… onda to može. E, pa ne može. Završavam. Ako ste mislili da ćemo mi skrštenih ruku gledati kako nam prebijate članove porodica, kako nam šaljete vesnike smrti onih koji su to učinili, ako su to mislili, pa neka im ne pada na pamet da nas gledaju da ustuknemo pred njima i da se ne upustimo u borbu.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne pada mi na pamet da se izvinjavam za nešto što nisam rekao, a pogotovo kada se deo moje rečenice istrgne iz konteksta. Pogledajte me kao što ste me pogledali malo pre kada sam rekao – ne obraćam se vama lično, već onome ko iza toga stoji. I to možete uvidom u stenografske beleške da vidite.
Ja ću, kao odgovoran ministar u svojoj Vladi, svaki put da reagujem kada predsedniku moje Vlade i Vlade moje države neko pošalje u stranu zemlju vesnika smrti ubijenog predsednika Vlade Srbije. A ja sam Sandulovića pomenuo u tom smislu. Nikola Sandulović je četiri-pet dana pre ubistva predsednika Vlade 2003. godine najavljivao smrt predsedniku Vlade Srbije. I toga čoveka je neko organizovano poslao u London, da pravi skandal, da vređa državu Srbiju, da vređa njenog predsednika Vlade. Ko je to uradio, ja pozivam organe reda da to utvrde i da kažu. To pozivam. Ali, nemojte meni da inputirate ovde da sam ja vas optužio za tako nešto.
Vi ste kao stranka prošli kroz nešto što ne želim nijednoj stranci u Srbiji da prođe, a to je da joj je predsednik stranke i čovek koji je bio predsednik Vlade, šta god ko politički o njemu mislio, to je bio predsednik Vlade, moje, vaše, naše države. To je užas, kada neko predsednika Vlade jedne države ubije. Dame i gospodo, mi živimo u zemlji u kojoj je neko to uradio pre jedne decenije. Ja ne želim da Srbija bude zemlja u kojoj će to ikada više da se dogodi. Ali sam lično, kao ministar u ovoj Vladi, kao čovek, kao član SNS, zabrinut za bezbednost mog predsednika Vlade i zato moram da reagujem kada pričate o linču, jer se on nad nečijim članovima porodice sprovodi.

Molim uvaženog prethodnika, uvažene gospodo predsednici, dame i gospodo narodni poslanici, pošto iznosi, kako reče zvanične podatke da pročita ime tog javnog beležnika i kaže gde on ima svoje sedište. Dakle, odmah to da uradite, a onda u skladu sa etikom odgovornosti koja treba da postoji na političkoj sceni Republike Srbije da bude spreman i da snosi odgovarajuću odgovornost za to. Naravno, imajući u vidu da narodni poslanik ima, treba da uživa imunitet i da svaka slobodno izgovorena reč u ovoj Narodnoj skupštini treba to i da ostane. Zahvaljujem.

Ja sam bio vrlo jasan i nisam morao da budem glasan više od ovog tona kojim sam govorio, a obično i u besedništvu kažu – ko insistira na jačini svoga glasa taj nema nekog utemeljenja u činjenicama.
Ja sam vrlo jasno gospodina Pavićevića pitao, dakle gospodina Pavićevića sam pitao da mi kaže ime i prezime javnog beležnika za koga kako reče je on utvrdio da je zaradio 180 hiljada evra. Mislim da će gospodin Pavićević u skladu sa svojom etikom odgovornosti biti u prilici da nam odgovori koje je ime javnog beležnika koji je zaradio toliki novac? Zahvaljujem.

Uvažena gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred šezdesetak narodnih poslanika pozvan je na etičku odgovornost onaj ko ne kaže istinit podatak.
Prema tome, u skladu sa principom etičke odgovornosti ja zaista još jednom apelujem da čujem koje je to ime čoveka koji je zaradio za mesec dana 180 hiljada evra?
Dakle, koje je to ime čoveka, jer ovde se građanima plasira informacija za koju odgovorno tvrdim, a u skladu sa principom etičke odgovornosti kako smo ga postavili i ustanovili, da takve osobe među javnim beležnicima u Srbiji nema.
(Marijan Rističević, s mesta: Možda u Crnoj Gori.)
Dakle, možda ima u Crnoj Gori. Svakako. Možda gospodin Pavićević to može i da kaže, ali ovde je reč o nečemu što pokušava polako da se razvodnjava.
Prvo je kategorički rečeno – jedna osoba je zaradila 180 hiljada evra, imam podatak za to iz poreske uprave. Onda je rečeno – osoba za koju sam ja utvrdio da je zaradila 180 hiljada evra, pa onda ide treći put – između 50 i 180 hiljada evra. Šta je sledeće? Ja vas molim, recite, pred javnošću Srbije, ko je od javnih beležnika za mesec dana zaradio 180 hiljada evra? Ako to nije tačno, a ja tvrdim da to nije tačno, da je to notorna neistina, a ja se ne bojim da govorim istinu i poštujem apsolutno princip etičke odgovornosti, onda takođe pozivam da taj princip etičke odgovornosti poštuje i onaj koji se pozvao na ovako nešto. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Meni je žao što uvaženi kolega Jovanović nije bio u sali kada sam ja davao konkretne podatke, ali ja nemam zaista problem da ih ponovim.
Ne postoji javno-beležnička kancelarija u Srbiji, među te 93, u kojoj se za sačinjavanje ugovora, u formi javno-beležničkog zapisa, čeka duže od 15 dana, pa bila to i Vrnjačka Banja koja se nalazi na području osnovnog suda u Kraljevu, a u Kraljevu postoji jedan imenovani javni beležnik, za koga znam da je član izvršnog Odbora javno-beležničke komore i koji čovek svoj posao radi dobro.
Pričati o četiri meseca, moram da vam kažem da, pre nego što sam to čuo prvi put, ne od vas, već od drugih vaših uvaženih kolega, za podatak, jedino sam čuo od predsednika jedne advokatske komore. Kada sam, kao gospodina Pavićevića, pitao – ko je taj čovek kod koga se čeka, prvo je rečeno do Nove godine, pa onda do 1. maja, nisam dobio odgovor sa imenom i prezimenom ko je taj čovek. Dakle, koji je to javni beležnik kod koga se čeka četiri meseca na sačinjavanje ugovora? To bih voleo da mi kažete i vi. Ja znam da postoji samo jedan javni beležnik na području osnovnog suda u Kraljevu i kod njega se ne čeka četiri meseca. U to sam apsolutno siguran.
Ima li podataka koliki su prihodi javnih beležnika? Hvala Bogu da ima. To jeste odlična stvar ovog sistema. Uz svo poštovanje prema mojim prijateljima advokatima, ni vi, ni ja, niti bilo ko u ovoj sali, ne može da nam kaže koliki su bili prihodi advokata. Ne može da nam kaže. Kao što rekoh, imam dosta prijatelja advokata, sa mnogima od njih sam studirao, sa mnogima od njih se intenzivno družim kada god imam vremena, nemamo taj podatak. Imamo kod onih advokata koji o svojim poslovnim aktivnostima vode knjige, koji su u sistemu PDV i oni to mogu da vam kažu. Kod najvećeg broja advokata, negde ih je otprilike oko 7.150, 7.160, koji su u sistemu paušalnog plaćanja poreza i doprinosa, taj podatak ne možete da dobijete. To je ono što je loše. Kod javnih beležnika možete.
Koliko znam, oni koji baratuju određenim podacima, taj podatak su dobili od Poreske uprave. Obratite se sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i taj podatak dobijete. I dalje odgovorno tvrdim da onaj ko iznosi podatak da je jedan javni beležnik u jednom mesecu zaradio 180 hiljada evra, ne govori istinu. Pozivam na etičku odgovornost onoga ko je tako nešto rekao.
Da li sam ja neko ko je nadležan da za svakog od 93 beležnika, a uveren sam od sledeće godine i više u našem pravnom sistemu, vodim evidenciju koliko ko zarađuje? Apsolutno ne. To nije nadležnost ministra pravde, niti Ministarstva pravde. Za to postoje nadležne institucije, kojima kada se obratite, taj podatak možete da dobijete.
Zašto mislim da je dobro da taj podatak možete da dobijete? Već sam govorio o tome u prepodnevnom delu sednice. Zato što ste u situaciji da znate da javni beležnik ne može da primi gotov novac. Javni beležnik može da primi uplatu putem računa ili elektronskim putem, dakle karticom, na licu mesta. Kada mu platite uslugu, on vam izda fiskalni račun, bez ikakvih problema.
O čemu mi ovde govorimo? To je ovo što ste vi rekli. Kako se došlo do 30%? Došlo se prateći neka uporedna rešenja. Uz svo uvažavanje naših suseda i zemalja u regionu sa kojima imamo, hvala Bogu, dobre odnose, naš sistem nije uporediv sa hrvatskim sistemom. Hrvatski sistem se razlikuje. Čak i po zakonu iz 2011. godine, naš sistem je drugačiji od hrvatskog sistema. Ponosan sam što je on napredniji od hrvatskog sistema. Bolji je, i to nam kažu kolege iz Hrvatske. To ne moram da govorim ja. Postoje različiti modeli, postoje različiti koncepti delokruga nadležnosti javnih beležnika, Srbija se opredelila za ovaj koncept. Da li je on dobar, loš, najlošiji ili najbolji, to će svakako pokazati vreme. Na nama kao državi je da damo maksimum naših napora da ovaj sistem funkcioniše što je moguće bolje.
Mislim da imamo šansu da ga na zdravim osnovama gradimo dobro, a na dobro svih građana i cele naše države. Dobro je kada vodimo rasprave o nekim stvarima koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje ovog sistema.
Još jednom tvrdim, vi ste ozbiljan čovek, vrlo dobro sarađujemo, od kada ste vi poslani, a ja ministar, da mi kažete gde se to čeka četiri meseca? Odgovorno vam tvrdim da to nije tako.
Javnog beležnika iz Kraljeva sam prvi put upoznao, sreo kada je polagao zakletvu. Reč je o čoveku koji je iz Beograda otišao da bude javni beležnik u Kraljevu. Zbog toga je jedna od predloženih izmena u ovom predlogu zakona i ta da ljudi iz Beograda, ako to žele i ako su spremni, mogu sutra da konkurišu i za javno-beležničko mesto, ne samo u Beogradu, već i u vašoj Vrnjačkoj Banji. Da tamo dođu zato što im nije stalo samo do toga da žive u Beogradu, a ovde dobijaju priliku da nešto za svoju poslovnu karijeru, ali i za društvenu zajednicu u kojoj žive, dobro urade. Mislim da je to dobro. Svako mesto u Srbiji, bez obzira na svoju veličinu, mora da ima makar jednog javnog beležnika. Mi ćemo se potruditi da to bude u što skorijem roku, a do tada će značajne delove tih poslova obavljati nadležni sudovi u tim mestima, a dolaskom notara i građani će shvatiti koliko im se pravda, odnosno dostupnost pravdi, kako se to stručno govori, približila.
Prema tome, još jednom kažem, voleo bih da čujem koje je to ime čoveka kod koga se čeka četiri meseca? Koliko mi je poznato, a ja sam tražio podatke od javno beležničke komore, za sva 93 javna beležnika, koliko se kod koga čeka, odnosno kada je najdalje zakazani termin za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti.
Verujte mi, nigde taj rok nije bio duži od 15 dana, uključujući i područje Osnovnog suda u Kraljevu. Izuzetno kompleksno područje, s obzirom da je Kraljevo grad, nekada opština sa najvećim područjem u Srbiji, dakle sa najvećom teritorijom je Kraljevo, ako se ne varam, tu ima i poslanika koji su iz tog kraja, dakle iz Raškog okruga. Imajući u vidu da onaj ko sedi u Kraljevu je nadležan i za Ušće, ali u ovom trenutku i za Vrnjačku Banju, govori dovoljno o tome koliko je to široko i veliko područje. To je područje na kome živi preko 180.000 ljudi, kada se saberu i Kraljevo i Vrnjačka Banja. Odgovorno tvrdim da se za sačinjavanje ugovora u formi javno beležničkog zapisa nigde ne čeka četiri meseca. Ne čeka se ni četiri nedelje.
Još jednom, zaista bih voleo da čujem ko je taj koji je zaradio za mesec dana 180.000 evra? Ono što je mnogo bitna stvar, i time zaključujem, izvinite ako sam suviše dugo odgovarao, ali mislim da je vredno reći, kada se uzme taj prihod i sabere, i kada se od njega oduzme koliko je plaćen porez na dodatu vrednost, samo u jednom mesecu, a meseci je 12, pa kada se od ovoga meseca, ako Narodna skupština prihvati predlog Vlade, uračuna i onih 30% neoporezovanog dela nagrade, videćete koliko je tu država zaradila, a da je u međuvremenu, a izaći ćemo i sa tim podatkom, koliko je radnika sudske overe iz sudova, dalo svojevoljno otkaz u sudovima, prešlo da radi kod javnih beležnika, i time rasteretilo budžet Republike Srbije.
Podatak koliko je ljudi koji nisu imali posao, bili su na birou, diplomirani su pravnici među visokoobrazovnim kadrovima, jedni od najbrojnijih na birou Nacionalne službe za zapošljavanje. Pozivam vas, doći ću u Vrnjačku Banju da odemo zajedno u Kraljevo, da odemo kod javnog beležnika u Kraljevo, i da ga pitamo na koliko se zakazuje zaključivanje ugovora.
Vi ste ozbiljan čovek, ja takođe, da odemo tamo, da vidimo, garantujem da priča od četiri meseca, 120 dana, da je to minimum devet puta duži period od perioda na koji se zakazuje zaključivanje ugovora. Zahvaljujem.

Trudiću se da sada dam potpun odgovor, ali nisam imao potpuno pitanje.
Ako kažete da je neki investitor vraćen, odgovorno vam tvrdim da je to zbog toga što nije imao potpuno dokumentaciju. Upravo to jeste benefit javno beležničkog sistema, što se sankcioniše gradnja bez sve potrebne dokumentacije. Dakle, najverovatnije da je reč upravo o tome. Nije imao sve neophodne dozvole, došao je kod javnog beležnika, a javni beležnik na osnovu zakona ne sme da prihvati sastavljanje javno beležničkog zapisa pod tim uslovima.
Ako hoćete da prodate objekat za koji nemate građevinsku dozvolu onda sami snosite odgovornost tog pravnog posla. Najverovatnije da je upravo to uradio. Ne znam šta je uradio u konkretnom slučaju, ali vam odgovorno tvrdim, najveći procenat verovatnoće jeste upravo to.
Onaj ko se pojavio kod javnog beležnika, kome je rečeno – dođi za četiri meseca, verovatno je rečeno - i u ta četiri meseca pokušaj da obezbediš sve neophodne papire, svu zakonom predviđenu dokumentaciju da bi taj objekat mogao da bude na legalnom tržištu prometa nekretnina.
To je ono što je važno. Inače u suprotnom, da to ne radi javni beležnik, sa takvim objektom gde nema dozvola džaba nam javno beležnički sistem, imali bismo bujanje nelegalne gradnje koliko god hoćete.
Nije tajna koliki su prihodi kao što sam rekao, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Srbije i vas, narodnih poslanika, mi ne možemo da dobijemo tačan iznos prihoda po osnovu sudskih taksi, jer se nigde u sistemu trezora nije vodila razlika između toga koje su takse uplaćivane za obične overe potpisa, koje samo za overe potpisa na ugovore o prometu nepokretnosti, a koje su pak takse plaćane za preduzimanje određenih procesnih radnji, recimo, taksa koja ide na tužbu, taksa koja ide na žalbu, za izvršenje itd.
Jednostavno to nemamo u sistemu trezora i ne možemo da izađemo sa tim podatkom. Mi kao država i pravosuđe imamo jedan drugi problem i uveren sam da ćemo relativno skoro izađi sa predlogom rešenja pred narodne poslanike. Naš veliki problem je što nama godinama naplata sudske takse ne prelazi 30%. U Srbiji godišnje se ne naplati 70% sudskih taksi. To je ono što je veliki problem. Nemamo uvid u to. Da imamo potpunu naplatu sudskih taksi, naš pravosudni budžet i budžet Srbije, početak rada javnih beležnika ne bi ni osetio, ali nažalost nemamo.
Susedna Makedonija ima jedno dobro rešenje, doneli su ga pre dve godine. Po tom rešenju podigli su naplatu sudskih taksi na preko 92, 93%. Normalno da nećemo ići ništa na prečac. Studiozno ćemo analizirati kako su to uradili, koji su bili neophodni koraci i mere da bi se to preduzelo. Ovo proverite još jednom, ako je investitor došao sa svim papirima nema šanse da ga je vratio da dođe za četiri meseca. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam apsolutno uveren da među onima koji su na istoj listi izabrani, važe isti principi, pa tako važi i princip etike odgovornosti, kao što je važio malo pre kada je gospodin Pavićević o ovome govorio.
Dakle, ja pozivam svog uvaženog prethodnika da dokaže ono što je prvo rekao da je izvesni Srba Cvejić, javni beležnik, uzeo 760 hiljada dinara za jedan ugovor. Dakle, evo ovde je čitava javnost Srbije, ovde su narodni poslanici Narodne skupštine, ovde su kamere koje prate uživo prenos zasedanja Narodne skupštine, molim da moj uvaženi prethodnik iznese dokaz crno na belo na osnovu čega to tvrdi.
Kao što takođe tvrdim da nije tačno kada se kaže da javni beležnici ne rade anekse ugovora, da opet to i dokaže. Ako je danas brojka javnih beležnika 93, oni imaju svoja imena i prezimena, oni ne kriju pečate i potpise, oni ih stavljaju na isprave koje sačine. Molim vas dokažite da ne sačinjavaju anekse. Ne paušalno, ne usput, ne -pa eto, kao malo pre što je jedan narodni poslanik od tvrdog kategoričnog stava gde je tvrdio da je nešto urađeno, da je neko uzeo 180 hiljada evra a otišao iz Narodne skupštine a da nam nije do kraja otkrio ko je to za mesec dana zaradio 180 hiljada evra, ne imao promet 180 hiljada evra, nego prihod 180 hiljada evra, kao što tada nismo čuli,t ako nismo čuli ni ovo. Hajde da vidimo koji to javni beležnik imenom i prezimenom ne želi, odbija da sačini aneks ugovora? Da čujemo ko?
Kao što je rečeno da potvrda, odnosno saglasnost roditelja da deca mogu da odu na put, recimo na ekskurziju đačku, jer kažete da saglasnost daju oba roditelja, to je u tom slučaju, ne kada putuju u inostranstvo sa jednim roditeljem, košta 720 dinara, a vi ste rekli ako se ne varam preko 19.000 dinara. Izvinjavam se, ako je 18 i nešto hiljada, 19, ne znam koliko ste rekli. Vi ste ozbiljan čovek, morate da imate i ozbiljnije izvore.
Dakle, ja vam prvo kažem, samo nam pokažite crno na belo taj ugovor na osnovu koga je izvesni Srba Cvejić, javni beležnik, uzeo kao što rekoste 760.000 dinara…
(Borislav Stefanović, s mesta: Sedamsto dvadeset.)
Sedamsto dvadeset, u redu. Samo pokažite to.
Opet kažem, i te kako sumnjam da je to tačno.
(Borislav Stefanović, s mesta: U Direkciji za imovinu.)
Odlično, u Direkciji za imovinu. Hajde, evo možete i vi, možemo i zajedno da odemo da se obratimo Direkciji za imovinu da vidimo da li je to tako.
(Borislav Stefanović, s mesta: Jeste li sigurni?)
Apsolutno siguran, ali ja vas pozivam, izađite sutra, papir na kome piše Srba Cvejić – 720 hiljada. Vi ste ozbiljan čovek, ja verujem da ćete vi to da uradite, kao što ćete pokazati ko je to odbio da napiše aneks, hajde i to da vidimo, samo donesite dokaz i recite – evo ga dokaz za ovo što sam rekao, taj i taj beležnik je odbio da sačini aneks.
Dolazimo do onog pitanja na koje sam ja vama dao odgovor, ali kada se odgovor ne dopadne, onda se pravimo kao da ga nismo čuli. Pitanje je bilo koji će javni beležnik biti nadležan, citiram, za izradu projekta „Beograd na vodi“. Javni beležnici ne sačinjavaju projekti, javni beležnici sačinjavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
Kao što vam je dobro poznato, projekat „Beograd na vodi“ treba da se realizuje na jednom širokom prostoru koje obuhvata, ako se ne varam, teritoriju opštine Stari grad, teritoriju opštine Novi Beograd i teritoriju opštine Savski venac. Tu smo došli, uvaženi kolega Stefanoviću, do jedne vrlo bitne tačke. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, koji je usvojila ova Narodna skupština, a na predlog Vlade Srbije, pripremljene od strane Ministarstva pravde, pre nego što je zakon počeo da se primenjuje, mi smo, težeći pravičnosti i znajući da će i „Beograd na vodi“ jednog dana da se gradi, ukinuli nadležnost beležnika za nepokretnosti samo ako je beležnik na Savskom vencu da samo on može nekretnine na Savskom vencu da za njih sačinjava ugovore o prometu nepokretnosti.
Dakle, kada je prethodna ona skupštinska većina od 2008. do 2012. godine, usvojila Zakon o prometu nepokretnosti 2011. godine, oni su, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, doneli odredbu da je za promet nepokretnosti nadležan samo javni beležnik imenovan za opštinu, a mi smo to promenili da je nadležan javni beležnik za područje osnovnog suda, a na području osnovnog suda, odnosno u ovom slučaju, ako pričamo o „Beogradu na vodi“, za područje Prvog osnovnog suda, ako se ne varam, mi treba da trenutno imamo više od deset imenovanih javnih beležnika, pa ako uključimo i Treći osnovni sud koji pokriva, između ostalog, i područje Novog Beograda, onda ćemo doći do cifre da je preko 20 javnih beležnika ili 19, nemojte me držati do kraja tu za reč, hajde da kažemo tu 19, nadležno za područje ta dva osnovna suda.
Da smo ostali pri starom rešenju koje je usvojeno 2011. godine, vi ste u pravu, tu bi mogao da radi samo jedan beležnik, eventualno dva, Stari grad, Savski venac, jer na Savskom vencu imamo jednog, ali ste izgleda zaboravili da je zakon tu u međuvremenu promenjen i da nema jednog monopoliste, već da je njih preko deset i da će investitori, odnosno onaj ko bude želeo da kupi stan u nekom od rezidencionih objekata „Beograda na vodi“, moći da se obrati javnom beležniku sa područja Prvog osnovnog suda za koga smatra da će najbolje i najkorektnije da uradi taj posao.
Samo još jednom da sumiram. Očekujem da vi, rukovođeni principom etike odgovornosti, izađete i pokažete taj javnobeležnički zapis gde piše da je izvesni Srba Cvejić zaradio novac od jednog posla 720.000 dinara i pozivam vas da nas obavestite o tome i kao što ste lepo izašli i to ovde tvrdili da to i dokažete. To je prva stvar. Druga stvar, dokažite da notari ne žele da sačinjavaju anekse ugovora. Treća stvar, priznajte i izvinite se što ste rekli da se 18 i kusur hiljada dinara naplaćuje za saglasnost koju roditelji daju za odlazak deteta na put bez roditelja. Četvrto, podsetite se da sam na ovo pitanje oko „Beograda na vodi“ odgovorio još u avgustu mesecu i da je moj odgovor bio identičan u svojoj suštini ovom odgovoru koji sam vam dao danas. Ja sa tim, kao što vidite, nemam nikakvih problema. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kako reče uvažena prethodnica, ljudi smo i grešimo, zakon nije donet 2010. godine. Zakon je donet na Prvom redovnom zasedanju Narodne skupštine 5. maja 2011. godine, a tadašnji predsednik Republike ga je potpisao 9. maja na Dan pobede 2011. godine, a zakon je menjan i dopunjavan 2012. godine „Službeni glasnik“ 85/2013, „Službeni glasnik“ 19 i 2014. „Službeni glasnik“ 55. Dakle, nije 2010. godine, već je 2011. godine.

Što se tiče odgovora znate, slušajući raspravu ima elemenata, jeste u pravu- centar moderne države jesu građani i oko toga se u potpunosti slažemo.

Pazite, ako dolaze dva lica da potpišu ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, javni beležnik je taj koji će za svaku manjkavost toga ugovora odgovarati i profesionalno i materijalno i izražava sumnju u podatke koji su navedeni u ličnim ispravama.

Ako gledate iz ugla običnog čoveka, a što bi javni beležnik, recimo, propustio da naplati nagradu od dvadesetak hiljada dinara?

Oprostite, kao što sam vas pažljivo slušao, da se čujemo.

Dakle, javni beležnik je taj koji će garantovati ispravnost toga. Čim garantuje ispravnost toga mora da vodi računa bukvalno o svim aspektima. Šta učiniti u slučaju da nam se pojavi lice koje ima falsifikovane lične isprave, odnosno u čiju verodostojnost se sumnja? Morate ostaviti javnom beležniku mogućnost, tom javnom beležniku koji je dužan da savesno i pošteno obavlja svoj posao i da tako obavljajući posao ne sme da odbije stranku koja je došla. Dakle, to je jedno od načela javno-beležničkog sistema. On ne sme da odbije stranku, ali mora da postoji razlog kada mu je to dopušteno kao izuzetak.

Zamislite, pojavi vam se lice sa punomoćjem da zaključi neki pravni posao. Recimo, to su slučajevi u javnom beležništvu inače u svetu, a naročito tamo gde je ono mlado kao delatnost. Kod nas jeste postajalo pre 70 godina, ali je pravni i vremenski vakum toliko veliki da mi od toga možemo samo da pričamo kao o istorijskoj kategoriji. Još se neko u Sremu, Banatu, Bačkoj neko od naših ko je došao iz Dalmacije ili iz Slavonije seća šta je to notar ili notaroš, ali nema još uvek jake svesti koje treba da se ukorenjuje godinama pred nama.

Pojavi vam se lice koje ima punomoćje, punomoćje koje mu je izdao navodno vlasnik nepokretnosti, punomoćje koje mu je dao na nekom drugom mestu. Recimo, dao mu je punomoćje 29. avgusta 2014. godine i to punomoćje je overeno u sudu. Overio ga je sudski overitelj koji po struci nije diplomirani pravnik, koji je završio srednju školu, koji je overio to punomoćje, i sada dolazi drugo lice sa punomoćjem koje nije izdao javni beležnik i hoće da proda nekretninu koju mu je vlastodavac, odnosno koje je vlasništvo vlastodavca. Dozvolite da javni beležnik može da sumnja u to, jer je reč o zaključivanju vrlo ozbiljnog pravnog posla.

Dakle, pravo da vam kažem sumnjam da će biti i više od 0,1% slučajeva u kojima će se posegnuti za primenom ove odredbe, ali ona mora da postoji. Imajući u vidu da mi, nažalost još uvek imamo nekoliko hiljada, ja se sećam kada sam bio nadležni ministar za poslove i državne uprave, da smo imali negde oko šest hiljada naših građana koji nisu posedovali nikakve lične dokumente, dakle, imamo takvu kategoriju lica u našem pravnom sistemu, uveren sam da će se nastavkom onoga što smo započeli od reformi kao država još pre nekoliko godina, da će se taj broj lica svesti na znatno, znatno manji nivo, jednocifren ako treba da potpuno bude iskorenjen. Ali, takva lica postoje.

Javni beležnik koji odgovara i profesionalno i materijalno za obavljanje svoga posla mora da ima zakonit osnov da tako nešto odbije i daleko ovde od toga da neko nekome želi da uskrati prava.

Pazite, građanin će moći kada je reč o ovim običnim overama da završi kod svakog javnog beležnika u Srbiji. Ovde princip da je on isključivo nadležan zato što pokriva područje određenog osnovnog suda i za overe koje su mogle da se, recimo, prepis diplome nečiji… Interes javnog beležnika jeste da svoj posao obavi. Ali, ako kažemo da je osnovno načelo njegovog dela savesnost i poštenje, da ne može da odbije stranku, to predstavlja disciplinski prekršaj. Dakle, ako je on bez razloga odbio stranku, on će disciplinski da odgovora za to.

Mislim da, koliko god da su razlozi koje ste iznosili ispravni, ugao gledanja ne stoji. To nije koncepcija ni ovog ni Zakona o javnom beležništvu koji god saziv Narodne skupštine da ga je doneo. Mislim da je ova odredba dobra.

Moram da vam priznam čitajući amandmane ovo je bio amandman za koji sam na prvu loptu rekao, gospodin Ćosić i ja smo razgovarali, da ga prihvatimo. Međutim, kada sam ušao u suštinu, u smisao toga stava, na kraju sam ipak promenio mišljenje i rekao da je bolje da ostane u zakonu. Ali, imali smo inicijalno isto gledište. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, mislim da je tehnička greška. Vlada je u svom mišljenju koje je dostavila prihvatila taj amandman i on je samim tim postao sastavni deo zakona.

Prihvata se amandman Odbora.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da razjasnim ukratko u dva minuta jednu činjenicu koja možda potpuno nije jasna.

Dakle, donet je privremeni pravilnik o broju javnih beležnika, odnosno o određivanju javnobeležničkih mesta. Taj pravilnik i raspisivanje konkursa je bio prema faktičkom stanju stvari na terenu. U vreme kada je raspisivan konkurs postojao je samo jedan kandidat sa područja grada Novog Pazara koji je isti položio.

Bilo je potpuno nesuvislo da se raspiše, recimo, konkurs za tri javnobeležnička mesta, jer bismo onda došli u situaciju koja tek ne verujem da bi se uvaženom prethodniku dopala. Zamislite onda neko iz Beograda se prijavi da bude javni beležnik u Novom Pazaru i onda ja shvatam da bi osnovana pritužba bila – čekajte, valjda bi trebalo, kao što to zakon kaže, uzeti u obzir i nacionalnu strukturu stanovništva na području suda za koji se javni beležnik bira.

Hvala Bogu, dobili smo dva kandidata. Na nekom od narednih konkursa uveren sam da će biti raspisan konkurs i za još neko od mesta u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i da će ljudi imati prilike da konkurišu, ali daleko od toga da se ovde vršila neka vrsta diskriminacije. To nikako.

Ja bih bio čak prezadovoljan kada bismo u Novom Pazaru imali kandidate koji su zainteresovani da budu izvršitelji, ali ih nemamo. To je najveću sud na čijem području nema izvršitelja.

Što se tiče konkretno amandmana koji ste podneli, lično smatram da naročito nakon upodobljavanja izbornih zakona, Zakona o javnom beležništvu, ove vrste overa koje se tiču registracije političkih stranaka, odnosno overavanja potpisa za učešće na izborima, podršku kandidatu, davanje izjava o prihvatanju kandidature, da treba da se formira poseban tarifini broj u kojem fiksno, kao i do sada nadležni ministar treba da odredi cenu. Ona je 50 dinara. Ne vidim uopšte zašto bi se ta cena menjala, ali kroz poseban tarifni broj u Pravilniku o tarifama, odnosno o naknadama i nagradama za rad javnih beležnika, ispuniti upravo ovu svrhu. Zahvaljujem.

Prihvata se amandman Odbora.

Takođe se prihvata amandman Odbora.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam na početku ove objedinjene načelne rasprave ukratko predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlog zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Pre svega, istakao bih da je donošenje ova tri predloga zakona po hitnom postupku neophodno iz razloga uvođenja javno-beležničke delatnosti u pravni sistem Republike Srbije. Kao što je poznato, Zakon o javnom beležništvu donet je 2011. godine, a više puta je odlagan početak njegove primene iz razloga što nije bilo dovoljno kandidata koji su položili javno-beležnički ispit, pa samim tim nije ni bilo uslova da se zakon primeni. Poslednji put odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu bilo je u proleće 2013. godine, kada je predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. septembra 2014. godine. Kao što znate, taj datum se približio.
Velikim naporima Ministarstva pravde, naših stranih donatora koji su pružili veliku podršku, kao i javno-beležničkih komora drugih zemalja, imenovan je dovoljan broj javnih beležnika i stvoreni su drugi uslovi, kako bi Zakon o javnom beležništvu mogao da počne da se primenjuje u roku u kojem je predviđen poslednjom izmenom tog zakona.
Kao što sam istakao u svom izlaganju u Narodnoj skupštini u maju mesecu ove godine, prilikom predstavljanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, da je za potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu potrebno izmeniti i druge zakone koji su u vezi sa delatnošću javnih beležnika. Na današnjoj raspravi u Narodnoj skupštini upravo će se razmatrati predlozi tih zakona.
Na samom početku, pre ulaska u obrazlaganje svakog od predloga zakona pojedinačno, želim da naglasim da je u najpretežnijem procentu reč o upodobljavanju ovih zakona onim normama koje je propisao Zakon o javnom beležništvu. U nekim delovima izmene Zakona su terminološke, u nekima se upodobljavaju upravo delatnosti javnog beležnika. Suštinski, ono što se predviđa ovim zakonom, predviđeno je Zakonom o javnom beležništvu.
Na početku ću predstaviti Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Podsećam da je važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet sada već daleke 1993. godine, dakle, na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, i da su se u međuvremenu promenile mnoge, kako društvene tako i ekonomske okolnosti. Pored potrebe da se ovaj zakon usaglasi sa Zakonom o javnom beležništvu, postoji i dodatna potreba da se ovaj zakon usaglasi i sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada je u pitanju usaglašavanje sa Zakonom o javnom beležništvu, tim zakonom, između ostalog, predviđeno je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja i poslove sastavljanja, overavanja i izdavanja javnih isprava o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju određena prava, kao i da overava privatne isprave. Upravo ova činjenica predstavlja najvažniju novinu u odnosu na važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, s obzirom da se odnosi na stvarnu nadležnost za obavljanje ovih poslova. To je jasno istaknuto već u članu 1. Predloga zakona kojim je propisano da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa nadležan javni beležnik, umesto važećeg rešenja prema kome su za overavanje nadležni osnovni sudovi ili organi lokalne samouprave koji to obavljaju kao poverene poslove.
Kako je jedan od najvažnijih poslova javnih beležnika upravo overavanje potpisa, rukopisa ili prepisa, na ovaj način će se doprineti rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a da se pri tom ne narušava pravna sigurnost, budući da su javni beležnici visokostručna pravna profesija.
Predlogom zakona je predviđen i izuzetak koji se sastoji u tome što je predviđeno da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac. Dva su razloga za ovaj izuzetak. Prvi je taj što ako neko može da izda ispravu, logično je svakako da može da overi prepis iste te isprave, dok je drugi razlog taj što overavanje prepisa od strane izdavaoca učesnicima u prometu donosi uštedu i u novcu i u vremenu, jer ne moraju da idu kod javnog beležnika.
Kada je u pitanju mesna nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, predviđeno je da ove poslove može obavljati bilo koji javni beležnik, bez obzira na vrstu isprava koje se overavaju, izuzev ako posebnim zakonom nije određeno da pojedine isprave mogu overavati samo javni beležnici sa određene teritorije. Poslovi overavanja obavljaju se u javno-beležničkoj kancelariji, pri čemu su Predlogom zakona propisani slučajevi kada se ovi poslovi mogu obavljati van službenih prostorija javnih beležnika, kao i pravne posledice, povrede principa teritorijalnosti.
Kada je u pitanju postupak overavanja potpisa, Predlogom zakona precizno je propisana sadržina klauzule o overavanju potpisa, način sastavljanja te klauzule na ispravi, kao i stavljanja klauzule u slučaju kada se podneta isprava sastoji od više listova. Isto tako, precizno je uređen i postupak za utvrđivanje identiteta lica čiji se potpis overava. U postupku overavanja potpisa postoji ograničena dužnost javnog beležnika da vrši poslove preventivne pravne zaštite. Za razliku od sastavljanja javno-beležničkog zapisa koji je po svojoj celokupnoj sadržini javna isprava, kod overavanja potpisa svojstvo javne isprave ima samo klauzula o overavanju, a ostatak dokumenta ima prirodu privatne isprave. Iz tog razloga, prilikom overavanja potpisa, dužnost javnog beležnika jeste da pruži preventivnu pravnu zaštitu, ali i u velikom broju preventivna pravna zaštita je ograničena.
Ovakvo rešenje postoji i u dosadašnjem zakonu, ali i u velikom broju stranih pravnih sistema gde je predviđeno pravilo da javni beležnik prilikom overe potpisa treba da se upozna sa sadržinom isprave samo u onoj meri koja je potrebna da bi popunio upisnik o overama. Na primer, nemački zakon o potvrđivanju isprava propisuje da notar treba da ispituje ispravu samo u onoj meri koja je neophodna da bi se utvrdilo da li postoji osnov da odbije službenu radnju. Na taj način nemačko pravo uvodi ograničenu dužnost preventivne zaštite. Iako postoje i drugačija uporedna pravna rešenja, u ovom predlogu zakona predloženo je rešenje kao u nemačkom zakonu.
To konkretno znači da javni beležnik treba da se upozna sa sadržinom isprave u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja upisnika o overama i potvrdama i da odbije overavanje potpisa ako pri takvom izvršenom predmetu stekne saznanja da postoji razlog za njegovo izuzeće, da podneta isprava sadrži pravni posao čije je zaključenje zabranjeno imperativnim propisima, odnosno da isprava sadrži pravni posao za koji je kao obavezna propisana posebna forma.
Kao i da se overavanjem potpisa potpomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva. Drugim rečima, javni beležnik prilikom overe potpisa ne mora da ispituje ispravu sa onom pažnjom i onako detaljno kako to čini prilikom sačinjavanja javno-beležničkog zapisnika.
Zakonsku novinu predstavlja i pitanje overavanja blanko potpisa. Dok neki pravni sistemi takvu mogućnost ne predviđaju, drugi pravni sistemi dozvoljavaju najširu mogućnost overe blanko potpisa. Takav primer je prisutan i u nemačkom pravu, gde je overa blanko potpisa dozvoljena i onda kada stranka kod notara donese prazan papir, s tim što se u klauzuli o overavanju napominje da je reč o blanko potpisu. Načelan stav u ovom predlogu zakona je da srpsko pravo treba da zabrani overavanje potpisa na ispravi čiji pojedini delovi nisu upotpunjeni.
Međutim, od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, javni beležnik može da overi potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni, ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi mogli da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni, a što je javni beležnik dužan da naznači u klauzuli o overavanju potpisa.
Kada je reč o pitanju dela zakona koji uređuje postupak za overavanje rukopisa, treba napomenuti da overavanjem rukopisa javni beležnik potvrđuje da je podnosilac isprave čiji je identitet prethodno utvrdio u njegovom prisustvu svojeručno napisao podnetu ispravu, odnosno da je podnetu ispravu ranije svojeručno napisao.
U delu predloga zakona kojim je uređen postupak za overavanje prepisa i kopija, pre svega je propisana sadržina klauzule o overavanju prepisa. Overavanjem prepisa javni beležnik potvrđuje da je prepis određene isprave podudaran sa izvornikom, jer javni beležnik je ovlašćen da overi prepis ako poznaje jezik na kome je isprava napisana i ako mu stranka podnese prepis i prepisanu ispravu.
Pre nego što sastavi klauzulu na ispravu javni beležnik mora da uporedi prepis sa prepisanom ispravom.
Pored toga, javni beležnik može da overi prepis jednog dela isprave ili izvod iz neke isprave samo ako je prepis tako sačinjen da je iz njega jasno vidljivo koji delovi izvornika su ostali neprepisani.
Takođe, uređeno je i overavanje izvoda iz javnih trgovačkih i poslovnih knjiga kojim javni beležnik potvrđuje da se podneti izvod u potpunosti slaže sa odgovarajućim delom iz izvorne knjige, zatim način overavanja kopija odštampanog primera elektronskog dokumenta, kao i način overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu.
U pogledu overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu za razliku od nadležnosti za druge overe propisana je isključiva nadležnost osnovnog suda budući da je takvo rešenje sadržano u zakonu o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.
Posebno bih istakao i prelazna rešenja iz Predloga zakona.
S obzirom da javni beležnici treba da otpočnu sa radom 1. septembra 2014. godine, predviđeno je da u narednom periodu od šest meseci, pored javnih beležnika, poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i opštinska uprava kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje ovih poslova. Pored toga, budući da postoji mogućnost da u određenim opštinama u dužem vremenskom periodu ne budu imenovani javni beležnici, prelaznim odredbama je predviđeno da u tim opštinama poslove overavanja obavljaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave sve do imenovanja javnih beležnika.
Na kraju, istakao bih da je predviđeno da ovaj zakon, kao i ostala dva zakonska predloga, stupi na snagu i počne da se primenjuje od 1. septembra 2014. godine, budući da je isti dan određen i za početak potpune primene zakona o javnom beležništvu.
Predstavio bih i osnovna rešenja koja sadrži Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Važeći Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, takođe je donet na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, koji je kao ravnopravne oblike svojine prepoznavao privatnu, državnu i društvenu svojinu, imajući u vidu da je 2006. godine donet novi Ustav Republike Srbije koji predviđa pretvaranje društvene svojine u privatnu svojinu, kao i postojanje javne svojine koja pored državne svojine podrazumeva i svojinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a na osnovu koga je donet Zakon o javnoj svojini.
Neophodno je izvršiti usklađivanje zakona koji uređuje promet nepokretnosti sa navedenim pravnim aktima. Pored toga, Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je, između ostalog, da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa, kao i da su za ove poslove isključivo nadležni javni beležnici, pa je takođe neophodno izvršiti međusobno usklađivanje zakona o prometu nepokretnosti sa zakonom o javnom beležništvu.
S obzirom da je zbog navedenom usklađivanja bilo neophodno izvršiti intervenciju u više od polovine odredaba u važećem zakonu o prometu nepokretnosti u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje promet nepokretnosti. U osnovnim odredbama zakona odnosno predloga zakona propisano je osnovno načelo da je promet nepokretnosti slobodan uz izuzetak da se posebnim zakonom mogu predvideti određena ograničenja. Ovakvo rešenje je usklađeno sa odredbom člana 88. Ustava RS, koji predviđa da se zakonom mogu ograničiti korišćenje i raspolaganje kada je u pitanju zemljište. Predlogom zakona definisan je pojam nepokretnosti i pojam prometa nepokretnosti koji podrazumeva prenos prava svojine. Najvažnija novina sadržana u predlogu zakona, a koja je i glavni razlog za njegovo predlaganje odnosi se na formu pravnog posla kojim se vrši promet nepokretnosti. Kao što vam je poznato zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno-beležničkog zapisa. To znači da se prestaje sa dosadašnjom praksom sadržanom u postojećem zakonu da ugovore o prometu nepokretnosti sačinjavaju same stranke a da sud overom potpisa ugovornih strana samo potvrđuje da su ugovornici potpisali taj ugovor.
Pri tome uopšte ne ulazeći u sadržinu samog ugovora. Rešenje sadržano u Predlogu zakona da se ugovori o prometu nepokretnosti sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa ide za tim da se postigne veća pravna sigurnost budući da te ugovore sačinjavaju nosioci specijalizovane pravosudne profesije za sastavljanje takvih akata, odnosno javni beležnici.
Na ovaj način će se izbeći eventualne sporne situacije koje mogu nastati u slučaju kada same ugovorne strane sastavljaju ugovor, a koje bi mogle da rezultiraju u vođenju sudskih postupaka kako bi se protumačile sporne odredbe tako sastavljenog ugovora. Pored toga, javni beležnik je dužan, kako u skladu sa zakonom o javnom beležništvu, tako i sa javno-beležničkim poslovnikom, da u postupku sačinjavanja javno-beležničkog zapisa uzme u obzir interese obe ugovorne strane kao i da ih upozori na eventualne manjkavosti njihovih predloga. Kao dodatni kvalitet ovakvog rešenja treba istaći i da je prema zakonu o javnom beležništvu javni beležnik profesionalno i materijalno odgovoran ako se pojave određeni nedostaci u javno-beležničkom zapisu koji je sam sačinio. Kao i važećim zakonom. Predlogom zakona uređuje se način ostvarivanja prava preče kupovine.
Kada je u pitanju promet nepokretnosti, takođe propisan je i način ostvarivanja pravne zaštite prava preče kupovine koja se ostvaruje podnošenjem tužbe kod nadležnog suda u slučaju prodaje nepokretnosti koja nije prethodno ponuđena na prodaju imaocu prava preče kupovine, odnosno ako je nepokretnost prodata pod uslovima povoljnijim nego što je ponuđeno imaocu prava preče kupovine.
Predmetnom tužbom imalac prava preče kupovine, kome je povređeno to pravo, može zahtevati da se ugovor o prometu nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu.
U posebnim odredbama Predloga zakona propisana je ništavnost ugovora o prometu nepokretnosti ako je zaključen pod pritiskom, ili usled nasilja. Takođe, odredbama ove glave predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, sticanje nepokretnosti u korist Republike Srbije u slučaju kada se vlasnik nepokretnosti jednostranom izjavom volje odrekne prava svojine, a pored toga uvodi se i obaveza za javnog beležnika da javnobeležnički zapis, kojim se otuđuje nepokretnost iz javne svojine, obavezno dostavi nadležnom pravobraniocu koji može da podnosi pravna sredstva u cilju zaštite prava svojine.
Prelaznom odredbom Predloga zakona uređuje se pravna situacija koja je posledica mogućnosti predviđenih u Zakonu o javnom beležništvu da se taj zakon primenjuje iako nisu u svim opštinama imenovani javni beležnici.
Imajući u vidu da Predlog zakona predviđa isključivu mesnu nadležnost za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, o ugovoru o prometu nepokretnosti prema službenom području javnog beležnika na kojoj se nepokretnost nalazi, neophodno je da se za područja gde nisu imenovani javni beležnici predvidi da te poslove obavljaju sudovi do imenovanja javnih beležnika, kako bi se sprečilo nastajanje povećanih troškova za građane i pravna lica koji su učesnici u pravnom prometu u vezi sa nepokretnostima.
Na kraju, dozvolite mi da vas upoznam sa Predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.
Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da određeni pravni poslovi moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa za čije sačinjavanje su nadležni javni beležnici.
Međutim, imajući u vidu da prema Zakonu o javnom beležništvu za početak primene tog zakona nije neophodno da se imenuju javni beležnici u svim opštinama u Republici Srbiji, kao prelazno rešenje predviđeno je da u opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici poslove za koje su oni isključivo nadležni obavljaju osnovni sudovi.
Budući da poslovi sačinjavanja javnobeležničkih zapisa predstavljaju novinu u našem pravnom sistemu, neophodno je da se odredi sudska taksa za obavljanje tih poslova od strane osnovnih sudova koji će ih obavljati do imenovanja svih javnih beležnika.
Iz tih razloga, dopunjuje se taksena tarifa Zakona o sudskim taksama tako što se uvodi novi tarifni broj 13a, kojim se određuje visina sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkih zapisa. Kao osnov za određivanje visine sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkog zapisa merodavna je vrednost imovine koja je predmet pravnog posla.
Pored toga, predviđeno je i umanjenje sudske takse kada je u pitanju ugovor o poklonu između roditelja i deteta, a takođe i uvećanje sudske takse u slučaju da se javnobeležnički zapis sačinjava za veći broj stranaka. Za sačinjavanje predugovora, odnosno dopunu ili raskid postojećeg ugovora sačinjenog u obliku javnobeležničkog zapisa, plaća se polovina predviđene takse.
Kao što sam rekao i ovde, predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
Ovim bih završio svoje uvodno izlaganje. Zahvaljujem se narodnim poslanicima na pažnji i izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni u danu za glasanje. Zahvaljujem.