Hvala uvažena predsedavajuća.
Evo, moram da priznam, prosto sam šokiran nekim stvarima koje smo malo pre čuli. Možda je to autoprojekcija, možda je to nešto drugo, ali u svakom slučaju čuli smo rečenicu da SNS želi zato što ostavlja jedno staro krivično delo koje inače postoji još od socijalizma, nažalost, da želi da drži privrednike u nekoj vrsti reketa.
Znate, upravo je dotični gospodin koji je malo pre pričao, priznao da su to oni radili. Pa, to je prosto neverovatno. Mi sada imamo jedan ekletantan primer znanja zato što oni znaju šta su radili, pa onda valjda po svojoj logici misle da će to neko drugi da radi, a mi prvi put ovde uvodimo određena krivična dela koja inače da su postojala u tom periodu, mislim, pola njihovog establišmenta bi bilo u zatvoru. Recimo, ovo krivično delo zloupotreba u postupku privatizacije. Pa, sve pevajući bi išli u zatvor. Ili recimo, krivično delo oštećenje poverilaca, neki tajkuni koji su njima pisali zakone svojevremeno. Pa, recimo, Mišković.
Da vam nešto kažem, taj je oštetio koliko hoćete poverilaca. Pa, sve pevajući bi u tom periodu možda išao u zatvor da je postojalo ovako krivično delo tada inkrimisano.
Slušam ovde priču o huliganima. Sad, pazite ovo, u njihovo vreme je donet je jedan sumanut zakon, potpuno sumanut Zakon o zabrani sprečavanja nasilja na sportskim priredbama. Nikada nije primenjen u životu, osim kod Borisa Tadića jer je popio vino na stadionu, ako se sećate toga. Ali, donet je više iz demagoških razloga da bi se pravila nekakva reklama i svedene su kazne na sledeći način, na novčane kazne, ili najviše kazna zatvora do 60 dana. To je bilo za huligane. Tako su i kažnjavali. A inače su donosili neverovatne odredbe, da recimo napišete neki transparent i da idete u zatvor. Zaista bih zamolio da ovakve stvari više ne slušamo. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Moram da priznam više ne znam zašta napadaju SNS i gospodina Vučića. Neretko čujemo neki ljudi su uhapšeni a nisu procesuirani, kao da Vučić i SNS sude. Opet, s druge strane, imamo priču o nekakvim partijskim sudijama. Voleo bih da mi navedete jedno ime i prezime nekog sudije, tužioca izabranog, kada je došlo do promene vlasti, a da znate da je član SNS.
Što se tiče nekih drugih stranaka ranije, to mogu da se složim, pošto smo ovde citirali iza nekih opštinskih odbora dopise kako su se birale sudije, to mogu da se složim. Voleo bih da mi kažete kako se zove taj sudija ili tužilac iz SNS, što je inače zabranjeno, znači, ne možete da budete član stranke. Mi neretko imamo poviku na nas da sudovi slabo rade, kao da mi imamo veze sa tim. Kakve veze ima izvršna vlast sa radom sudova? Nikakve. Uopšte mi nije jasno zbog čega ide takva vrsta napada, s obzirom da smo i kolege sa pravnog fakulteta, pa mi nije jasno šta je poenta ovakvog napada.
S druge strane, razumem opozicija ima pravo da kritikuje i recimo ovo oko posebnih organa, veliki sam protivnik uvođenja tih posebnih, raznih odeljenja za tužilaštva, za specijalni, za organizovani kriminal, za ratne zločine itd. To je uvedeno. Na kraju-krajeva, uvedena je tužilačka istraga, vi ne možete to da negirate danas. Već kad je to tako, onda je elementarni red da tom tužilaštvu date veće ingerencije. Mi smo do sada imali čistu demagogiju. Imali smo tužilaštvo za organizovani kriminal koji suštinski nije imalo nikakve ingerencije nigde, a ono što smo zatekli 2012. godine po nekoj promeni vlasti, a to je da u Tužilaštvu za organizovani kriminal, imali smo slovima i brojem tri predmeta koja su bila u postupku. Znači, da se ništa nije radilo. Ovo je naravno jedno veliko poboljšanje i mislim da bi ovo svakako trebalo da pozdravite. Hvala vam.

Hvala.
Prosto, samo oko toga, ti ljudi su bili tada na pravdi boga izbačeni iz pravosuđa. Tačno je da oni u tom momentu nisu bili sudije, bili su obični građani koji su se žalili Ustavnom sudu, pa ih je Ustavni sud vratio posle na posao. To morate da imate na umu, i to Ustavni sud još uvek tada, hajde mogli bi da kažemo, iz nekog prethodnog saziva. Znači, Ustavni sud im je vratio pravo da rade.
Ne spojivo je sa članstvom u SNS ako ste sudija. Ne možete da budete. Oni više nisu članovi. To morate da znate. Zato ovo na ovakav način svakako želim da odgovorim. Mi ne želimo da se mešamo u rad pravosuđa, nikada, i ne pada nam na pamet i konkretno ću vam odgovoriti i na tu činjenicu da kada je došlo do promene vlasti, mi nismo menjali revolucionarno, hajdučki nijednog sudiju, nijednog tužioca. Svi su ostali na svojim mestima. Možda se meni to nije dopalo, ali je to nešto što je osnovni postulat u svakoj demokratiji, podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Prema tome, mi smo to i te kako poštovali i ne vidim razloga zašto bi nama bilo ko prebacivao.
Ovo oko nasilja nad ženama, ne znam, mi smo bili u Belgiji pre godinu dana, u Briselu, u Belgiji su nama rekli sledeću stvar – svaki drugi dan u Belgiji smrtno strada žena od nasilja u porodici, smrtno strada. Pa, niko ne kaže da je Belgija divljačka država, da tamo neko ne poštuje žene, niti se na ovakav način priča o robovima i robinjama. Ja bih vas zaista zamolio da vodite računa. Nasilje je prisutno, ali do sada kako je vođena bitka protiv tog nasilja u porodici, nažalost se to nasilje sve više povećavalo i mislim da nije dalo svoje efekte. Hvala.

Reklamiram član 107. i član 108, uvaženi predsedavajući.
Dužni ste kada im date bilo kakvo obrazloženje da se ovako ne ponašaju. Ako ovako nastave da im date opomenu, da ih izbacite napolje, jer ovakvo ponašanje u parlamentu, ovakvo vređanje dostojanstva parlamenta da se neko na ovako histeričan način, nenormalan za rad ovog parlamenta ponaša, a da to tolerišete i da tako uzurpiraju čitavu Skupštinu i da prave cirkus od ovog uvaženog doma, tako nešto ne sme da se događa.
S druge strane, ovde jedan poslanik, je spomenuo, kako navodno oni štite ministra od nas. Oni koji su na pravdi Boga, čoveka uhapsili, držali ga 13 meseci u pritvoru.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Vi, zločinci jedni. Vi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Našta ovo liči? Povreda Poslovnika. Kako mogu da nazivaju narodne poslanike zločincima.)
Zamolio bih vas da ubuduće, to je vezano posebno za član 107. da takvim ljudima ne dopustite da tako vređaju parlament. Hvala vam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Hvala.
Dobrim delom mogu da se složim, dobrim ne, ali hajde da samo krenemo…
Inače, koristim vreme ovlašćenog predlagača, pošto imam još, ali kako god.
Da krenemo od tih rijalitija…

U redu.
Ukratko, ako krenemo od rijalitija, nemam ništa protiv, ja inače te budalaštine nikada ne gledam i zaista su to notorne budalaštine što se tiče tih programa, ali mi ovde imamo političare koji idu u rijaliti programe da bi dobili popularnost, svesni duboko da to narod gleda. Prema tome, nemojmo sada da budemo licemerni. Onda kažite – nemoj da idu političari tamo da bi dolazili do popularnosti.
Ono što je najneverovatnije, mi ovde najveću kritiku na rijaliti programe imamo upravo od strane tih političara, a inače svi znate sve junake iz tih rijaliti programa, a ovamo imate kritiku na te programe. Na kraju krajeva, ako ste tako humani, onda otvorite vašu televiziju, pa sve te takve emisije koje bi vi puštali, vi to tako slobodno radite, ali nemojte da prigovarate privatnom vlasniku televizije koji na taj način zarađuje novac. To je biznis, ljudi. Rijaliti program je krenuo još negde 2005, 2006. godine i tada su vaši neki predsednici partija zarađivali veliki novac.
S druge strane, po pitanju RTS-a, evo, ja ću vam reći, skandal je što Vojislav Šešelj ne može da bude na RTS-u. Ja vam to otvoreno kažem. Oni čak nas cenzurišu. Imamo velike prigovore na rad RTS-a, ali to je dokaz ipak neke demokratije. Ne mešamo se uopšte u uređivačku politiku njihovu. Smatramo da je ona izuzetno loša, ali nemamo pravo da se mešamo u to.
Prema tome, ja smatram da svako od parlamentarnih predstavnika treba da bude na RTS-u i skandal je da ne bude na RTS-u. Naravno, u skladu sa procentualnom zastupljenošću u parlamentu. Prema tome, evo, zajedničkim nekako apelom ako možemo da uputimo prema njima – ljudi, zovite, dajte da bude više polemika. Mi nemamo ništa protiv, mislimo da je to odlika demokratije i želimo da to tako bude u našem društvu.

Samo na kraju ako mogu, ako mi dozvolite, oko pretplate.

Dobro, onda ću u sledećem javljanju. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća. Ja bih molio da mi se vrati vreme.
Prihvatam ja da sam i moler i da je to rijaliti, nije to problem. Problem je samo u tome što ja makar nisam licemeran, ja pričam sa narodom. Da li je to pristojno ili nepristojno, ocene gledaoci i okrenu kanal. To je privatna televizija koja ima pravo da emituje program kakav ona hoće.
Problem je ovde licemerja, što neko napada rijaliti programe a onda ide da se druži sa Zmajem od Šipova i na taj način da dobija na popularnosti. To je problem. I kada neko ko sebe smatra vrhunskim intelektualcem se spušta na taj nivo da bi došao do nekog glasa, e, to je najveći problem. Ja vas nisam napao, ja sam vas čak uvažio i želim da dođete na RTS i bilo bi jako lepo da budete na RTS-u. Ne znam zašto ste ovako reagovali?
Moram još nešto da kažem, vezano za pretplatu i za Radio-televiziju Srbije. Dragi prijatelji, moramo samo da izaberemo jednu stvar – hoćemo li da ugasimo RTS ili hoćemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS, postoje dva načina – ili da to građani finansiraju, ili da se finansira iz budžeta. Treća stvar ne postoji. A opet, ako je i iz budžeta, to finansiraju građani. Prema tome, izaberite. Ako hoćete da se ugasi RTS, kažite to javno, pa da ljudi znaju, a s druge strane, ako nećete, ona mora da ima neka sredstva, izvor finansiranja, a ovo su jedina dva načina, na moju žalost. I meni je nekada krivo što moram da platim tu pretplatu, ali, šta da radim, to moram da uradim. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, što se tiče tog nadimka, ja sam veoma ponosan na njega. Ja sam ga osmislio, iz razloga da bih zaštitio te neke ljude koji su bili to veče tamo, a upravo se sprečavao najgori kriminal koji se tamo odvijao. Da vam nešto kažem, jeste, ja sam Đuka moler, ja sam to osmislio sam sebi taj nadimak i nemam nikakav problem sa tim, a srce bi mi zaigralo da me tužilaštvo pozove. Jedva čekam da me pozovu, ako ikada hoće da rešavaju taj slučaj i ako, naravno, postoji ta mogućnost, svašta bih tamo mogao da kažem. Nekima ne bi baš bilo dobro upravo zbog tog moleraja. Hvala vam puno.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pa, evo ovako što se tiče emisija na televizijama ja mogu da se složim da su one manje-više jako loše. Ja priznajem čak i ne gledam televiziju, što je tragično, zaista ne gledam, ali, ako već govorimo o skandaloznim emisijama gde se neko suočava, pa jedna voditeljka koja je vaša vedeta danas, na Tviteru najaktivniji vaš agitator, vodila je na jednoj televiziji koju vi danas najviše pljujete baš na tom istom „Pinku“ jednu skandaloznu emisiju zvala se „Trenutak istine“ 2009 godine, gde smo svake gadosti mogli da čujemo.
Pa nije tad ni REM koji je bio vaša partijska ispostava, niti vi nikada ništa niste rekli protiv takve jedne emisije. Pa je malo sad licemerno da nekom pričate o tome šta gledamo na televiziji, jer tada šta smo mogli da vidimo a i da čujemo, svi smo se zgražavali. Pa gde vam je bila tada ta etika i gde vam je tada bio vaš RRA i Gordane Suše i razni drugi? Nije bilo nigde, zato što su vam odgovarali i zato što su vam takve emisije odgovarale.
Prema tome, nemojte vi da pričate o tome šta danas gledamo po televizijima, ja se slažem da REM mora mnogo bolje da radi, čak da se neki kodeksi daleko više poštuju pošto se očigledno danas ne poštuju, ali je licemerno da to od vas slušamo, posebno od voditeljki koje su vodile takve emisije. Hvala vam.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ja bih samo zamolio da se meni ne stavlja u usta nešto što nisam rekao, to zaista nema nikakvog smisla.
Prvo, ja o dotičnoj novinarki mislim da je ona veliki profesionalac. Čak i tu emisiju što je nekada radila, radila je krajnje profesionalno ono što se od nje zahtevalo. Ja ovde govorim o njihovom licemerju, zato što tada te emisije im nisu smetale, niti nijedan rijaliti program. Zašto? Zato što su im neki predsednici partije kasnije itekako zarađivali novac od reklama na tim rijaliti programima. To im je tad bilo jako dobro.
Danas odjednom povika na programe. Pri tom, ta voditeljka je tada radila na televiziji koju danas najviše napadaju. E, to je licemerje. Inače, sama voditeljka, mislim da je ona, bez obzira što se politički ne slažem sa njom ništa, ali mislim da je ona veliki profesionalac. Čak neke njene emisije danas rado gledam i nema tu problema što se toga tiče. Samo, nemojte da mi stavljate u usta nešto što nisam rekao. Prosto, ovde govorim samo o vašem licemerju, što danas vidite nešto što u vaše vreme niste želeli da vidite. Hvala.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi ovde nismo jednu jedinu reč čuli o tački dnevnog reda. Zašto sam se javio? Zato što dotična gospoda konstantno ovde nama drži lekcije kako bi trebalo da se ponašamo, naravno, gušeći parlamentarizam na takav način i konstantno nam govore kako bi trebalo da budemo u temi. Pa evo sada smo čuli izlaganje šefa poslaničke grupe koji je grubo povredio Poslovnik i reč jedinu o temi nije rekao. Pričao je o svemu, samo ne, naravno, o temi. Bili ste dužni, naravno, da ga opomenete, tako da bih vas zaista zamolio da oni nam više ne drže lekcije jer nisu ni profesori, niti smo mi ovde njihovi učenici. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta najpre zato što prvo se vređa kolega poslanik, kaže mu se da nešto što liči na govor, ali hajde to, nego što se ovde vređaju mediji. Mi nemamo prava to da radimo. Može neki mediji da se meni, vama, bilo kome ne dopadne, ali da vređate medije, a pri tom ovo što danas priča za jedne dnevne novine, pričao je ranije i za neke druge pa njima nije dao izjavu, dao im je intervju. O tome se radi.
Radi se o čoveku koji je apsolutno licemeran u celom ovom slučaju i na kraju krajeva vređa medije, što je skandalozno, a mora bi ovde da reaguje i taj NUNS i svi koji ga najčešće stave u zaštitu. Hvala.

Ovo je sada nešto neverovatno. Malopre smo čuli iz te poslaničke grupe damu koja je kritikovala da mi nešto krijemo i da ne želimo narodu da kažemo da je nešto negde potpisano, ne pojavljujemo se u medijima, a sada čujemo da se gospodin Vučić preterano pojavljuje u medijima. Dogovorite se sada šta vi zapravo nama zamerate.
Ja zaista lično mogu čak da kažem da su one komisije u vreme Saveza komunista o moralu, koje su služile kao cenzori u medijima, donekle čak i imale neku ispravnost, iz prostog razloga što nije mogao svakakav nemoral da se pojavljuje. Ali, vi sada nama da kažete da li vi želite da mi ovde uvedemo princip kakav je bio u Savezu komunista i da onda država diriguje šta može da se pojavi na privatnoj televiziji. Kažite nam ako ste za to. Onda kažite ljudima da ste za povratak u samoupravni socijalizam i da država svuda diriguje. Ljudi, shvatite, to je privatna svojina. Vlasnik medija želi da zaradi novac, to je valjda neka logika. Vi ako hoćete sada nama da kažete da mi možemo vlasniku televizije da naredimo šta će da pusti, to baš onda nije normalno. Ali, onda kažite da niste uopšte pristalice tržišnog principa, nego da želite samoupravni socijalizam i nije problem, kandidujte to na izborima.
Mislim da je to pogrešno. Zašto? Kada bismo to radili, pošto su to velike distributerske kuće koje prodaju licence, neko bi tužio ovu državu, neko bi otišao pred međunarodni sud, napravili bi nam strahovitu štetu, a to bi morali građani Srbije da plate. Shvatite, danas je era kapitalizma, da li se to nekome sviđa ili ne, ali morate to jednostavno da prihvatite. Hvala vam.