Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9669">Vladimir Đukanović</a>

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.
Nije mi jasno zašto bi se ovo obrisalo, s obzirom da je usaglašeno sa našim radnim zakonodavstvom gde se baš za ovakvu službu, čini mi se, daju posebna neka prava. Tako da, ako bismo ovo izbrisali, plašim se da bismo onda ženama koje su u vojsci, koje su oficiri, a koje su na trudničkom, a kasnije porodiljskom odsustvu, uskratili ta prava. Zaista mislim da je dobra ova rečenica i verujem da će se i uvaženi predlagač ovog amandmana ipak složiti da ovako nešto ostane, jer možemo da dođemo u situaciju da tim ženama uskratimo ta prava koja su im inače propisana našim radnim zakonodavstvom. Hvala.
Ja se izvinjavam uvaženi predsedavajući, član 107. - vređanje dostojanstva parlamenta i čitavog naroda.
Odakle nekom pravo da na taj način možda i unižava kompletan narod ako ima poverenje u nekoga? Ako se narod izjasnio da ima poverenje u premijera najviše, pa izvinite to je pravo tog naroda. Da li će verovati u vojsku, to je opet pravo tog naroda, ali na takav način, uvredljivo se izražavati prema kompletnom narodu, to je zaista skandalozno i bili ste dužni da opomenete poslanika. Hvala vam.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pre nego što počnem da izlažem o samom zakonu, moram da kažem da nam je danas ministar ovde izrekao jednu zastrašujuću činjenicu, a to je da je neko ranije kupio sistem za prisluškivanje za Vojnobezbednosnu agenciju, a da niko o tome izgleda nije imao pojma. Nisam baš primetio ni da je Zaštitnik građana ikada išta rekao o tome, kao što to danas inače obilato pokušava da uradi. Meni je drago da ste vi, ministre, rekli da je taj sistem uklonjen i da nije u upotrebi, što je dobro, ali mogu da posumnjam da je neko onda u ranijem periodu i te kako koristio taj sistem za prisluškivanje građana, a opet kažem, Zaštitnik građana nije ni reč tada rekao o tome.
Ono što mene tu zabrinjava, i tu se slažem sa vama, gospodine ministre, današnji napadi na Vojnobezbednosnu agenciju pre svega, a samim tim i na samo Ministarstvo odbrane i uopšte Vojsku u celini, su duboko sračunati upravo kako bi se degradirala Vojska kao institucija, u koju narod veruje. Jer, znate, ako tako prospete informaciju negde da VBA prisluškuje sindikate, onda se ljudi zapitaju – čekajte, mi ovde u vojnoj hunti živimo? O čemu se radi? Da li to neko namerno radi, bez ijednog jedinog dokaza prospe takvu informaciju i onda mi oko toga moramo da se raspravljamo? To se inače radi, čini mi se, zato što je upravo VBA počela da radi svoj posao u ovoj državi i da obaveštajno i kontraobaveštajno štiti ovu državu, a pre svega vojsku. Ja moram da im čestitam na nekim stvarima. S obzirom da sam i član Odbora za kontrolu službi bezbednosti, imamo prilike da dobijemo neke njihove izveštaje, ali to su stvari koje nisu za javnost. Ja im čestitam na radu. Samo neka nastave dalje, a ovakvi napadi mogu samo da ih ojačaju.
Što se tiče samih zakona, i tu moram da vam čestitam, zato što sagledavate kao Ministarstvo globalna kretanja i samim tim tako definišete sistem odbrane i uopšte odbranu Republike Srbije, to je daleko drugačije od onoga kako je to do sada bilo definisano. Čini mi se da je veoma važno što potencirate da Vojska Srbije služi da zaštiti suverenost, teritorijalni integritet i bezbednost Republike Srbije, odnosno teritorijalnu celovitost Republike Srbije, što do sada nismo imali u samom Zakonu odbrane. Zašto? Pa, znate, i sinoć se dogodilo nešto što dosta menja i svet i Evropu, hteli mi da priznamo ili ne. U jednoj prijateljskoj našoj državi dogodila se jedna prilično jaka promena i mi moramo da vodimo računa. Ne možemo da budemo slepi i nemi na ono što se zbiva trenutno u celom svetu, a činjenica je da sve države rade sve više na tome da se same zaštite, nego što se baš radi toliko na toj nekoj globalnoj zaštiti.
Ako ćemo mi kompletnu vojsku, kao što je to do sada bio slučaj, da svedemo da se bori protiv terorizma, ja mislim da je to jako pogrešno. Naravno da ona mora da se uključi u tu borbu, ali, izvinite, ona mora da štiti pre svega ovu državu, za šta je mi i plaćamo. Mislim da je ovakva definicija sistema odbrane koju ste vi ovde dali i uopšte odbrane Republike Srbije nešto što je veliki napredak u samom zakonu.
Takođe, veoma važna stvar je što ste definisali ko su subjekti odbrane. To je vrlo bitna stvar, zato što to do sada nismo imali precizno definisano. Subjekti sistema odbrane su pre svega građani, državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva, što je veoma bitno, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije. Znači, kompletna država je u sistemu zaštite teritorijalnog integriteta i svega što ste ovde nabrojali, što je veoma važno.
Ono što mene ovde zanima, čini mi se da je i sama vojna odbrana mnogo bolje definisana nego u ranijem periodu, gde smo zaista videli da se sve to nekako svodilo na nekakvu globalnu borbu protiv terorizma, a danas je vojna odbrana, kako ste i vi ovde definisali, deo odbrane Republike Srbije koji obuhvata skup mera i aktivnosti usmerenih na pripreme za odbranu i odbranu Republike Srbije upotrebom Vojske Srbije. Znači, suština je da se štiti država najpre. To je ono što je važno. Ali, ovo što se tiče civilne odbrane, jako je lepo što je ovo ubačeno u zakon i podržavam to apsolutno. Ali, da bi se ovo izvelo, vi morate da imate neku osnovnu obuku građana, posebno još dok su u školi. Govorim o deci koja pohađaju nastavu u osnovnoj ili u srednjoj školi.
Interesuje me da li se planira, pošto vidim da je ovde data mogućnost Ministarstvu odbrane, tj. vama kao ministru, da propište kako će se civilna odbrana ubuduće manifestovati, kako će se ona izražavati, odnosno da li će se u školama možda uvesti taj predmet, kao alternativni ili kakav god. Mislim da bi trebalo da naši đaci ipak prođu početnu obuku vezanu za samu civilnu odbranu, ako već čak i građane definišemo kao ljude koji su subjekti sistema odbrane. Znači, ipak moraju da imaju neko elementarno znanje.
Na kraju krajeva, videli smo da je to potrebno kroz ove poplave, gde zaista da nije bilo vojske, pitanje je kako bi smo se organizovali. Mogu samo da čestitam Vojsci Srbije što je pomogla narodu i hvala generalu Dikoviću i za njegovo komandovanje u Šapcu i svim ljudima koji su se, naravno, odazvali, ali da bi to bilo organizovano mislim da bi zaista moralo da se prođe kroz neku vrstu obuke.
Takođe, moram da istaknem doktrinu koju ste ovde propisali, doktrina Vojske Srbije i svi ovi niži dokumenti. Zašto? Zato što mi do sada nismo imali nikakvo planiranje. Zapravo, imali smo, ali to je bilo jako loše, u vojsci. Vi sada imate i uvodite sistem jednogodišnjeg, srednjoročnog planiranja i uopšte nekog planiranja na neki duži period, morate da sagledavate kakva će biti globalna kretanja i kakvo će biti okruženje naše, što je veoma važno. Samim tim, smatram da bi tu vojska i te kako mogla, pošto imamo ovde civilnu i vojnu saradnju, da sarađuje sa određenim našim naučnim institutima, posebno koji prate ta globalna kretanja. Čini mi se da naša država veoma malo sarađuje sa naučnim institutima u ovoj zemlji i oni pišu nekakve zbornike, a to skuplja prašinu, nažalost, i niko to ne upotrebljava. Mislim da bi trebalo da se i te kako povežemo, kao država, pošto to plaćamo svakako, trebalo bi da se država mnogo više poveže sa tim institutima i na taj način bi vojska imala, naravno, uz ono što ona sama prati, i te kakvu pomoć državnih naučnih instituta.
Ono što mi je zapalo za oko, to su, naravno, nadležnosti Ministarstva odbrane i što se tiče inspekcijskih nadzora, ovo je odlično što se proširuju nadležnosti inspekcije i što će konačno to što inspekcija dostavi, govorim o vojnoj inspekciji, što negde nekom dostavi, moći će sada i da naloži negde nekom i da zabrani neki dalji rad, što je veoma dobro, do sada to nije moglo, i mislim da se ovde uvodi neki red u sam sistem odbrane.
Ono gde bih vam posebno čestitao i što je dobro što ste uveli u Zakon o odbrani, a to je zaštita vojnih institucija, u smislu beleženja u kartama i uopšte eventualnih slikanja vojnih objekata itd, dobro je da to više ne može da se radi i da za to možete krivično da odgovarate. Mi smo imali do sada situaciju da su pojedini naši vojni objekti, uopšte vojni resursi, bili na izvolte. Ovim zakonom se to sad ponovo, i to je dobro što se ponovo zabranjuje, neće moći bilo ko na kartama da ucrtava vojno zemljište ili vojne objekte, nego će, naravno, to i te kako da se brani ovim zakonom i taj ko to bude radio ogrešiće se i te kako o ovaj zakon, a moraće i da odgovara. Po tom pitanju, zaista apsolutno to podržavam.
Što se tiče samog Zakona o Vojsci, tu ima jako dobrih definicija. Pre svega, sama Vojska Srbije kako se organizuje? Ova do sada kako je bilo nije bilo dobro. Dobro je što se to menja. Vojska Srbije ubuduće će se organizovati na strategijskom, operativnom i taktičkom nivou, to jasno tu definišete. Bogami, biće kao mirnodopska i kao ratna, što je velika promena. Nemam ništa protiv naziva ratno vazduhoplovstvo, mislim da je to adekvatan naziv i trebalo bi da bude ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana zato što mi pilote u vojsci ne školujemo da vrše lupinge i da učestvuju na nekim aeromitinzima, nemam ništa protiv, oni tu vežbaju, to je jako lepo, ali, izvinite, oni se pre svega školuju da ne daj Bože u slučaju nekog ratnog sukoba dejstvuju kao ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana. Meni je jako bilo drago kada sam video „Striži“ ovde na našoj vojnoj paradi, ali to je sve nekako bilo više za publiku, a ipak se ti piloti školuju i rade nešto da bi branili zemlju pre svega. Tako da, sam termin „ratno vazduhoplovstvo“, ne bih čak imao ništa protiv da uvedete ovo „ratna rečna flotila“, mislim da bi to bilo daleko adekvatnije.
Što se tiče uvođenja vojnog pravobranilaštva, to potpuno podržavam. Mene lično ako pitate, uveo bih vojni sud i vojno tužilaštvo. Nažalost, znam da sam u manjini danas i ne bi se to prihvatilo, ali možda nekad u budućnosti bi mogli tako nešto da uvedemo, ne bih imao ništa protiv.
U svakom slučaju, ovo su dobre izmene i dopune i ovo bi valjalo podržati, pre svega zato što se uvodi red u vojsku i u sam sistem odbrane. Puna podrška za ovako nešto. Mogu samo da vam čestitam i svi poslanici SNS glasaće za ovo.
Uvaženi predsedavajući, reklamirao bih 106. i 107. mada 106, ste opomenuli malopređašnjeg govornika da može da se drži samo tačke dnevnog reda, ali 107. je stvarno više vređanje dostojanstva i opšte i nas u Skupštini i kompletne javnosti.
Znate, ovde se prosipa informacija da postoji neka afera prisluškivanja. Ja molim te koji prosipaju tu informaciju da nam daju gde je to vojno-bezbednosna agencija prisluškivala sindikate ili političke partije i da nam kažu konkretan dokaz, jer ne možemo ovo da dopustimo više. Ovde se stvara paranoja u društvu i neko to svesno radi kako bi izazivao navodno neki strah koji ovde neko pokušava da nam nametne kao da to postoji.
Ovako više ne možemo da se ponašamo, jer se ruši kredibilitet vojske, ruši se kredibilitet VBA i urušava se kredibilitet čitavog društva na ovakav način kada neko ovakve lažne informacije plasira u javnost. Ja vas molim da ubuduće opomenete ovakve poslanike. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, član 107. Danas sam vas bio upozorio. Ovo su neverovatne stvari. Ovde se vređa kompletno dostojanstvo i prosipa se strah u narodu. Ovde se ljudima baca da budu u paranoji. Ovo sada što smo čuli je nešto neverovatno i sada saznajemo da neko može da nas prisluškuje kako god hoće i to nam kaže bivši ministar odbrane, kao i da su u to vreme kupljeni neki uređaji.
Sada molim ministra Gašića da nam kaže da li su tada u to vreme, u vreme malopređašnjeg poslanika, dok je bio ministar, građani bili prisluškivani? Tada se Zaštitnik građana nije ni jednom oglasio. Ako se to sada prosipa da ovde može da se prisluškuje, navodno VBA to radi, meni se čini da ovde neko pokušava da uruši kredibilitet VBA, jer neko je navikao da to radi u nekom prethodnom periodu.
Molim vas, gospodine Gašiću, vi ste tu, a i vas gospodine predsedavajući, da opomenete takve poslanike zato što šire paniku u narodu. Nije normalno šta se radi. Pogledajte šta sve ovde preživljavamo, a vas, gospodine Gašiću, molim da odgovorite da li je u to vreme neko zaista prisluškivao građane? Hvala.
Hvala uvaženi predsedavajući.
Nisam mislio uopšte da se javljam, ali sam jednostavno morao zato što zarad javnosti ovo mora da se zna. Podnosilac amandmana, razumem, možda nije, ne možda nego sigurno nije pravnik, ali podnositi amandman a tako pobrkati termine, institute, i to je uvažena koleginica Batić veoma lepo primetila, da neko meša legalizovanje i solemnizaciju, a da nam drži slovo i već ne znam šta ovde i da još poziva na ostavke, to je zaista nešto što je neprimereno i molim vas da reagujete ubuduće, da ako se neko javi, odnosno posebno podnosilac amandmana ako se javi po amandmanu da onda i priča po amandmanu, jer da je išta rekao o amandmanu javnost bi već tada videla koliko je neznanje u pitanju. Ovako, neko se javi i priča šta mu padne na pamet i vi ste dužni kao predsednik parlamenta da ga opomenete jer reč jednu nije rekao o amandmanu. Ponavljam, da je rekao nešto o amandmanu koji je napisao javnost bi videla koliko je neznanje prisutno kod njega. Hvala.
Ja ne znam zašto ste se prepoznali u tome – neznalice? Razumem da ste rekli i lepo ste se ogradili da niste pravnik, ali, evo, pošto čitam sve amandmane, pa i ovaj koji je podnet, iako baš nema nešto mnogo veze, ali bih zamolio uvaženog kolegu da nam pojasni sam amandman, pošto ni malo pre nismo čuli nijednu jedinu reč o amandmanu. Voleo bih da nam, kada se javi sledeći put, obrazloži amandman, a ja sam ubeđen da ni on nema pojma šta je napisao. Hvala vam.
Hvala.
Ukazujem na član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja vas molim da vodite računa o tome. Malopređašnji govornik reč jedinu nije rekla o zakonu, jednu jedinu reč.
Mi smo ovde slušali jednu političku tiradu o otporu advokata, o ne znam čemu, ali jednu jedinu reč nismo čuli o samom zakonu.
Molim vas da vodite računa, posebno jer se ovde priča o kapitulaciji, kapitulacijama i ne znam čemu.
(Marko Đurišić, s mesta: Ovo je replika.)
Posle njih nad našim pravosuđem je ostala crna zastava na pola koplja nad tim istim pravosuđem. Hvala.
(Marko Đurišić, s mesta: Kakva je ovo povreda Poslovnika?)
Poštovani predsedavajući, ne može sve na ovome da se završi, povređen je član 109, gde se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku.
Meni se ovde neko obratio da kaže kako nemam hrabrosti da se javim. Ja jedva čekam da dođem na red, baš da se javim po ovom zakonu i ….
Hvala.
Hvala, uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam da ne znam zašto bi se neko stideo ako je advokat, odnosno zastupnik u nekom slučaju, pa i slučaju Miroslava Miškovića. To je njegovo pravo, to mu je posao. Da li on nešto radi dodatno kako bi svog klijenta možda odbranio, pa čak i neke ovakve stvari koristi kao što je bio ovaj štrajk, to je već nešto drugo i neka drugi neko ispituje. Meni ne pada na pamet nikome da se ulagujem. Ono što sam govorio mislim i danas, ali moram nešto da pitam uvaženog ministra koji je ovde.
Voleo bih da mi objasnite, gospodine ministre, pošto sam ja za razliku od kolega preko puta pažljivo pročitao ove predloge zakona i jedna stvar mi nije jasna, zašto je uopšte bilo štrajka i zašto ga možda ubuduće neće biti? Jer, ovo što je prihvaćeno je suštinski nešto što je Ministarstvo pravde samo malo bolje preciziralo u odnosu na ono kako je bilo ranije. Ako je bila poenta u ovom Zakonu o prometu nepokretnosti, slažem se. Ovo je jedna dobra, kvalitativna promena, ali sada moram nešto da vas pitam. Ovde su neki advokati. Ako govorimo o Advokatskoj komori, ne možemo da govorimo o svim advokatima. Imate rukovodioce Advokatske komore koji su većinom bili za štrajk, a imate i ogroman broj advokata koji nije bio za štrajk, pa su neki isključeni iz Advokatske komore, po meni krajnje protiv jedne ustavne norme koja stoji u Statutu Advokatske komore, da ako se ne slažete sa rukovodstvom mogu da vas izbace napolje i da vam uzmu hleb iz usta.
Mene sada interesuje šta će da bude sa advokatima koji su izbačeni iz Advokatske komore? Vi imate tu advokata krivičara koga uopšte ne interesuje. Zbog čega je onda neko štrajkovao i te ljude doveo do ruba egzistencije, da bi danas dobili ovo što je suštinski samo poboljšano od strane Vlade? Precizirano je nešto što je zapravo još u novembru mesecu doneto. Ja mogu samo da vas pohvalim na ovome. Ko pažljivo pročita zakon, ovo je nešto što je zaista jedan dobar kompromis između samih advokata, notara i Ministarstva pravde. To je suština cele priče i dobro je da imamo taj trojni kompromis. To je nešto što je zaista za svaku pohvalu, ali moramo da pitamo šta će biti sada sa ljudima koji su isključeni iz Advokatske komore? Njima je neko uzeo hleb iz usta. Na šta to liči?
Zamislite, recimo, da ste lekar i da ste član Lekarske komore i neko vas izbaci tek tako iz Lekarske komore i kaže da ne možete da budete više lekar. To je totalno neverovatno, ta odredba. Naravno, ne možemo mi da se mešamo u rad Advokatske komore, ali to nije normalno. To je nešto što bi moralo da se promeni. Naravno, to već sada neka ocenjuje neko drugi. Međutim, ja sad vas pitam, ovo me zaista interesuje, neki ljudi su ostali bez egzistencije i to je nešto što je veoma bitno. Ovo ću, naravno, pozdraviti i sigurno ću glasati kao i svi poslanici SNS-a.
Ovo su zaista dobre promene u smislu preciziranja nečega što je još doneto u novembru. Mislim da nije imalo uopšte potrebe za štrajkom, to je moglo da se dogovori da je neko imao volju sa druge strane, ne mislim na strani Vlade, nego s druge strane moglo je da se dogovori za deset minuta, ali nekome je možda bila želja da štrajkuje pa da pravi čitav ovaj cirkus.
U svakom slučaju, hvala Vladi Srbije što je ovako nešto uradila, što je napravila ovaj dobar kompromis između advokata, notara i same Vlade i naravno da će ovo da se podrži od strane apsolutne većine, a verujem naravno i od kolega iz opozicije. Hvala vam.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam, završio sam pravni fakultet, nisam ekonomski, ali sam dosta toga vezano za ekonomiju čitao. Ja ovakvo neznanje odavno nisam mogao da čujem i ovakvo neko izlaganje, od mnogih poslanika koji se suprotstavljaju ovome. Elementarna stvar je da priznate da neko nešto bolje radi.
Mi smo ovde sada čuli kako su navodno danas jeftinije pare jer nema ekonomske krize, pa možete da podignete kredit po nižim kamatnim stopama, nego u onom periodu kada su oni bili vlast, kada je bila ne znam kakva ekonomska kriza. Čisto za informaciju, danas je mnogo gore stanje zato što, da se ne lažemo, ne daj Bože, treći svetski rat nam kuca na vratima. Pogledajte koliko imate žarišta u svetu. Sve je nepredvidivo šta će se zbivati, dešavati. Mnoge ekonomije propadaju. Neke države u EU, koje su bile izuzetno ekonomski jake, prilično sada slabe. Niko više tek tako ne daje novac.
Nisam mogao nikako da shvatim ko to sada tek tako daje jeftiniji novac nego u onom periodu, ali šta da radite, imate neke koji takve stvari tvrde. Hoću otvoreno građanima da kažem, neko se ranije zaduživao da bi kupovao glasove, to je bila poenta i zaduživali su se po kamatama čak i do 9,5%. To je bila cela poenta, kupovali su se glasovi i mi to tako građanima moramo da kažemo, zato što je to jedina istina. Zato mi danas vraćamo milijardu i 250 miliona evra, samo kamate ove godine moramo da vratimo zbog tih sumanutih kredita koji su tada podizani.
Kada govorimo o Fondu za razvoj, moram da priznam, vi me podsetite, gospodine Sertiću, znam da se dugo bavite ekonomijom, bili ste u Privrednoj komori Srbije itd. Mi smo imali svojevremeno nekakav Nacionalni investicioni plan. Sećam se, mi smo svojevremeno kao država prodali „Mobtel“. Da li je to tačno? Sve je to nekada ušlo u taj Nacionalni investicioni plan. Mi i dan danas nemamo pojma šta je bilo s tim parama. Gde su završile pare od tog „Mobtela“? To nije mali iznos. Prodali smo čitavu jednu kompaniju. Kako je ona uzeta od familije Karić i kako je to sve urađeno, nije ni važno, neka to neki drugi organi utvrđuju, mislim, naravno, da je bitno, ali me interesuje gde je taj novac?
Mi smo prodali na stotine preduzeća u privatizaciji, niko pojma nema gde su te pare, nestale, isparile. Podigli smo ne znam koliko milijardi evra kredita. Pojma niko nema gde je taj novac, i plus smo se zadužili do besvesti.
Fond za razvoj je, nažalost, do sada služio isključivo da se finansiraju partijski projekti, da se negde nekom isplati novac u kampanji kako bi on mogao da kupi glasače. Za to je služio Fond za razvoj, posebno ovaj u Vojvodini. To je čist kriminal bio šta su tamo radili, od navodnih fabrika medenjaka, što su otvarali do ne znam čega i onda se tako podignu pare. Zna se ko se razvijao tu. Razvijali su se Borovica, tako neki likovi i razvijali su se računi. To jeste zaista bio Fond za razvoj, ali Fond za razvoj računa, gde su se nule povećavale na nečijem kontu.
Mi smo danas svi zaduženi. Došli smo do ruba propasti. Sada ovo što vi ovde uvodite je nešto što je zaista za pohvalu, prvo, zato što ovaj Fond za razvoj, Republika Srbija više ne garantuje za njega. On mora da garantuje svojom imovinom, što znači da mora da bude velika odgovornost onoga ko vodi taj Fond za razvoj. On više ne može da tako proćerda novac i da ne vodite računa, te pare koje ste dali nekome kako se troše. Znači, morate da vodite računa kako se troši taj novac i da li će oni da vrate taj novac.
Mi smo imali na stotine nekakvih takvih projekata. Date su pare. Vi znate, iz tog Fonda za razvoj, šta smo mi danas to razvili? Voleo bih da mi neko kaže. Možda grešim, možda nisam upoznat, možda je negde zaista nešto razvijeno. Ali, šta smo mi to razvili do danas? Kakav to epohalan projekat imamo iz tog Fonda za razvoj, a bačene su pare, tolike su pare otišle? Neko je lepo ispumpavao novac iz države.
Inače sam pristalica razvojne banke, kada bi mogla država da osnuje. Vezano za ovaj fond, razumem, on ovako sada postoji, ali sam više pristalica razvojne banke. Ne znam da li će se to dogoditi. Neka Vlada odluči. Međutim, ovo sada što radite, povećava se odgovornost onoga ko taj Fond vodi i povećava se odgovornost onih koji dobijaju novac da taj novac zaista utroše u projekat za koji su aplicirali. To je nešto što je veoma pohvalno i država Srbija više ne garantuje, garantuje Fond svojom imovinom.
Što se tiče Zakona o privrednim društvima, mi smo ovde sada slušali razne stvari vezane za „Telekom“. Znate šta, 2011. godina i 2015. godina su nebo i zemlja, po pitanju razvoja telekomunikacionih sistema, tehnologije itd. Znate, na svakih godinu dana imate neverovatan progres. Nažalost, naš „Telekom“, ovakav kakav je danas, a danas je takav zato što je neko zapošljavao partijske kadrove i zato što ga je potpuno uništavao, nisam siguran da u budućnosti može da parira konkurenciji. Da li ovakav? Ne može, nikako, da se prosto složim. Znači, morali biste da otpustite bar trećinu radnika odatle, jer su, da se ne lažemo, nepotrebni i morali biste mnogo toga da investirate u tehnologije za koje mi se čini da ova država nema sredstava.
Pogledajte danas objektivno koliko se „Telenor“ kod nas razvio, pogledajte koliko se i „Vip“ razvio, a pogledajte SBB koliko se samo razvio posebno u ponudi televizijskih programa, gde imate objektivan problem da se tučete sa takvom konkurencijom i nisam siguran da država to može da iznese.
Ovo sada što se donosi i ako se ulazi u fazu prodaje „Telekoma“, meni je drago da se prvo ne srlja. Znači, vi ste samo lepo rekli da ćete tražiti da vam intelektualci i ljudi od struke daju modele i rešenja i da vidimo kako može da se uđe u javno privatno partnerstvo, možda da, ne znam, država ostane većinski vlasnik, a da se jedan deo akcija proda, možda da se proda sve. Zaista nisam ni ja tu kompetentan, niti stručan, ali je činjenica da mi moramo nešto tu da promenimo, jer ovakvo stanje je neodrživo.
Voleo bih da je naš „Telekom“ kao „Telenor“ Norveške, ali nažalost, mi se nismo bavili razvojem naše telekomunikacione kompanije, nego smo je uništavali neracionalnim zapošljavanjem, deljenjem plata do besvesti, podizanje kredita, finansiranjem raznih gluposti o nekakvih sportskih klubova, gde su se pare bacale u bunar. Čuli smo malopre ovde od jednog poslanika da mi danas, da li je tako, punimo, kako je rekao, rupe bez dna. Ja samo pitam – ko je stvorio te rupe bez dna? Pa, nije stvorila ova Vlada te rupe bez dna. Nije stvorila ova Vlada ta preduzeća u restrukturiranju, pa ih danas imate toliko, glava vas boli ne možete to da rešite, gospodine Sertiću, i pitanje da li ćete moći to sve da rešite, jer MMF, izvinite, zahteva da se uradi i logično je, jer dali su nam, na kraju krajeva, taj kredit koji uslovno koristimo, ali moramo da rešimo neke probleme. To je dobro za nas da se konačno opametimo, da negde nešto moramo da rešavamo i da ne možemo više da bacamo pare zaista u rupe bez dna koji je neko drugi stvorio.
Tako da, moram da priznam šokiran sam i sa ovim da neko ne želi da glasa za kredit koji uzimamo, koji je 2,5% ,sa grejs periodom na sedam godina od države koja je u neverovatnom tehnološkom progresu, koja će vrlo brzo, ako nije već, tu se možda ne slažem gospodinom Antićem, postala prva ekonomija na svetu. Znate, Kina je zemlja u neverovatnom progresu.
Nedavno je ovde bio kineski ambasador. Vrlo sam ponosan što sam član Grupe prijateljstva sa Kinom. Imao sam prilike da čujem neke stvari vezane za samit, koji se ovde dogodio. Veoma sam srećan što je Narodna Republika Kina izabrala baš Beograd kao centar svojih investicija u Evropi i na Balkanu. To je velika stvar za Srbiju.
Znate, lepe vesti u Srbiji nisu lepe vesti. Ovde vam je samo važno da iznesete neku aferu u novinama, izmišljenu, da podrivate sistem, ako je potrebno, da tako plasirate na naslovnim stranama razno razne gluposti, ali kada bi trebalo da se kaže da je Kina izabrala baš Beograd za centar svojih investicija i da će on biti taj centar kineske ekonomije u Evropi, to onda nije vest. Kao što nije vest i ovo što je malopre gospodin Babić rekao, da nam je kreditni rejting sa B minus došao na B plus.
Čak sam čuo jedan argument od, pre neki dan, jednog vrsnog ekonomiste, samozvani ekspert, koji kaže - pa to su oni nama rekli, da nam je sada bolji kreditni rejting, da bi mogli više da nas zadužuju. To je potpuno neverovatno. Da je slučajno pao kreditni rejting, onda bi rekli – vidite, pada vam ekonomija, ne znate ništa, itd. Sada kada je došlo na B plus, onda kaže – to su vam rekli da bi mogli više da se zadužujete. Ovde šta god da uradite ne valja. Kada biste omogućili da imamo zlatne kvake na vratima, da nam teče med i mleko, neko bi rekao – znam, ali nemamo čokoladu koja teče. Mislim, potpuno neverovatno i sumanuto šta ovde sve imamo.
Kažem, lepe vesti u Srbiji nisu vesti. Ovo što radite i ove zakone koje ste predložili i ovo, ako se dogodi, a nadam se da hoće, da se izgradi Kostolac B, jer 30 i nešto godina ništa u energetiku nismo uložili, apsolutno ništa, nismo dalekovod postavili. Verujem da ova zemlja ima šanse da ide napred, uostalom to sve međunarodne institucije kažu, a one su, čini mi se, najkredibilnije. Sa velikim zadovoljstvom ću podržati ove zakone, kao i cela poslanička grupa SNS. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Ja bih se sa uvaženim predlagačem amandmana složio da je to moguće sada da se odjednom tako briše, ali to nije moguće zato što smo mi preuzeli neke obaveze. Zašto se mi nismo pripremili godinama unazad kada smo preuzeli neke obaveze, to je već sada neka druga tema, ali čak sad to i da utvrdimo, neće pomoći u tome što mi moramo te obaveze da ispunimo.
To vam je isto kao u situaciji što će naredne godine EPS da bude potpuno na tržišnoj utakmici sa drugim distributerima električne energije. Da li je ona u potpunosti spremna, s obzirom da nije ni ušla u sistem korporativnog upravljanja još uvek, nije spremna naravno, ali smo to preuzeli godinama unazad kao obavezu i ne možemo više to da izbegavamo. Zašto je neko to preduzeće tretirao kao socijalno, pravo da vam kažem, ne znam, doveo ga do ruba propasti, ni to ne znam, ali znam da imamo obavezu da krenemo u tržišnu utakmicu i to je nešto što ne možemo da izbegnemo. Samim tim ovakav amandman, koliko god da je možda smislen, jednostavno je nemoguće prihvatiti, jer postoji nešto što proizilazi iz naših obaveza, što smo preuzeli i jednostavno to moramo tako da ispunimo, hteli ili ne. A zašto smo došli do ove situacije da nespremni možda ulazimo u sve to, to je već sada neka deseta tema i to biste možda mogli da pitate neke vlasti koje su prethodno vodile naš energetski sistem i upravljali našim energetskim resursima. Hvala.
Ja mogu sa se složim sa predlagačem da je to pitanje koliko smo spremni. Tačno. To je nešto što smo prosto prihvatili i moramo to tako da shvatimo.
Rekli ste jednu rečenicu koja mi je zaparala uši – kako će država da utiče na tržište? Država neće uticati na tržište. U tome je poenta. Tržište je slobodno. Ovo telo će određivati ambijent u kome će poslovati preduzeća koja će se baviti distribucijom električne energije. Znači, ne možete tražiti od države da država utiče na tržište. Onda bi nas to vratilo u neki period za koji smo se godinama zalagali da ne budemo više u tom nekom sistemu. Tržište je slobodno.
Slažem se sa vama da prilično nepripremljeni u to ulazimo. Zašto ulazimo nepripremljeni, to treba pitati godinama unazad zašto se nismo pripremali za ovako nešto. Ovo je sad bukvalno dajte resurse koje imamo da skupimo i da probamo da uđemo u jednu zdravu tržišnu utakmicu, a videćemo kako će to izgledati.
Moram da priznam, svaka čast što ste ovaj amandman odbili i veoma to podržavam, zato što sam oduvek bio pristalica da se administracija apsolutno uprosti, odnosno da ne bude nekih dupliranja funkcija i birokratije. Prihvatanjem ovakvog amandmana imali bismo duplu birokratiju, a pri tom, zaista ne vidim razloga.
Kad se spomene regionalna saradnja, nije to saradnja AP Vojvodine, recimo, ili Slavonske županije, nego je to saradnja između Republike Srbije i Republike Hrvatske. To je međudržavna saradnja i zato apsolutno podržavam ovo. Ako idemo u cilju skraćenja birokratije, ovo je nešto što je zaista dobro i ovako nešto bi trebalo uvek odbiti. Hvala.