrečena i te kako imala smisla da vi za područje Prvog osnovnog suda imate samo jednog javnog beležnika. Da imate samo jednog, onda bi vas sve upućivalo samo na tog čoveka, pa bi taj pokušaj insinuiranja mogao da bude uspešan. Ovako, bojim se da je apsolutno neuspešan.
Nijednog jedinog trena nisam rekao sve je uredu i sve će savršeno da funkcioniše, ali one insinuacije koje su se namerno pojavile juče u jednim novinama, da bi jedan organ vlasti danas izašao, pozivajući se isključivo na informacije bez izvora, i pokušao da produkuje neku vrstu hajke, apsolutno su netačne.
Onaj ko je rekao da se ne zna gde će raditi, mogao je već danas od 15.00 časova da prati vesti uglavnom na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, upućuje se na podatke gde možete naći, dakle, čitav imenik javni beležnika, i to klasifikovan po sedištima od, ako se ne varam, Bačke Palanke ili Bačkog Petrovca nisam siguran koji je prvi do Šapca, po azbučnom redu navedeni svi javni beležnici i adresa njihovog sedišta.
Ima jedna stvar koju sam saznao u razgovoru sa kolegama koji su predstavnici javnobeležničkih komora, ali i ministarstava pravde država iz okruženja. Gotovo svi su mi rekli jednu stvar koja, kada se prvi put susrećete sa ovom delatnošću, zvuči neverovatno. Recimo, kolega iz Crne Gore mi je rekao - nećete verovati za manje od tri godine koliko su građani postali pravno obrazovaniji i pravno pismeniji, zahvaljujući javnom beležništvu.
Postavljeno je jedno pitanje na kome mogu samo da se zahvalim - kada ćemo da podstaknemo ostale kandidate ili diplomirane pravnike, koji ispunjavaju uslove, da se kandiduju za druga slobodna javnobeležnička mesta? Imaćete i vi prilike kao narodni poslanici da, odlučujući o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, date i svoj doprinos u tom pogledu.
Već sam izašao sa predlogom da se u mestima u kojima više nemamo sudske jedinice, u kojima više nemamo nekadašnji opštinske, odnosno osnovne sudove, a imamo prostorije, odnosno nepokretnosti koje su u svojini Ministarstva pravde, odnosno Republike Srbije, a korisnik je Ministarstvo pravde gde su do juče bili sudovi i sudske jedinice, da u tim pasivnim područjima država izađe sa predlogom i kaže kandidatu za javnog beležnika nudimo da pet godina bez naknade koristi ove prostorije plaćajući troškove redovnog održavanja i da tu ima svoju javnu beležničku kancelariju.
Moram da vam priznam da je taj predlog naišao na mnogo veće odobravanje upravo u ovim državama u kojima beležništvo već funkcioniše, nego što je kod nas. Ja od toga neću odustati.
Druga podsticajna mera biće da kandidat koji, recimo, prihvati da ide za javnog beležnika u Boljevac i obavlja svoju javnobeležničku delatnost u Boljevcu ili u Plandištu ili u Baču ili u Arilju, takav javni beležnik će nakon određenog perioda, prilikom narednog izbora za beležnika u većem gradu, imati prednost. Naravno, pod uslovom da se ta postojeća kancelarija ne gasi. To je nešto što postoji u zemljama u kojima je beležništvo ustrojeno i ima već neku tradiciju svoga postojanja.
Postavljena su pitanja vezana za overe. Hteo bih jednu nedoumicu da razrešim. Jedan uvaženi kolega iz opštine sa jugoistoka Srbije ili juga centralne Srbije, kako hoćete, je postavio pitanje – šta sa opštinama u kojima čak ni do 1. marta ne bude imenovan javni beležnik, ko će nastaviti redovne poslove overe koje danas rade sudovi i jedinice lokalne samouprave? Sudovi i jedinice lokalne samouprave. Niste me možda najbolje razumeli, ali do 1. marta postojaće u tim poslovima dualizam. Građanin, recimo, u Zrenjaninu će moći sam da izabere da li će otići u sud, u zgradu gradske uprave ili kod javnog beležnika. U istom tom Zrenjaninu od 1. marta moći će da ode samo kod javnog beležnika, a recimo u Bujanovcu, ako ne daj bože, ni 1. marta ne budemo imali javnog beležnika i dalje će odlaziti u opštinu i u sud dok ne bude imenovan javni beležnik.
Moram da vam prenesem, gledajući kako smo koncipirali delokrug nadležnosti, način delovanja beležnika u Srbiji, da iz mnogih država okruženja nam kažu da je neuporedivo bolje nego kako je krenulo kod njih. To ne znači da mislim da će ovo biti besprekorno i sjajno. Potrebno je jako savezništvo Komore i Ministarstva i ne odustajanje Ministarstva, kao što reče koleginica Pantić Pilja, od sprovođenja kontrole nad radom beležnika. Tu će morati da se radi, jer su dobili jedan važan posao kojim će se baviti.
Pre nego što okončam svoje izlaganje, dodao bih, jedna od uvaženih koleginica je rekla da ljudi nisu blagovremeno obavešteni o promenama koje slede. Mislim da sam od početka ove godine sigurno imao oko 30-ak izjava u javnosti koje su se ticale isključivo javnih beležnika. Može neko da kaže da je to nedovoljno. Koristio sam svaku priliku da o tome govorim, i ne samo ja, već moji saradnici iz Ministarstva.
Još jednom ću da se vratim na bitan detalj. Zašto nije imenovano 100 beležnika? Ko me nije dobro čuo, ja ću još jednom vrlo rado da ponovim. Nije zato što nisu konkurisali za tih 100 mesta. Kandidati koji su položili javno-beležnički ispit i ispunjavaju uslove da budu birani za javne beležnike, tu ću ispraviti kolegu Babića, nehotice je napravio jednu grešku, ima gotovo 180. Naš problem je što tih, ako se ne varam, 178, koji su konkurisali, nisu konkurisali za određena mesta uopšte. U Aranđelovcu nije konkurisao niko. U Gornjem Milanovcu nije konkurisao niko. U Čoki nije konkurisao niko. U Požegi nije konkurisao niko. Može da se postavi pitanje - što ste raspisivali konkurs za mesta gde neće konkurisati niko? Raspisali smo konkurs za mesta gde je bilo kandidata koji su ispunjavali uslove, ali se oni nisu prijavili na taj konkurs.
Dakle, sve što je bilo na državi, odnosno na ministarstvu je urađeno. Apsolutno sve. Ne možemo da poredimo tu situaciju kada imamo gotovo 180 ljudi koji ispunjavaju uslove sa situacijom od pre godinu i po dana kada ih je bilo 55. Jednostavno su neuporedive. Reč je o odredbi koja je u prelaznim i završnim odredbama zakona.
Moram da vam priznam da kada sam došao na mesto ministra pravde gotovo svaka od tih odredbi je bila prekršena, što znači da prethodni saziv Ministarstva gotovo ni jednu obavezu iz tu predviđenih i propisanih nije ispunio. Ne znam da li ste me ovde jedan jedini put čuli da sam nekog od svojih prethodnika zbog te konkretne stvari jedan jedini put napao. Ovo nije bio napad, ovo je bila konstatacija.
Kako izgledaju i kako će izgledati prijemne kancelarije, odnosno prostorije za overu u sudovima 1. septembra. To smo mogli da vidimo koliko građani ne znaju šta ih čega 1. septembra, pokazala nam je gužva na šalterima u beogradskim sudovima u prethodnih nekoliko dana, jer su znali da od 1. septembra više u sudu neće moći da obavljaju tu vrstu overe.
Da nisu znali ništa, verovatno bi situacija bila kao i svakog 20-og, odnosno poslednje nedelje avgusta u godini.
Da li su svi građani upoznati sa time šta je posao javnih beležnika, ja ću da vam kažem na to da nisu ni svi pravnici u Srbiji upoznati sa tim. Ako date maksimum da upoznajete ljude sa tim, a opet ponavljam da sam nebrojeno puta, neću da pričam o prošlim godinama, u ovoj godini govorio o tome, animirao ljude da se prijavljuju da polažu ispit. I danas kada bismo sve kandidate koji ispunjavaju uslove, koji imaju položen javno-beležički ispit, kada bismo i njih imenovali, opet bismo imali slobodnih mesta. Ima u ovome, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, malo i ljudske sujete ili negde malo više. Neko se pita kako sam ja to vrednovan, a onaj drugi je vrednovan drugačije. Mislim da ima slučaj dvoje ljudi koji su, a pojavili su se i u komori, u ministarstvu, izuzetno dobri prijatelji. Jedna od te dve osobe je imenovana, a druga nije. Sada ne govore. Sve je to negde deo našeg mentaliteta koji u tom pogledu izgleda da ćemo teško da menjamo.
Još jednom odgovorno tvrdim i time zaključujem, svako ko pokuša da kaže, da tvrdi da je imenovanje javnih beležnika vršeno po nekom političkom kriterijumu, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ne govori istinu. Apsolutno ne govori istinu.
Mislim da i među kandidatima koji su imenovani ima i članova nekih opozicionih stranaka. Mislim. Ne mogu krajnje da tvrdim, ali mislim da ih ima. Da li me je to zanimalo? Nije me apsolutno zanimalo. Ako je takvo lice ispunjavalo uslov, moglo je da dođe na to mesto. Pripadam stranci koja nije imala problem čak i da za ministarsku funkciju kandiduje ljude koji pripadaju nekim od tih stranaka, a ne vidim, ako smo bili u stanju da predlažemo nekoga iz potpuno suparničkog političkog tabora za ministarsku funkciju, što ne bi takav neko mogao da postane javni beležnik?
Ima ljudi koji su u prvom ispitnom roku kada nisam bio ministar položili ispit koji su imenovani za beležnike. Hvala bogu da ih ima. Zahvaljujući tome, mogu mirno da kažem da li je to diskriminacija o kojoj neko pokušava da priča.
Takođe mislim da Narodna skupština uz svo uvažavanje ovom visokom domu nije prava adresa koja treba da razrešava eventualno pravnu grešku prilikom ovakvog procesa. Može o tome da se razgovara uvek, ali pokušaj da se ovde optužuje sud kada se u ovakvim domovima optuživalo i sudilo, to se nije dobro završavalo.
Uveren da ćemo imati dobru raspravu u pojedinostima, uveren da ćemo i pregledom predloženih amandmana biti u prilici da poboljšamo kvalitet teksta zakona i uveren da ako nastavimo da radimo kao što smo radili do sada da će javno beležništvo u Srbiji funkcionisati izuzetno dobro, pozivam vas da podržite ova tri predloga zakona i da u Danu za glasanje glasate za njih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice. 
Dame i gospodo narodni poslanici, uz ostanak pri onome što je napisano u obrazloženju, moram da se osvrnem na obrazloženje koje je dao sam predlagač, da bi se tehničkim licima koji rade u BIA učinilo apsolutno jasnim šta mogu, a šta ne mogu da rade. To bi imalo smisla kada bi tehnička lica u BIA postupala na osnovu usmenog naređenja, a s obzirom da se radi o primeni posebnih mera, naročito propisanim zakonom, takve mere se nalažu pismenim putem i takvu meru ne nalaže drugo tehničko lice, već ga nalaže stručno, ovlašćeno službeno lice, odnosno službeno lice koje je dužno da poštuje zakon. Za slučaj kad bi takvo lice izdalo nalog, a neko postupio po tom nalogu, onaj ko bi postupio po tom nalogu ne bi bio odgovoran zbog toga. Tehničko lice nije bilo dužno to da zna, ali onaj koji izdaje takav nalog i te kako je dužan to da zna i i te kako je dužan da poštuje nepovredivost stana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa tim što je rečeno da mi ovde demonstriramo silu. Nije nikakvo demonstriranje sile u pitanju, u pitanju je demonstriranje nomotehničkog znanja ljudi koji su bili zaduženi za pisanje ovog zakona. Pretrpavanje zakonskih odredaba nečim što je već definisano pravnim aktima više pravne snage apsolutno nije odgovarajuće i karakteristično je sistemima u kojima nivo pravničkog i nomotehničkog znanja nije na zavidnom nivou.
Ovde nije nikakvo demonstriranje sile u pitanju, pogotovo meni to možete najmanje da kažete jer sam bio u prilici da često prihvatam amandmane opozicije. Rekli ste – prihvatili ste samo amandmane vlasti. Moram da vam kažem, iako nije reč konkretno o ovom amandmanu, u amandmanima koje su podnele i druge koleginice i kolege bilo je i stranaka koje podržavaju Vladu ili ne podržavaju Vladu. Bilo je i delova amandmana koji su bili i te kako dobri i prihvatljivi, ali, kao što znate, mi ne možemo delimično da prihvatimo jedan amandman, a delimično da ga odbijemo. Jednostavno, mislim da je ovde u pitanju preopterećivanje postojećeg teksta.
Cenim vašu dobru nameru, ali takođe bi bilo lepo da ste naveli da u izveštaju Zaštitnika građana vrlo jasno stoji da nije primenjena apsolutno nijedna mera pretresa stana. To što se nekada dešavala u resoru državne bezbednosti ili BIA da je takva mera primenjivana, podsetiću vas da je 2006. godine promenjen i da je donet novi Ustav koji je promenio određene odredbe upravo u ovom smislu.
(Predsednik: Ministre, dve minute.)
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja hoću da se osvrnem na jedan deo rasprave o ovom amandmanu vrlo kratko i vrlo jasno.
Jedan od mojih uvaženih kolega poslanika koji podržava Vladu je govorio pre dva dana o tome da, nemojte da se pravimo da živimo u eri „dece cveća“ gde sve funkcioniše savršeno, nego dajte da pričamo u granicama realnog života. Realni život kaže sledeće - ako tražite prema nekome proširenje mere vi imate prethodno određenu meru. Ta prethodno određena mera se primenjuje i primenjuje se iz razloga što postoje osnovi sumnje da je neko činio ili čini nešto što je protivzakonito.
Vi imate Ustavom zagarantovano pravo da svako bude obavešten, naravno na svoj zahtev, za slučaj da li je primenjivana mera ili nije. Ako ćete vi eks oficio da obaveštavate svakoga – znate, primenjuje se jedna mera, pa smo onda tražili proširenje te mere, a onda smo došli, odnosno sud je utvrdio da proširenje te mere nije potrebno, pa vi ugrožavate onu prvobitnu započetu istragu.
Dakle, dajte da nađemo neki razuman balans između onoga što je bilo u Srbiji u prethodnih ne znam koliko decenija, pogotovu u vreme jednog sasvim drugačijeg društveno političkog uređenja, kada je služba funkcionisala na jedan način, do toga da se služba apsolutno liberalizuje. Onda to više nije BIA. Šta je to onda? Ja duboko uvažavam i cenim vaše iskustvo u oblasti bezbednosti i znam da ste ozbiljan čovek i kao takav ovo najbolje razumete.
Sa druge strane, i kao državni funkcioner ali i kao građanin Srbije, ja imam poverenja u tu službu i neću da polazim od toga čemu smo i te kako skloni – ma oni sve radi protivzakonito, ajde da ih što više ograničimo, uradimo ovo ili ono.
Mislim, još jednom ponavljam, ovaj predlog zakona je neuporedivo transparentniji od onoga što zamenjuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući neke rasprave, stičem utisak da se neko ponaša i ophodi kao da nikada nije bio na vlasti, da kritikuje zakon u čijem donošenju nije neposredno učestvovao, ali i te kako jeste stranka kojoj pripada i ovde priča na takav način da otprilike eto zakon jeste loš, to smo svi priznali i svi prihvatamo tu kritiku, samo nije bio loš dok smo mi bili na vlasti, samo nije bio loš kada smo imali pun mandat da ga promenimo, a nismo ga promenili, ali sada je zavladalo jedno vreme ćutanja i šaputanja i hajde sada malo da predstavimo taj i takav zakon koji smo mi „koristili na dobar način“ e sada će neko drugi da ga zloupotrebljava pa ćemo onda argumentovani razlog, argumentovano obrazloženje zašto se ne prihvata neki drugi amandman, e to ćemo da svedemo onako paušalno, znate, kao da se ne poveća trošak stranke zato što se ubacuju dve reči.
Mislim da smo ovde svi ozbiljni ljudi i držim do toga i da svako vodi računa o tome šta govori i da stoji iza svojih reči. Tako i ja stojim iza svojih reči i onoga što sam rekao u obrazloženju nekog prethodnog amandmana i onoga što govorim o ovom amandmanu.
Kada prestanu razlozi za primenu neke mere, automatski se ta mera prekida. To ste i sami rekli u uvodnoj reči o amandmanu.
Ne shvatam i ne razumem šta je problem? Složili smo se oko toga da zakon nije savršen. Složili smo se oko toga da ga treba promeniti. Postavljam pitanje kako ga to ne promeni za četiri godine svoje vlasti?
Ako su nekada neki pripadnici zloupotrebljavali svoj status službenog lica u okviru službe….

Samo jednu rečenicu, molim vas.
Ako su zloupotrebljavali, pa upravo im se za to i sudi. Bilo bi loše da su zloupotrebljavali to svojstvo, pa da im se ne sudi. Pri tome, to su bili pripadnici neke druge službe. Zahvaljujem.

Uvažena gospođo predsednik, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, na početku rasprave u načelu, daću nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosnoj-informativnoj agenciji, koji je danas pred vama na dnevnom redu.
Najvažniji razlog za donošenje ovakvog zakona svakako leži u činjenici da je Ustavni sud Republike Srbije svojom odlukom do 26. decembra 2013. godine utvrdio da odredbe članova 13,14. i 15. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. S tim što je objavljivanje navedene odluke odloženo za šest meseci od dana njenog donošenja.
Reč je o veoma važnim zakonskim odredbama, o posebnim merama kojima se odstupa od ustavnog načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, kao i o krugu lica i uslovima pod kojima se takve mere mogu odrediti.
Ovim izmenama potrebno je u potpunosti obezbediti ustavno pravo kojim se garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, uz propisivanje ograničenja ovog prava, ako je to neophodno radi zaštite bezbednosti Republike Srbije u skladu sa odredbom člana 41. stava 2. Ustava.
U tom smislu članom 1. Predloga zakona su za razliku od važećeg rešenja iz člana 13. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, precizno određene vrste posebnih mera za koje se može odstupiti od ustavnog načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, a u svrhu obavljanja poslova zaštite bezbednosti Republike Srbije, za koje je nadležna BIA.
Predlogom zakona određene su četiri posebne mere i to: prva – tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese; dva – tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama; tri – statistički i elektronski nadzor komunikacija informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćenja mobilne terminalne opreme; pod četiri – računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom ostalih mera.
Treba napomenuti da je predviđeno da se uz dve posebne mere, koje se odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije, može odrediti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.
Članom 2. Predloga zakona bliže je određen krug lica prema kojima se posebne mere mogu odrediti, čime je popunjena praznina iz važećeg zakona. Naime, reč je o licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovane sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način te radnje ne bi mogle otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.
Treba naglasiti i da je primena posebnih mera uređena u skladu sa načelima srazmernosti i supsidijarnosti, te da se one mogu primeniti samo u obimu ograničavanja ljudskih prava, koji je neophodan da se zaštiti bezbednost demokratskog društva.
Članom 3. Predloga zakona uređena je sadržina predloga za određivanje posebne mere koju direktor Agencije podnosi nadležnom sudu. Za razliku od važećeg zakonskog rešenja predviđeno je da o predlogu direktora Agencije odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu ili sudija koga on odredi među sudijama posebnog odeljenja tog suda koje je nadležno da postupa u predmetima organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela.
Predloženo rešenje je u skladu sa nadležnostima Višeg suda u Beogradu, koji je posebnim zakonom određen da sudi za krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije, kao i sa licencom da su u tom sudu raspoređene sudije koje su specijalizovane za postupanje u tim predmetima.
Pored toga, ovakvo rešenje je ispravno sa još dva stanovišta. Prvo, jer je zadržana koncentracija nadležnosti, što znači da se o predlogu odlučuje u jednom sudu za celu teritoriju Republike Srbije, a sa druge strane, ovakvo rešenje je u skladu sa Načelom dvostepenosti u odlučivanju koje nije postojalo, odnosno ne postoji u važećem zakonu, s obzirom da po tom zakonu o predlogu direktora Agencije odlučuje samo Vrhovni kasacioni sud.
Odredbu člana 3. Predloga zakona treba povezati sa odredbama člana 4. ovog zakona kojima se u tekst Zakona o bezbednosnoj informativnoj agenciji, između ostalog, predlaže dodavanje i novog člana 15a. Prema odredbi člana 15a data je mogućnost podnošenja žalbe od strane direktora Agencije ukoliko Prvostepeni sud ne usvoji njegov predlog za određivanje posebne mere. U skladu sa predloženim rešenjem da u prvom stepenu o predlogu direktora Agencije odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno sudija posebnog odeljenja tog suda za odlučivanje u drugom stepenu nadležno je veće od troje sudija posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala, korupcije i drugim teškim krivičnim delima, uključujući i krivična dela terorizma i određena krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije.
Imajući u vidu da se posebnim merama ograničavaju ljudska prava, Predlogom zakona predviđeno je češće preispitivanje opravdanosti tih mera, određivanja tih mera.
Naime, Predlogom zakona je zadržano postojeće rešenje da primena ovih mera može trajati najviše 12 meseci, ali za razliku od postojećeg zakonskog okvira koji propisuje mogućnost produženja mere posle isteka šest meseci za još šest meseci, Predlog zakona predviđa da se opravdanost primene posebnih mera preispituje na svaka tri meseca. Napominjem da je reč o maksimalnom trajanju posebnih mera, s tim da se ove mere uvek ukidaju bez odlaganja ukoliko više ne postoje razlozi za njihovu primenu.
Novinu predstavlja i odredba člana 15b Predloga zakona, čije se uvođenje predlaže, a odnosi se na mogućnost da se primena posebnih mera proširi u slučaju da lica protiv kojih se mere sprovode koriste neko drugo sredstvo komunikacije koje nije sadržano u odluci suda. Ako pripadnik Agencije dođe do saznanja da se koriste druga sredstva komunikacije, dužan je da o tome odmah obavesti direktora Agencije koji može narediti proširivanje posebnih mera i na ta sredstva komunikacije.
Međutim, direktor Agencije je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 48 časova podnese nadležnom sudu predlog za naknadno odobrenje proširenja primene posebnih mera, a sud je dužan da o tome predlogu odluči u roku od 48 časova. Ako sudija odbije predlog za proširenje mera prikupljeni materijal se obavezno uništava u prisustvu sudije. Slično rešenje sadrži Zakonik o krivičnom postupku.
Novinu predstavlja i obaveza vođenja posebnog upisnika u kojem se čuva materijal o primeni posebnih mera koji se uvodi u skladu sa Zakonom koji uređuje tajnost podataka.
Imajući u vidu odloženo dejstvo odluke Ustavnog suda, neophodno je da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, jer bi u suprotnom moglo da dođe do štetnih posledica po rad BIA, koja bi nedonošenjem ovog zakona ostala bez značajnih ovlašćenja. Time bi bila dovedena u pitanje i mogućnost Agencije da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava. Ovo je suština najznačajnijih novina ovog predloga zakona.
Na kraju, dozvolite mi da izrazim prvo zahvalnost na vašoj pažnji, ali i nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji biti usvojen. Hvala vam.