Dame i gospodo narodni poslanici, Mithauzen je sitnica za ovog pregovarača koji je prodao NIS pa posle tražio sankcije Rusiji. NJegov obraz je tako debeo da od toga možete da pravite pancire.

Dakle, čuli smo da on ne poznaje ni jednog urednika. Pa, šta radi u Beču pored tamo neke urednice? Kaže - znaš, on je išao o svom trošku, nije o trošku RTS-a, ali očigledno da je slagao. Takođe je slagao da "Informer" ima gradsku frekvenciju. Nije tačno. Može da pita svoje prijatelje iz REM-a, to nije tačno. "Informer" ima kablovsku dozvolu, ne frekvenciju. Eto još jedna laž vrsnog poznavaoca medija, s obzirom da je njegov lider opljačkao medije za 619 miliona evra. Dakle, na njega da ne obraćamo previše pažnju.

Dame i gospodo, sa ove strane su ljudi koji su za narod. To je vlada naroda, iz naroda, koja ima našu podršku. Sa druge strane nas su oni koji su za Šolaka, to je toliko očigledno. Šolak je bio gazda REM-a, da se ne lažemo. U REM-u su bili Nenad Janković i Goran Petrović. To su dva suosnivača SBB-a. Oni su bili vodeći ljudi u KTV, imali su 20% u osnivanju KDS a Šolak ih je vešto premeštao u REM odnosno u ono što se pre REM-a zvalo. I oni su štitili ne toliko vaše političke opcije, vi njemu ne trebate previše razvijeni, vi njemu trebate kao sluganerija kojom može da se posluži a ekonomski interes on potvrđuje sa REM-om.

Vi ste rekli da je "Informer" neregistrovan, odnosno da je dobio gradsku frekvenciju. Nije tačno. Ali, kad pogledamo u registru medija, N1 i Nova S nema, nije registrovana, barem ne na teritoriji Republike Srbije. A evo ga ovaj vrsni, koji je dopustio da se vrše prenosi evropskog prvenstva koji spadaju u najznačajnije događaje klasifikovane u samom REM-u, on je lično dopuštao da na takav način Šolak vrši prenose, iako nema nacionalnu frekvenciju, a najvažniji događaji se prenose isključivo, to je pisalo u zakonu ako ga je on uopšte pročitao, samo na medijima koji emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. Na tom evropskom prvenstvu Šolak je kroz nezakonite reklame iz člana 27. Zakona o oglašavanju, programi koji se reemituju nemaju pravo na srpske reklame, samo na tome, zajedno sa Šolakom, omogućio je Šolaku 20 i nešto miliona evra. I on se sad javio i nešto mi dobacuje.

Dame i gospodo, ni Nova S ni N1 nisu registrovani, sport klubovi nisu bili registrovani, barem ne dok su pripadali Šolaku, u Srbiji nisu bili registrovani. Ali, kad ih je kupila "Arena", gle čuda, 13 bivših sport klubova je registrovano u Republici Srbiji. Šta hoću da kažem?

Ne ulazeći u uređivačku politiku, ja smatram da oni podržavaju bezakonje samo da bi se našli na tim televizijskim programima a opet oni Šolaku služe kao sluganerija da bi osigurao svoj biznis, da govore o slobodi medija.

Ako ti navodno slobodni i nezavisni mediji, kako ih oni zovu, ako se žale na slobodu medija a registrovani su u Luksemburgu, zašto se žale na slobodu medija u Srbiji? Treba da se žale na slobodu medija u Luksemburgu, jer oni tvrde da tamo donose uređivačke odluke itd. i da odande samo preuzimaju program ovde, što uopšte nije sporno, to treba da se čini po Zakonu o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji, koja opet kaže u članu 24. da program koji se reemituje ne može sadržinski, pretežno i u potpunosti da bude namenjen zemlji prijema signala. Jer, to se smatra izbegavanjem jurisdikcije i kršenjem prava. Očigledan primer je Srbija.

Evo, da vam navedem još jedan primer. Recimo, u Crnoj Gori, kad bilo šta mediji u Srbiji objave o Crnoj Gori a tiče se Crne Gore, oni odmah zaustave reemitovanje programa. Ja pitam - da li je to ista konvencija? Znači, bilo šta da objavimo o Crnoj Gori na našim medijima, bez obzira što to nije ni pretežno ni u potpunosti, oni zaustave reemitovanje. A luksemburški mediji kod nas i nemaju nikakav drugi program već isključivo onaj koji je namenjen Srbiji.

Zamislite mi u APR-u registrujemo kao oni u Luksemburgu medij ali ne emitujemo program i odemo, recimo, Jovanov, Kena, Atlagić, mi organizujemo televiziju i uzmemo studio, recimo u Zagrebu, Parizu, Londonu, Rimu, i počnemo da emitujemo program isključivo za njihovo tržište. Čak i da ga reemitujemo, bili bi vrlo brzo zabranjeni, a zamislite još da ga ne reemitujemo i da kršimo Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da vidimo koliko bi bili na slobodi. A evo onaj tamo sedi na slobodi, još mi dobacuje, iako je više desetina miliona evra doprineo da Šolak stavi u svoj džep.

Dame i gospodo, postoje dve vrste medija, jedni iz nadležnosti Republike Srbije, to su oni koji su kao "Informer" registrovani, bilo da su internet, bilo da su kablovski i bilo da su sa frekvencijom, samo je visina nadoknade koji se plaća REM-u u pitanju. Znači, oni koji su registrovani su u nadležnosti REM-a, u nadležnosti Republike Srbije. To su mediji koji plaćaju sve. Sa druge strane su programi televizija koje medijske usluge se reemituju, stvarno postoje "Si-en-en", "Skaj", itd, ali ovi luksemburški, 30 kanala, oni nisu televizije koje reemituju program, oni su piratske televizije, samo su fiktivno regitrovani u Luksemburgu a odande ne emituju program. Kad ne emituju tamo program, onda je pitanje šta reemituju a to je ništa. Čista zloupotreba prava. I vi to podržavate, jer kod vas je bolje biti nezakonito nego zakonito. Što ti zakon dade, niko ne ote, kaže Valtazar Bogišić, ali vi se držite uvek suprotno od toga i za vas su ove televizije koje su potpuno nezakonite i piratske za vas zakon.

Šta dalje kaže zakonodavstvo, koje smo i mi donosili? U članu 27. Zakona o oglašavanju, kažu da programi koji se reemituju, televizije koje reemituju program na teritoriji Srbije nemaju pravo na reklame iz Srbije. Oni imaju pravo samo na izvorne reklame koje objavljuju negde u inostranstvu pa ih ovde samo preuzmu. Dakle, još jedna krađa koja ugrožava nezavisnost medija. Usput budi rečeno, niko vam ne brani da otvorite neku televiziju, mi to pravo 2012. godine nismo imali, imali smo samo voditelja radio "Fokusa" i ništa više od medija nismo imali, ni štampane medije nismo imali, dakle, nijedan štampani elektronski medij i opet smo vas pobedili.

Apelujem na vas, nemojte puno da verujete RTS-u, jednog dana će i vas izdati. Dakle, osnujte neki svoj medij i sa te strane imate moju podršku, a to vam niko neće zabraniti, a to vam dozvoljava i član 50. Ustava.

Kršenjem prava o oglašavanju, odnosno Zakona o oglašavanju, zato što domaći mediji sve plaćaju, zato imaju prava na marketing. Ovi koji samo istovremeno se ovde preuzimaju ništa ne plaćaju i nemaju pravo na marketinško tržište u Republici Srbiji. Ali, gle čuda, oni uveliko emituju reklame, domaće reklame na svojim televizijskim stanicama, iako tvrde da reemituju program.

Po pitanju prava ponašaju se kao domaći mediji, a po pitanju obaveza ponašaju se kao televizija koja reemituje program. „Malo mačku goveđa glava“, „Il` si riba, il` si devojka“, ali ne možeš da budeš baš sirena po pitanju medija. To ovaj čovek koji je bio u REM-u svakako treba da zna, ali oni su uporno u REM-u koji je uvek bio pod Šolakovim uticajem, rekao sam da su samo sedeli njegovi osnivači, oni su uporno omogućavali Šolaku da napravi biznis koji vredi, koliko, milijardu ili dve koliko je vredeo i on je ta prava prodao.

Ljudi, nije dobro. Osnujte svoju televiziju, ne ulazim uopšte u uređivačku politiku, ali još da vam kažem i to, prikupljene pare od reklame i pretplate znate li kako se ispumpavaju u Šolakov džep? Znate, ali nećete da priznate. Znači, tako što plaćamo reemitovanje na 30 kanala koje ne postoji. Plaćena je medijska usluga koja ne postoji. Probajte vi iz vaše firme bilo kako da kupite nešto u inostranstvu i prikažete da ste kupili neku uslugu ili neku robu koja ne postoji, bićete automatski optuženi za pranje para, ali vas baš boli briga što on vrši krivično delo pranja novca, Šolak. Vama je bilo jedino da se pojavite na toj televiziji. Jedna trećina građana ili nešto malo više da je Isus Hrist na vlasti bi glasala protiv te vlasti.

Sad, ko će biti ljubimac te jedne trećine, određuje Šolakova televizija. Ja vas razumem da ako se ne pojavljujete tamo, onda nećete biti prepoznatljivi kod ovih birača, ali sve to je mana u demokratiji.

Zato je pod određenom sumnjom demokratija, ne zato što postoji neka diktatura, već previše slobode, da možete nezakonito da se okupljate, da imate komunističke plenume, fašističke zborove, da možete da blokirate puteve, da možete da podržavate nezakonite medije, ali to ima cenu po pitanju demokratije, bez obzira što ova vlast to dopušta, a protiv čega sam ja, ukoliko neko prati to što ja govorim, a mislim da ipak nekog ima, ali da vi niste u tom delu koji će da isprati moje zalaganje da se uvede red u državi.

Zato je moj savet nikada Šolak neće pustiti nekog ko od vas bude ozbiljan, napravi ozbiljan program. On to neće dopustiti i tog trenutka ćete vi odustati od njega, a vi takvi kakvi jeste, kod Šolaka kakve vas trpi, ste nagrada za nas.

Dakle, vi na takav način nikada nećete osvojiti vlast. Zato je moj savet ako treba da osnujete svoju televiziju, ne verujte RTS-u, ne verujte „N1“ televiziji, ne verujte „Novoj S“. Formirajte svoju televiziju i borite se na demokratski način.

Niko i neko ako vam dozvoli da nasilno osvojite vlast, ovo što sada sledi nije pitanje izbora, to je pitanje nekog leka da izleči ovo društvo, jer vi ako dođete nasilno na vlast, vas će možda neko spolja podržati da bi se ispunili ciljevi onih spolja, jer takva vlast koja bi nasilno došla na vlast bi bila servilna i činila ustupke po pitanju Kosova, po pitanju Republike Srpske, po pitanju sankcija, udarila bi u vitalne interese srpskog naroda. Jedan moj prijatelj je rekao – ako drugi određuju šta je naš nacionalni interes, onda on nije naš nacionalni interes. Ako neko misli, i to je rekao, da žrtvujemo svoj nacionalni interes da bi se nekom dopali, onda mi nismo neka suverena država.

Moj vam je savet da prestanete da radite za Šolakov džep, da se malo ugledate na nas. Vi za Šolakov džep, mi za narod i državu Srbiju. Živela država Srbija!

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, kada Ponoš nije odgovarao za veleizdaju, ja stvarno ne znam ko treba da odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo dirljivo da gledam kako navodni antikomunisti brane komunističke simbole. Ja to tako mislim, a vi možete da mislite o meni šta god hoćete i to je vaša stvar.

Ja ću probati da to i dokažem ako mi ova komunjara to dozvoli.

(Petar Bošković: Komunjara, sram te bilo.)

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, a šta vi ste se prepoznali, molim smirite ovog čoveka i vratite mi to vreme koje je on meni oduzeo svojim urlanjem.

Dame i gospodo, ja ću probati da to i dokažem. Gledajte sada ovako, da li je to komunistički simbol? Za mene je komunizam bio mašina za rastrebljavanje Srba, i to mogu da dokažem.

Dakle, komunisti su jednu demokratsku Kraljevinu Jugoslaviju razorili. Krenuli su od 1928. godine iz Drezdena, pa su sa Mošom Pijadom, pa je Moša Pijade sa onim ustašom potpisao 1935. godine, pa ste 1941. godine digli ustanak Srba…

(PREDSEDAVAJUĆA: Kolege, ne dobacujte. Imaćete svi vremena. Pustite čoveka da kaže šta ima.)

Dobro, hoćete dopustiti da govorim, šta sad znači ovo?

Dakle, to su činjenice. Još nešto. Komunisti, gospodo i drugovi komunisti, vi ste naručivali bombardovanje Srbije i Crne Gore, to su činjenice. Dakle, vi ste osudili Boga, to su činjenice. Vi ste ubili Petra Bojovića 1945. godine, čuvenog ratnika, čoveka koji je školovan u Kraljevskoj vojnoj akademiji koju ste srušili 1949. godine, da bi napravili ovo ruglo. To je bio nekada pre rata Dom srpskih oficira, vojvoda, itd. Vojvode Mišića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, to je bio dom i za čoveka koji se zvao František Zah, koji je tvorac na određen način srpskog Načertanija Garašanina, itd.

Čiji je to dom posle bio? Gotovine, Tuđmana, Špegelja, jel tako? Bobetka, Antona Tusa, da ne nabrajam sva ta komunistička, ustaška imena koja su učestvovala u razaranju Jugoslavije. Bombardovali ste, naručivali ste bombardovanje, od 20. oktobra je 15 puta bombardovan Niš, do 1945. godine Beograd, čini mi se 11 puta, itd. To su naručivali komunisti, to je simbol komunizma.

Još nešto. Da se vratim na ekonomiju.

Za održavanje te gomile kamenja bi nam trebalo desetine miliona evra godišnje. Investicija, pa ja se radujem tom hotelu, u 1.500 stambenih jedinica i 155 soba ta investicija 600 miliona evra, to diže BDP, to zapošljava ljude, to diže godišnje BDP od turizma, itd. Između investicija od 500 i 600 miliona i vaše gomile kamenja, ja žrtvujem gomilu kamenja zbog Srbije. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Ne može vas svako uvrediti. Ne može neko biti dostojan da na njega obratim pažnju, ali Bože moj, pošto sam prozvan da ja i sad živim na farmi. Živim u selu Novi Karlovci i ja sam bio u TV projektu koji je otprilike s pram mog zanimanja bio zanimljiv.

Ja sam u tom projektu bio sa Evom Ras, recimo, kad je Aca Ilić na „Farmi“ na tom TV projektu, onamo, ovamo iza brda, ona recituje ja se smrznem, od tebe ništa slično nisam čuo.

Još nešto, pošto živim i sada na farmi, shvataš, kao neko ko je podneo žrtve u poslednjim građanskim ratovima koji su predvodili baš upravo ti komunisti koji su bežali i nisu hteli da brane ni Golubić. Meni je poginulo četiri, pet članova bliže familije. Toliko o tome kako sam ja neki izdajnik, itd.

Da vam objasnim na farmi praktično.

(Petar Bošković: On vređa nas.)

Nemojte me opet prekidati i nemojte dobacivati.

Kada dođete kući i kada krenete da upalite svetlo ili možda da priključite telefon, treba da se zamislite, možda sam taj deo struje napravio ja, proizveo ja. Kada dođete i otvorite frižider koji je uključen na struju treba da znate da ste možda taj komad mesa koji ste uzeli možda sam ja proizveo ja na farmi. Kada uzmete čašu mleka treba da razmislite možda sam ja proizveo to. Kada uzmete neku šljivu, voćku ili rakiju, možda zamislite da sam proizveo to ja.

Tačnije, sigurno, ja to proizvodim na farmi, a šta vi proizvodite sem gomile gluposti i šta vaš lider, sem što je poznat po onoj izdaji, po čemu je on poznat, šta je on proizveo? Proizveo je puštanje 550.000 ljudi i uništenje vojske, 30.000 vojnika, pretopio tenkove, itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, dostojanstvo Narodne skupštine u vezi člana 103. i člana 107.

Dakle, u ovoj galami je palo neko vređanje kako nas nije sramota itd. i mislim da ste u obavezi da takvo ponašanje na određen način, u skladu sa Poslovnikom, sankcionišete, tim pre što dostojanstvo Narodne skupštine podrazumeva i govoriti istinu, pa kada on kaže da je neko oslobodio Srbiju, a pritome od 1944. do 1945. godine streljao 70.000 ljudi, za mene je to kršenje dostojanstva Narodne skupštine. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo, mi poštujemo institucije. Nismo mi organizovali nezakonite plenume. Nismo mi čuvali nacistički most i organizovali zborove. Nacistički način organizovanja. Nismo mi organizovali plenume na komunistički način organizovanja.

Dakle, ja sebi dajem za pravo da budem antikomunista. Vama ne branim da budete komunisti, ali ja mislim da mi ne treba da ulažemo pare, da čuvamo komunističke simbole.

Ja ne mogu da se složim sa time da treba čuvati ruševine. Ajde da je to celo, pa je to bio dom Tuđmana, Špegelja, Gotovine itd, poznatih lica u rasrbljavanju Srba iz Hrvatske itd. Da ne pričamo da su se komunisti na kraju svoje vladavine posvađali i da su najviše nastradali Srbi, da su ti isti komunisti preuredili Kraljevinu Jugoslaviju u nacionalne države i pri tome uzeli teritorije koje su bile naseljene Srbima i kada se Jugoslavija rasturala, teritorije su zadržali, a Srbe proterali. To je činjenica, ali vi i dalje gajite svoje simbole, napravite to u svojim kućama, razne komunističke simbole i to čuvajte. Između toga da trošimo desetine miliona evra, na očuvanje tih simbola Špegelja, Tuđmana, Bobetka i ostalih ustaša, dakle, ja podržavam da se tu nešto izgradi i da investicija od 600 miliona evra doprinese razvoju Srbije, novim radnim mestima i da svake godine bude razvijen turizam.

Takođe, ja mislim da to ima svoj bezbednosni deo. Recimo, gotovo je nemoguće da, priča se da će to biti Tramp, ja to podržavam, neko u budućnosti, bilo koja strana sila koja nas je ranije bombardovala poželi da bombarduje centar Beograda jer tu je njihova imovina i za očekivati je da se to neće dešavati.

Ja i dalje govorim da sam dirnut zato što neki Srbi, navodno veliki Srbi itd. brane komunističke simbole. Ja ću da branim Srbiju, neću da branim komunističku istoriju.

Živela Srbija!

Hvala.

Dame i gospodo, posebno ovi Srbi koji brane komunizam, moram da vas pitam da li je možda uputnije bilo braniti Vojsku, nego gomilu kamenja koje je bombardovao NATO pakt? To je čist komunistički simbol. Zašto ne razmišljate tako da na tom mestu srušena je Kraljevska vojna akademija od strane komunista? Mi nismo srušili, antikomunisti, nismo srušili ništa. Srušen je dom Stepe, Putnika, Mišića, itd. da bi se napravila neka zgrada 1949. godine u vreme represija, otimačina imovine, seljačkih poseda, poljoprivrednih proizvoda itd.

U to vreme je podignut jedan simbol bivše komunističke Jugoslavije, gde su se gospoda na kraju potukla i te Jugoslavije je nestalo, na štetu Srba. Ja stvarno ne razumem Srbe koji to podržavaju, a nekad su važili za prosrpske političare itd. Meni to baš nije potpuno jasno.

Što se ekonomije tiče, ovde ovi koji su protiv, pa, oni nikada ništa nisu napravili, nikada se nisu radom oznojili niti znojavi vode napili. Oni su meni jasni, ali ja moram da se zalažem za napredak Srbije. Nema šanse da je ovo, kako da vam kažem, da je ovo zakon koji će nekoga amnestirati. Retroaktivno, to poslanici mora da znaju, dejstvo zakona je zabranjeno. Nema nikakve povrede Ustava. Zakon nećemo doneti, mi ćemo zakon usvojiti, tek toliko da neki narodni poslanici znaju da se ovde zakoni usvajaju.

Prema tome, da li je investicija od 600 miliona evra ili da svake godine imamo trošak ne znam koliko, da bi dogradili bivši komunistički kompleks, ja sam za to da postoji memorijalni centar, ali i investicija. Vi se lepo sećajte komunizma, a mi ćemo investirati i unaprediti Srbiju i povećati BDP. Živela Srbija.

Dame i gospodo, nisam mislio da se javljam, ali posle ovog nadahnutog prethodnog govornika kome treba terapeut, a ne tarapeut. Dakle, u obavezi sam da se javim.

On je prilikom svog govora istaraupirao svog bivšeg političkog oca, dakle, sad je protiv njega i ako ga je on uveo u politiku, i meni je jako zanimljiva ta persona, dakle, pored svih ovih drveta i tako dalje, on je pokušao da zaštiti komunistički simbol. Zamislite osnivača POKS-a, Pokreta za obnovu, kraljevinu koji podržava komunistički simbol kojim je srušena kraljevska vojna akademija u kojoj su bili Putnik, u kojoj je bio Vojvoda Bojović i tako dalje, a on se odjednom zalaže za nešto drugo.

Zamislite nekoga ko nam priča kako smo sve prodali, a on na izbornoj listi jednog prodavca magle koji je prihodovao 619 miliona evra i za čije je vreme vladavine prodata kompletna privreda, dakle, kompletna društvena imovina i on je odjednom od sad postao neki zaštitnik, a pomoć je u čoveka koji je bio najveći pljačkaš i koji je najviše oteo i prodao državne imovine, i koji je stekao 619 miliona evra, on baš izabran na njegovoj listi. Živela Srbija!

Dame i gospodo, narodni poslanici, bilo koja izmena biračkog spiska ovima preko ne može pomoći.

Od kada sam ja u ovom Parlamentu, od 2012. godine, kada smo ih pobedili na izborima, kada nismo imali ni jedan mediji, kada su društvene mreže bile jako kržljave, kada se na tom polju nije mogao napraviti dobitak, posle njihovog spaljivanja 16 osoba u „Kontrastu“ i „Laundžu“, kako su se zvali ti kafići u Novom Sadu, kada niko od nas nije želeo da bude trgovac tugom, dakle na određeni način mi smo uspeli da ih pobedimo u takvoj situaciji, bez ikakve izmene biračkog spiska, a birački spiskovi su vođeni po lokalnim samoupravama često po sedištima Demokratske stranke koja je te liste usklađivala sa svojim nekim potrebama, o čemu sam ja sam bio svedok i na određeni način žrtva tog njihovog delovanja.

Znači, birački spiskovi su bili onako opštinske vrste, mogli su sa njima da rade šta su želeli, nije bilo nikakvog prava na uvid, dakle da birači vide da li su stvarno glasali ili nisu ili je neko glasao umesto njih. Sve te ispravke su bile za vreme ove vlasti.

Mislim da bolest, odnosno mržnja koja se ispoljava sa one strane koju niko ne može da zadovolji, da mi to ne možemo izlečiti nikakvim izborima. Mislim da nije problem u izborima ni u biračkim spiskovima, mislim da je problem dublje vrste, da imamo problem sa obrazovanjem, da imamo problem sa pravosuđem, da imamo problem sa medijima, odnosno, vladavinom prava i slobodom medija koju oni uporno krše i govore da se zalažu o tome.

Evropska unija njih obilno pomaže šaljući im novac za navodno demokratsko delovanje borce za demokratiju. U principu, oni su borci protiv demokratije, plenumi, zborovi, nastojanje da se tragedija u Novom Sadu politički upotrebi, odnosno, da ne bude u celini rešeno da svi koji su odgovorni odgovaraju, već samo delimično.

To sve pokazuje da oni nisu demokrate, da nisu za demokratiju, da mi nemamo problem sa biračkim spiskovima, da mi imamo problem, već sam rekao, sa obrazovanjem, pravosuđem itd.

Pravosuđe je najopasnija stvar, zato što na određen način ona treba društvene pojave koje su negativne da eliminiše, da kazni krive i da time nevinima pokaže da će biti kažnjeni ukoliko budu radili ono što oni trenutno rade.

Napolju Uglješa Mrdić štrajkuje za vladavinom prava. Uglješa Mrdić, on se zalaže za vladavinu prava. Kao predsednik Odbora za pravosuđe, on se isprsio, izašao i rekao - vladavina prava za sve. Ima za nadstrešnicu da odgovaraju svi, a ne samo pojedini koje odaberu njima politički podobni tužioci itd.

Šta oni rade? Dva dana kasnije oni organizuju protest protiv Uglješe Mrdića, odnosno protiv vladavine prava, odnosno da ne odgovaraju svi, odnosno da pravda bude delimično sprovedena na njihov partijski način. Zato ja mislim da oni koji se mržnjom hrane, da njihovu glad ne možete utoliti.

Sinoć sam bio svedok, ako neko zviždi himni Srbije, može da zviždi meni, ako neko zviždi zastavi, oni ako bi pobedili ta zastava najlepša na svetu bi bila zastava bele boje. Ako bi pobedili, a to je gotovo nemoguće, ako bi pobedili na izborima, takvi kakvi jesu to nije moguće, naša himna bi verovatno bila "bože sačuvaj". Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da nema tog spiska koji njima može pomoći. Ali, ukoliko imaju primedbi, hajde da se mi vratimo na uslove iz 2012. godine. Žao mi je što onaj pripadnik manjine nije tu. Suljo Ugljanin je bio ministar od 2008. do 2014. godine. Bio je veoma bitan za većinu, koja nije bila naša, bio je toliko bitan da je sprečio našu vlast, vlast ove strane. Pitam se, zašto onda pripadnici manjina nisu imali više od 35% više glasova.

Mi smo u principu napustili, po pitanju manjina želeći pre svega da doprinesemo jedinstvu Srbije i boljem položaju nacionalnih manjina, što u nekim evropskim državama nije, recimo u Sloveniji nema pojma od toga da Srbi dobiju status nacionalne manjine, a kamo li da dobiju 35% više glasova. Narušen sistem, jedan čovek jedan glas.

Mi danas imamo brdo primedbi sa te strane. Hajde da vidimo ove druge stranke koje su dobile cenzus 3%. Kad su bile vlast uopšte nisu računali na to da jednog dana mogu da budu sitna opozicija i da im treba cenzus od 3%, već su tražili do 2012. godine, da apsolutno spreče pokušaj malih stranaka da uđu u parlament.

To je bilo njihovo ponašanje i zato ih ja pitam da li da se mi vratimo na 2012. godinu, na te izborne uslove, ako oni misle da su dobri. Imali smo tu i neke pored, mi nikad nismo bili vlast, mi nikada nismo bili vlast, od jedne pripadnice jedne stranke, a ispred sede dva čoveka, jedan bio gradonačelnik Novog Sada, iz njene partije, to za nju nije izgleda bila vlast, bio potpredsednik Skupštine Vojvodine, i na nesreću nekog GIZ-a, zavod za izgradnju grada ili tako nešto. Ima oni koji lobiraju pa znaju da je on to bio. Dakle, oni nikada nisu bili vlast, onaj Sulejman Ugljanin je bio od 2008. godine do 2014. ministar, ništa nije učinio da dobije 35 posto i ono što oni danas traže. Ima izreka – ne mogu pametniji popustiti, koliko oni drugi, da ne kažem, budale, ali eto reći ću, mogu zautegnuti. I ja ne vidim da oni imaju želju da poboljšaju birački spisak, i da na takav način osvoje vlast. Ja ću vam reći, od 2000. godine, izbori se ne kradu.

Mi smo kao DOS, ja sam tu bio, mi smo pokrali 2000. godine Miloševića, znači Koštunica nije imao više od pola, a mi smo odbili sve glasove sa KiM i time uticali na izborni rezultat i Koštunicu proglasili za predsednika. Niko nije krao izbore, to su priče, možete o spiskovima da pričate do ujutro. Ne može vas niko, vi ste odustali od toga da na izborima dođete na vlast, a vi ste kao model, političke borbe uveli nasilje mržnje.

I jednostavno, vi ne možete da pristanete jer ne verujete da možete na izborima da pobedite i zato pravite model da kad ponovo izgubite, da opet bude. Pa ja 3,4 mandata ništa ne radim 6 meseci pred izbore, nego činimo vama ustupke raznorazne vrste, menjaj ovo, menjaj ono, upiši Saši Raduloviću šta hoće, upiši ovom šta hoće, non stop upisujemo, ali ne vredi, vi ne možete pobediti dok ne krenete u borbu za biračko telo, odnosno da kažete da u Srebrenici nije bilo genocida, da bi ljudi glasali za vas, da kažete da sanckije ne treba uvesti Rusiji, da kažete da Republika Srpska treba da postoji, odnosno da poštujemo suverenost Bosne, ali i suverenitet Republike Srpske u okviru BiH.

Vi kažete, ne mogu ovi preko Drine da dođu, iako imaju naše državljanstvo da glasaju, vi ne možete tako steći poverenje građana i ne možete pobediti i ja vas razumem, vi hoćete odbijanja da ostavite prostor za nasilje posle izbora i da pokušate da se domognete do prelazne Vlade obilaznim putem i to je vaš cilj i nećete uspeti u Srbiji, bez obzira koliko vi mrzeli vlast, vi u principu mrzite državu. Zviždite njenoj himni, zviždite njenoj zastavi, živela Srbija, neće vam proći.

Replikica.

Nego, hajde da vidimo šta sam ja govorio neistinu.

Čovek je potvrdio - Sulejman Ugljanin je bio ministar od 2008. do 2014. godine. Kakav je to napad od moje strane reći da je neko vršio funkciju od 2008. do 2014. godine, kad je to tačno? Hoćete da kažete da je on nešto bitno menjao izborne uslove za nacionalne manjine u tom periodu? Koliko ja znam, nije. Koliko ja znam, to smo mi radili.

Da li je tačno da moj glas vredi 35% manje nego vaš? Znači, moj glas na izborima vredi 35%. Ali, ja sam glasao da vaš glas vredi, zajedno sa ovom većinom, 35% više, odnosno da je po pitanju nacionalnih manjina njihov glas vredniji nego glas većine i ja sam to čak na određeni način i pohvalio, da bi naše nacionalne manjine imale bolje uslove nego u Sloveniji. Šta je tu bila uvreda za bilo koju grupu, za Ugljanina, itd? Naprosto, to je bilo tako.

Vi niste obezbedili kad ste bili vlast sebi 35%, ova vlast je obezbedila da vaši glasovi vrede 35% više. Kakvi su tu napadi? Ako je vama Sulejman Ugljanin svetinja, to meni nije problem, ali ja kažem ono što je bilo i što je istina. Jer, mi smo ovde, u ovoj Skupštini, više puta menjali izborne zakone koji se tiču izbora, da bi udovoljili željama raznih pojedinaca, rekao sam i za Sašu Radulovića itd, i tom prilikom smo uvećali broj glasova koje nacionalne manjine dobijaju. I vi danas možda ne bi imali jednog poslanika više da nije bilo te odredbe. Ja sam učestvovao u toj odredbi i to je neka vrsta, tako da nazovem, pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina i umesto da kažete hvala, vi kažete da je to napad na ne znam koga. Nije tačno. Živela Srbija!

Da, da nastavim gde sam stao.

Dakle, ja ću podržati svakako i ako se ne prihvati moj amandman i amandmani, ovaj zakon čisto da onemogućimo ove koji bi isključivo nasiljem da ostvare pravo na vlast.

Ustav kaže da niko ne može uspostaviti svoju vlast bez slobodno izražene volje građana, a ona se ostvaruje na izborima i moja je želja da se to desi.

Čast nekim opozicionim strankama, moram priznati da, bez obzira da su u pitanju nijanse, ja cenim tu različitost, njihova želja otprilike je da se demokratija ne da naturiti spolja, da neko dođe i da ih postavi na vlast ili da to učine nasiljem.

Meni je žao što delovi EU takođe na određen način žele da to njihovo nasilje prođe i da na takav način dođu na vlast, jer verovatno misle da bi tako vlast bila servilna, da oni koji bi došli nasilno na vlast, uz neku njihovu minimalnu podršku i određenih zemalja, recimo, Nemaca, onda bi takva servilna vlast učinila ustupke po pitanju nezavisnog Kosova, onda bi učinili ustupak po pitanju nestajanja Republike Srpske, onda bi učinili razne ustupke koji su protiv nacionalnih interesa Republike Srbije.

Ja se sećam jednog čoveka sa kojim sam sarađivao, koji je rekao - ako drugi određuju šta je naš nacionalni interes, jel tako, to onda u suštini nije naš nacionalni interes, već je to interes onih koji to pokušavaju. Oni su na to pristali, ja ne mogu na takav način da pristanem, da neko nasiljem, izbegavanjem izbora itd, osvoji vlast, da neko ko se služi EU kada je u pitanju rezolucija koju su izlobirali Hrvati, da kaže – eto, to je svetinja i tako dalje, eto EU, odnosno parlament EU je doneo rezoluciju, a recimo po pitanju litijuma, kada Evropska komisija i EU zaključi da je to kritična sirovina i da je treba eksploatisati u Republici Srbiji, onda oni najgrđe vređaju EU, ja nisam od tih.

Ja mislim da ovaj zakon, ja ću glasati za njega, jer je to neko unapređenje, za većinu čak i opozicionih stranaka. Ja ne verujem da će nešto birački spisak promeniti, zato što nikad to nije bilo pitanje biračkog spiska, već pitanje volje naroda Republike Srbije. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam seljak čovek radim onako u nekoj poljoprivredi i malo doprinosim BDP-u, pa ću ja to iz te tačke da to pokušam da objasnim.

Dakle, ukoliko, koliko ja vidim, ukoliko budemo te ruševine pretvarali u neki simbol ovih neokomunjara to će nešto da nas košta. Dakle, to je rashod u budžetu siguran i taj rashod će verovatno trajati godinama, verovatno će da se grebu itd. razni izvođači, podizvođači u tom njihovom nekom centru za zaštitu spomenika kulture itd.

Sa druge strane prihod, sa jedne strane ruševine, rušenje, sa druge strane prihod, a prihod je u izgradnji hotela. To je prihod u investicijama, u izgradnji tako nastaje BDP, kada raste BDP onda postoji interesovanje za nove radnike, za nova radna mesta i to tako traje, to je tržišna ekonomija. Očigledno da vi znate samo kako se novac troši, a ne kako se zarađuje, odnosno kako se stvara? I, to je ona ekonomska razlika između mene i vas.

Što se tiče ideološke, to je potpuno jasno da je to simbol novih ovih zeleno-žutih komunista. Evo, da vidimo ovako. Dakle, imate Drezdenski kongres, zaključak je kako treba razoriti državu koju su stvorili vojvoda Mišić, Putnik, Petar Bojović itd. Zaključak komunista je bio da takvu državu treba razoriti i da je treba pretvoriti u nacionalne države. Gle čuda, to su čak komunisti ispunili.

Imate sporazum Budak - Moša Pijade gde se zajedno sa ustašama planira realizacija tog njihovog projekta zajedničkog sa ustašama, a to je 1935. godine. Imate 1941. godinu kada neko kaže – bolje rod nego grob. I, postadosmo i grob i rob. Dakle, na određeni način je dignut Ustanak Srba protiv Srba, a general koji je to omogućio je pobegao u Veliku Britaniju. Pobegao je u Veliku Britaniju i pojavio se posle rata da komunistima svedoči protiv Draže Mihajlovića. Pa, onda imate razne Martovske pregovore sa Nemcima gde se zajedno zalažete za progon te nove, ostataka srpske vojske koju je vodio Draža Mihajlović. Zajedno se dogovarate da se ne bi iskrcali saveznici i tako danje a onda od tih saveznika 1943. godine uzimate oružje posle Teherana i kasnije posle i Jalte. Dakle, vi postajete Staljinovi sledbenici. To su činjenice.

Godine 1949. vi se svetite, ono što ste u Drezdenu nazvali da je to bila srpska hegemonija i porobljavanjem svih drugih naroda koji moraju da dobiju iz svoje nacionalne države. Vi se svetite, vi se svetite svetoj srpskoj vojsci koja je stvarala Jugoslaviju.

Dakle, vi se svetite tako što Kraljevsku Akademiju u kojoj su se školovali generali i vojvode srpske vojske, vi to uništavate i na tom mestu dižete to komunističko ruglo koje treba da osvedoči o velikoj bici na Sutjesci.

U principu vi ste razorili Kraljevinu Jugoslaviju demokratsku državu, uspostavili ste diktaturu, osvetili se srpskoj vojsci koja je tu Jugoslaviju stvarala cokulama i motkama ste ubili Petra Bojovića u januaru mesecu 1941. godine. I, nemojte da pričate da to nije ideologija. Naravno da jeste, vi u to verujete, ja to ne mogu da vam zabranim, ali ja se radujem što ste dve prikolice kamena jedne ruševine moraju ukloniti.

Dakle, niste vi bili da niste bili ljubimci SAD i saveznika protiv kojih ste bili, a onda ste naručivali bombardovanje srpskih gradova uključujući i Beograd koji su na Uskrs saveznici na zahtev Komunističke partije bombardovali. I, nemojmo da pričamo da to nije bio ideološki simbol. Ja poštujem i te koji su se tim liticama penjali do Dedinja, osvojili neke tuđe stanove i tako dalje, opljačkali seljake obaveznim otkupom oduzimanja zemlje itd.

Radujem se što će taj, po meni, ideološki simbol biti uklonjen i što će jedna investicija umesto rashoda biti nova investicija koja će doprineti rastom naše ekonomije građevinski materijal, armatura, izvođenje radova i tako dalje. To povećava investicije, to povećava BDP, to doprinosi da zajedno možemo da podelimo više. Vi bi samo trošili iz budžeta dajte pare kao što ste radili do 2012. godine.

I, da podsetim onoga kako mu se zvala ona firma? To zna Arsić. Dakle, kada su sredili preko njegove firme Azotaru pošto nije bilo mineralnog đubriva. Znate šta su oni uradili? Uvezli su 140 hiljada tona radioaktivnog đubriva, mineralnog đubriva čija je radio aktivnost bila tri puta veća od dozvoljene. Ono što su hteli seljacima da urade o 1948. godine do 1953. godine, hteli su da radio aktivnim đubrivima da dokusure sve uz pomoć one firme koja je kritikovao gospodin Arsić. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gledajući ove Đinđićeve sledbenike, čudom ne mogu da se načudim. Recimo, Đinđić je skinuo sa Gradske skupštine petokraku. Oni ovim SSNO čuvaju. Đinđić je uveo veronauku, a oni su, koliko ja vidim, protiv vere, protiv SPC, protiv svega i svačega.

Još nešto. Dame i gospodo, oni su čuvali nacistički most. To im je bio simbol nečega oko čega se oni okupljaju. Oko čega se okupljaju, to je znak i šta su, pomalo. Sada su se okupili oko komunističkog relikta koji je izgrađen na mestu Kraljevske vojne akademije, koja je Srbiju osnažila, vojvode, slavne vojskovođe itd. Oni se okupljaju oko onoga što je srušilo Kraljevsku vojnu akademiju i na određen način su smatrali da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti. Tako su mene učili u školi.

Dakle, s jedne strane, čuvaju komunističke relikte, a s druge strane nacističke. Onda trče kod Bartulice, da li je tako, gospodine Jovanov, trče kod Joveve, trče kod Picule. Kako ćete u EU da trčite kada ste za nacizam i kada ste za komunizam? Rezolucijom Evropskog parlamenta i EU, koliko se ja sećam, oba ta poretka su ocenjena kao totalitarna i preporučeno je zemljama EU da odbacuju sve to. Za šta ste vi, ljudi? Da li ste vi nacisti, da li ste vi komunisti? Ali, po pitanju količine mržnje, a teško je nahraniti one koji se mržnjom hrane, za mene ste i jedno i drugo.

Za mene je svetinja bila Kraljevska akademija. Znate li zašto? Naravno, ima ovih nekih vojnih što su radili kod Ponoša, oni vole sve kontra. Za mene je to bila svetinja zato što je na predlog 1850. godine građena artiljerijska škola. Predlog je bio, ja mislim Garašaninov, ispravite me ako grešim. To je bio njegov predlog.

Znate ko je bio prvi upravnik toga i ko se starao o izgradnji? Čeh Františeh Zah, kasnije srpski general. On je bio upravnik te artiljerijske škole koja je prerasla u Kraljevsku akademiju i ujedno bio predavač, ne znam koliko generacija.

Ali, još nešto, Františeh Zah je imao sveslovenski plan koji je doneo u Srbiju. To je pretočeno, znate u šta? U Načertanije. I vi ste sada na određen način protiv Kraljevske akademije koja je srušena 1949. godine, koju su srušili oni koji su bili protiv vere, koji su bili za to da je srpska vojska vodila hegemonističke ratove, a ne oslobodilačke itd. Vi to podržavate. Ja čudom da se načudim.

Još nešto, ovde je ovaj spomenuo Slankamen. Kaže on – nećete valjda kamen sa Brača da pošaljete u Slankamen? Gle čuda! Ne, neka ga pošalju Ponošu, u one stanove što je drpio. Pa, da nam pošaljete u Slankamen. Je li tako, gospodine ministre? Vi znate Srbe tamo u Slankamenu i oko Slankamena. Vi da nama pošaljete kamen s Brača, mi bi to odmah vratili u Hrvatsku ili bacili u Dunav. Slankamen je bio deo Vojne krajine. Svaki kamen u Slankamenu svedoči o junačkoj borbi hrišćana. Svaki kamen. Koliko je ta pobeda hrišćana bila vredna govori, je li tako ministre, i tursko kupatilo koje je sačuvano samo u Slankamenu i Beču, preko Save i Dunava. Znači, bez obzira što su bili junaci, bez obzira što su se tukli sa Turcima, znali su da ispoštuju i poražene na kraju.

Vi koji ste bežali iz Vojne krajine itd, koji ste bežali iz svog Golubića, vi nama kažete da mi u Slankamenu treba da dobijemo taj vaš brački kamen sa Generalštaba, koji je za mene simbol uništavanja jedne pristojne demokratske Srbije koja je postojala dok komunisti nisu došli sa Sutjeske i velikom bitkom za Dedinje uglavnom zauzeli pola Beograda. Nećete valjda da nam pošaljete? Ako pošaljete, vratićemo vam, bacićemo taj kamen u Dunav. I nemojte Ponoša da dovodite s kamenom, jer može da baci i njega zato što je on, za razliku od čuvara Vojne krajine, a to su bili Srbi u Sremu itd, na teritoriji Vojvodine, dakle, oni su bili junaci. Slankamen je nešto više nego što vi znate.

Slankamenačka bitka je odredila da ovaj deo Evrope bude hrišćanski. Ima ljudi koji to znaju. Mi to posebno ne ističemo. Srpska istorija nije zabeležila prečanske pobede zato što je komunizam imao poredak da se ne spominju velike pobede Srba u Vojvodini, jer su oni smatrali da samo Prvi srpski i Drugi srpski ustanak i kraj priče o istoriji, i onda kao Kosovska bitka. Po pitanju veličine bitke, bitka kod Slankamena je imala 80.000 učesnika. Bio je barut u upotrebi. Znači, 30.000 hrišćana je pobedilo 50.000 Turaka, Osmanlija. I kasnije kod Sente, sa te dve bitke su ih naterali da potpisu Karlovački mir i obavezu da ne prelaze preko Save i Dunava. Zato što je bilo veoma bitno za hrišćansku Evropu, za tadašnje Rimsko carstvo, kako se to zvalo, a veoma bitno i za pomoć Srbima da konačno na teritoriji današnje Srbije se ostvari pravo na srpsku državu ovom narodu itd.

Vi ste našli da vređate Slankamen! Da li znate da je srpsko vojvodstvo postojalo tamo u 16. veku? Znate li ko je Zmaj Ognjeni? Da li znate ko je Zmaj Ognjeni Vuk? Vi znate samo ko je Ponoš, koji je pobegao iz Golubića, nije branio ni svoje selo. Vi nama govorite da smo na neki način izdajnici?! Vi izdajnici! Vi! Vi pustili sve šiptarske teroriste i samog Kurtija, sve pustili na slobodu osuđene, a pohapsili sve srpske oficire i generale, deo izbacili u Hag, deo penzionisali. I vi nama kažete da smo izdajnici! Pa, meni je čast što smo izdali vas. Svako je budala ko poštuje vas. I danas ste našli da vređate Srbe, istorijske Srbe koji su doprineli! Na mestu Ponoša, ja bih se ubio.

Istorijske činjenice kažu da je kod Slankamena bila jedna velika bitka, da tamo postoji spomenik, da je to bila bitka za hrišćanstvo, da je to bila velika pobeda hrišćana, ali da su ti hrišćani znali kad dižu spomenik da ugrade i deo koji je polumesec, da odaju počast i onima koji su se junački borili za svoju vrstu religije itd. Hrišćani su pobedili i to je omogućilo kasnije oslobađanje Srbije. A vi ste na Sutjesci, vi komunjare, i sada ove zeleno-žute koji to poštuju, pa vi ste hteli da ukinete hrišćanstvo. Progonili religiju, progonili crkvu, progonili sve one koji idu u crkvu.

Šta je sad? Skinuli ste petokrake, stavili orlova sa mačevima i mislite sada da ste i vi neki srpski narod itd. Ne, vi ste gušili i demokratiju, vi ste gušili nacionalne osećaje Srba. Vi poštujete i dalje Sutjesku. Izvinite, ja poštujem one koji su tamo poginuli, verovatno u zabludi da će stvoriti neki poredak. Međutim, vi ste našli da pričate o dve prikolice kamenja da ćete poslati u Slankamenu. To je za mene neprihvatljivo. Na Slankamenu je svetinja, svetinja za sve hrišćane ukoliko se tako osećaju. Ja se tako osećam i ne mogu da prihvatim to vaše neprijateljstvo. Vi se mržnjom prema Srbima hranite i vašu glad je teško utoliti. Živela Srbija!

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju je replika, zbog prozivke poslanika, koji sedi u grupi ljudi koji za vreme NATO pakta, odnosno čiji su lideri za vreme NATO pakta, pobegli van zemlje. On mene pita gde sam ja bio.

Ja bih sad mogao da pitam njih, gde su bili njihovi lideri za vreme agresije Nato pakta, koji su na određen način i njihovi neki simboli uz nacistički most itd. Čisto da pitam, gde su bili njihovi lideri. Evo ja ću reći gde sam bio.

Bio sam dežuran u Skupštini, a bio sam najglasniji opozicionar Slobodana Miloševića, kritičar, to možete da proverite i možete da proverite govor dan pred rad, 23. marta. Možete da proverite, ima toga sada, gde god kliknete, možete da vidite kako sam se ja ponašao za vreme Slobodana Miloševića. Ali kada su nas počeli bombardovati, ja nisam bio opozicija svoje zemlje, ja nisam hteo da pobegnem.

Vaši lideri su pobegli i vi pitate mene gde sam bio. Bio sam tada, kada je gađan prvi put Generalštab, bio sam dežuran u Skupštini Srbije sa sekretaricom Slavicom, Cacom, itd. Bila je neka radna obaveza i onda smo morali po pozivu da budemo u Narodnoj skupštini, koja je bila ratni cilj.

Bio sam dežurni u Skupštini Srbije, kada je u Takovskoj gađan RTS, bio sam i prvi put kada je gađan MUP, onaj stakleni MUP kada je gađan, i tada sam bio dežurni. I sada ako mislite na to prvo gađanje Generalštaba, bio sam u Skupštini Srbije, a između tog dežuranja, ja sam se družio sa radaristima. Dakle, 78 dana, sem kada sam bio dežurni, ja sam vreme provodio u svom selu, gde je premeštene radarska jedinica gospodina Kasalice i kapetana Prve klase, majora i kapetana Prve klase Boškovića i sa njima sam proveo taj ostatak rata od 78 dana i svi ukupno u tom selu i oni zajedno sa nama, gađani smo 23 puta. Veštinom tih ljudi, uglavnom profesionalnih vojnika, izbegnute su žrtve, ali ta jedinica poznata je i po tome pošto iz viđenja radarske jedinice, kod zaokreta na Pančevu, prva usnimila čuveni nevidljivi avion i daljom sinhronizacijom vojnih jedinica pomogla da on tamo negde u donjem Sremu bude oboren. Eto ja sam bio tu.

Mogu da vam objasnim i za onog vašeg lokatora koji je takođe na vašoj listi, kome, Milivojevića, kome nisu smeli u Kruševcu da daju pušku, jer nisu znali na koju stranu će da puca, pa su lokatoru dali lopatu da čisti…e ti si sa njima, ja sam bio sa ovima i za vreme rata i sada. To je to, živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani „piculići“, dakle, svesno toga da ovaj predlog neće proći, čisto da shvatite da sam ja sam shvatio situaciju po medijima, shvatio situaciju pritisaka iz EU, pritisaka Nemaca, pritisaka Hrvatske, koji ovi piculjići aktivno služe, u Srbiji postoje dve vrste medija, jedni elektronski mediji su iz nadležnosti Republike Srbije, a drugi su, takozvani mediji, koji reemituju program.

Mediji, iz nadležnosti Republike Srbije plaćaju sve takse, REM-u, RATEL-u, autorska prava itd. Mediji koji, navodno reemituju program ne plaćaju ništa. To su mediji, takozvani luksemburški, ima ih tridesetak kanala, ima i drugih klasičnih prekograničnih medija poput „CNN“, „Sky“ itd. koji se drže Zakona o prekograničnoj televiziji, dakle reemituju program.

Tridesetak kanala fingira da reemituje program, pritom tog emitovanja nema ni u Luksenburgu, pa se postavlja pitanje – kako reemitovanje vamo ako početno emitovanje ne postoji, što je luksemburški regulator i potvrdio?

Ti mediji su naprosto pod zaštitom ovih „piculića“, kako ih ja zovem i s obzorom na tu okolnost ja ne očekujem da na ovoj sednici bude usvojen moj Predlog zakona.

Što se tiče medija iz Republike Srbije, s obzirom da plaćaju sve oni imaju pravo po Zakonu o oglašavanju na izvorne, odnosno na reklame namenjene srpskom tržištu. Dakle, plaćaju sve, imaju prihode od reklama i to je sasvim normalno.

Ovi drugi mediji po članu 27. Zakona o oglašavanju nemaju pravo na domaće reklame, oni ih uporno godinama emituju i tako potkradaju regularne domaće televizije, a izgleda da je u modi u poslednje vreme da je bolje biti nezakonit u Srbiji nego zakonit.

Dakle, oni koji poštuju zakone, koju poštuju i medijske slobode na teritoriji Republike Srbije oni nemaju nikakvu zaštitu za razliku od onih koji nezakonito emituju program, što Zakon o prekograničnoj televiziji može da potvrdi i da sve reemituju program kao što tvrde takav program ne sme biti namenjen zemlji prijema u potpunosti, sadržinski ili pretežno.

Dakle, oni non-stop krše zakone, na određeni način urušavaju medijske slobode tako što nezavisnost medija zavisi od prihoda. Ukoliko otimaju prihode domaćim televizijama koje plaćaju sve televizije koje ne plaćaju ništa, ukoliko to rade nezakonito oni bitno ugrožavaju nezavisnost medija i slobodu medija u Srbiji što svi ovi „piculići“ se zalažu za to.

Po pitanju slobode medija često oni luksemburški mediji kažu – u Srbiji nema medijskih sloboda. Oni uporno tvrde da uređivačke odluke donose tamo negde u Luksemburgu i da odande rukovode tom svojom televizijom, ponavljam, koja ne emituje program u Luksemburgu što je njihov regulator potvrdio, znači fingiraju reemitovanje da ne bi plaćali obaveze, a pri tome, konzumiraju prava koja pripadaju domaćim medijima. S toga ja očekujem da u nekom narednom periodu ovaj moj Predlog bude usvojen.