Hvala.
Ja bih da se osvrnem na nešto što je sticajem okolnosti meni inputirano, što ja nijednog jedinog trena nisam rekao. Prvi i osnovni argument za neprihvatanje ovog amandmana leži u činjenici, a na to je i kolega Đukanović ukazao, da se ovim u dobroj meri obesmišljava uloga javnog beležnika. Ako mu se oduzimaju ove tri nadležnosti i ostaje mu još svega nekoliko nadležnosti o obaveznosti forme javnobeležničkog zapisa za određene vrste ugovora, onda se njemu uskraćuje ta vrsta posla. To je prva stvar.
Druga stvar, jedna materijalna neistina, ja verujem da je koleginica Čomić to omaškom napravila, pre dva meseca ovde nije menjan Zakon o javnom beležništvu. Ovaj uvaženi dom pre dva meseca nije doneo zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu. Taj zakon je poslednji put menjan februara meseca 2013. godine.
Treći argument, na protestu advokata ispred zgrade Vlade Republike Srbije, predsednik Advokatske komore je rekao sledeće: „Vratite nam zakon iz 2011. godine.“ Dakle, čovek koji predstavlja interese advokata u Srbiji je to rekao. Imate snimak, pogledajte, „Vratite nam zakon iz 2011. godine“.
Mi smo sada ovde svedoci da se i taj zakon iz 2011. godine u značajnoj meri prekraja. Nemam dovoljno vremena da vam pokažem predlog koji je dala Advokatska komora Srbije meni lično, gde se čitav niz odredaba čl. 82, 83, 84. i 85, sve što definiše javnobeležnički zapis ukida, briše, ne postoji. Time se javni beležnik svodi na ulogu sudskog overitelja i sudskog zapisničara, a to je neprihvatljivo. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću zaista govoriti o amandmanu i onome šta je ovde rekla struka, oličena u radnoj grupi koja je pisala zakon usvojen 2011. godine.
Dakle, struka je tada podržala donošenje ovakvog zakona, struka je tada rekla da je ovo dobar zakon. Advokatura organizovana u Srbiji tada kroz svoje komore nije rekla reč protiv ovog zakona. Reč jednu jedinu.
Ovaj zakon je počeo da se primenjuje i mi više ne radimo na izmeni ili dopuni zakona čija primena tek ide negde u budućnosti. Mi razgovaramo o zakonu koji se primenjuje, o zakonu koji je realnost, o javnim beležnicima koji postoje i koji ovaj zakon primenjuju.
Za mene nije ubedljivo reći – nije postojao razlog 2011. godine da ovi poslovni ne budu u nadležnosti javnog beležnika, a danas 2014. godine postoje razlozi da ovi poslovi ne budu u nadležnosti javnog beležnika. Zaista uvažavam koleginicu Martinović i toliko puta smo dobro u ovoj Skupštini raspravljali i dolazili do dobrih rešenja, jednostavno ni ja, a ni ljudi koji su radili na pripremi ovih propisa ne vide svrhu zašto je nešto 2011. godine bilo dobro, a 2014. nije bilo dobro.
Uveren sam da je jedna poslanička grupa vašim učešćem u njenom radu pojačalo svoj stručni kapacitet i krivo mi je što vi niste učestvovali u pisanju ovoga zakona. Recimo, učestvovao je jedan drugi čovek koji je bio svojevremeno partijski funkcioner DS moj uvaženi profesor, Dragor Himen, koji kaže…

… ovo je odličan zakon. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pošto sam ja lično pomenut, a istrgnute su iz konteksta moje reči, koristim priliku da i odgovorim.
Ja bih podsetio na princip etike odgovornosti. Dakle, princip etike odgovornosti, koji je potezan u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom uvaženom domu pre dva dana, kada je upravo rečeno da treba snositi odgovornost za svoje reči. Ja sam tada rekao da je tekovina parlamentarne demokratije da narodni poslanik ima imunitet za sve što kaže, ali je pomenuta etika odgovornosti, ne u vezi sa tim imunitetom, već u vezi sa onim što se ovde iznosi i jasno tvrdi.
U prethodna dva dana ja nisam dobio odgovor na ono što je ovde postavljeno kao tvrdnja, kao jasna i nedvosmislena tvrdnja, da postoji u Beogradu javni beležnik koji je u jednom mesecu, mesecu septembru, zaradio 180.000 evra. Ja i dalje, kao i ubedljiva većina građana Srbije koji su pratili tok te sednice Narodne skupštine, očekujem odgovor na to pitanje. Onome ko od mene očekuje da iznosim takve vrste podataka o drugim licima, preporučio bih da uzme i da pročita Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, on može da sazna da se lični podaci ne iznose bez saglasnosti lica koga se oni tiču.
S obzirom da su ovo javni podaci koje vodi Poreska uprava, i rekao da onaj koga to zanima može jedinim dopisom poreskoj upravi taj podatak da dobije, ali ja opet vraćam na to što sam rekao da je apsolutna neistina. Apsolutna je neistina da je jedan čovek zaradio 180.000 evra, a onaj ko je to tvrdio neka bude rukovođen etikom odgovornosti i kaže ko je taj. Ako je to neistina i ako se zaista pokaže da jeste, neka rukovođen tim načelom snosi i odgovarajuće etičke posledice.

Evo ja molim predsedavajućeg da čujemo gospođu Čomić, pa ću onda vrlo rado da odgovorim i njoj i gospođi Jerkov.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da u dva minuta odgovorim dvema koleginicama.
Prva me je izgleda selektivno slušala i nije čula šta sam ja rekao, a i sama je rekla jednu materijalnu neistinu. Javni beležnik nije javni funkcioner. Javni beležnik je službeno lice. To je prva stvar.
Druga stvar, da sam ja rekao bilo kog trenutka da su njegovi prihodi njegova privatna stvar? To je apsolutno netačno. Ja sam rekao – s obzirom da oni obavljaju javnu funkciju, ti prihodi su na uvidu javnosti i zahtevom poreskoj upravi za dobijanje informacija od javnog značaja možete dobiti te podatke. To nema apsolutno vezu sa ovim što je meni inputirano, da ja tvrdim da su prihodi javnih beležnika njihova privatna stvar. Apsolutno ne.
Druga stvar, možemo da se saglasimo oko toga da je sukob potpuno nepotrebno zaoštren, ali ne možemo da se saglasimo oko toga što je rečeno da građanin, kako reče, ne treba da ide i kod advokata i kod javnog beležnika. Pa upravo ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona građaninu se omogućuje ako hoće, ako ima veće poverenje u svog advokata nego u javnog beležnika da prvo ode kod advokata, pa kod beležnika ili da ide samo kod beležnika. To je prva stvar.
Da je ovde reč o tome da je ovo bio prvobitni zahtev advokata, daćete mi, molim vas, samo da završim rečenicu, svedoči i zahtev koji je prispeo na Pisarnicu Narodne skupštine 7.10.2014. godine od strane predstavnika poslaničke grupe koja ne učestvuje u raspravi, zašto ne znam, gde je predložena izmena Zakona o javnom beležništvu u ovom delu o kojem mi raspravljamo danas.
Dakle, uvaženi kolega Marko Đurišić je nakon razgovora sa delegacijom Advokatske komore podneo predlog za izmenu i dopunu Zakona o javnom beležništvu koji sadrži ova dva elementa – izmena i dopuna člana 82. stav 1. tačka 5. da se uključe lica koja su poslovno nesposobna, dakle, samo za te ugovore da bude nadležan javni beležnik i izmena i dopuna člana 93. stav 8. gde se dodaju još dva stava koja ukazuju na potrebu solemnizacije.
Izvinjavam se što sam uzeo više vašeg vremena, ali ovo je dokaz da su ovo advokati tada tražili.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Mogu samo da konstatujem da verovatno nehotice ali neko ne poznaje ovaj zakon u njegovoj celini i do kraja, čim tako nešto tvrdi. Čak i rešenjima koja su amandmanom predviđena, građanin mora da ide na oba mesta. Ali je razlika kvalitativna, potpuno kvalitativna.
Podržao bih jednu stvar koju je rekao moj uvaženi kolega i prijatelj Zoran Babić. Dakle, ako imate sačinjavanje ugovora o prometu nepokretnosti, višemilionske vrednosti, gde možete da prevarite državu, gde možete da izbegnete porez, gde možete da prevarite svoga saugovarača, kao što je to bilo u nekim slučajevima pre nekoliko godina, gde se pojavi tim od 10, 15, 20 advokata koji predstavljaju jednog moćnog tajkuna naspram dvoje poljoprivrednika koji imaju svoju njivu pored auto-puta, pa onda taj moćan tim pravnika pred potpuno neravnopravno zastupljenim poljoprivrednicima sastavi ugovor o prometu nepokretnosti na koji sudski overitelj samo stavi pečat i kaže – e, ovo je legalno, ne ulazeći uopšte u sadržinu ugovora, onda imamo mogućnosti prevarnog delovanja prema građanima. Upravo ovo je način koji građanina štiti, koji građaninu omogućuje da bude ravnopravno zastupljen i prema onome ko ima neuporedivo veću moć, neuporedivo više novca i neuporedivo više uticaja nego što to ima jedan običan građanin.
Solemnizacija je kontrolni mehanizam zakonitosti pravnog prometa…

Izvinjavam se, samo da dovršim.
Kome smeta kontrola zakonitosti pravnog prometa, taj nešto od zakona želi da prikrije.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Moja uvažena predhodnica, kao osoba koja u svom delanju u Narodnoj skupštini izričito insistira na demokratskom duhu, što uvažavam, cenim i poštujem i sam se trudim da u svemu budem takav, jednu stvar je predvidela.
Kada se o nekom problemu i o nečemu vode razgovori za rešavanje tog problema, razgovori mogu biti vođeni u dobroj meri da se problem reši i mogu biti vođeni u ne dobroj meri da se taj problem ne reši.
Nekoliko kolega uvaženih je pre mene govorilo, u vezi sa vašim amandmanom o Predlogu izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu koji je Advokatska komora Srbije dostavila ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.
Upravo taj predlog apsolutno, a mogu i da vam ustupim ovaj spis od 262 strane, apsolutno dezafuiše sistem javnog beležništva.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nema veze sa amandmanom.)
Ima i te kako veze sa ovim amandmanom zato što se u izlaganju moje uvažene prethodnice insistiralo na vraćanju na razgovore u cilju iznalaženja kompromisa. Upravo iz ove odredbe člana 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama možete videti da se došlo do rešenja kojim niti su zadovoljne obe strane, niti su oduševljene obe strane. To je suština kompromisa. Sve drugo bi bili ultimatumi.
Ako kroz ovako predloženo rešenje advokat ima mogućnost da za svoj stručni, intelektualni rad naplati određenu naknadu od građanina, a da nakon toga nastupi beležnik koji neće naplatiti isto kao da je sve radio sam, onda je to rešenje koje predstavlja kompromis.

Mislim da mi ovde ni jednog jedinog trenutka, da citiram ne brkamo babe i žabe i ne unosimo zabludu među građane.
Dokaz da ne unosimo zabludu među građane je izrečen upravo od moje uvažene koleginice koja je govorila pre mene, kada je rekla – tako je, javni beležnik nikoga ne uvodi u posed. To je istina, ali ako onaj koji je kupio neku njivu ne može da uđe u posed onda javni beležnik odgovara, ne samo krivično nego odgovara materijalno.
S obzirom da znam da se bavite advokaturom i da ima još ljudi u ovoj sali uvaženog Doma Narodne skupštine koji se bave advokaturom, voleo bih da čujem primer iz više od 160 godina istorije srpske advokature gde je svojom imovinom zaista de fakto na delu odgovarao advokat zato što je sastavio ugovor za čiju je tačnost garantovao, a nakon toga i sam snosio materijalne posledice.
Jedan od razloga zašto to nije mogao da uradi, između ostalog, hajte da se razumemo, je i taj što advokat nije izdavao račun za posao koji je radio, što je na osnovu primera, koji sam ovde naveo pre dva dana u Narodnoj skupštini, ako imate u jednoj gradskoj opštini u Beogradu, Opštini Zemun u jednom mesecu overeno pred sudom 226 ugovora o prometu nepokretnosti, a na svega 19 imate pečat advokata koji je sastavio ugovor. Na svega 19 je advokat stao iza onoga što je napisao. Onda je to veliko pitanje i veliki problem. To jeste izvršna isprava za čiju tačnost odgovara javni beležnik.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet jedna materijalna neistina. Niko se ovde nije dogovorio na račun građana, već se naprotiv, dogovorio u korist građana, jer ono čime provejava cela ova skupštinska rasprava i pretpostavljam nenamerno se jedna stvar zaboravlja. Ovim izmenama i dopunama zakona predlaže se da ugovor može sastaviti i sam građanin bez obzira da li je po svojoj vokaciji advokat, da li je diplomirani pravnik, da li je završio srednju Pravno-birotehničku školu ili je možda diplomirani inženjer mašinstva.
To je ono što je u korist građanina, jer građanin može da sastavi taj ugovor, a suprotno predlogu koji je dala jedna druga opoziciona poslanička grupa, gde je rekla da to može da radi samo advokat ili samo javni beležnik. Ne. Ko god je pravno pismen može da sedne i da sastavi ugovor, ali taj ugovor na kraju dolazi kod javnog beležnika. Dakle, to možete učiniti i vi, i vi možete da sednete, da vidite u članu 84. Zakona o javnom beležništvu koji su bitni elementi javnobeležničkog zapisa, onom članu koji je advokatura predložila da se briše. Dakle, sednete, vidite koji su to bitni elementi javnobeležničkog zapisa, zajedno, ako hoćete recimo da poklonite neku nekretninu nekom svom bliskom srodniku ili prijatelju, sastavite u formi sa svim onim elementima koje ima javnobeležnički zapis, osim prve stavke koji je javni beležnik sastavio taj ugovor, i odete kod javnog beležnika, on ga pretvori iz privatne u javnu ispravu. On kao takva ima snagu izvršne javne isprave ili, da me građani razumeju, snagu sudske pravosnažne izvršne presude.

Hvala najlepše.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da odgovorimo od ovog poslednjeg. Postupak solemnizacije je postupak pretvaranja privatne isprave u javno, a može se solemnizovati samo isprava koja ispunjava sve elemente člana 84. Zakona o javnom beležništvu, odnosno ona koja sačinjena u formi javnobeležničkog zapisa, a javno beležnički zapis je izvršna isprava. Kome to nije jasno, treba da sedne pa dobro da pročita zakon i onda će mu biti jasno.
Da, u pravu ste u potpunosti, propisana je obaveza osiguranja profesionalne odgovornosti advokata i treba da bude propisana. Ja tu nisam ni postavljao pitanje. Postavio sam pitanje - kada je u 160 godina dugoj istoriji advokature neki advokat profesionalno, ne krivično, već materijalno odgovarao?
Treća, vrlo bitna stvar, a voleo bih da me slušate pažljivo kao što sam ja slušao vas. Dakle, treća najvažnija stvar, ja nisam dobio odgovor na pitanje - zašto nekome smeta kontrolisanje zakonitosti ugovora koji je sastavio? Zašto nekome smeta da ugovor koji postaje javna isprava bude proveren? Zašto nekome smeta da vidi da li je sve što je u tom ugovoru napisano u skladu sa zakonom, ne dirajući slobodu volje ugovarača? Zašto nekome smeta kontrola toga ugovora? Da li to neko želi nešto od zakona da prikrije, od države da prikrije? Ja ne znam, ja sam samo postavio pitanje – zašto nekome smeta da se izvrši uvid, pa traži samo legalizaciju, odnosno overu potpisa?

Hvala uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Jovanović je u jednom iscrpnom i sadržajnom izlaganju rekao dosta toga, ali je malo vremena osvrnuti se na sve. Apsolutno se slažem sa njim da je rekao da je nedopustivo da bude paralisan jedan stub vlasti kao što je apsolutno nedopustivo da ukoliko bi recimo, kolega Jovanović hteo sutra da počne da radi, da bi automatski doživeo kaznu, ili sankciju svoje Advokatske komore, što je apsolutno nedopustivo.
Što je razlog iz koga mnogi advokati koji žele da počnu da rade, ne mogu da počnu da rade zato što ih neko kažnjava, zato što im neko ako im omogućava i pravo na štrajk, kako se kaže, obustavu rada, onemogućava im i pravo da rade. To je ustavna kategorija i osnovno ljudsko pravo, pravo na rad.
U pravu ste ali samo delimično, dragi kolega kada kažete za ugovor o poklonu. Ali, to je ugovor u koji može da se zadire u prava trećih lica. Pa, ako neko recimo hoće svojoj kćeri da pokloni stan ili katastarsku parcelu zato što zna da mu se bliži izvršenje na tom stanu ili na toj katastarskoj parceli, a to se ne utvrđuje samo legalizacijom i overom potpisa koji vrši sudski overitelj ili u njegovoj ulozi javni beležnik koji ne ulazi u sadržinu tog ugovora, onda to nije pravično, jer zadire u prava trećih lica.
To je nešto što takođe valja reći, a to je na javnom beležniku da utvrdi da li je tako ili nije. I kada ste pomenuli slučaj privatizacije, recimo Železare, ili mnogih drugih preduzeća koja su prodavana za jedan evro ili za jedan dolar ili za jedan dinar, takođe treba reći da je reč o specifičnim ugovorima u privredi. Vi preuzmete preduzeće za jedan evro, ali preuzmete recimo sva njegova dugovanja koja su 300 miliona evra.

Prihvata se amandman Odbora.

Zahvaljujem, poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim na početku današnje objedinjene načelne rasprave da vam prestavim najvažnija rešenja koja sadrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu koje je predložila Vlada Republike Srbije, a pripremilo Ministarstvo pravde.
Kao što vam je poznato, novi Zakon o prometu nepokretnosti usvojen je u Narodnoj skupštini krajem avgusta meseca ove 2014. godine. Razlog za donošenje ovog zakona bio je isključivo njegovo usklađivanje sa odredbama Zakona o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine, a izmenjen i dopunjen 2013. godine, a koji je posle odlaganja početka primene u dva navrata otpočeo sa primenom 1. septembra ove, 2014. godine.
Izmenama Zakona o javnom beležništvu iz 2013. godine, predviđeno je da se ugovori o raspolaganju nepokretnostima sačinjavaju isključivo u obliku javno beležničkog zapisa, za čije sastavljanje je nadležan javni beležnik.
Shodno tome, takvo rešenje sadržano je i u novom Zakonu o prometu nepokretnosti. Razlog za donošenje takvog rešenja sadržan je u potrebi da se u izuzetno važnoj oblasti, kako za građane, tako i za privredu, kakva je oblast prometa nepokretnosti poveća pravna sigurnost.
Naime, prema ranije važećem Zakonu o prometu nepokretnosti, ugovor kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnosti mogao je da sačini bilo ko. S tim što je bilo obavezno da se potpisi ugovornika overe kod suda. Dakle, da se potpisi ugovornika overe kod suda. Pri tome, sud nije imao obavezu da se upušta u sadržinu ugovora, već je samo proveravao u posebnoj evidenciji da li ranije već overio potpise na ugovoru koji se odnosi na istu nepokretnost, a da je prodavac isto lice.
Ovakvo rešenje bilo je manjkavo sa stanovišta pravne sigurnosti i često se u praksi dešavalo da ugovori o prometu nepokretnosti budu predmet sporova pred sudovima, kao i da strane ugovornice najčešće kupci nepokretnosti budu oštećeni.
Stoga je Zakonom o prometu nepokretnosti uvedena obaveznost forme javno beležničkog zapisa za ugovore o prometu nepokretnosti. Pri sačinjavanju ovog ugovora javni beležnik je dužan da ispita i proveri sva dokumenta i činjenice koje se odnose na predmetnu nepokretnost, budući da javno beležnički zapis predstavlja javnu ispravu, kao i zbog činjenice da javni beležnik odgovara za štetu koju pričini strankama u vršenju svoje delatnosti.
Posebno bih istakao da uvođenje posebne forme za ugovore o prometu nepokretnosti ne predstavlja ograničenje slobode ugovaranja, kako se u jednom delu javnosti težilo da predstavlja. To je iz razloga što javni beležnik, shodno odredbi člana 71. Zakona o javnom beležništvu dužan da u ispravi koju sačinjava verno zapiše sadržinu izjava koje su pred njim date.
Dakle, javni beležnik je dužan po Zakonu o javnom beležništvu da verno zapiše sadržinu izjava koju su ugovornici pred njim dali, što apsolutno garantuje slobodu ugovaranja strana ugovornica.
Pored toga, u našem pravu postoje ugovori za koje je propisano da budu sačinjeni u posebnoj formi da bi bili punovažni. Primer za to je svakako Ugovor o doživotnom izdržavanju, koji prema članu 195. Zakona o nasleđivanju mora biti sačinjen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da ga pre overe pročita strankama i primaoca izdržavanja naročito upozori da imovina koja je predmet izdržavanja ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, kao i da ako se ne ispoštuje forma zaključivanja tog ugovora, takav ugovor se smatra ništavnim.
Analizirajući dosadašnju primenu novog Zakona o prometu nepokretnosti i zahteve prakse, zaključeno je da treba pristupiti izmenama i dopunama tog zakona, na način koji je sadržan u predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti. Članom 1. Predloga zakona izmenjen je član 4. Zakona o prometu nepokretnosti tako što je predviđeno da pored javno beležničkog zapisa koji sačinjava javni beležnik, Ugovor o prometu nepokretnosti može biti sačinjen i od drugih lica, bilo da su to advokati ili same stranke, s tim da mora da bude overen od strane javnog beležnika u postupku solemnizacije, kako bi stekao od svojstva privatne svojstvo javne isprave.
Postupak solemnizacije propisan je članom 93. Zakona o javnom beležništvu. U skladu sa odredbama navedenog člana Zakona o javnom beležništvu, javni beležnik overom daje nejavnoj ispravi pravnu snagu javne isprave, čime potvrđuje da sadržina isprave odgovara volji stranaka i da su je stranke svojeručno potpisale. Javni beležnik neće overiti ispravu ako je sadržina isprave nedopuštena po zakonu, ako sumnja da je njena sadržina prividna, da se preduzima radi izbegavanja zakonskih obaveza ili protivpravnog oštećenja trećih lica.
Takođe, ako javni beležnik smatra da stranka nema pravo da zaključi pravni posao iz nejavne isprave koja se podnosi na overu, dužan je da na to upozori stranke i to upozorenje unese pored overene isprave. Naglasio bih i da prema odredbama javnobeležničke tarife nagrada javnog beležnika za solemnizaciju ne iznosi pun iznos tarife, već iznosi 60% od nagrade za sačinjavanje javnobeležničkog zapisa, čime će se smanjiti troškovi za stranke koje same sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti, a advokatu koji sastavlja ugovor otvoriti mogućnost da pristojno naplati svoj rad za sastavljanje tog ugovor o prometu nepokretnosti.
Dakle, još jednom da bi bilo jasnije, ukoliko javni beležnik samostalno sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti, on naplaćuje pun iznos javnobeležničke tarife. Ako ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja sam građanin ili advokat, javni beležnik u postupku overe kroz solemnizaciju ne naplaćuje pun iznos javnobeležničke tarife, već svega 60% tog iznosa. U poređenju sa rešenjima u zemljama okruženja, u zemljama regiona, to je najniži iznos za solemnizaciju. Uglavnom se solemnizacija naplaćuje u iznosu od 80% javnobeležničke tarife za sastavljanje ugovora, što je u Srbiji znatno niže, odnosno 60%.
Ostali članovi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti predstavljaju usklađivanje sa izmenom sadržanom u članu 1. ovog zakona. U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, istakao bih da su u ovom Predlogu zakona uglavnom sadržane izmene i dopune koje se odnose na usaglašavanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu vraćeno je rešenje iz osnovnog teksta člana 82. stav 1. tačka 5) iz 2011. godine prema kome se u obliku javnobeležničkog zapisa isključivo sačinjavaju pored drugih pravnih poslova i ugovori o prometu, odnosno o raspolaganju nepokretnostima, ali samo kada su u pitanju lica koja su poslovno nesposobna.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu donosi i neke značajne novine. Odredbama člana 1. i 2. Predloga zakona menjaju se odredbe članova 16. i 28. Zakona o javnom beležništvu, tako što se daje mogućnost kandidatima za javne beležnike da konkurišu bez obzira na svoje prebivalište u momentu raspisivanja konkursa, s tim da su dužni da u slučaju imenovanja promene svoje prebivalište do dana polaganja zakletve u mesta za koja su imenovani.
To konkretno znači da jedan kandidat koji ispunjava uslove da bude imenovan za javnog beležnika, a recimo živi u Novom Sadu, pored raspisanog konkursa za javnobeležničko mesto u Novom Sadu, on može da konkuriše i za raspisani konkurs u Subotici, Somboru, Vršcu, Rumi, Šapcu ili Valjevu, a da bude izabran tamo gde zaista bude najkonkurentniji. Ovo je rešenje koje će pomoći da zaista mnoge opštine i gradovi u Srbiji dobiju svog javnog beležnika i da taj posao koji privremeno obavljaju sudovi preuzmu da rade javni beležnici.
Članom 5. Predloga zakona dopunjuje se član 134. Zakona o javnom beležništvu tako što se predviđa da su javni beležnici dužni da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV uplate na račun budžeta RS, a da se ta sredstva koriste za finansiranje rada sudova, što je u skladu sa uporedno-pravnim rešenjima iz zemalja u kojima postoji javno beležnička delatnost. Naglašavam da ovakvo rešenje, kojim se deo nagrade javnog beležnika opredeljuje za rad sudova, odnosno odlazi direktno u budžet Srbije nije bilo sadržano u dosadašnjim rešenjima Zakona o javnom beležništvu.
U uporednom pravu možemo videti da je taj procenat koji beležnik od svog prihoda uplaćuje direktno u budžet različit. Razlikuje se od delokruga nadležnost javnog beležnika. Ako gledamo recimo jedno od maksimalističkih rešenja, koje je prisutno u francuskom pravu, gde javni beležnik 80% nagrade uplaćuje u budžet države, 10% u budžet komore, a svega 10% zadržava za sebe, doći ćemo do zaključka da je to rešenje koje nije primereno našim nadležnostima javnog beležnika iz jednostavnog razloga što je u toj istoj državi, sa kojom sam uporedio ovu situaciju, javni beležnik istovremeno i matičar, venčava, razvodi, upisuje i ispisuje iz knjiga rođenih, umrlih, venčanih, da je on istovremeno i svojevrsna kancelarija za brze odgovore, jer kada hoćete da steknete građevinsku dozvolu, upotrebnu dozvolu za neki objekat obraćate se javnom beležniku, i kao vrhunac tog sistema u toj zemlji, javni beležnik je u toj zemlji, u tom pravnom sistemu, između ostalog, i poreznik.
Prema tome, njegov delokrug nadležnosti izuzetno je širok, prihodi koje ostvaruje izuzetno su visoki pa prema tome može da se opredeli 80% koji ide u budžet. U skladu sa nadležnostima naših javnih beležnika visina izuzimanja prihoda koji idu direktno u koristi države od 30% smatra se primerenom.
Na kraju želim da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da se posle rasprave u načelu i pojedinostima Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o prometu nepokretnosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu biti usvojeni.
Želim na kraju da se osvrnem i na još nešto što je u fokusu pažnje građana Srbije, celokupne javnosti Srbije. Ovakva rešenja zaista predstavljaju maksimalna racionalna rešenja za zahteve koje su u toku svog pedesetodnevnog i više nego pedesetodnevnog štrajka i obustave rada u Srbiji istakli advokati. Da li su ovo rešenja koje su vrhovi advokatskih komora tražili? Ne. Vrhovi advokatskih komora su tražili izmene koje gotovo u potpunosti obesmišljavaju koncept zakona iz 2011. godine i iskoristiću priliku da i u raspravi i u načelu i pojedinostima se osvrnem na detalje toga. Ovo su rešenja koja pružaju priliku advokatima koji su se bavili isključivo ugovornim pravom. Ako i nisu u međuvremenu postali javni beležnici, da i dalje nastave da se bave ovom svojom delatnošću, da ostvaruju prihod od koga mogu da žive, a da uz sadejstvo sa javnim beležnikom građaninu pružaju mnogo viši stepen pravne izvesnosti i pravne sigurnosti.
Advokati i javni beležnici nisu, ne mogu i ne smeju da budu suprotstavljene strane. I jedni i drugi su potrebni građanima Srbije, i jedni i drugi su potrebni pravnom sistemu koji teži jednom boljem, savršenijem i stabilnijem funkcionisanju.
U ime toga, pozivam vas da nakon dobre i plodne rasprave, kao što je to bilo i svakog puta do sada, podržite izglasavanje ovih zakona. Zahvaljujem.