Ja sam bio vrlo jasan i nisam morao da budem glasan više od ovog tona kojim sam govorio, a obično i u besedništvu kažu – ko insistira na jačini svoga glasa taj nema nekog utemeljenja u činjenicama.
Ja sam vrlo jasno gospodina Pavićevića pitao, dakle gospodina Pavićevića sam pitao da mi kaže ime i prezime javnog beležnika za koga kako reče je on utvrdio da je zaradio 180 hiljada evra. Mislim da će gospodin Pavićević u skladu sa svojom etikom odgovornosti biti u prilici da nam odgovori koje je ime javnog beležnika koji je zaradio toliki novac? Zahvaljujem.

Uvažena gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, pred šezdesetak narodnih poslanika pozvan je na etičku odgovornost onaj ko ne kaže istinit podatak.
Prema tome, u skladu sa principom etičke odgovornosti ja zaista još jednom apelujem da čujem koje je to ime čoveka koji je zaradio za mesec dana 180 hiljada evra?
Dakle, koje je to ime čoveka, jer ovde se građanima plasira informacija za koju odgovorno tvrdim, a u skladu sa principom etičke odgovornosti kako smo ga postavili i ustanovili, da takve osobe među javnim beležnicima u Srbiji nema.
(Marijan Rističević, s mesta: Možda u Crnoj Gori.)
Dakle, možda ima u Crnoj Gori. Svakako. Možda gospodin Pavićević to može i da kaže, ali ovde je reč o nečemu što pokušava polako da se razvodnjava.
Prvo je kategorički rečeno – jedna osoba je zaradila 180 hiljada evra, imam podatak za to iz poreske uprave. Onda je rečeno – osoba za koju sam ja utvrdio da je zaradila 180 hiljada evra, pa onda ide treći put – između 50 i 180 hiljada evra. Šta je sledeće? Ja vas molim, recite, pred javnošću Srbije, ko je od javnih beležnika za mesec dana zaradio 180 hiljada evra? Ako to nije tačno, a ja tvrdim da to nije tačno, da je to notorna neistina, a ja se ne bojim da govorim istinu i poštujem apsolutno princip etičke odgovornosti, onda takođe pozivam da taj princip etičke odgovornosti poštuje i onaj koji se pozvao na ovako nešto. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Meni je žao što uvaženi kolega Jovanović nije bio u sali kada sam ja davao konkretne podatke, ali ja nemam zaista problem da ih ponovim.
Ne postoji javno-beležnička kancelarija u Srbiji, među te 93, u kojoj se za sačinjavanje ugovora, u formi javno-beležničkog zapisa, čeka duže od 15 dana, pa bila to i Vrnjačka Banja koja se nalazi na području osnovnog suda u Kraljevu, a u Kraljevu postoji jedan imenovani javni beležnik, za koga znam da je član izvršnog Odbora javno-beležničke komore i koji čovek svoj posao radi dobro.
Pričati o četiri meseca, moram da vam kažem da, pre nego što sam to čuo prvi put, ne od vas, već od drugih vaših uvaženih kolega, za podatak, jedino sam čuo od predsednika jedne advokatske komore. Kada sam, kao gospodina Pavićevića, pitao – ko je taj čovek kod koga se čeka, prvo je rečeno do Nove godine, pa onda do 1. maja, nisam dobio odgovor sa imenom i prezimenom ko je taj čovek. Dakle, koji je to javni beležnik kod koga se čeka četiri meseca na sačinjavanje ugovora? To bih voleo da mi kažete i vi. Ja znam da postoji samo jedan javni beležnik na području osnovnog suda u Kraljevu i kod njega se ne čeka četiri meseca. U to sam apsolutno siguran.
Ima li podataka koliki su prihodi javnih beležnika? Hvala Bogu da ima. To jeste odlična stvar ovog sistema. Uz svo poštovanje prema mojim prijateljima advokatima, ni vi, ni ja, niti bilo ko u ovoj sali, ne može da nam kaže koliki su bili prihodi advokata. Ne može da nam kaže. Kao što rekoh, imam dosta prijatelja advokata, sa mnogima od njih sam studirao, sa mnogima od njih se intenzivno družim kada god imam vremena, nemamo taj podatak. Imamo kod onih advokata koji o svojim poslovnim aktivnostima vode knjige, koji su u sistemu PDV i oni to mogu da vam kažu. Kod najvećeg broja advokata, negde ih je otprilike oko 7.150, 7.160, koji su u sistemu paušalnog plaćanja poreza i doprinosa, taj podatak ne možete da dobijete. To je ono što je loše. Kod javnih beležnika možete.
Koliko znam, oni koji baratuju određenim podacima, taj podatak su dobili od Poreske uprave. Obratite se sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i taj podatak dobijete. I dalje odgovorno tvrdim da onaj ko iznosi podatak da je jedan javni beležnik u jednom mesecu zaradio 180 hiljada evra, ne govori istinu. Pozivam na etičku odgovornost onoga ko je tako nešto rekao.
Da li sam ja neko ko je nadležan da za svakog od 93 beležnika, a uveren sam od sledeće godine i više u našem pravnom sistemu, vodim evidenciju koliko ko zarađuje? Apsolutno ne. To nije nadležnost ministra pravde, niti Ministarstva pravde. Za to postoje nadležne institucije, kojima kada se obratite, taj podatak možete da dobijete.
Zašto mislim da je dobro da taj podatak možete da dobijete? Već sam govorio o tome u prepodnevnom delu sednice. Zato što ste u situaciji da znate da javni beležnik ne može da primi gotov novac. Javni beležnik može da primi uplatu putem računa ili elektronskim putem, dakle karticom, na licu mesta. Kada mu platite uslugu, on vam izda fiskalni račun, bez ikakvih problema.
O čemu mi ovde govorimo? To je ovo što ste vi rekli. Kako se došlo do 30%? Došlo se prateći neka uporedna rešenja. Uz svo uvažavanje naših suseda i zemalja u regionu sa kojima imamo, hvala Bogu, dobre odnose, naš sistem nije uporediv sa hrvatskim sistemom. Hrvatski sistem se razlikuje. Čak i po zakonu iz 2011. godine, naš sistem je drugačiji od hrvatskog sistema. Ponosan sam što je on napredniji od hrvatskog sistema. Bolji je, i to nam kažu kolege iz Hrvatske. To ne moram da govorim ja. Postoje različiti modeli, postoje različiti koncepti delokruga nadležnosti javnih beležnika, Srbija se opredelila za ovaj koncept. Da li je on dobar, loš, najlošiji ili najbolji, to će svakako pokazati vreme. Na nama kao državi je da damo maksimum naših napora da ovaj sistem funkcioniše što je moguće bolje.
Mislim da imamo šansu da ga na zdravim osnovama gradimo dobro, a na dobro svih građana i cele naše države. Dobro je kada vodimo rasprave o nekim stvarima koje su od suštinske važnosti za funkcionisanje ovog sistema.
Još jednom tvrdim, vi ste ozbiljan čovek, vrlo dobro sarađujemo, od kada ste vi poslani, a ja ministar, da mi kažete gde se to čeka četiri meseca? Odgovorno vam tvrdim da to nije tako.
Javnog beležnika iz Kraljeva sam prvi put upoznao, sreo kada je polagao zakletvu. Reč je o čoveku koji je iz Beograda otišao da bude javni beležnik u Kraljevu. Zbog toga je jedna od predloženih izmena u ovom predlogu zakona i ta da ljudi iz Beograda, ako to žele i ako su spremni, mogu sutra da konkurišu i za javno-beležničko mesto, ne samo u Beogradu, već i u vašoj Vrnjačkoj Banji. Da tamo dođu zato što im nije stalo samo do toga da žive u Beogradu, a ovde dobijaju priliku da nešto za svoju poslovnu karijeru, ali i za društvenu zajednicu u kojoj žive, dobro urade. Mislim da je to dobro. Svako mesto u Srbiji, bez obzira na svoju veličinu, mora da ima makar jednog javnog beležnika. Mi ćemo se potruditi da to bude u što skorijem roku, a do tada će značajne delove tih poslova obavljati nadležni sudovi u tim mestima, a dolaskom notara i građani će shvatiti koliko im se pravda, odnosno dostupnost pravdi, kako se to stručno govori, približila.
Prema tome, još jednom kažem, voleo bih da čujem koje je to ime čoveka kod koga se čeka četiri meseca? Koliko mi je poznato, a ja sam tražio podatke od javno beležničke komore, za sva 93 javna beležnika, koliko se kod koga čeka, odnosno kada je najdalje zakazani termin za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti.
Verujte mi, nigde taj rok nije bio duži od 15 dana, uključujući i područje Osnovnog suda u Kraljevu. Izuzetno kompleksno područje, s obzirom da je Kraljevo grad, nekada opština sa najvećim područjem u Srbiji, dakle sa najvećom teritorijom je Kraljevo, ako se ne varam, tu ima i poslanika koji su iz tog kraja, dakle iz Raškog okruga. Imajući u vidu da onaj ko sedi u Kraljevu je nadležan i za Ušće, ali u ovom trenutku i za Vrnjačku Banju, govori dovoljno o tome koliko je to široko i veliko područje. To je područje na kome živi preko 180.000 ljudi, kada se saberu i Kraljevo i Vrnjačka Banja. Odgovorno tvrdim da se za sačinjavanje ugovora u formi javno beležničkog zapisa nigde ne čeka četiri meseca. Ne čeka se ni četiri nedelje.
Još jednom, zaista bih voleo da čujem ko je taj koji je zaradio za mesec dana 180.000 evra? Ono što je mnogo bitna stvar, i time zaključujem, izvinite ako sam suviše dugo odgovarao, ali mislim da je vredno reći, kada se uzme taj prihod i sabere, i kada se od njega oduzme koliko je plaćen porez na dodatu vrednost, samo u jednom mesecu, a meseci je 12, pa kada se od ovoga meseca, ako Narodna skupština prihvati predlog Vlade, uračuna i onih 30% neoporezovanog dela nagrade, videćete koliko je tu država zaradila, a da je u međuvremenu, a izaći ćemo i sa tim podatkom, koliko je radnika sudske overe iz sudova, dalo svojevoljno otkaz u sudovima, prešlo da radi kod javnih beležnika, i time rasteretilo budžet Republike Srbije.
Podatak koliko je ljudi koji nisu imali posao, bili su na birou, diplomirani su pravnici među visokoobrazovnim kadrovima, jedni od najbrojnijih na birou Nacionalne službe za zapošljavanje. Pozivam vas, doći ću u Vrnjačku Banju da odemo zajedno u Kraljevo, da odemo kod javnog beležnika u Kraljevo, i da ga pitamo na koliko se zakazuje zaključivanje ugovora.
Vi ste ozbiljan čovek, ja takođe, da odemo tamo, da vidimo, garantujem da priča od četiri meseca, 120 dana, da je to minimum devet puta duži period od perioda na koji se zakazuje zaključivanje ugovora. Zahvaljujem.

Trudiću se da sada dam potpun odgovor, ali nisam imao potpuno pitanje.
Ako kažete da je neki investitor vraćen, odgovorno vam tvrdim da je to zbog toga što nije imao potpuno dokumentaciju. Upravo to jeste benefit javno beležničkog sistema, što se sankcioniše gradnja bez sve potrebne dokumentacije. Dakle, najverovatnije da je reč upravo o tome. Nije imao sve neophodne dozvole, došao je kod javnog beležnika, a javni beležnik na osnovu zakona ne sme da prihvati sastavljanje javno beležničkog zapisa pod tim uslovima.
Ako hoćete da prodate objekat za koji nemate građevinsku dozvolu onda sami snosite odgovornost tog pravnog posla. Najverovatnije da je upravo to uradio. Ne znam šta je uradio u konkretnom slučaju, ali vam odgovorno tvrdim, najveći procenat verovatnoće jeste upravo to.
Onaj ko se pojavio kod javnog beležnika, kome je rečeno – dođi za četiri meseca, verovatno je rečeno - i u ta četiri meseca pokušaj da obezbediš sve neophodne papire, svu zakonom predviđenu dokumentaciju da bi taj objekat mogao da bude na legalnom tržištu prometa nekretnina.
To je ono što je važno. Inače u suprotnom, da to ne radi javni beležnik, sa takvim objektom gde nema dozvola džaba nam javno beležnički sistem, imali bismo bujanje nelegalne gradnje koliko god hoćete.
Nije tajna koliki su prihodi kao što sam rekao, ali na moju veliku žalost i na žalost svih građana Srbije i vas, narodnih poslanika, mi ne možemo da dobijemo tačan iznos prihoda po osnovu sudskih taksi, jer se nigde u sistemu trezora nije vodila razlika između toga koje su takse uplaćivane za obične overe potpisa, koje samo za overe potpisa na ugovore o prometu nepokretnosti, a koje su pak takse plaćane za preduzimanje određenih procesnih radnji, recimo, taksa koja ide na tužbu, taksa koja ide na žalbu, za izvršenje itd.
Jednostavno to nemamo u sistemu trezora i ne možemo da izađemo sa tim podatkom. Mi kao država i pravosuđe imamo jedan drugi problem i uveren sam da ćemo relativno skoro izađi sa predlogom rešenja pred narodne poslanike. Naš veliki problem je što nama godinama naplata sudske takse ne prelazi 30%. U Srbiji godišnje se ne naplati 70% sudskih taksi. To je ono što je veliki problem. Nemamo uvid u to. Da imamo potpunu naplatu sudskih taksi, naš pravosudni budžet i budžet Srbije, početak rada javnih beležnika ne bi ni osetio, ali nažalost nemamo.
Susedna Makedonija ima jedno dobro rešenje, doneli su ga pre dve godine. Po tom rešenju podigli su naplatu sudskih taksi na preko 92, 93%. Normalno da nećemo ići ništa na prečac. Studiozno ćemo analizirati kako su to uradili, koji su bili neophodni koraci i mere da bi se to preduzelo. Ovo proverite još jednom, ako je investitor došao sa svim papirima nema šanse da ga je vratio da dođe za četiri meseca. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam apsolutno uveren da među onima koji su na istoj listi izabrani, važe isti principi, pa tako važi i princip etike odgovornosti, kao što je važio malo pre kada je gospodin Pavićević o ovome govorio.
Dakle, ja pozivam svog uvaženog prethodnika da dokaže ono što je prvo rekao da je izvesni Srba Cvejić, javni beležnik, uzeo 760 hiljada dinara za jedan ugovor. Dakle, evo ovde je čitava javnost Srbije, ovde su narodni poslanici Narodne skupštine, ovde su kamere koje prate uživo prenos zasedanja Narodne skupštine, molim da moj uvaženi prethodnik iznese dokaz crno na belo na osnovu čega to tvrdi.
Kao što takođe tvrdim da nije tačno kada se kaže da javni beležnici ne rade anekse ugovora, da opet to i dokaže. Ako je danas brojka javnih beležnika 93, oni imaju svoja imena i prezimena, oni ne kriju pečate i potpise, oni ih stavljaju na isprave koje sačine. Molim vas dokažite da ne sačinjavaju anekse. Ne paušalno, ne usput, ne -pa eto, kao malo pre što je jedan narodni poslanik od tvrdog kategoričnog stava gde je tvrdio da je nešto urađeno, da je neko uzeo 180 hiljada evra a otišao iz Narodne skupštine a da nam nije do kraja otkrio ko je to za mesec dana zaradio 180 hiljada evra, ne imao promet 180 hiljada evra, nego prihod 180 hiljada evra, kao što tada nismo čuli,t ako nismo čuli ni ovo. Hajde da vidimo koji to javni beležnik imenom i prezimenom ne želi, odbija da sačini aneks ugovora? Da čujemo ko?
Kao što je rečeno da potvrda, odnosno saglasnost roditelja da deca mogu da odu na put, recimo na ekskurziju đačku, jer kažete da saglasnost daju oba roditelja, to je u tom slučaju, ne kada putuju u inostranstvo sa jednim roditeljem, košta 720 dinara, a vi ste rekli ako se ne varam preko 19.000 dinara. Izvinjavam se, ako je 18 i nešto hiljada, 19, ne znam koliko ste rekli. Vi ste ozbiljan čovek, morate da imate i ozbiljnije izvore.
Dakle, ja vam prvo kažem, samo nam pokažite crno na belo taj ugovor na osnovu koga je izvesni Srba Cvejić, javni beležnik, uzeo kao što rekoste 760.000 dinara…
(Borislav Stefanović, s mesta: Sedamsto dvadeset.)
Sedamsto dvadeset, u redu. Samo pokažite to.
Opet kažem, i te kako sumnjam da je to tačno.
(Borislav Stefanović, s mesta: U Direkciji za imovinu.)
Odlično, u Direkciji za imovinu. Hajde, evo možete i vi, možemo i zajedno da odemo da se obratimo Direkciji za imovinu da vidimo da li je to tako.
(Borislav Stefanović, s mesta: Jeste li sigurni?)
Apsolutno siguran, ali ja vas pozivam, izađite sutra, papir na kome piše Srba Cvejić – 720 hiljada. Vi ste ozbiljan čovek, ja verujem da ćete vi to da uradite, kao što ćete pokazati ko je to odbio da napiše aneks, hajde i to da vidimo, samo donesite dokaz i recite – evo ga dokaz za ovo što sam rekao, taj i taj beležnik je odbio da sačini aneks.
Dolazimo do onog pitanja na koje sam ja vama dao odgovor, ali kada se odgovor ne dopadne, onda se pravimo kao da ga nismo čuli. Pitanje je bilo koji će javni beležnik biti nadležan, citiram, za izradu projekta „Beograd na vodi“. Javni beležnici ne sačinjavaju projekti, javni beležnici sačinjavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
Kao što vam je dobro poznato, projekat „Beograd na vodi“ treba da se realizuje na jednom širokom prostoru koje obuhvata, ako se ne varam, teritoriju opštine Stari grad, teritoriju opštine Novi Beograd i teritoriju opštine Savski venac. Tu smo došli, uvaženi kolega Stefanoviću, do jedne vrlo bitne tačke. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, koji je usvojila ova Narodna skupština, a na predlog Vlade Srbije, pripremljene od strane Ministarstva pravde, pre nego što je zakon počeo da se primenjuje, mi smo, težeći pravičnosti i znajući da će i „Beograd na vodi“ jednog dana da se gradi, ukinuli nadležnost beležnika za nepokretnosti samo ako je beležnik na Savskom vencu da samo on može nekretnine na Savskom vencu da za njih sačinjava ugovore o prometu nepokretnosti.
Dakle, kada je prethodna ona skupštinska većina od 2008. do 2012. godine, usvojila Zakon o prometu nepokretnosti 2011. godine, oni su, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, doneli odredbu da je za promet nepokretnosti nadležan samo javni beležnik imenovan za opštinu, a mi smo to promenili da je nadležan javni beležnik za područje osnovnog suda, a na području osnovnog suda, odnosno u ovom slučaju, ako pričamo o „Beogradu na vodi“, za područje Prvog osnovnog suda, ako se ne varam, mi treba da trenutno imamo više od deset imenovanih javnih beležnika, pa ako uključimo i Treći osnovni sud koji pokriva, između ostalog, i područje Novog Beograda, onda ćemo doći do cifre da je preko 20 javnih beležnika ili 19, nemojte me držati do kraja tu za reč, hajde da kažemo tu 19, nadležno za područje ta dva osnovna suda.
Da smo ostali pri starom rešenju koje je usvojeno 2011. godine, vi ste u pravu, tu bi mogao da radi samo jedan beležnik, eventualno dva, Stari grad, Savski venac, jer na Savskom vencu imamo jednog, ali ste izgleda zaboravili da je zakon tu u međuvremenu promenjen i da nema jednog monopoliste, već da je njih preko deset i da će investitori, odnosno onaj ko bude želeo da kupi stan u nekom od rezidencionih objekata „Beograda na vodi“, moći da se obrati javnom beležniku sa područja Prvog osnovnog suda za koga smatra da će najbolje i najkorektnije da uradi taj posao.
Samo još jednom da sumiram. Očekujem da vi, rukovođeni principom etike odgovornosti, izađete i pokažete taj javnobeležnički zapis gde piše da je izvesni Srba Cvejić zaradio novac od jednog posla 720.000 dinara i pozivam vas da nas obavestite o tome i kao što ste lepo izašli i to ovde tvrdili da to i dokažete. To je prva stvar. Druga stvar, dokažite da notari ne žele da sačinjavaju anekse ugovora. Treća stvar, priznajte i izvinite se što ste rekli da se 18 i kusur hiljada dinara naplaćuje za saglasnost koju roditelji daju za odlazak deteta na put bez roditelja. Četvrto, podsetite se da sam na ovo pitanje oko „Beograda na vodi“ odgovorio još u avgustu mesecu i da je moj odgovor bio identičan u svojoj suštini ovom odgovoru koji sam vam dao danas. Ja sa tim, kao što vidite, nemam nikakvih problema. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Kako reče uvažena prethodnica, ljudi smo i grešimo, zakon nije donet 2010. godine. Zakon je donet na Prvom redovnom zasedanju Narodne skupštine 5. maja 2011. godine, a tadašnji predsednik Republike ga je potpisao 9. maja na Dan pobede 2011. godine, a zakon je menjan i dopunjavan 2012. godine „Službeni glasnik“ 85/2013, „Službeni glasnik“ 19 i 2014. „Službeni glasnik“ 55. Dakle, nije 2010. godine, već je 2011. godine.

Što se tiče odgovora znate, slušajući raspravu ima elemenata, jeste u pravu- centar moderne države jesu građani i oko toga se u potpunosti slažemo.

Pazite, ako dolaze dva lica da potpišu ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, javni beležnik je taj koji će za svaku manjkavost toga ugovora odgovarati i profesionalno i materijalno i izražava sumnju u podatke koji su navedeni u ličnim ispravama.

Ako gledate iz ugla običnog čoveka, a što bi javni beležnik, recimo, propustio da naplati nagradu od dvadesetak hiljada dinara?

Oprostite, kao što sam vas pažljivo slušao, da se čujemo.

Dakle, javni beležnik je taj koji će garantovati ispravnost toga. Čim garantuje ispravnost toga mora da vodi računa bukvalno o svim aspektima. Šta učiniti u slučaju da nam se pojavi lice koje ima falsifikovane lične isprave, odnosno u čiju verodostojnost se sumnja? Morate ostaviti javnom beležniku mogućnost, tom javnom beležniku koji je dužan da savesno i pošteno obavlja svoj posao i da tako obavljajući posao ne sme da odbije stranku koja je došla. Dakle, to je jedno od načela javno-beležničkog sistema. On ne sme da odbije stranku, ali mora da postoji razlog kada mu je to dopušteno kao izuzetak.

Zamislite, pojavi vam se lice sa punomoćjem da zaključi neki pravni posao. Recimo, to su slučajevi u javnom beležništvu inače u svetu, a naročito tamo gde je ono mlado kao delatnost. Kod nas jeste postajalo pre 70 godina, ali je pravni i vremenski vakum toliko veliki da mi od toga možemo samo da pričamo kao o istorijskoj kategoriji. Još se neko u Sremu, Banatu, Bačkoj neko od naših ko je došao iz Dalmacije ili iz Slavonije seća šta je to notar ili notaroš, ali nema još uvek jake svesti koje treba da se ukorenjuje godinama pred nama.

Pojavi vam se lice koje ima punomoćje, punomoćje koje mu je izdao navodno vlasnik nepokretnosti, punomoćje koje mu je dao na nekom drugom mestu. Recimo, dao mu je punomoćje 29. avgusta 2014. godine i to punomoćje je overeno u sudu. Overio ga je sudski overitelj koji po struci nije diplomirani pravnik, koji je završio srednju školu, koji je overio to punomoćje, i sada dolazi drugo lice sa punomoćjem koje nije izdao javni beležnik i hoće da proda nekretninu koju mu je vlastodavac, odnosno koje je vlasništvo vlastodavca. Dozvolite da javni beležnik može da sumnja u to, jer je reč o zaključivanju vrlo ozbiljnog pravnog posla.

Dakle, pravo da vam kažem sumnjam da će biti i više od 0,1% slučajeva u kojima će se posegnuti za primenom ove odredbe, ali ona mora da postoji. Imajući u vidu da mi, nažalost još uvek imamo nekoliko hiljada, ja se sećam kada sam bio nadležni ministar za poslove i državne uprave, da smo imali negde oko šest hiljada naših građana koji nisu posedovali nikakve lične dokumente, dakle, imamo takvu kategoriju lica u našem pravnom sistemu, uveren sam da će se nastavkom onoga što smo započeli od reformi kao država još pre nekoliko godina, da će se taj broj lica svesti na znatno, znatno manji nivo, jednocifren ako treba da potpuno bude iskorenjen. Ali, takva lica postoje.

Javni beležnik koji odgovara i profesionalno i materijalno za obavljanje svoga posla mora da ima zakonit osnov da tako nešto odbije i daleko ovde od toga da neko nekome želi da uskrati prava.

Pazite, građanin će moći kada je reč o ovim običnim overama da završi kod svakog javnog beležnika u Srbiji. Ovde princip da je on isključivo nadležan zato što pokriva područje određenog osnovnog suda i za overe koje su mogle da se, recimo, prepis diplome nečiji… Interes javnog beležnika jeste da svoj posao obavi. Ali, ako kažemo da je osnovno načelo njegovog dela savesnost i poštenje, da ne može da odbije stranku, to predstavlja disciplinski prekršaj. Dakle, ako je on bez razloga odbio stranku, on će disciplinski da odgovora za to.

Mislim da, koliko god da su razlozi koje ste iznosili ispravni, ugao gledanja ne stoji. To nije koncepcija ni ovog ni Zakona o javnom beležništvu koji god saziv Narodne skupštine da ga je doneo. Mislim da je ova odredba dobra.

Moram da vam priznam čitajući amandmane ovo je bio amandman za koji sam na prvu loptu rekao, gospodin Ćosić i ja smo razgovarali, da ga prihvatimo. Međutim, kada sam ušao u suštinu, u smisao toga stava, na kraju sam ipak promenio mišljenje i rekao da je bolje da ostane u zakonu. Ali, imali smo inicijalno isto gledište. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, mislim da je tehnička greška. Vlada je u svom mišljenju koje je dostavila prihvatila taj amandman i on je samim tim postao sastavni deo zakona.

Prihvata se amandman Odbora.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da razjasnim ukratko u dva minuta jednu činjenicu koja možda potpuno nije jasna.

Dakle, donet je privremeni pravilnik o broju javnih beležnika, odnosno o određivanju javnobeležničkih mesta. Taj pravilnik i raspisivanje konkursa je bio prema faktičkom stanju stvari na terenu. U vreme kada je raspisivan konkurs postojao je samo jedan kandidat sa područja grada Novog Pazara koji je isti položio.

Bilo je potpuno nesuvislo da se raspiše, recimo, konkurs za tri javnobeležnička mesta, jer bismo onda došli u situaciju koja tek ne verujem da bi se uvaženom prethodniku dopala. Zamislite onda neko iz Beograda se prijavi da bude javni beležnik u Novom Pazaru i onda ja shvatam da bi osnovana pritužba bila – čekajte, valjda bi trebalo, kao što to zakon kaže, uzeti u obzir i nacionalnu strukturu stanovništva na području suda za koji se javni beležnik bira.

Hvala Bogu, dobili smo dva kandidata. Na nekom od narednih konkursa uveren sam da će biti raspisan konkurs i za još neko od mesta u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i da će ljudi imati prilike da konkurišu, ali daleko od toga da se ovde vršila neka vrsta diskriminacije. To nikako.

Ja bih bio čak prezadovoljan kada bismo u Novom Pazaru imali kandidate koji su zainteresovani da budu izvršitelji, ali ih nemamo. To je najveću sud na čijem području nema izvršitelja.

Što se tiče konkretno amandmana koji ste podneli, lično smatram da naročito nakon upodobljavanja izbornih zakona, Zakona o javnom beležništvu, ove vrste overa koje se tiču registracije političkih stranaka, odnosno overavanja potpisa za učešće na izborima, podršku kandidatu, davanje izjava o prihvatanju kandidature, da treba da se formira poseban tarifini broj u kojem fiksno, kao i do sada nadležni ministar treba da odredi cenu. Ona je 50 dinara. Ne vidim uopšte zašto bi se ta cena menjala, ali kroz poseban tarifni broj u Pravilniku o tarifama, odnosno o naknadama i nagradama za rad javnih beležnika, ispuniti upravo ovu svrhu. Zahvaljujem.

Prihvata se amandman Odbora.

Takođe se prihvata amandman Odbora.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam na početku ove objedinjene načelne rasprave ukratko predstavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Predlog zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama, koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Pre svega, istakao bih da je donošenje ova tri predloga zakona po hitnom postupku neophodno iz razloga uvođenja javno-beležničke delatnosti u pravni sistem Republike Srbije. Kao što je poznato, Zakon o javnom beležništvu donet je 2011. godine, a više puta je odlagan početak njegove primene iz razloga što nije bilo dovoljno kandidata koji su položili javno-beležnički ispit, pa samim tim nije ni bilo uslova da se zakon primeni. Poslednji put odlaganje primene Zakona o javnom beležništvu bilo je u proleće 2013. godine, kada je predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. septembra 2014. godine. Kao što znate, taj datum se približio.
Velikim naporima Ministarstva pravde, naših stranih donatora koji su pružili veliku podršku, kao i javno-beležničkih komora drugih zemalja, imenovan je dovoljan broj javnih beležnika i stvoreni su drugi uslovi, kako bi Zakon o javnom beležništvu mogao da počne da se primenjuje u roku u kojem je predviđen poslednjom izmenom tog zakona.
Kao što sam istakao u svom izlaganju u Narodnoj skupštini u maju mesecu ove godine, prilikom predstavljanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, da je za potpunu primenu Zakona o javnom beležništvu potrebno izmeniti i druge zakone koji su u vezi sa delatnošću javnih beležnika. Na današnjoj raspravi u Narodnoj skupštini upravo će se razmatrati predlozi tih zakona.
Na samom početku, pre ulaska u obrazlaganje svakog od predloga zakona pojedinačno, želim da naglasim da je u najpretežnijem procentu reč o upodobljavanju ovih zakona onim normama koje je propisao Zakon o javnom beležništvu. U nekim delovima izmene Zakona su terminološke, u nekima se upodobljavaju upravo delatnosti javnog beležnika. Suštinski, ono što se predviđa ovim zakonom, predviđeno je Zakonom o javnom beležništvu.
Na početku ću predstaviti Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Podsećam da je važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donet sada već daleke 1993. godine, dakle, na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, i da su se u međuvremenu promenile mnoge, kako društvene tako i ekonomske okolnosti. Pored potrebe da se ovaj zakon usaglasi sa Zakonom o javnom beležništvu, postoji i dodatna potreba da se ovaj zakon usaglasi i sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Kada je u pitanju usaglašavanje sa Zakonom o javnom beležništvu, tim zakonom, između ostalog, predviđeno je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja i poslove sastavljanja, overavanja i izdavanja javnih isprava o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju određena prava, kao i da overava privatne isprave. Upravo ova činjenica predstavlja najvažniju novinu u odnosu na važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, s obzirom da se odnosi na stvarnu nadležnost za obavljanje ovih poslova. To je jasno istaknuto već u članu 1. Predloga zakona kojim je propisano da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa nadležan javni beležnik, umesto važećeg rešenja prema kome su za overavanje nadležni osnovni sudovi ili organi lokalne samouprave koji to obavljaju kao poverene poslove.
Kako je jedan od najvažnijih poslova javnih beležnika upravo overavanje potpisa, rukopisa ili prepisa, na ovaj način će se doprineti rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a da se pri tom ne narušava pravna sigurnost, budući da su javni beležnici visokostručna pravna profesija.
Predlogom zakona je predviđen i izuzetak koji se sastoji u tome što je predviđeno da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac. Dva su razloga za ovaj izuzetak. Prvi je taj što ako neko može da izda ispravu, logično je svakako da može da overi prepis iste te isprave, dok je drugi razlog taj što overavanje prepisa od strane izdavaoca učesnicima u prometu donosi uštedu i u novcu i u vremenu, jer ne moraju da idu kod javnog beležnika.
Kada je u pitanju mesna nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, predviđeno je da ove poslove može obavljati bilo koji javni beležnik, bez obzira na vrstu isprava koje se overavaju, izuzev ako posebnim zakonom nije određeno da pojedine isprave mogu overavati samo javni beležnici sa određene teritorije. Poslovi overavanja obavljaju se u javno-beležničkoj kancelariji, pri čemu su Predlogom zakona propisani slučajevi kada se ovi poslovi mogu obavljati van službenih prostorija javnih beležnika, kao i pravne posledice, povrede principa teritorijalnosti.
Kada je u pitanju postupak overavanja potpisa, Predlogom zakona precizno je propisana sadržina klauzule o overavanju potpisa, način sastavljanja te klauzule na ispravi, kao i stavljanja klauzule u slučaju kada se podneta isprava sastoji od više listova. Isto tako, precizno je uređen i postupak za utvrđivanje identiteta lica čiji se potpis overava. U postupku overavanja potpisa postoji ograničena dužnost javnog beležnika da vrši poslove preventivne pravne zaštite. Za razliku od sastavljanja javno-beležničkog zapisa koji je po svojoj celokupnoj sadržini javna isprava, kod overavanja potpisa svojstvo javne isprave ima samo klauzula o overavanju, a ostatak dokumenta ima prirodu privatne isprave. Iz tog razloga, prilikom overavanja potpisa, dužnost javnog beležnika jeste da pruži preventivnu pravnu zaštitu, ali i u velikom broju preventivna pravna zaštita je ograničena.
Ovakvo rešenje postoji i u dosadašnjem zakonu, ali i u velikom broju stranih pravnih sistema gde je predviđeno pravilo da javni beležnik prilikom overe potpisa treba da se upozna sa sadržinom isprave samo u onoj meri koja je potrebna da bi popunio upisnik o overama. Na primer, nemački zakon o potvrđivanju isprava propisuje da notar treba da ispituje ispravu samo u onoj meri koja je neophodna da bi se utvrdilo da li postoji osnov da odbije službenu radnju. Na taj način nemačko pravo uvodi ograničenu dužnost preventivne zaštite. Iako postoje i drugačija uporedna pravna rešenja, u ovom predlogu zakona predloženo je rešenje kao u nemačkom zakonu.
To konkretno znači da javni beležnik treba da se upozna sa sadržinom isprave u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja upisnika o overama i potvrdama i da odbije overavanje potpisa ako pri takvom izvršenom predmetu stekne saznanja da postoji razlog za njegovo izuzeće, da podneta isprava sadrži pravni posao čije je zaključenje zabranjeno imperativnim propisima, odnosno da isprava sadrži pravni posao za koji je kao obavezna propisana posebna forma.
Kao i da se overavanjem potpisa potpomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva. Drugim rečima, javni beležnik prilikom overe potpisa ne mora da ispituje ispravu sa onom pažnjom i onako detaljno kako to čini prilikom sačinjavanja javno-beležničkog zapisnika.
Zakonsku novinu predstavlja i pitanje overavanja blanko potpisa. Dok neki pravni sistemi takvu mogućnost ne predviđaju, drugi pravni sistemi dozvoljavaju najširu mogućnost overe blanko potpisa. Takav primer je prisutan i u nemačkom pravu, gde je overa blanko potpisa dozvoljena i onda kada stranka kod notara donese prazan papir, s tim što se u klauzuli o overavanju napominje da je reč o blanko potpisu. Načelan stav u ovom predlogu zakona je da srpsko pravo treba da zabrani overavanje potpisa na ispravi čiji pojedini delovi nisu upotpunjeni.
Međutim, od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, javni beležnik može da overi potpis na ispravi čiji pojedini delovi nisu popunjeni, ako podnosilac isprave može da pruži okvirne podatke o tome kako bi ti delovi mogli da budu ispisani i ako dokaže da postoje važni razlozi za overavanje potpisa pre nego što se isprava u celosti popuni, a što je javni beležnik dužan da naznači u klauzuli o overavanju potpisa.
Kada je reč o pitanju dela zakona koji uređuje postupak za overavanje rukopisa, treba napomenuti da overavanjem rukopisa javni beležnik potvrđuje da je podnosilac isprave čiji je identitet prethodno utvrdio u njegovom prisustvu svojeručno napisao podnetu ispravu, odnosno da je podnetu ispravu ranije svojeručno napisao.
U delu predloga zakona kojim je uređen postupak za overavanje prepisa i kopija, pre svega je propisana sadržina klauzule o overavanju prepisa. Overavanjem prepisa javni beležnik potvrđuje da je prepis određene isprave podudaran sa izvornikom, jer javni beležnik je ovlašćen da overi prepis ako poznaje jezik na kome je isprava napisana i ako mu stranka podnese prepis i prepisanu ispravu.
Pre nego što sastavi klauzulu na ispravu javni beležnik mora da uporedi prepis sa prepisanom ispravom.
Pored toga, javni beležnik može da overi prepis jednog dela isprave ili izvod iz neke isprave samo ako je prepis tako sačinjen da je iz njega jasno vidljivo koji delovi izvornika su ostali neprepisani.
Takođe, uređeno je i overavanje izvoda iz javnih trgovačkih i poslovnih knjiga kojim javni beležnik potvrđuje da se podneti izvod u potpunosti slaže sa odgovarajućim delom iz izvorne knjige, zatim način overavanja kopija odštampanog primera elektronskog dokumenta, kao i način overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu.
U pogledu overavanja isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu za razliku od nadležnosti za druge overe propisana je isključiva nadležnost osnovnog suda budući da je takvo rešenje sadržano u zakonu o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu.
Posebno bih istakao i prelazna rešenja iz Predloga zakona.
S obzirom da javni beležnici treba da otpočnu sa radom 1. septembra 2014. godine, predviđeno je da u narednom periodu od šest meseci, pored javnih beležnika, poslove overavanja i dalje obavljaju osnovni sudovi i opštinska uprava kako bi se izbegli mogući problemi koji bi nastali kao posledica prelaska na novu nadležnost za obavljanje ovih poslova. Pored toga, budući da postoji mogućnost da u određenim opštinama u dužem vremenskom periodu ne budu imenovani javni beležnici, prelaznim odredbama je predviđeno da u tim opštinama poslove overavanja obavljaju osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave sve do imenovanja javnih beležnika.
Na kraju, istakao bih da je predviđeno da ovaj zakon, kao i ostala dva zakonska predloga, stupi na snagu i počne da se primenjuje od 1. septembra 2014. godine, budući da je isti dan određen i za početak potpune primene zakona o javnom beležništvu.
Predstavio bih i osnovna rešenja koja sadrži Predlog zakona o prometu nepokretnosti. Važeći Zakon o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, takođe je donet na osnovu ranije važećeg Ustava Srbije, koji je kao ravnopravne oblike svojine prepoznavao privatnu, državnu i društvenu svojinu, imajući u vidu da je 2006. godine donet novi Ustav Republike Srbije koji predviđa pretvaranje društvene svojine u privatnu svojinu, kao i postojanje javne svojine koja pored državne svojine podrazumeva i svojinu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a na osnovu koga je donet Zakon o javnoj svojini.
Neophodno je izvršiti usklađivanje zakona koji uređuje promet nepokretnosti sa navedenim pravnim aktima. Pored toga, Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je, između ostalog, da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa, kao i da su za ove poslove isključivo nadležni javni beležnici, pa je takođe neophodno izvršiti međusobno usklađivanje zakona o prometu nepokretnosti sa zakonom o javnom beležništvu.
S obzirom da je zbog navedenom usklađivanja bilo neophodno izvršiti intervenciju u više od polovine odredaba u važećem zakonu o prometu nepokretnosti u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje promet nepokretnosti. U osnovnim odredbama zakona odnosno predloga zakona propisano je osnovno načelo da je promet nepokretnosti slobodan uz izuzetak da se posebnim zakonom mogu predvideti određena ograničenja. Ovakvo rešenje je usklađeno sa odredbom člana 88. Ustava RS, koji predviđa da se zakonom mogu ograničiti korišćenje i raspolaganje kada je u pitanju zemljište. Predlogom zakona definisan je pojam nepokretnosti i pojam prometa nepokretnosti koji podrazumeva prenos prava svojine. Najvažnija novina sadržana u predlogu zakona, a koja je i glavni razlog za njegovo predlaganje odnosi se na formu pravnog posla kojim se vrši promet nepokretnosti. Kao što vam je poznato zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno-beležničkog zapisa. To znači da se prestaje sa dosadašnjom praksom sadržanom u postojećem zakonu da ugovore o prometu nepokretnosti sačinjavaju same stranke a da sud overom potpisa ugovornih strana samo potvrđuje da su ugovornici potpisali taj ugovor.
Pri tome uopšte ne ulazeći u sadržinu samog ugovora. Rešenje sadržano u Predlogu zakona da se ugovori o prometu nepokretnosti sačinjavaju u obliku javno-beležničkog zapisa ide za tim da se postigne veća pravna sigurnost budući da te ugovore sačinjavaju nosioci specijalizovane pravosudne profesije za sastavljanje takvih akata, odnosno javni beležnici.
Na ovaj način će se izbeći eventualne sporne situacije koje mogu nastati u slučaju kada same ugovorne strane sastavljaju ugovor, a koje bi mogle da rezultiraju u vođenju sudskih postupaka kako bi se protumačile sporne odredbe tako sastavljenog ugovora. Pored toga, javni beležnik je dužan, kako u skladu sa zakonom o javnom beležništvu, tako i sa javno-beležničkim poslovnikom, da u postupku sačinjavanja javno-beležničkog zapisa uzme u obzir interese obe ugovorne strane kao i da ih upozori na eventualne manjkavosti njihovih predloga. Kao dodatni kvalitet ovakvog rešenja treba istaći i da je prema zakonu o javnom beležništvu javni beležnik profesionalno i materijalno odgovoran ako se pojave određeni nedostaci u javno-beležničkom zapisu koji je sam sačinio. Kao i važećim zakonom. Predlogom zakona uređuje se način ostvarivanja prava preče kupovine.
Kada je u pitanju promet nepokretnosti, takođe propisan je i način ostvarivanja pravne zaštite prava preče kupovine koja se ostvaruje podnošenjem tužbe kod nadležnog suda u slučaju prodaje nepokretnosti koja nije prethodno ponuđena na prodaju imaocu prava preče kupovine, odnosno ako je nepokretnost prodata pod uslovima povoljnijim nego što je ponuđeno imaocu prava preče kupovine.
Predmetnom tužbom imalac prava preče kupovine, kome je povređeno to pravo, može zahtevati da se ugovor o prometu nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu.
U posebnim odredbama Predloga zakona propisana je ništavnost ugovora o prometu nepokretnosti ako je zaključen pod pritiskom, ili usled nasilja. Takođe, odredbama ove glave predloga zakona uređena su pitanja koja se odnose na otuđenje nepokretnosti u javnoj svojini, sticanje nepokretnosti u korist Republike Srbije u slučaju kada se vlasnik nepokretnosti jednostranom izjavom volje odrekne prava svojine, a pored toga uvodi se i obaveza za javnog beležnika da javnobeležnički zapis, kojim se otuđuje nepokretnost iz javne svojine, obavezno dostavi nadležnom pravobraniocu koji može da podnosi pravna sredstva u cilju zaštite prava svojine.
Prelaznom odredbom Predloga zakona uređuje se pravna situacija koja je posledica mogućnosti predviđenih u Zakonu o javnom beležništvu da se taj zakon primenjuje iako nisu u svim opštinama imenovani javni beležnici.
Imajući u vidu da Predlog zakona predviđa isključivu mesnu nadležnost za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, o ugovoru o prometu nepokretnosti prema službenom području javnog beležnika na kojoj se nepokretnost nalazi, neophodno je da se za područja gde nisu imenovani javni beležnici predvidi da te poslove obavljaju sudovi do imenovanja javnih beležnika, kako bi se sprečilo nastajanje povećanih troškova za građane i pravna lica koji su učesnici u pravnom prometu u vezi sa nepokretnostima.
Na kraju, dozvolite mi da vas upoznam sa Predlogom zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama.
Zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da određeni pravni poslovi moraju biti zaključeni u obliku javnobeležničkog zapisa za čije sačinjavanje su nadležni javni beležnici.
Međutim, imajući u vidu da prema Zakonu o javnom beležništvu za početak primene tog zakona nije neophodno da se imenuju javni beležnici u svim opštinama u Republici Srbiji, kao prelazno rešenje predviđeno je da u opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici poslove za koje su oni isključivo nadležni obavljaju osnovni sudovi.
Budući da poslovi sačinjavanja javnobeležničkih zapisa predstavljaju novinu u našem pravnom sistemu, neophodno je da se odredi sudska taksa za obavljanje tih poslova od strane osnovnih sudova koji će ih obavljati do imenovanja svih javnih beležnika.
Iz tih razloga, dopunjuje se taksena tarifa Zakona o sudskim taksama tako što se uvodi novi tarifni broj 13a, kojim se određuje visina sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkih zapisa. Kao osnov za određivanje visine sudske takse za sačinjavanje pravnih poslova u obliku javnobeležničkog zapisa merodavna je vrednost imovine koja je predmet pravnog posla.
Pored toga, predviđeno je i umanjenje sudske takse kada je u pitanju ugovor o poklonu između roditelja i deteta, a takođe i uvećanje sudske takse u slučaju da se javnobeležnički zapis sačinjava za veći broj stranaka. Za sačinjavanje predugovora, odnosno dopunu ili raskid postojećeg ugovora sačinjenog u obliku javnobeležničkog zapisa, plaća se polovina predviđene takse.
Kao što sam rekao i ovde, predviđeno je da Zakon stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
Ovim bih završio svoje uvodno izlaganje. Zahvaljujem se narodnim poslanicima na pažnji i izražavam nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, trudim se da sa visokim nivoom pažnje pratim izlaganja uvaženih koleginica i kolega narodnih poslanika. Kada se u tim izlaganjima izrekne nešto što nije tačno, nešto što je poluistina ili nešto što je loše interpretirano, nalazim za potrebu da se javim, nešto opovrgnem, dokažem da nije tačno, ukažem da je u pitanju poluistina ili na drugačiji način iskritikujem ili podržim ono što je neko od mojih prethodnika govornika iz poslaničkih klupa i rekao.
Da krenem od onoga što je često prisutno u raspravama koje vodimo o zakonima, makar kada sam u prilici da budem ovlašćeni predstavnik predlagača. Zaista, kada građanin sluša izlaganje uvaženog prethodnika, onda bi mogao da kaže – da, kako je to moguće da javnobeležnički pripravnik može nešto da radi, a javnobeležnički pomoćnik ne može nešto da radi, a reč je, recimo, o overi potpisa, prepisa, rukopisa.
Zvuči nelogično, složićemo se svi sa tim, ali ja onoga ko tako nešto tvrdi uputim lepo da pročita Zakon o javnom beležništvu, pa u članu 42. toga zakona vidi koja je to nadležnost, odnosno koje poslove može da obavlja javno-beležnički pomoćnik, pa da vidi da javno-beležnički pomoćnik može da obavlja sve vrste poslova kao javni beležnik, osim sastavljanja javno-beležničkog zapisa ili solemnizacije. Dakle, krovnim zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da to javno-beležnički pomoćnik može da radi.
Zakon, odnosno Predlog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa daje mogućnost da te poslove koje danas u najvećem broju slučajeva obavlja šalterski službenik, koji najčešće ima srednju stručnu spremu, može da obavi i javno-beležnički pripravnik. Složićemo se da je to sasvim u redu, jer javno-beležnički pripravnik je lice koje mora da ima završen fakultet pravnih studija.
Kada je reč o, kako je rečeno, oduzimanju ovlašćenja lokalnoj samoupravi, vrlo jasno stoji da je reč o onim ovlašćenjima koja su lokalnim samoupravama, ali i sudovima poverena. Samim tim, kao poverena ovlašćenja, ona mogu da se prenesu na nekoga drugoga, ako država donese takvu odluku. Mislim da je svakako u korist zakonitosti pravnog prometa da to pređe u nadležnost javnog beležnika, jer upravo to je najosnovnija i svakodnevna delatnost javnog beležnika. Upravo to. Da ne govorim o stavu koji je zauzet još prilikom stručnih priprema kandidata za javne beležnike gde je njihov, hajde da kažem, neki neformalno zauzet stav da u planu imaju da u svojim javno-beležničkim kancelarijama zapošljavaju lica koja danas u jedinicama lokalnih samouprava ili u sudovima rade na poslovima overa. Mislim da je to za državu i te kako dobro, jer se i na takav način stvaraju preduslovi da razvijamo našu elektronsku upravu, da se rastereti državni budžet izdataka koji odlaze u tom smeru, a da se svakako poveća nivo zakonitosti pravnog prometa.
Od strane istog prethodnika rečeno je nešto sa čim ja nemam apsolutno nikakav problem, jer jedini interes koji imam jeste da posao, koji radim, radim apsolutno zakonito, da zastupam na prvom mestu interes države i da kao državni funkcioner ne znam za partijski interes. Možda je neko drugi nekada imao sasvim drugo gledište. Možda je nekome to smešno. Ja mislim da to nije smešno. Onaj ko se na to smeje svedoči svoju neozbiljnost kada kažem da javni državni funkcioner ne sme da zna za partijski, već za opšti državni interes.
Ubedljivu većinu kandidata, koji su imenovani za javne beležnike, nikada u životu pre toga nisam video. Moram da priznam, znam neke ljude koji su iz samog pravosuđa pristupili polaganju tog ispita i ne bih ih znao da nisam svojim poslom bio upućen na to.
Citirani dopis ovde narodnim poslanicima mogu da razmotrim sa velikom pažnjom kada se ispod njega nađe potpis. Anonimne pritužbe i dopise, koji su u prirodi našeg naroda, mogu da pročitam, da procenim njihovu ozbiljnost i da na osnovu toga reagujem. Dobio sam dopis 10 kandidata koji nisu imenovani, upriličio im prijem u prostorijama Ministarstva pravde, razgovarao sat i po vremena sa njima i imam utisak da su otišli zadovoljni korektnim odnosnom koji sam imao na tom sastanku prema njima. Postavio sam im jedno pitanje i mogu slobodno u oči da pogledam svakoga od tih kandidata i da pitam – da li mislite da vi koji niste imenovani da ste imenovani, a oni koji jesu imenovani da nisu da bi situacija bila nešto drugačija? Odmah vam kažem – ne bi bila. Nisu menjani nikakvi kriterijumi, jer kriterijume propisuje zakon.
Da bismo jednu veliku i važnu stvar za pravni sistem Srbije radili kako treba, molim vas da to ne bude tema za političko potkusurivanje, već ću uputiti jednu dobronamernu poruku koju sam uputio onima koji su bili odvažni da stave svoj potpis i da kažu da su nezadovoljni odlukom, a to je da iskoriste pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju. Onaj ko nije zadovoljan, onaj ko misli da je nešto urađeno suprotno slovu zakona, ima pravo da se obrati Upravnom sudu Republike Srbije i da podnese tužbu za pokretanje upravnog spora.
Mislim da je to fer i korektan odnos prema ovome. Takav pokušaj podmetačine da je vršeno partijsko imenovanje, molim vas donesite to i dokažite. Ima jedan stav koji je zauzet i reći ću to prvi put javno, nisam izlazio sa tim podatkom u javnost. Postoji značajan broj nezadovoljnih, koji neće da stave svoj potpis, a koji dolaze iz reda izvršitelja koji su u prethodnom periodu… Mislim na jedan deo onih koji su se kandidovali. Takvim ljudima niko nije mogao da zabrani pravo na polaganje ispita i nikome to nije ni zabranjeno. Bilo je izvršitelja koji su u prethodnom periodu i to neposredno pred sprovođenje ovog procesa, dva, tri, četiri meseca, zadužili izuzetno veliki broj predmeta, koji su se kandidovali za javne beležnike. Jedinstven stav je bio da neko ko je ušao u jednu novu, mladu pravosudnu profesiju u Srbiji, svakako sa ciljem da je razvija, da unapređuje tu profesiju i sebe u njoj, ne može biti prihvatljiv da izađe iz te profesije posle šest meseci, godinu dana ili dve godine, da ostavi za sobom veliku količinu ne završenog posla i da uđe u drugi posao. Ako to bude smatrao Javno-beležnička komora kada ona bude sprovodila ovaj konkurs, ona će zauzeti takav stav. Molim vas da u jednoj stvari budete maksimalno korektni, jer ovde je reč o državnom poslu i ja ga, kao takav, shvatam i nijednog jedinog trenutka ga nisam shvatao kao partijski.
Da li je u Srbiji postojeća sklonost da, kada se ovako nešto sprovodi, postoji mogućnost ili pokušaj vršenja političkog uticaja? Nije tajna. Jeste. Svako ko bi prišao da me pita nešto na temu imenovanja javnih beležnika u toku trajanja konkursa ili nakon konkursa, kada sam bio dužan da o ovome odlučujem, od mene je mogao da dobije samo jedan odgovor, a ja pod punom ličnom, moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim i pred vama u Narodnoj skupštini, da ono što bude rađeno u postupku imenovanja biće rađeno na osnovu zakona i ništa više. Svaki dalji razgovor sa moje strane je bio prekinut.
Bilo je takvih pokušaja ne samo kod ljudi koji pripadaju stranci u kojoj ja jesam. Bilo je pokušaja i od strane ljudi koji su članovi opozicionih političkih stranaka.
Dakle, odgovorno tvrdim, to što je rečeno – imenovani po partijskoj liniji, apsolutno je neistina. Apsolutna je neistina. Razgovarao sam od 10 ljudi koji su potpisali dopis kojim su tražili prijem kod mene sa osmoro koji su došli na taj sastanak. Ni jedan to nije rekao. Apsolutno ni jedan. Molim vas zarad interesa države i sigurnosti pravnog poretka i pravosudnog sistema RS, dopustite da ovo razreši jedina institucija koja je za to nadležna, jedina, a to je Upravni sud Republike Srbije.
Što se tiče odrednice od 100 kandidata, odnosno 100 imenovanih javnih beležnika država je sa svoje strane učinila sve da 100 javnih beležnika bude imenovano. Bilo je imenovano i svih 100 da nije bilo kandidata koji su rekli – ja samo tu mogu da budem javni beležnik i ne pada mi na pamet nigde drugde da se kandidujem. Daću vam primere. Imamo dva primera u Srbiji gde su ljudi konkurisali za drugi grad, izabrani za taj grad i počeće da rade kao javni beležnici.
Neko od prethodnika je izgovorio - ne postoji nigde spisak, ne znamo gde će biti sedišta javnobeležničkih kancelarija itd. Danas u 14,00 časova taj spisak će biti na sajtu, internet stranici Ministarstva pravde, internet stranici beležnik.org i nakon toga biće prosleđen svim jedinicama lokalnih samouprava, svim gradovima i opštinama da na svojim internet stranicama objave taj podatak.
Razumem, i često za kritike, a volim da čujem argumentovanu kritiku, pojedinih kolega narodnih poslanika stoji dobra želja, nekada stoji i politikanstvo, a nekada i ono čisto političko podbadanje, danas sam opozicija pa mi je posao da kritikujem, i sa tim mogu da se složim. Nije tu ništa sporno. Tamo gde čujem argumentovanu kritiku vrlo rado odgovorim na nju i osvrnem se.
U nekim sredstvima javnog informisanja prethodnih dana mogli smo da vidimo tendenciozne tekstove koji su išli na to da će nastupiti potpuni haos. Urađena je jedna analiza kada je u pitanju cena nagrade za rad javnog beležnika i ona cena koju je građanin morao da plati, odnosno imao da plati u prethodnom periodu. Iznenadiće vas. Za ono što dotiče prosečnog građanina Srbije u najvećim pravnim poslovima je cena niža. Ta cena je niža. Za koga je ta cena viša? Za onoga ko sklapa pravne poslove koji su izuzetno visokih vrednosti, za onoga ko sklapa pravni posao koji je vrednosti preko 14 miliona dinara ta vrednost je viša. To je negde linija koju ne prati samo Republika Srbija. Onaj ko više zarađuje plaća više porez i onaj ko sklapa pravni posao veće vrednosti plaćaće više.
Poslednja stvar što se tiče onog imenovanja, prvi, jedini i poslednji put, to je sprovodila komisija ministarstva. Da sam učestvovao u izradi zakona 2011. godine znatno drugačije bih predvideo te odredbe. Nasleđene su. Neću sada da ih kritikujem. Vrlo otvoreno ću da kažem da je ovaj Zakon o javnom beležništvu, koji je donela Vlada u periodu od 2008. do 2012. godine dobar zakon. Ima nekih stvari koje su njegove manjkavosti, neke koje su njegova nepreciznost, nedorečenost, ali to je dobar zakon. Što bih se stideo da to priznam i kažem? Sve ono što sledi nakon njega govori koliko mi u Srbiji imamo sistemski problem da čak i kada na papiru dobar zakon donesemo ako ne učinimo svoj maksimum da ga sistemski uvedemo u život, da pripremimo njegovu primenu, tada i na papiru najbolji zakon može da postane loš zakon, odnosno kao zakon on će i dalje ostati dobar, ali mi ćemo upasti u onu situaciju u kojoj se u Srbiji često nalazimo, a to je kada mi institucionalno ne damo maksimum za uvođenje jednog zakona često nakon toga kažemo da ne valja zakon. Nije tačno da ne valja zakon.
Imamo mi mnogo zakona koji su pravno teorijski dobri zakoni, čiju primenu loše realizujemo i oni dovode do loših rezultata i na kraju opet krivimo zakon. Često i u najboljem automobilu možete da se vozite loše ako imate lošeg vozača. To je uzrok naših velikih problema iz prošlosti. Moda je postala da se u poslednjih iks godina kritikuje Ustav Srbije. Sebe smatram jednim od retkih koji će uvek da kaže bez ikakvih problema da nije problem Ustav, nego je problem kako je taj Ustav primenjivan, šta je činjeno da se taj Ustav uvodi u život. Postoje neke odredbe oko kojih možemo politički da se slažemo ili ne slažemo, ali to je činjenica. Ako još uvek imamo rokove iz ustavnog zakona koji nisu ispoštovani, nije to problem Ustava. To je možda problem momenta kada je pisan Ustav zašto je napisan tako. Neću da ulazim u to.
Ovde vrlo odgovorno tvrdim da te stvari koje su rečene kada je u pitanju postupak samog imenovanja apsolutno ne stoje. Ima tu još sijaset detalja iz tog dopisa koje nisu pomenute. Neću ih citirati. Ima nekoliko stvari koje moram da pomenem. Neću da se koncentrišem samo na jedno izlaganje jednog narodnog poslanika. Bilo je konstruktivnih primedbi i kritika sa više strana. Moja uvažena profesorka je recimo skrenula pažnju da overavanje od strane javnog beležnika van njegovog sedišta nije osnov za ništavost takve overe, ali je osnov za disciplinsku odgovornost javnog beležnika, što mislim da upotpunjava sistem i da ima neku svoju logiku.
Rekao sam da će u toku dana biti objavljene adrese sedišta javnobeležničkih kancelarija koje će biti spremne da 1. septembra počnu sa radom. Takođe, javni beležnici imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti koja je vođena u osnovnim sudovima i naravno da nam je tendencija da u jednom trenutku kada budemo imali toliko prisutnih u našem pravnom sistemu na gotovo čitavoj teritoriji javnih beležnika vođenje takve evidencije u jednom redefinisanom obliku pređe i u samu nadležnost javnobeležničke komore, recimo. O tome ćemo razgovarati u budućnosti, ali imaju organizovan pristup ovim podacima i svaki pristup bazi podataka biće registrovan.
Vođena je velika i široka rasprava i u okviru samog ministarstva kada je u pitanju prihod koji se ostvaruje iz sudskih taksi. Moram da se osvrnem na to jer to jeste predmet predlog dopune Zakona o sudskim taksama. Mi generalno u našem pravosudnom sistemu dugi niz godina, nevezano za mandat ovog ministarstva već i pre toga, imamo problem sa ažurnošću naplate sudskih taksi.
Ministarstvo pravde zaista vredno radi na traženju dobrog rešenja da se naplata sudskih taksi uvede u red, jer iz godine u godinu naplata sudskih taksi jeste sve manja, nedostaje nam zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će razgraničiti gde je sud vezan naplatom sudske takse za preduzimanje određenih procesnih radnji.
Ne zaboravite jednu stvar, a to je da jeste istina da deo sudskih taksi, odnosno prihoda od sudskih taksi sud neće više ostvarivati tamo gde radi javni beležnik, ali će država i te kako povećati naplatu PDV, jer će svi javni beležnici morati da budu u sistemu PDV, jer javni beležnici neće moći da primaju novac u gotovini. To je nešto što je u zemljama u okruženja, kada je dopušteno, napravilo ogromne probleme. Ovde nećemo imati situaciju, u toku sam razgovora stalnih koji traju sa predstavnicima advokature u Srbiji. Imamo problem, dakle, ali to je problem koji traje više od decenije, regulisanja poreskih obaveza advokata. Imamo i taj problem što je država slabo šta činila da obaveže advokate da počnu da vode poslovne knjige i da zaista realno prikazuju svoj promet.
Dakle, sa jedne strane, poboljšati sistem naplate sudskih taksi koje ostaju u isključivoj nadležnosti sudova, sa druge strane, povećava se naplata PDV, što mislim da je izuzetno dobro. Možete vi sada da kažete – da, ali sudska taksa je javni prihod koji je sopstveni prihod pravosuđa, iz koga se finansira niz aktivnosti u pravosuđu. Istina je, ali odmah da znate, pitanje je dana kada više nećemo moći da računamo na to. Neću da se stekne nikako utisak, jer nije ni približan istini, da jednostavno otpisujemo taj deo svoga prihoda, a ništa ne radimo na drugoj strani. Radimo i te kako dobro i mislimo na ovo.
Još jednom tvrdim, dakle, javni beležnici će 1. septembra početi sa radom, imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti, informacije o sedištima javno-beležničkih kancelarija će biti u toku dana objavljene na sajtu Ministarstva pravde i sajtu „beležnik.org“, a prosleđene jedinicama lokalnih samouprava za koje su imenovani javni beležnici.
Konkursni postupak je, izvinjavam se što govorim duže, ali znate šta, mogao sam da biram da se javljam posle svakog od prethodnika koji je govorio, a mogao sam i da izaberem da se osvrnem na sva izlaganja u jednom trenutku. Ako mislite da nije dobro da govorim i ako mislite da ovo što govorim nije korisno, pa da, ali znate kako…

Dakle, pre mene je govorilo sedam predstavnika, ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Da sam se posle svačijeg izlaganja javljao i govorio pet minuta to bi bilo duže od ovoga koliko govorim sada. Tako da i na ovakav način se trudim da štedim vreme.
Na kraju, što se tiče pokušaja politizacije imenovanja javnih beležnika, nemam problem da se sastanem sa bilo kim od kandidata, da razgovaram na tu temu. kao što sam to i učinio sa svakim ko je došao i obratio mi se. Konkurs će ubuduće sprovoditi Javno-beležnička komora i taj teret će biti, a oni neka taj posao rade u skladu sa zakonom i u skladu sa sopstvenim poznavanjem prava, pravnih načela i propisa. U Srbiji ostaje još preko 270 slobodnih javno-beležničkih mesta, dostupna su svakome ko ispunjava uslove za njih.
Jedino za šta sam rekao da mislim da je princip koji ne treba menjati jeste kada su upitanju ljudi koji su nedavno postali izvršitelji, da nije ni profesionalno, na neki način ni moralno napustiti tu profesiju i preći u drugu, a ostaviti dosta nedovršenog posla. Takvih ljudi je bilo preko deset.
Šta da uradite u jednoj situaciji, to moram da vam prenesem, šta da uradite u situaciji kada vam dolazi kandidat na razgovor koji vam daje podatak o sopstvenom statusu koji jednostavno nije tačan, nije istinit? Legitimiše se kao sudija, a on nije sudija. Da li je takvo lice dostojno obavljanja profesije? Onda vam to lice sutra napiše jedan anonimni dopis i pokušava da baci senku sumnje na čitav postupak. Mislim da oko ovakvih stvari nije zgodno voditi političke rasprave. Konačan sud o ovome, odnosno konačnu odluku o ovome kako je sprovođen ovaj postupak daće sud, a svako treba da snosi konsekvence, uključujući i predstavnike Ministarstva pravde i normalno onoga ko je na čelu ministarstva. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kućno vaspitanje i pristojnost mi ipak ne dozvoljavaju da kvalifikujem izlaganja svojih sagovornika kao dosadna kakva god da su ona, ali moram da se osvrnem na nešto kada se izrekne što veze nema sa mojim izlaganjem ni jednom jedinom rečju, a tražiću i, ako mi budu dostupne, stenografske beleške, uvid u to.
Ja nisam rekao da je ovaj zakon sistemski, da je napredan, da je evropski. Vrlo jasno sam rekao da je reč o tehničkom usklađivanju sa Zakonom o javnim beležništvu. Sve ono što se predviđa ovim predlozima, a nije bilo predviđeno važećim zakonima koji regulišu istu materiju, tiče se usklađivanja sa Zakonom o javnom beležništvu.
Drago mi je što kažete – tako je, a malo pre rekoste da sam rekao da su ovo sistemski napredni evropski zakoni, što veze nema.
Da li je izbor nekome bio čudan ili ne, to je lični utisak. Ja i dalje ostajem pri onome što sam rekao.
Opet je rečena jedna stvar koja je materijalna neistinita, da je posao sudije važniji od posla notara. Nekog sudije da, recimo sudije apelacionog suda, recimo sudije Vrhovnog kasacionog suda, recimo sudije Privrednog apelacionog suda, ali onome ko tako nešto izrekne očigledno nije poznato da je za notara potrebno ispuniti veće uslove nego za sudiju osnovnog suda, a to nije baš tako za odmahivanje glavom kada se nešto dopadne ili ne dopade.
Voleo bih kada bi neko bio toliko iskren i otvoren da prizna kada nešto pogreši, kada kaže nešto što je netačno, baš onako kao što sam to spreman da kažem i ja sam, a ne da dezavuiše sa namerom čistog dezavuisanja, pa i ako kaže nešto što nije tačno, nije važno, samo reci, zalepi.
Ja to u ovoj Skupštini poslednjih 24 meseca nisam nikada radio. Ko tvrdi suprotno može da mi donese i da mi dokumentuje. Za sve što sam rekao, dao sam argumentaciju, kao što sam malopre bio u stanju da kažem dobar zakon koji je donet na predlog prethodnog ministarstva pravde, tako mogu da kažem i da je nešto loše. Naravno, to nije obaveza.
Da je moguće obezbediti izbor svih notara, onda bi to uradila svaka država u našem okruženju, a države koje su ovaj sistem uvele pre 11 godina, još uvek nemaju izabrane sve javne beležnike, što govori da je za neka područja teško obezbediti kandidate koji će ispuniti uslove, konkurisati i javiti se na konkurs, što ne znači da mi kao država nećemo izaći i sa određenim podsticajnim zakonskim normama da u nedostupnijim, udaljenijim područjima, ne samo u velikim gradovima, obezbedimo prisustvo javnog beležnika.
Malopre je neko od prethodnika pomenuo da je, recimo, advokat iz Beograda konkurisao za beležničko mesto u drugom gradu. Ako pravnici u drugim mestima Srbije… Kolega Jovanović je pomenuo Užice, u kojem sam i ja rođen, u kojem se nije prijavio nijedan od kandidata u prethodne dve godine da polaže ispit. Ako ne bude Užičana koji će to da urade, pa prijaviće se neko iz Beograda, ispuniće uslove i biće tu javni beležnik, a onda će oni izgubiti svaki mogući argument pritužbi na njega, jer nisu iskoristili vreme koje im je stajalo na raspolaganju da taj ispit polože i prijave se za kandidate. Slučajno sam dao ovaj primer zato što to znam. Ista situacija je u Vranju. Ista situacija je u Kruševcu. Ista situacija je u Kikindi. Mislim da je ista situacija, nemojte me držati za reč, u Pirotu. Desiće se to, sasvim legitimno, sasvim u redu. Interes države je da ima tu javnog beležnika, da on ispunjava uslove i da je kvalifikovan da taj posao obavlja.
Raspitajte se malo pa ćete videti da se, recimo, notarom u jednoj Nemačkoj, u kojoj Notarijat ima višedecenijsku tradiciju, notarom se smatra čovek koji je bolji pravnik čak i od sudije. On je kontrolor zakonitosti pravnog prometa. Vrlo važna uloga. Kod sudije dolazite kada dođe do spora. Ovaj čovek mora stvari da učini takvim da do spora ne dođe. Nekada je za to potrebno veće umeće.
Dakle, ne važniji od svih sudija, ali od prekršajnog sudije, od sudije osnovnog suda. Treba da ispunjava veće uslove nego za ove dve važne funkcije.
Još jednom kažem, ne vidim zaista potrebu da mi se ubacuje u usta nešto što nisam rekao. Ono što sam rekao, u redu, ali kada se kaže nešto što nisam rekao, nalazim potrebu da reagujem.
Hvala vam na onome što ste rekli da je zakon dobar. To znači da smo dobro radili na njegovoj izradi, a ništa manje dobro nećemo raditi i na njegovoj pripremi.
To da će javni beležnici da sačinjavaju javnobeležnički zapis koji će biti jedini pravni oblik za promet nepokretnosti, pa to se zna od trenutka donošenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je to nešto novo? Ne, a taj zakon je donet 2011. godine. Da li je nešto novo da će javni beležnici vršiti poslove overa? Pa, ne. To je definisano Zakonom o javnom beležništvu. Dakle, reč je o jednom usklađivanju, kao što sam to rekao i na početku rasprave, samo očigledno da nekom ili to nije jasno ili želi da to izvitoperi i prikaže drugačijim, zato ovako i reagujem. Hvala vam.