Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, još uvek me memorija služi. Ja se sećam razgovora 2013. godine, Aleksandra Vučića sa gradonačelnikom Beograda koji je dok je bio gradonačelnik zaradio 619. miliona evra, a Beograd zavalio za 1,2 milijarde evra.
Sećam se tog razgovora kako je tadašnji taj gradonačelnik podržavao projekat „Beograd na vodi“. Govorio je da je to velika šansa uz Metro da Beograd promeni lice i tako dalje, ali onda kada je izgubio javnu funkciju pomoću koje je sticao 619 miliona evra promenio je stav i to meni izgleda, ono narodno – sad neću ni ja kako sam hteo.
2/1 GD/LjL 10.15 – 10.25
Dakle, sećamo se svi protesta "Žuta patka", gde su on i njegovi aktivno učestvovali protiv onoga za čega su se zalagali samo godinu dana ranije, valjda zato što su izgubili fotelju. Jedino ga je fotelja u Košarkaškom savezu Srbije zanimala.
Dame i gospodo, ta "Žuta patka" podržana u delu ove opozicije je bila protiv "Beograda na vodi". Dakle, bili su protiv razvoja, bili su protiv rasta BDP-a. Samo da podsetim, kasnije je to preraslo u "Ne davimo Beograd", bla-bla-bla itd. U principu, bili su protiv razvoja.
Kada nešto gradite, prvo morate da imate tzv. iskop, da pravite temelje, itd. Vama za stabilnost treba određena količina peska. Znači, tu ide prevoz, pesak, cement, armatura, blokovi, itd. U izgradnji se podstiče ne znam koliko drugih delatnosti a ne samo parket, itd. Kad je neko protiv gradnje, onda je on protiv razvoja Srbije, automatski protiv ekonomskog i vojnog jačanja ove zemlje.
Zato verujem da će Beograd biti još lepši, a da će zbog izgradnje u celoj Srbiji, jer ne postoji u Evropi država koja je izgradila više puteva, ne postoji glavni grad u Evropi koji je izgradio tako moderno, lepo naselje na obali neke reke.
I zato verujem da će građani i u Beogradu i širom Srbije na narednim izborima podržati sadašnju vladajuću većinu, želeći da i dalje grade i razvijaju Srbiju, jer Srbija sa ujedinjenim narodom pobeđuje. Hvala.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam slušao ljude koji su, kao što je rekao kolega Jovanov, govorili i kritikovali kao da su nam ostavili potpuno sređenu zemlju, a ne razvaljenu, obogaljenu, bez ikakve ekonomske i vojne moći. Znači, ostavili su razrušenu državu i sada su se raskukali.
Ali, ja se sećam, recimo, da je Niš imao premijera, kada su, da tako kažem, pod sumnjom da su ubili premijera, promenili vlast i doveli gospodina Živkovića na mesto premijera. Znate šta je prvo uradio? Da li znate šta je prvo uradio? Ovi ćute, zato što su uzimali otpremnine od 10.000 do 30.000 evra, mnogi od njih. Prvo što je uradio, prodao je DIN i to je prodao tri puta ispod cene. Neka kažu da to nije tačno.
Mnogi od njih su uzeli otpremnine od 30.000, 20.000, pa i više hiljada evra. Znači, dobrovoljno napuštali firmu da bi uzeli novac. Tada je osnovan onaj Đelićev Fond za Niš, mi ga u Inđiji nismo imali. Oni su prodali fabriku cigareta u Inđiji, njihov premijer iz njihovog grada, koji je bio i gradonačelnik u njihovom gradu. Dakle, njihov čovek je procenio da njima fabrika cigareta nije potrebna i prodao je tri puta ispod cene.
I, bože moj, mnogi od njih su uzeli otpremninu, a mi u Inđiji pravili fabriku na ledini. Znači, bili smo, spram njih, bukvalno zaostali, da smo se pitali kako se to lepo živi u Nišu.
Mi smo u međuvremenu napravili od Inđije nešto i dok smo bili i vlast i opozicija. Dakle, ja sam kao opozicija radio na tome se Inđija razvije dalje, bez obzira što sam opozicija u jednom trenutku postao zato što su me oni smenili u zgradi Uprave „Vodovoda“ onako na demokratski način, ali nisam prestao da radim u korist svoje sredine. Tako i njima preporučujem.
16/2 GD/JG
Sad još nešto moram da ih pitam – da li znaju državu u Evropskoj uniji, u Evropi u kojoj su plate tri puta skočile za 10, 11, 12 godina? Da li znaju? U Evropi postoji jedna država u kojoj su te plate skočile, a u amandmanu se radi o platama javnih službenika. Postoji jedna zemlja u Evropi da su plate za 12 godina skočile tri puta. Ta zemlja na moje zadovoljstvo, jer sam na određen način kao mali jedan šrafić učestvovao u tome, zove se Srbija. Ne postoji nijedna druga zemlja u Evropi u kojoj je u evrima plata skočila tri puta. U Nemačkoj je skočila svega 60%. U Hrvatskoj je skočila 90%. Hrvatska je od 2013. godine EU, koristi te fondove itd. ali plata im nije skočila 100%. U Srbiji je plata porasla tri puta.
Zamislite, u Hrvatskoj je plata bila, gospođo Brnabić, 750 evra 2012. godine, kada su ulazili u EU. Danas im je prosečna plata hiljadu i četiristo i nešto evra. Zamislite, nije porasla ni jednom 100%. A zamislite da je Srbija zatekla prosečnu platu od 745 evra kada je došlo do promene vlasti, pa mi bi danas imali platu od 2.500 evra. Nismo mi krivi što je ta plata bila 328 evra, a ne 745 evra.
Danas oni pričaju kako se nešto može kupiti, kako je skupa junetina. Pa, njihova politika je bila – posadiš čvarak gde nikne prase, izađu ujutru, naberu šunke itd., privatizuju neku firmu i danas kukaju.
Hajde da vidimo kakva je kumulativna inflacija u Srbiji bila u zadnjih 12-13 godina. To će kolega Arsić znati, negde oko 79% maksimalno u 2012. godini. A da li znate koliko je bila inflacija ovih što kukuleču ovde, raznih gumerabika itd., pancirnih obraza od 2001. do 2012. godine. Inflacija je bila 370%. Znači, ono što je 2001. godine koštalo 100 dinara, 2012. godine koštalo je 470 dinara. Otpustili su 500 hiljada ljudi, zaposlenih i ostalih, 1.700.000, ali baš nisu svi primali plate, a mi zaposlili 600.000 i nismo baš ni sami zadovoljni. Želimo da zaposlimo još više. Mi u Inđiji imamo ispod 3% nezaposlenost a i dalje želimo da gradimo i da radimo, a oni se ovde raskukali kao seke Perse. Raskukali se kako, eto, propadamo baš sada itd., što apsolutno po svim pokazateljima nije tačno.
Nađite mi državu u Evropi gde su devizne rezerve porasle tri puta, plate tri puta, BDP tri puta. To dokazuje da smo uspešni i da ćemo biti i dalje uspešni, da ćemo ujediniti veliki broj našeg naroda da dobijemo sledeće izbore i da nastavimo taj rad i da Srbija pobeđuje u svakom smislu. hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, čisto istine radi, ovi što kukaju da dobro čuju.
Moje pitanje je bilo da li postoji zemlja u Evropi koja je imala nezaposlenost 26%, evo da dodam i taj primer, i koja je za 12–13 godina uvećala plate tri puta, BDP tri puta, tri puta devizne rezerve? U celoj Evropi postoji samo jedna država sa tim karakteristikama, a to je Srbija. To je tako svidelo se njima ili ne.
Što se tiče podsticaja u poljoprivredi, ja sam pet mandata predsednik Odbora za poljoprivredu. Pre nego što sam to postao, belarus je bio vrhunski traktor. Dakle, to je nešto što sam i sam vozio, što je bio neki kvalitet, ali Džon Dir se mogao samo sanjati. Danas na hiljade srpskih seljaka vozi traktore koji su vredniji, recimo, od mog imanja, po 200–300 hiljada evra. Ja sam srećan zbog toga što neki pojedini poljoprivrednici, a to nije mali broj, voze traktore Džon Dir, Nju Holand i tako dalje, voze mašine. Pa kad pogledaš taj vozni park, nešto iz IPARD-a, nešto iz domaćih mera, često pomisliš da smo stvarno mi prešli na zapad.
Ali cifre kažu ovako. Godine 2012. zatekao sam podsticaje vredne 19.945.662.000 dinara. Danas su podsticaji 128.743.441 dinar, odnosno danas su podsticaji vredni 1,1 milijardu evra. Samo u zadnje tri godine smo isplatili poljoprivrednicima šest nacionalnih stadiona. Isplatili smo u podsticajima preko tri milijarde evra. To je ravno šest nacionalnih stadiona koji se grade i protiv čega su oni, a oni su protiv bilo kakve gradnje, oni su stručnjaci za razgradnju.
Još nešto, ovde je neko spominjao Šojića. Šojić je imao „Stranku zdravog razuma“. Ovi preko puta mene su stranka bez razuma. Hvala.
Dame i gospodo, otvaram tridesetu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vedro privredu. Konstatujem da trenutno sednici prisustvuje, deset narodnih poslanika i saopštavam da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vedre privrede Stana Božović, državni sekretar. (pauza) Kako je pisalo, Marko Saranovac šef Kabineta Nemanja Lečić v.d. direktor Uprave za agrarna plaćanja četiri Jasmina Miljković, šef IPARD pregovaračkog tima, načelnik Odeljenja za upravljanje IPARD programom.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda za ovu sednicu. Sam predložio sledeći dnevni red: jedan. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mekanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja u zagradi ipar tri, koji je podnela Vlada broj nula jedanaest povlaka sedamnaest devedeset devet kroz dvadeset i šest od dvadeset drugog maja dvije hiljade dvadeset i šeste godine. Da li se članovi Odbora slažu sa predloženim dnevnom-dnevnim redom da se izjasnim?
Zaključujem glasanje. Deset za, niko protiv i niko uzdržan. Saopštavam vas, konstatujem da smo usvojili predloženi dnevni red.
Pre nego što pređemo na tačku dnevnog reda, predlažem da usvojimo zapisnike sa dvajstet osme i dvajset devete sednice Odbora. Morim da se izjasnim o zapisniku sa dvadeset osme sednice Odbora. Devet za, jedan nije glasao, a deset za. Konstatujem da smo usvojili zapisnik sa dvadeset i osme sednice. Sada se izjasnim o zapisniku sa dvadeset i devete sednice Odbora.
Za devet, jedan nije glasao, od deset prisutnih narodnih poslanika. Konstatujem da smo usvojili zapisnik sa dvadeset i devete sednice. Prelazimo na tačku dnevnog reda. Jedan. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mekanizmima primene finansijske pomoći Unije Republike Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja u zagradi ipar tri, koji je podnela Vlada u zagradi broj nula jedanaest povlaka sedamnaest devedeset devet kroz dvadeset i šesto od dvajset drugog maja dvije hiljade dvadeset i šeste godine.
Eh, ko želi reč? Niko, jel. Pošto se niko nije javio da me za-zar reč, stavljam na glasanje Predlog zakona. Reći. Izjasnite se.
Za osam nije glasalo dva. Saopštavam da je Odbor odlučio da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republike Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja u zagradi ipar tri, koji je podnela vlada. Eh, u zagradi broj nula jedanaest povlaka sedamnaest devedeset devet kroz dvadeset i šesto od dvajset drugog maja dvije hiljade dvajset i šeste godine. Eh, ko želi reč? Niko, jel.
Pošto se niko nije javio da me- eh za, za reč stavljam na glasanje Predlog zakona. Neće. Izjasnite se. Za osam nije glasalo dva. Saopštavam da je Odbor odlučio da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republike Srbiji u okviru instrumenata za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja u zagradi ipar tri, koji je podnela vlada.
Izvestilac predsednik Odbora Marijan Rističević. Zaključujem tridesetu sednicu Odbora i vama da kažem da prenesete ministru da pokuša da na neki sledeći odbor, eh, kada pozovemo, saziv kad dostavimo da pokuša da prisustvuje. Dakle, ovo je već previše izostanaka. Zahvaljujem se.
E, zahvaljujem ovako. Odbor preporučuje Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, još privrede, eh, da posveti maksimalnu pažnju provlečnoj setvi koja je to, u toku i zaštiti useva i voća radi postizanja što boljih prinosa. To je predlog zaključka. Glasamo. Molim?
Ma, nije bilo više nikog prijavljeno. Devet za. Protiv?
Nema, uzdržanih?
Nema. Saopštavam da smo usvojili zaključak. Zahvaljujem svima. Zaključujem, koja je sednica? Dvadeset osma sednica.
Zahvaljujem. E, sad ovako. Prekoračili ste vreme, ali vas neću kazniti, nego ovako. Ne ide nafta iz Hrvatske, nego kroz Hrvatsku. To da je jasno.
To naša je nafta. Oni nama naplaćuju transportne troškove i još šta i nafta je ovde sagrađena s parama SRPRJ, znači zajedničkim novcem svih jugoslovenskih tadašnjih republika. E sada, pošto ja neću dugo da diskutujem, ja ću samo s obzirom da su gospoda ili drugovi, ah zainteresovani za zdravlje ljudi. Ja toliko to cenim. Toliko to cenim tu brigu za zdravstvenu zaštitu našeg stanovništva, za bezbednost hrane, za zakon koji smo mi usvojili, jel tako, o bezbednosti hrane i tako dalje.
Ali, čisto treba da se ograde od neke stvari, pa ću ja navesti jedno, kaže. Veštačko đubrivo je uvezeno od 2009. do 2011. godine. Imalo je tri puta veći nivo radioaktivnosti od dozvoljenog đubriva.
Eh, kaže, verovatno je završilo na njivama, a gde će drugo. Nisu ga sigurno sipali u političke stranke, a posledice će se tek će se utvrditi. Ovo je vest iz, eh, tih godina kaže, a posledice će se tek utvrditi. Agencija za zaštitu od jona, jonizuj, jonizujućeg zračenja mimo zakona izdavala mišljenje za uvoz takvog đubriva, kažu u nadležnom ministarstvu. U poslednje dve godine i tako dalje i tako dalje.
'nači uvezeno je sto četrdeset hiljada tona đubrivaČija je radioaktivnost bila tri puta veća. Jer imate potrebu da se ogradite od vlasti koje su vladale do 2012. godine od Ministarstva za privredu. Koje sve ministarstvo bilo upleteno u sve to, ali sam ja čuo zanimljivo da je to vest RTS da ne bude da neki Kurir, Informer i tako dalje. Ono što je meni interesantno kažu da ste, eh, Krde Dragi nešto mućkao sa tim pravilnikom.
To će gospodin Starenovac da proveri. Tako što se ta radioaktivnost, eh, po pravilniku uvećavala tri puta dozvoljeno. Danas je, recimo jedan, sutra dozvoljeno tri kad se uveze đubrivo oni onda vrate na jedan. Izuzetna sposobnost i izuzetna briga za bezbednost hrane. Dakle, ako krenemo da se to baci po njivama, koliko ta radioaktivnost traje hiljada godina?
Ja baš sam poljoprivrednik, pa baš nisam siguran u to, ali prava je šteta, a, odnosno prava je sreća. Razumem i što šteta nije prevelika zato što u to vreme su podsticaji bili negde na nivou devetnaest, eh, devetnaest milijardi, pa upotreba tog đubriva je bila selektivna, odnosno nije se, eh, kako to mi seljaci kažemo bacalo i upotrebljavalo petsto do šesto kilograma po hektaru, već je to bilo po sto. Pa pošto je đubrivo upotrebljeno tri puta manje, tako smo sačuvali njive zahvaljući sirotinjskom agrarnom budžetu smo, smo sačuvali njive zato što je tri puta bila manja upotreba, a radioaktivnost bila veća tri puta. Tako da smo sticajem okolnosti zbog siromaštva sačuvali, sačuvali svoje zemljište. Ali bi bilo dobro da se kao predstavnici tih stranaka koje su nekada vladale, kažete, mi se ograđujemo od upotrebe mineralnih đubriva, čija je radioaktivnost bila tri puta veća, a sad gospodin Starenovac, pošto smo iscrpili, eh, šef kabineta, pošto smo iscrpeli listu. Eto, ja sam bio kratak
(Novi Karlovici, 30.01.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 103000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Član odbora | Republički fond za zdravstveno osiguranje | Republika | Mesečno | 40500.00 | RSD | 12.01.2015 - |