Hvala uvaženi predsedavajući.
Još je Vinston Čerčil svojevremeno rekao da osoba koja u mladosti je levičar, a da to posle svojih tridesetih godina nije shvatio da je zabluda, zapravo je trebalo da postane konzervativac, pitanje je koliko je baš sposobna da se bavi politikom.
Meni je drago, gospodine Vulin, da vi to polako shvatate, ali mi nije jasno da ljudi koji su tako žestoko kritikovali samoupravljanje 2001. godine, a verujte sećam se vrlo dobro gospodine Arsiću jer ste i vi tada bili narodni poslanik, sećam se tog perioda jer sam bio skupštinski izveštač, baš izjave gospodina Pajtića uperene protiv samoupravljanja. Meni je sada prosto nejasno kako naprasno postadoše drugovi i drugarice. Ovde doživljavamo jednu nirvanu tih levičarskih ideja, a pritom, ako je neko sahranio radništvo u potpunom, u pravnom smislu te reči, ako je neko vodio najgori, onaj divljački liberalni kapitalizam, baš su ga vodili sadašnji drugovi i drugarice.
Samim tim takvo licemerje ne mogu da prihvatim i moram da priznam, što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o radu, a inače reći ću vam, ti ljudi su 2001. godine doneli tadašnji Zakon o radu koji je u svom, čini mi se, 101. članu odredio da poslodavac je mogao da vam da otkaz, niti da vas pita, niti bilo kakvo obrazloženje da da. Jednostavno ste mogli da budete najureni iz firme bez ikakvog obrazloženja. Tada to nikome nije smetalo. Tada se to opravdavalo kako idemo ka tržišnoj ekonomiji, tržišnoj privredi, a danas kada smo posledice svih tih zakona doživeli u eroziji naše privrede, u potpunom krahu naše privredne aktivnosti i svega, sada smeta kada se donosi zakon da imate odgovornost i poslodavca sa jedne strane, a bogami i radnika sa druge strane.
Godine 2005. se otišlo u drugu krajnost. Donet je Zakon o radu gde se navodno radnik zaštitio. Stvarno smo došli u situaciju da iste mogli da otpustite čoveka koji čak ništa nije ni radio u firmi, ali nije mogao da dobije otkaz nikako. Sa druge strane je potpuno destimulisao dalje zapošljavanje.
Onda smo doživeli situaciju da 300 i nešto hiljada ljudi ostane bez posla, da srednje generacije, to je ono što je najgore, ljudi koji su imali 40 ili 50 godina, koji su dobili otkaz u tim divnim tranzicionim okolnostima koji su nam tadašnji rukovodioci DOS-a uvodili, ostali su na ulici i nisu mogli nikako da dođu do posla zato što su uvedene neverovatne odredbe da recimo, morate da platite otpremninu za sve godine radnog staža. Nijedan poslodavac naravno to nije hteo da prihvati.
Sada se ovim zakonom uvodi mogućnost da i ti ljudi, to je ono što je najvažnije, koji imaju 40 ili 50 godina, koji imaju još mogućnosti da rade, da mogu ponovo da se zaposle. Mogu da budu ponovo korisni, da rade u određenim firmama, zavisi kom poslodavcu su potrebni. To je ono što je po meni ključ svega. Na taj način se podiže privredna aktivnost jedne države. Mi nažalost ovaj zakon donosimo, rekao sam kao posledica potpunog uništenja srpske ekonomije.
Ovde smo imali i to je ono što je meni najstrašnije kada se ljudi koji su ostali bez posla nazivaju gubitnici tranzicije, pa jeste nažalost oni su gubitnici tranzicije, ali smo imali koliko hoćete dobitnika tranzicije koji su danas postali odjednom kao što sam rekao „drugarice i drugovi“.
Moram samo da vam saopštim „drugarice i drugovi“ iz opozicije, Edvard Kardelj je davno umro, a takođe i samoupravni socijalizam sa njim. Danas su potpuno neke druge okolnosti.
Kada govorimo o sindikatima, ja gospodine Vulin moram vama da zamerim, kao što lično zameram i možda gospodinu Vučiću. Imam pravo kao poslanik vladajuće većine, zameram što su uopšte sa ovim predstavnicima sindikata razgovarali. Lično nikad ne bih razgovarao sa njima. Zato što ti predstavnici, samozvani predstavnici sindikata nikada u životu se nisu borili za radnička prava.
Naprotiv, uživali su najgore moguće privilegije, a radnici su ostajali bez posla i naravno porodice su čitave uništavane kroz privatizaciju, kroz pljačkašku privatizaciju, kroz uništenje fabrika, a oni su se naravno bogatili i imali su bankovne račune, odlične automobile mogli su da letuju gde hoćete.
Kakvi su to predstavnici sindikata? Zato ja ne mogu da shvatim da oni danas nekog pozivaju na ulicu, a tolike godine se prstom nisu mrdnuli da nekom radniku obezbede nešto, i zato moram da priznam, zameram vam lično što se sa njima razgovaralo.
Mislim da ti ljudi nisu uopšte nikakvi predstavnici radnika i jednostavno s njima nije trebalo ni razgovarati. Ali, u redu ja razumem demokratski kapacitet i ove Vlade i svakog ko želi da uvaži sagovornika. Međutim, oni nemaju ekskluzivno pravo da donose bilo kakav Zakon o radu. Ovo je dobar zakon čim su dotična gospoda protiv njega. Verujem da ste zaista uradili nešto što je korisno.
Malopre je postavljeno pitanje gospodinu Stefanoviću, krivo mi je što nije ovde – zašto ministar unutrašnjih poslova brani Zakon o radu?
Pa, molim vas u vreme, to sjajno, mi smo doživeli da u MUP imamo ne znam koliko sindikata, svi su navodno reprezentativni, tamo sede nekakvi ljudi koji uopšte ne dolaze na posao, a vode se da su radnici MUP i primaju platu, eto razlog više da dođe ministar unutrašnjih poslova i da obrazloži da takve stvari više neće biti moguće u MUP, to je postala jedna neizdrživa situacija.
Dosta je bilo zapošljavanja u administraciji, red je da se naravno podiže privatni sektor. Ovaj zakon je nešto što podstiče razvoj privatnog sektora, meni je to jako drago. Drago mi je što lakše možete da se zaposlite po ovom zakonu, nego što je to bilo do sada.
Isto tako mora da se zna i odgovornost radnika, dobro je što možete lakše da dobijete otkaz, a nema tog poslodavca koji će otpustiti dobrog radnika. Dobrog radnika će naprotiv, on uvek stimulisati i gledaće da ga dalje podstakne i da ga motiviše da što bolje radi.
Prema tome, ovo su zaista dobre izmene i dopune zakona, ovu su prave reforme i nadam se, a moram da priznam da sam i dalje sumnjičav zato što je jako teška ekonomska situacija, ali nadam se da upravo ovakvom jednom reformom možemo da krenemo napred i verujem da Srbiji slede neka lepša vremena. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, zamolio bih vas ubuduće da se ipak držimo dnevnog reda i da se držimo tačke dnevnog reda, a ne da pitamo šta nam padne na pamet, jer onda bi se zaista stvorio potpuni haos u ovom parlamentu.
Mogu da se složim sa podnosiocima amandmana zato što se lično zalažem da zaista rokovi vezani za upravni spor budu kraći, da se brže odvija sam upravni spor, da se ne razvlače ti postupci, ali je zaista problematično da tražimo da ovakvim jednim zakonom napravimo potpuno izuzetak samo za poreski postupak, a da za, recimo, neke druge upravne sporove imamo odredbe koje su sasvim drugačije. Ne možemo da stvaramo takav haos u samom upravnom postupku.
Prema tome, možemo da govorimo da nekim drugim zakonom, koji inače reguliše tu oblast koje je veoma važno, da to zaista regulišemo, ali ovo je neprihvatljivo iz prostog razloga zato što Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne može ovo da reguliše i potpuno je normalno što je Odbor za ustavno-pravna pitanja i zakonodavstvo što su ga proglasili neustavnim. Jednostavno, ovako nešto se ne može prihvatiti. Hvala.

Nisam pristalica da se ovo prihvati, tim pre zato što to ne može da se uredi ovakvim zakonom. Ali, ovde podnosioci amandmana polaze od jedne pretpostavke, da su svi poreski kontrolori neki nečasni ljudi, koji nam dolaze na vrata i jedva čekaju da nam plene imovinu ili već šta da rade.
Naravno, u Srbiji se ustalila ta praksa da niko ne voli tu vrstu kontrole, ali to je upravo ona suština promene svesti. Ako radite časno i pošteno, vi sa radošću treba da dočekate tog čoveka i da potvrdite i državi i svima da ste časno i pošteno radili i platili porez državi i da niste ni u kakvom prekršaju. Upravo bi trebalo da drhe oni koji pokušavaju da sakriju porez.
S tim u vezi, naravno da ovakav amandman nikako ne možemo da prihvatimo. Hvala.

Možda bih mogao da se složim sa podnosiocem amandmana, koji me je pogrešno protumačio, ali ne bih da ulazim sada u to. Niko ne kaže da bi trebalo poreskog inspektora ili poresku kontrolu da dočekujete sa veseljem, ali ako ste časno i pošteno radili, to je vrhunski patriotski čin da platite porez, ponosno ćete pokazati da radite časno i pošteno.
Neko je ovde stvorio takav sistem da smo imali poreske obveznike koji po 10, 15 godina nisu plaćali porez. Takvi su zaista možda dočekivali takve poreske inspektore sa veseljem, jer su sa njima imali neki tal, što bi narod rekao, ili dogovor, pa u takvom sistemu su lepo živeli i stvorili su imperije. Zato je možda potrebna ovako rigidna kazna i rigidna kontrola. Pozdravljam ovako visoke kazne, kao preventivne, a ne da bi se punio budžet zato što svako kad vidi koliko će platiti, ukoliko ne plati porez, verujem da će izabrati tu opciju da plati porez državi, a ne da plaća toliku kaznu.

Uvaženi predsedavajući, ovde se očigledno mešaju babe i žabe, što bi narod rekao.
Siva zona je nastala baš neverovatnim poreskim zakonima koje je neka prethodna garnitura donosila i zato mi danas na delu imamo porast tzv. sive ekonomije. Ovakve kazne nisu uperene protiv ljudi koji, svakako već plaćaju porez, oni će ga uvek platiti. Ovo je upereno protiv tih koji su upravo u sivoj zoni, baš o tim poreskim olakšicama, o kojima je ministar malopre govorio.
Imaju izbor, mogu da prihvate te poreske olakšice da uđu u legalne tokove, a ako neće, platiće ovoliku kaznu. To je sasvim nešto što je normalno. Zato sam i pristalica da im se ovoliko kazna poveća. Onaj ko je do sada plaćao porez on će redovno izmirivati svoje obaveze prema državi i savesno će se ponašati.
Žao mi je što postoji tolika siva zona, ali znate šta, neko je u ranijem periodu donosio takve destimulativne zakone za privredu, tako da je sasvim bilo logično kao odgovor ljudi da se napravi tolika siva zona. Nadam se da će se u nekom budućem periodu kroz razne poreske olakšice i bolje poreske zakone ona i suzbiti, a ovo je između ostalog, jedna od mera. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, moram da pohvalim ovaj zakon. Daleko je bolji nego što je to do sada bilo, posebno u ovom segmentu osavremenjivanja, u ovom informatičkom delu, vezano za IT. To je nešto što nam je odavno bilo potrebno. Ne znam zašto se do sada nije uvodilo, ali ovako nešto je zaista dobro.
Moram da vam kažem i odmah u startu, voleo bih da vaše ministarstvo, pre svega Uprava za javne nabavke, i te kako obrati pažnju kako će se inače nabavljati softveri u poreskoj upravi, pošto, iskren da budem, uvek tamo malo izražavam sumnju na koji način su se i do sada nabavljali.
Što se tiče nekih drugih stvari vezano za same kazne, ne vidim razloga zašto se ovde neko ljuti ako se kazne povećaju. Slažem se sa vama da bi morale preventivno da deluju, da ne kršimo poreske propise koji postoje i naravno da ne bi smeo smisao da im bude da punite budžet. To je potpuno razumljivo. Smisao kazni je da natera te ljude da plaćaju porez. Ne postoji veći patriotizam od toga nego platiti porez. Tako moramo da razmišljamo.
Iskreno, veliki sam pristalica da se ophodimo prema tome kao što je u SAD. Možete da se odbranite od toga što ste počinili krivično delo, eventualno prodaje droge, ne znam čega, ali ako ne platite porez, tu vam nema spasa prosto, morate da idete u zatvor i da snosite sankciju. Moramo da naučimo da je platiti porez nešto što je apsolutno, apsolutno naša obaveza.
Ono što bih vas zamolio kad govorimo o reformi Poreske uprave. Znate, kada pročitate listu poreskih dužnika, razumem ovda državna preduzeća ili ova što su u restrukturiranju, mada ne mogu ni to da shvatim da neko godinama im nije naplaćivao porez, a kad vidite određena preduzeća koja su tu na listi, to su sve preduzeća nekih određenih tajkuna i tačno vidite da je neko godinama bio povlašćen, nije morao uopšte da plaća porez zato što je bio očigledno dobar za određenu političku opciju, onda je nekim ljudima bukvalno koža oguljena sa leđa ako ne plate za mesec dana porez, a neko je mogao da ne plaća godinama. Imali smo poreske dužnike koji po 10 godina nisu plaćali porez. Vidite, tu biste morali, ako hoćemo zaista korenitu reformu Poreske uprave, sve načelnike sektora da smenite. Apsolutno od prvog do poslednjeg, jer ne može ni jedan da bude na tom mestu zato što je dozvolio ovakav haos u Poreskoj upravi, da se ne plaća porez.
Mi imamo jedan neverovatan primer, nedavno sam čitao, recimo, načelnik tog sektora za igre na sreću i menjačke i devizne poslove priznao da imamo crno tržište koje je 30% vezano, recimo, u Sektoru igara na sreću. To je neshvatljivo, to je nemoguće i tu su čak bile neke određene policijske akcije. Konačno je krenulo nešto da se radi po tom pitanju, ali znate imati toliko ilegalno tržište i toliku štetu za državu, a sedeti na tom mestu, meni je to nešto što je neverovatno. Ako hoćemo korenitu reformu Poreske uprave i opšte korenito da se krene u naplatu poreza na najbolji mogući način, potrebno je zaista da se cela Poreska uprava promeni i veliki sam pristalica da se Poreskoj policiji da veća nezavisnost, nego što ona ima danas, zato što bi morala zaista oštrije da reaguje, posebno prema ovim ljudima koji godinama porez izgleda nisu plaćali, a koji su bili ovako povlašćeni, očigledno se selektivno vršila naplata poreza.
U svakom slučaju ovaj zakon je dobar početak, mada sam pristalica da se donese jedan sveobuhvatan zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji bi još neke stvari unapredio. Slažem se sa gospodinom Rističevićem kada je malopre rekao onu narodnu poslovicu – ovcu možete da šišate više puta, ali kad je jednom oderete ona je gotova, tako da ne bi trebalo imati, odnosno shvatiti poresku politiku da nekom oderete kožu. Što se tiče ovakvih stvari, gde će se unaprediti naplata poreza i gde će se to prilagoditi nekom našem realnom stanju, apsolutno podržavam i u danu za glasanje, kao i cela SNS, ovu ću podržati. Hvala vam.

Gospodine Krstiću, drago mi je da ste mi odgovorili. Slažem se sa vama u svemu. Ali moram da konstatujem, da bismo se razumeli, u životu se ceni rezultat. Verujem da ste to naučili u SAD gde ste se školovali. Uvek se ceni rezultat.
Malopre sam pomenuo jednog gospodina iz Poreske uprave, ne što imam nešto protiv čoveka, već se bavim tom oblašću i slučajno mi je to zapalo za oko i video sam njegovu izjavu. Mislim da je dosta dobrih stvari uradio, ali moramo da vodimo računa o tome kakvi su rezultati ljudi koji su do sada bili u Poreskoj upravi. Građani prema njima imaju izuzetno veliko nepoverenje zato što se jasno vidi da je bilo očigledno selektivno primenjivanje prema kome će se uputiti poreska policija ili prema kome će se ići sa naplatom poreza, a ko će moći da posluje godinama i da ne plati uopšte porez.
Iz tog razloga zato što su mnogi od njih godinama na određenim funkcijama pristalica sam da budu promenjeni i da dođu neki kao što vi kažete – stručni ljudi koji će raditi na poslu naplate poreza, odnosno u interesu Republike Srbije. Kada pogledate rezultate složićete se sa mnom da ipak neke određene reforme u tom pravcu moraju da se dogode. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram povredu člana 107. i to u oba njegova stava, pre svega vezano za neposredno obraćanje poslaniku koje smo imali prilike da malopre čujemo, a i za vređanje dostojanstva Skupštine. Takvo obraćanje, a i vređanje dostojanstva Skupštine imamo od strane jednog poslanika koji pripada poslaničkoj grupi, odnosno stranci koja je imala direktora Poreske uprave u čije vreme su se najveći poreski dužnici i stvorili ovde, zato što su očigledno neki ljudi bili povlašćeni, mogli su da budu tajkuni i uopšte da ne plaćaju porez. Danas od takvih i tih ljudi dobijamo neverovatne kritike kakvo je ekonomsko stanje u zemlji.
Zaista, takvo vređanje svih poslanika i uopšte Skupštine je nedopustivo i ovo nema nikakvog smisla. Hvala.

Naravno, gospodine predsedavajući ja ću opet da se pozovem na član 107. i to oba stava, direktno obraćanje poslaniku i naravno vređanje dostojanstva ovog parlamenta.
Zaista bih vas molio da obratite pažnju ubuduće, jer zaista nema smisla da oni koji su na ta mesta dolazili na mesto ministra finansija samo zahvaljujući što su bili članovi jedne lobističke grupe, kao što je bio „Ces Mekon“ ili neko slični njima, a čiji je inače predstavnik, odnosno direktor te grupe u zatvoru, odnosno zato što se između ostalog vodi postupak protiv njega, a koji su služili ovde da isključivo kreiraju privatizaciju, a svi su bili članovi Demokratske stranke. Zaista nema nikakvog smisla da takvi ljudi danas ovde nešto rade.
(Borislav Stefanović, s mesta: Sram te bilo, pa prvi ćeš….)

U svakom slučaju i ovim se i dalje krši Poslovnik ovim dobacivanjem, ali ako je neko nervozan zbog argumenata, šta mu ja mogu, zato je na 6%. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Suštinski, uvek se na pravnom fakultetu uči da zakon mora da bude precizan i jasan i dovoljno razumljiv, bez nepotrebnog gomilanja rečenica ili definicija koje su nekim drugim, višim aktima svakako definisane. Nama je ovde ZKP, zapravo Zakonik o krivičnom postupku, nešto što je ono čime se rukovodimo. On mora da bude u skladu sa Ustavom i tu je definisana nepovredivost stana. Nema potrebe Zakonom o BIA tako nešto definisati, osim ako neko ne polazi možda od te premise da su ljudi koji su rukovodioci u BIA neuki ljudi i da žele sebe da dovedu u tu situaciju da možda žele da izvrše krivično delo. Ja verujem da tamo rade i te kako pravno potkovani ljudi, govorim o rukovodiocima. Naravno da svaki agent ne mora da bude pravno potkovan, ali ljudi koji su na rukovodećim mestima u BIA, bez obzira koje su struke, da li su završili elektrotehnički fakultet, mašinski, nije ni važno, ali osnovne neke stvari vezane za ZKP moraju da poznaju i ubeđen sam da znaju da ovako nešto ne bi smeli nikada da rade, tako da zaista nema potrebe ljudima crtati nešto što svakako oni moraju da poštuju samim tim što je to u odredbama ZKP definisano. Hoću da verujem zaista da tamo rade ljudi kojima ne pada na pamet nikada da kreše zakon. Možda je to nekada bila praksa, ali verujem da danas tamo zaista rade odgovorni ljudi, savesni ljudi, koji se na pravi i najbolji mogući način bave zaštitom interesa Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Ako bi neko u životu trebalo da bude zainteresovan za jedan ovakav član, bio bi lično ja. Prošle godine, ili kada je već bilo, obelodanila se ta priča. Između ostalog, moja malenkost je, iz ne znam kog razloga, u vreme gospodina Vukadinovića bila na merama. To je zvanično i potvrđeno, bilo i u novinama i do dan danas nisam saznao šta je bio razlog. Negde sam načuo, navodno je sud dao da sam širio rasnu…

Slažem se, ali zašto vam ovo kažem? Ovo ovde što se traži bilo bi zaista dobro, ali moramo ovde da vodimo računa o tome šta se ovde predviđa. Ovde se predviđa situacija kada tražimo proširenje mere. Znači, mera je već započeta. Verujem da niko u BIA danas ne bi zatražio to proširenje mere da nema određene indicije da se određeno lice sa nekim druži, bio to političar, bila javna ličnost, a moram da priznam, taj koji je na merama, ako je, recimo, situacija vezana za organizovani kriminal ili za neku špijunažu, taj koji je na merama sigurno se ne druži baš sa nekim jako finim ljudima tek tako, nego iz određenog interesa stupa očigledno u određene kontakte.
Nije mi jasno, zbog čega sada ovo na ovakav način zahtevamo. Čini mi se da polako dolazimo u situaciju da neko želi BIA u komunalnu agenciju da pretvori. Znate, BIA se bavi zaštitom države. Nekada neke stvari baš i ne moramo da znamo. Nemojmo da se igramo sa tim, neko je ovde malopre spomenuo Francusku. Kažu – to je represivna država. Mi uvredismo sada Francusku, a ona je zemlja EU. Ako u zemlji EU imamo takvu situaciju da ta država na taj način štiti svoje interese, izvinite, što bi to u Srbiji neko ograničio? Zaista, ovakav amandman ne želimo da prihvatimo.

Uvažena predsedavajuća, mislim da je zaista dobro da o ovome razgovaramo, jer je sve vezano za korpus ljudskih prava.

Predlagač amandmana je krenuo od premise da radnik BIA može da pogreši, što je ispravna premisa. Naravno da može radnik BIA da pogreši.
Ali hoću duboko da verujem da bilo koji operativac BIA kada radi na nekom predmetu, pre svega zahteva određene provere pre nego što zahteva tu meru. Ne verujem da bi se i ko iz same BIE od rukovodilaca brukao da zatraži meru, a da prethodno neko nije proveren i da li je zaista potrebno to lice staviti na bilo koju meru.
Sa druge strane, ako zahtevamo da sud nekome kaže na koji način je praćen ili da pred njim uništi dokaze, doći ćemo u jednu apsurdnu situaciju. Navodim vam primer koji može da se zaista dogodi.
Čitali smo ovih dana o jednom čoveku za koga se sumnja da je najveći diler droge u ovom regionu, a za koga smo čitali u novinama da je to jedan jako inteligentan čovek, koji šeta unuče, divan čovek. Zamislite sada da je on bio na toj proširenoj meri. Sud ustanovi da možda dalje ne bi trebalo da bude na meri pa pozove dotičnog i kaže – mi smo vas gospodine, pratili, izvinjavamo se što smo to radili, pratili smo vas zato što ste bili u vezi sa recimo, gospodinom Čumetom, koji je uradio što šta.