Zahvaljujem.

Evo i da se javim u ovoj diktaturi, dakle, gde je sve dozvoljeno.

Nisam ja nosio pištolj sa izbrisanim serijskim brojevima. Ne, nisam ga ja nosio. Nisam ja pucao u Vrnjačkoj banji, ni niko oko mene, na prostorije protivničke stranke. Nisam ja divljao ovde po Skupštini i bacao topovske udare, pucao, dimne bombe, prskao suzavcem, prosipao vino itd. Ne, nismo mi. Nismo mi ispred Skupštine pucali u čoveka, to ste vi.

Vi ste govorili o amandmanima na način na koji sad ja uzvraćam. Teško je ostati pristojan u obračunu ili navodnom dijalogu sa nepristojnim ljudima. Teško je nerazumnima dokazati da su nerazumni. Da se to može oni ne bi bili nerazumni. Teško je lekarsku sposobnost primeniti na nekima koji ne žele da se leče.

Dakle, vi sve činite da dokažete da diktature nema. Nigde u svetu nema na hiljade nezakonitih skupova, nije dozvoljeno. Posle par minuta policija to razjuri u svim zemljama koje vi smatrate više demokratski nego u Srbiji.

Nema diktature kada dođete i zauzmete zgrade fakulteta. Mi vam damo 18 milijardi više para za obrazovanje, a izađe 11 hiljada stručnjaka manje zato što smo, u suštini, dali pare da se fakulteti, odnosno da se visoko obrazovanje, umesto da se vrši, da se radi politički rad, samo ovaj nazovi rektor, papica ovaj, je jasno pokazao da njemu nije bilo stalo do rada Univerziteta, nego mu je stalo, pre svega, bilo do politike ili do sopstvene kandidature.

Nismo mi sprečavali istragu zbog smrti nekih ljudi, vi ste sprečili u oba slučaja i po pitanju nadstrešnice i smrti ove devojke. Nismo mi koristili oružje, jer nije kod nas nađeno sedam automatskih pušaka i jedan snajper kao kod vaših pristalica kod Pančeva. Diktature nema jer vi vrlo jasno pokazujete da ona ne postoji.

Dakle, nismo mi jahali policajce pred tužilaštvom, to su radile vaše poslanice koje sad kažu – pa, ne režim hoće da se obračuna, vodi se sudski postupak. Pa, čekaj, gospođo, ti si ispred tužilaštva bre jahala policajca, otimala opreme itd. Čak, naprotiv, ja nisam nikad vršio vlast sa SNS, niti ja branim SNS, niti branim uopšte vladajuću većinu, ja branim državu, državu Srbiju i njeno pravo da postoji, koju vi rušite. Hvala.

Povreda Poslovnika, ali gospođo predsedavajuća, odustajem, vi ste sve već rekli, samo da napomenem da ono što je gospođa rekla se uopšte nije odnosilo na moj govor. Nit sam spominjao Sinanija, nit sam psovao, koliko ja znam. Dakle, ona je to govorila o nečemu što se desilo juče. Ja baš nisam siguran da je to bilo onako kao što ona kaže, ali bože moj.

Vi ste već odgovorili i ne tražim da se glasa. Sve je u redu.

Gospođo predsedavajuća, evo da se i ja složim sa prethodnim govornikom. Dakle, on je rekao da su psihopate napravile televiziju. Mogu da posvedočim, te televizije se zovu N1 i Nova S. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, da li ćete zaustaviti ovu riku?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao – teško je biti vaspitan u obračunu sa nevaspitanim ljudima.

Mi smo ovde nazvani, amandman se odnosi na popuste, dakle, na akciji i tako dalje, na prethodne cene, ali ja mislim da ovi iz Evropske Unije, da razne strane službenice skinuti cenu prethodnom govorniku jer će shvatiti da nanosi više štete nego koristi.

Mi smo ovde optuženi da smo izdajnici. Mi smo optuženi da smo prodali Kosovo, od čoveka i od pojave, kako vi to kažete, gospodine Selakoviću, od persijanske pojave, vi znate šta je persijan svakako, koji kaže da smo mi izdali i prodali Kosovo. Ljudi, nezavisnost Kosova je proglašena 2008. godine.

Gospodin Jovanov je to juče opisao. Depeše Vikiliksa kažu ovako – da izvrsni gospodin koji je menjao ime, išao u američku ambasadu da traži da samo Albanci pomere proglašenje nezavisnog Kosova dok se ne završi drugi krug izbora, da se ne bi umanjile šanse Borisa Tadića kao navodnog demokratskog kandidata da pobedi.

I Toma je dalo zakletvu da će svetioniku demokratije kao što je smatrao SAD, oni omogućiti da neće prelaziti „crvene linije“, tj. da će kasnije predložiti mišljenje Međunarodnom sudu pravde, da je na takav način legalizovana nezavisnost kosova od strane Albanaca na zahtev onoga koji je išao u američku ambasadu da to traži i koji se zakleo da će poštovati „crvene linije“.

21/1 MT/MP 13.20 – 13.30

Druga crvena linija bila je izmena Rezolucije u Ujedinjenim nacijama, gde su Ujedinjene nacije sa Rusijom i Kinom izbačene iz dijaloga o Kosovu i premešteno u Evropsku uniju, odnosno ubačen je EULEKS umesto Ujedinjenih nacija itd., i Evropska unija. I, danas se nalazimo u toj čorbi.

E sada, osoba koja nas optužuje za izdaju upravo sedi u poslaničkom klubu, odnosno izabrana je na izbornoj listi onih koji su poštovali crvene linije, koji su zaslužni za nezavisno Kosovo, koji su pregovarali preko ambasade SAD sa Albancima kada da proglase. Zakazali su proglašenje nezavisnog Kosova.

Takođe sedi sa ljudima i govori da smo mi „ćaci“. To je valjda Srbi pravoslavci. Govori sve najružnije o nama. Kao mi smo nešto uradili itd. Oni koji traže nestanak Republike Srpske, upravo sa njima sedi. Oni koji tvrde da je izvršen genocid u Srebrenici, upravo sa njima sedi u poslaničkim klupama i ima dovoljno obraza da nama spočitava ono sve što su uradili oni sa kojima sada sedi u klupama.

Ivo Andrić, ima ovde ploča, je nekada bio poslanik i delegat ovde. On je poznat po tome što je rekao da ima svuda budala u svetu, ali da kod nas, verovatno je mislio ovde preko, je centrala.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je zabranjena komercijalna odmazda. Ovde smo videli da se parola „100% iz Srbije“ nije svidela ovima preko, zato što je njima parola koja bi im odgovarala „100% protiv Srbije“, tako se i ponašaju. Dakle, videli smo ovde poljoprivredne eksperte koji su studirali dvadeset tri godine, ili malo više, ja mislim da je ušao u dvadeset četvrtu, njega je interesovalo ko je autor određene nalepnice ili poruke. Videli smo i odmazdu koju su primenili ovi vrsni poznavaoci poljoprivredne politike, pa su rekli da u Evropi nijedna zemlja ne uvozi meso. Tako su rekli. Ali ne postoji nijedna zemlja u Evropi koja ne uvozi meso, ali, bože moj, kad o stočarstvu priča jedan peksijan koji u životu nije radio ništa, ništa nije stvarao, a troši, to se po definiciji zove društvena šteta. Troši, a ne radi. I onda dođe ovde i drži predavanja, pa čak i iz poljoprivrede.

Znači, ne postoji zemlja u Evropi koja ne uvozi meso. Posebno su Velika Britanija, Grčka, Italija, čak i Francuska, Hrvatska, Albanija, Makedonija, da ne pominjem dalje sve zemlje koje sa manje ili više količina uvoze meso, neke uvoze samo svinjetinu, neke uvoze, većina njih uvozi junetinu. I zato mi treba svoju poljoprivredu, za čega se Odbor i zalagao i dogurao podsticaje do preko milijardu evra, ali mi treba da opredelimo sredstva da naša biljna proizvodnja bude namenjena za podizanje stočarstva, dakle, da stočni fond bude što veći i da tako snabdevano prerađivačku industriju i da to izvozima u zemlje koje i te kako, čak u većim količinama uvoze meso nego što je Srbija. Na takav način bismo podigli prerađivačku industriju.

34/3 MZ/IR

Broj dva, kad nemate stočarstvo, vi postajete žrtva po pitanju kvaliteta zemljišta. Vi možete uvesti meso, ali ne možete uvesti stajsko đubrivo, a stajsko đubrivo doprinosi da se obnavlja kvalitet zemljišta, odnosno da se obnavlja i čuva humus. I ukoliko ne opredelimo našu biljnu proizvodnju prema stočarstvu u većoj meri, degradiraćemo poljoprivredno zemljište i neko će nas za 20-30 godina, nove generacije, pitati – šta su oni uradili, kada su dopustili, oni pre nas, da poljoprivredno zemljište, kao najbitniji resurs ove zemlje, ne bude dovoljno kvalitetno, odnosno da se na određen način degradira.

Takođe, stočarstvo doprinosi proizvodnji obnovljive energije, ali malo ko na to gleda, zato što preradom stajskog đubriva možete da dobijete biogas, odnosno električnu energiju. Dakle, postoji više razloga zašto treba da se opredelimo za stočarstvo. I činjenica je da smo delimični uvoznik mesa, ali takođe smo i izvoznik govedine, ovčetine, jagnjetine itd., ali da to činimo u većoj meri i da tako poljoprivreda proizvodi novac, da nam se ne dešava da trošimo milijardu na podsticaje, a da nam niču protesti koji su uglavnom političke prirode i to je način da oni koji su vezani sa vama da preko poljoprivredne politike koju koriste kao alat pokušavaju da sruše vlast.

Hajde da se zajedno udružimo, pa da ono što ste poželeli, da taj uvoz mesa bude što manji, realizujemo tako što nećemo od poljoprivrednika praviti drumske razbojnike. Hvala.

Kao neko ko je osnivao stranku 1990. godine i u njen program uneo ulazak u Evropsku zajednicu, tadašnju Evropsku zajednicu po kvalitetu, po političarima koji se predstavljaju i tako dalje.

Na moju nesreću i na nesreću mnogih građana to nije realizovano. Zahvaljujući, ono kako beše, ko reče ono ispred mene, diktatorskoj politici Slobodana Miloševića. Ja sam tu diktatorsku politiku tada ocenio kada je Vuk bio živ, odnosno kada je Milošević bio živ, otkada je pao, a posebno otkada je mrtav retko ga pominjem, a ovog puta moram. Kada uzmete stan od diktatorske politike Slobodana Miloševića, preko Živka Šoklovačkog iz JUL-a, onda vam to odgovara. A onda 30 godina kasnije „mrtvom vuku rep merite“ i kažete – on je bio diktator. Pazite, nije bio diktator kada je dodelio stan ili kada je strica stavio da bude jedan od vodećih diplomata u spoljnoj politici, onda nije bio diktator. Nije bio diktator ni kada nečijeg oca, jel, stavi da bude jedan od direktora NIS-a, onda je bilo okej, onda nije diktator, ali sada je diktator, znaš kada je sve prošlo sada je diktator.

Zato ja nisam od onih kojem „mrtvom vuku rep mere“, ali sam u obavezi da ovo kažem. Dakle, što se tiče evropske kohezione politike postoji fond koji ćemo jednog dana verovatno koristiti ukoliko ova opozicija ne bude imala ništa protiv. Uporni su zbog one parole – 100% iz Srbije, uporni su da mi dokažu da sam bio u pravu kada sam rekao da bi oni voleli parolu – 100% protiv Srbije.

Što se tiče cene mleka, da ne ostane nedorečeno, ona je u Evropi 43 centa, 43 centa je srednja cena u Evropi. Ja sam više puta u pregovoru sa poljoprivrednicima nudio, ako žele evropsku praksu u bavljenju mlekarstvom, onda smo mi spremni, ali da će to njih koštati. Oni su to odbili, s obzirom da mi imamo izdašne fondove, i to je omogućio novi diktator, kako ga vi nazivate – Aleksandar Vučić, na predloge Odbora, moje lične itd. Tako da smo pitanja mlečnog govedarstva rešili. Ostaje nešto još oko tova da rešimo. Naš problem je problem sa svinjarstvom i sa podsticajima, koji se otprilike u velikoj meri upumpavaju u biljnu proizvodnju, bez uslova da to treba da bude namenjeno za razvoj stočarstva, proizvodnjom obnovljive energije itd.

Zalažem se često i protiv politike aktuelnih ministara da naši podsticaji budu izdašni za povrtarstvo, voćarstvo, za biljnu proizvodnju koja je namenjena stočarstvu, odnosno prerađivačkoj industriji i da tako pravimo kroz prerađivačku industriju takmičarsku poljoprivredu i prehrambenu industriju koja može na evropskom tržištu koliko-toliko da se nosi, jer je to tržište od 500.000.000 ljudi i zahvalno je. Što je veće tržište, to je veća šansa za razvoj.

Ali ja shvatam i Ministarstvo, ministra i Vladu zato što imaju posla sa poljoprivrednicima od kojih je neko napravio drumske razbojnike, posebno političari koji žele nekim prekim putem da dođu na vlast. Dakle, iz tih razloga često ministri, odnosno Vlada, ne mogu da usmere novac tamo gde bi želeli, da stvorimo neku stvarno takmičarsku poljoprivredu koja će donositi novac, a ne samo trošiti.

Ponovo pričam da mi izdvojimo milijardu i podsticaji su veoma izdašni gledano i na evropske uslove, jer do prošle godine prosečni podsticaji u Evropi, prosečni podsticaj u Evropi po hektaru je, kada podeliš sve zemlje, bio 225 evra. U Srbiji je to zbirno sa gorivom, sertifikovanim semenima i po hektaru bilo 40.000 dinara i daleko više neko u EU. Ali ja shvatam da poljoprivredu kao alat želite da iskoristite, ali da se vratim na kohezione fondove.

Dakle, mi ćemo ih jednog dana koristiti, ako vi ne budete imali ništa protiv, ako ne odete tamo, pa budete tražili – znate, mi bismo bili radi da budemo vlast, mi bismo priznali Kosovo, sa Šiptarima smo ugovorili nezavisnost 2008. godine i mi bismo sada to sve ovekovečili, mi bismo to definitivno priznali kada biste vi

39/2 TĐ/JG

nama pomogli da nasilno dođemo na vlast, mi bismo otpisali Republiku Srpsku, mi bismo proizveli genocid u Srebrenici itd. To je vaša politika. Dakle, vaša politika je 100% protiv Srbije i zato se ja nadam da je građanima vrlo jasno da treba da glasaju za onu prvu parolu – 100% za Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko se bavi poljoprivredom, zalažem se da obezbedimo prehrambeni suverenitet zemlje i prehrambenu sigurnost naših potrošača. Ovde ima previše priča o EU. Mi nismo ti koji smo 2008. godine potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini, ali država to mora da poštuje. Najviše primedbi za uvoz je iz opozicionih redova. Dakle, naš narod zaslužuje da bude dobro snabdeven. Ako mi to ne proizvedemo, naravno da moramo to i uvesti.

Naša poljoprivreda ima potencijale da obezbedi u potpunosti prehrambeni suverenitet zemlje i prehrambenu sigurnost potrošača, ali o tome moramo da vodimo računa. Naše opozicione stranke imaju udruženja koja su im naklonjena i koja poljoprivredu koriste kao alat i uglavnom se diže buka oko uvoza, koji su oni, Sporazumom iz 2008. godine, obezbedili. Mislim da smo mi deo tržišta EU i EU deo našeg tržišta i mislim da ne koristimo dovoljno šanse, da ne koristimo svoje potencijale i da to tržište od 500 miliona ljudi dovoljno ne koristimo. Naravno da moramo da vodimo računa o prelevmanima, ukoliko dođe do nekih tržišnih poremećaja itd. Ali mi moramo da iskoristimo šansu koja se zove slobodna trgovina.

Ako nam je dao neko veliku pijacu od 500 miliona ljudi, mi to moramo da koristimo. Naš suficit u poljoprivredi i u prehrambenoj industriji je zahvaljujući CEFTA tržištu koje je, po osnovama i načinu na koji se trguje, slično kao u EU. Znači, tu ostvarujemo višak od 1,5 milijardi, ali sa EU taj višak gotovo ne postoji ili smo u blagom minusu.

Zato mislim da moramo da napravimo takmičarsku poljoprivredu i da proizvodnjom, konkurentnošću pokušamo da sprečavamo taj uvoz na osnovu tržišne ekonomije. Dakle, da ono što EU podsticajima radi svojim poljoprivrednicima, da i mi to moramo da učinimo u suprotnom smeru. Mi izdvajamo milijardu evra za podsticaje, to je 20% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Tako da mislim da imamo dovoljno novca da se takmičimo, ali mi novac uglavnom ulažemo u poljoprivredu za socijalne nedaće u kojima se nalazi seosko stanovništvo. Mislim da sama reč „podsticaj“ znači da treba podsticati proizvodnju, odnosno podsticati proizvodnju koja će donositi veću vrednost. Očigledno je da je to voćarstvo, što i sada pokazuje određene rezultate, povrtarstvo, ali i da biljna proizvodnja bude namenjena našem stočarstvu,

14/3 TĐ/MT

prerađivačkoj industriji i obnovljivoj energiji. Mislim da kada iskoristimo obnovljivu energiju i iskoristimo potencijale iz biljne proizvodnje, stočarstva i povrtarstva da možemo da napravimo dovoljno kvalitetan prehrambeni proizvod i da time snabdevamo naše stanovništvo na osnovu nekog bilansa potreba koji ćemo napraviti za unutrašnje tržište i bilansa potreba, odnosno za izvoz.

Mislim da je to neki put i da o tome moramo da povedemo računa, jer, recimo, kada je Francuska ovde potpisala sporazum u ime Ministarstva za poljoprivrede i prehrambene sigurnosti Francuske Republike, dakle tako im se zove ministarstvo, bez obzira što su stari članovi EU, oni i dalje vode računa o svom prehrambenom suverenitetu. Ako oni kao članica to vode, to ćemo morati da povedemo mi, ali to možemo samo, ne samo zabranom izvoza, već to moramo većom proizvodnjom, većom produktivnošću i ulaganjem para u podsticaj, a ne za socijalne potrebe. Hvala.

15/1 AL/LjL 12.20 – 12.30

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet da se držim malo poljoprivrede. Dakle, cenu prehrambenih proizvoda, na nju utiču i podsticaji. Dakle, i dalje želim da kažem da podsticaje treba koristiti u svrhu veće proizvodnje i veće produktivnosti. Potrošači izdvajaju novac da bi bili dobro snabdeveni, poljoprivrednici dobijaju taj novac da bi očuvali dohodovnu sigurnost gazdinstava. Pri tome, prerađivačka industrija ima određene koristi zato što može da ima dostupnu sirovinu koja će biti daleko jeftinija i pomoću koje mogu da naprave kvalitetan i dobar prehrambeni proizvod koji može da zadovolji potrošače u našoj zemlji, ali u izvozu.

Ovde smo čuli sve i svašta. Ovde smo čuli i da će na tu cenu učestvovati i Brisel. To je onaj isti Brisel gde ovi trče. To meni liči, kao Šojićevi… Šojić je previše ozbiljna naučna institucija za ove prekoputa mene. Dakle, meni to liči, kada idu u Brisel, kao da trče na magareću livadu deda Stavre Piculića. Dakle, čuvenog dede Šojića, kojem sam malo promenio ime. Dakle, tamo trče i traže, naručuju sankcije protiv rođene zemlje.

Šta to može da se desi u poljoprivredi pa možemo da izgubimo podršku koja je negde oko 350 miliona evra u IPARD-u, koji je namenjen poljoprivredi i prehrambenoj proizvodnji? I u takvoj nekoj poziciji to može, na određeni način, da utiče na cene, odnosno da utiče na količinu robe koju mogu da kupe potrošači. Dakle, bez stida i srama trče u Brisel ne bi li kaznili sopstvenu zemlju, pa kao tako će doći na vlast. Mislim da tu greše i da će to njih politički koštati, da će njihov uticaj, koji nije nešto veliki u glasačkom telu, biti još slabiji, jer građani vrlo dobro pamte da neko ko želi zlo svojoj zemlji ne zaslužuje podršku.

Dakle, ukoliko oni misle da prodajom Republike Srpske, da ukidanjem podsticaja, da kroz podršku svoje zemlje, ako misle da će priznanjem Kosova i Metohije biti nešto u boljem položaju prilikom želje da osvoje vlast, mislim da se grdno varaju. Moj savet im je da konačno rade u korist svoje zemlje, a ne da uporno pokušavaju da radom protiv sopstvene zemlje dobiju simpatije biračkog tela. To naprosto nije moguće, jer ne možete tražiti da neko bude kažnjen. Neće biti kažnjena država, država nije imaginarna stvar. Država to su građani koji žive na određenoj teritoriji. Ne možete kažnjavanjem građana da dobijete podršku od onih za koje se zalažete da budu kažnjeni, da li iz Brisela ili iz sopstvene zemlje. Znači, konačno, vreme vam je da pokušate malo da se opametite, ako je to moguće.

Što se tiče laži koja se propisuje nama, kriminalu i laži koja se pripisuje nama, tačno je da su u laži kratke noge, ali u izreci samoj – da je u praksi to tačno, vi biste se, gospodo, kotrljali na stomaku. Hvala.

21/3 TĐ/MT

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ja sam hteo da reklamiram član 106. i član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, a vi ste već obavili pola posla, ali prethodni govornik koji je dobio opomenu zasluženo je ipak izgovorio jednu istinu. Gospođo predsedavajuća, niste vi isti kao on i tu je u pravu - vi volite žene, a on muškarce. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ja sam pažljivo slušao ove preko. Imao sam priliku da čujem poziv za demokratske izbore itd. od vođe stranke u čijim prostorijama je planiran državni udar, odnosno vojni puč. Zamislite tu EU za koju se on zalaže koja će primiti državu čiju vlast čine ljudi koji su došli vojnim pučem. Kakva bi to EU onda bila i na šta bi izgledala? Ali ja se bojim da bi možda i prihvatila. Dakle, nasilje je postalo način političke borbe. To su oni ispromovisali. Nismo mi jahali policajce. Pazi, onaj jedan priča o batinašima, haos iz redova vlasti, pa nismo mi jahali policajce ispred tužilaštva. Uzjašu gospođe poslanice policajce, otimaju opremu, otimaju pištolje itd., pendreke, otimaju one tako i kada je došlo do nekog suđenja posle godinu dana, kao – pa, jao, vidite, režim protiv nas, eto mi se nećemo jadne braniti imunitetom. Čekajte, gospođe, jeste li vi jahale policajce, otimale pištolje, štitove itd.? Naravno da jesu.

Onda smo slušali o nekom nasilju. Ljudi, da li ste vi, odnosno vaši simpatizeri, palili prostorije najveće političke stranke, ne samo u Srbiji, verovatno i na Balkanu zajedno sa njenim predsednikom i pristalicama koje su se nalazile u prostoriji. Da li vi to pričate o nasilju kada ste to uradili? Da li ste, gospodo, rušili ne znam koliko stotina prostorija najveće političke stranke i nekažnjeno prošli? I vi pričate o nasilju.

Naprosto nisam mogao da verujem šta ti ljudi rade. Ono što sam ja shvatio jeste da oni misle da je demokratija uvozni proizvod, da se ona može uvesti itd., da ne treba da se gradi unutar jednog društva dijalogom, već onako optuživanjem, kao vi ste nasilnici, uradili ste to i to, a pri tome su maltene ubili čoveka ovde ispred Skupštine, pucali, palili, boli nožem, vadili neke britve itd. Ovde u samoj Skupštini smo gledali bacanje suzavca, reakciju vatrogasnim aparatom, dve gospođe su bile povređene itd. i danas ti isti ljudi pričaju kako je protiv njih upotrebljeno nasilje. Skakali su na policajce, tukli ih, oprema koja im se nalazila itd.

Ovaj njihov navodni rektor, rektorčić, papica, on je papa, držao je govor sa balkona Rektorata, jel, popeo se tamo, papa ili papica, digao neku pesničicu koja je malo veća od klikera, pripretio nam itd. Kod njega je nađeno baruta više nego što su Miloš i Karađorđe upotrebili u oba srpska ustanka. Dakle, gotovo je neverovatno i oni pričaju o nasilju itd. Govore o toj svetoj studentskoj listi itd., ne shvatajući da će oni preuzeti njihove simpatizere i birače. Oni ostaci one žute stranke, koju vodi tamo neki Milivojević, izgubila je birače zato što je podržavala razne žute patke, bogove, očeve, ne shvatajući da će to biti od njihovih birača, političke snage. Tako su i ovi izgubili svoje birače. Podržavali su tamo razne nasilnike, studente itd., pa tamo na 10 izbornih lista imate, koliko beše, sedam studenata ili tako nešto. Na svim izborima ne znam da li je izabrano par studenata i kao studenti pobeđuju itd. Koji studenti? Prvih sedam na toj njihovoj blokaderskoj listi, ja ću reći terorističkoj, jer smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva po definiciji je terorizam, prvih sedam – prosek 58 godina. To je mladost koja obećava, verovatno, a da ne pričamo o tome da niko od njih se nije oznojio radom ili znojav vode napio, dakle sve neki, kako da ti kažem, sa strane, izdržavane osobe, da to tako nazove, pa kao on treba da vodi državu. Što mu ne daš da vodi svoje domaćinstvo? Kao nije baš za domaćinstvo, malo više troši, jel, kao „tristać“, ne može da vodi domaćinstvo, ali bi mogao državu, jel, dovoljno je kvalitetan.

24/1 MV/IR 13.50 – 14.00

To sam danas pažljivo slušao, čuo, video, ali moram da im kažem da pokušaju malo i sa opozicione strane da rade za državu. Pominjali su Mađare. Gospodo „piculići“, pa vi uz mađarski izborni sistem Skupštinu ne bi videli. Dakle, 106 većinski, 93 na proporcijalnoj listi, koalicije pet plus pet, plus pet, cenzus 5% od pojedinačno. Sem manjinskih lista, vi Skupštinu ne bi videli. Vi od nekoliko procenata razlike govorite u Mađarskoj je bilo ne znam šta. U principu Orban je posle 16 godina izgubio za pet, šest razlike. Pogledajte proporcijalnu listu, ona najbolje govori, 45 : 42 je odnos između te dve stranke.

Naravno, mi čestitamo Mađaru na pobedi, ali moram da ispravim onog teroristu, odnosno onog u čijim prostorijama je planiran državni udar i puč. Nije izabran za predsednika kao što je on rekao, već je izabran za poslanika i biće kandidat verovatno za premijera i verovatno će biti izabran. Tek toliko da znate. Već kad se poredite sa Mađarima, vi Skupštinu uz onakav izborni sistem ne bi videli.

Još nešto, Orban je čestitao pobednicima gospodski, a vi uvek čestitate poraženima. Tvrdite da je bila izborna krađa, da ste imali devet hiljada ili koliko već kontrolora, nemate ni jedan prigovor u zapisniku, ali kažete da ste pokradeni. Šojić je za vas visokonaučna kulturna ustanova, odnosno ona njegova stranka, stranka zdravog razuma. Vi ste otprilike stranke, po meni, usudiću se da kažem, stranke bez tog nekog političkog razuma, barem minimuma koliko je imao Šojić.

E, sad nešto o poljoprivredi. Ja sam pažljivo slušao i kad sam sve čuo zaključio sam da se baš i ne razumem puno u poljoprivredu. Zalažem se za takmičarsku poljoprivredu, i to je velika razlika. Mi nemamo baš najbolju poljoprivrednu politiku, to priznajem, jer smo taoci raznih protesta koji koriste poljoprivredu kao politički alat.

Dakle, sam odbor i ja kao njegov predsednik se zalažem za to da imamo takmičarsku poljoprivredu, odnosno poljoprivredu koja neće strepeti od uvoza, koja će biti izvoznog karaktera, da naša poljoprivreda bude potencijal za našu prerađivačku industriju, da pravimo gotove proizvode itd., da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu, da podsticaje podstiču stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i obnovljivu energiju.

Dakle, svi su zaboravili da se iz poljoprivrede mogu proizvesti ogromne količine gasa i električne energije. Imate ovde jednu od tačaka, to je gasna elektrana koja će se napajati gasom iz Azerbejdžana. Dakle, mi imamo samo u Vojvodini godišnje…

Evo, onaj se smeje, njemu je smešno, on u životu nikad ništa nije radio. Eno, on se smeje, „situejšen“. „Situejšen“ je takav da mi od žetvenih ostataka možemo samo u Vojvodini da zamenimo 1,3 miliona tona nafte jer imamo četiri miliona tona žetvenih ostataka koje se ili spale ili se zaoru, a mogu da budu upotrebljeni za proizvodnju energije. To je jedna trećina našeg uvoza, jer mi uvozimo negde preko tri miliona tona nafte, čini mi se tri i po miliona.

Što se tiče gasa, dakle, mi možemo da sa 300.000 hektara biljne proizvodnje proizvedemo gotovo tri milijarde kubika gasa i gotovo eliminišemo uvoz gasa. Ali, da proizvedemo i pola od toga, to nam daje određenu prednost prema investitorima itd. Moramo da podstičemo proizvodnju, šta je za socijalu, ministarstvo za socijalna pitanja. Mala gazdinstva socijalno treba štiti na takav način, a ovo drugo – podsticaji treba da podstiču proizvodnju, odnosno da biljna proizvodnja, ponavljam, bude potencijal za stočarstvo, da podižemo voćarstvo i povrtarstvo i obnovljivu energiju i za to da koristimo podsticaje. Ovako milijardu evra, a to je 20% od ukupne naše proizvodnje, od vrednosti naše proizvodnje, mi dajemo u poljoprivredu, ubacujemo,

24/2 MV/IR

sejemo milijardu, a niču nam protesti itd., gde se poljoprivreda koristi kao alat da se vlast natera da ne uradi ono o čemu ja govorim, odnosno da ne podstičemo takmičarsku poljoprivredu.

Jesmo mi potpisom iz 2008. godine potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, koja nam je donela neki hendikep jer nismo imali razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, ali su nam davali novac i mi moramo da stvorimo, jer je EU naše tržište i mi to treba da iskoristimo i da raste izvoz, da se i izvozom sprečava preterani uvoz, odnosno da naši bilansi budu u našu korist. To je ono za šta se ja zalažem i za šta se odbor zalaže.

Naravno, tražimo i da se zbog zaštite poljoprivrednih gazdinstava ustanovi sporazumom sa poljoprivrednim udruženjima, deo budžeta, odnosno agrarnog budžeta da se koristi za sezonske intervencije, kad se desi ovo što se desilo sa viškom mleka, koga da li je bilo, da li nije bilo, ne znam, da postoji jedan određeni fond kojim može da se interveniše.

I tada smo predložili kad je izbila ta kriza, ali opet je opozicija koristila poljoprivredu kao alat, ta njihova udruženja, a mi smo predložili da podstičemo, odnosno da upotrebimo intervenciju koja liči na sezonski, odnosno da damo dva evra po kilogramu iz tekućeg otkupa za proizvodnju sireva koji će biti namenjeni izvozu, da na takav način uvoz branimo izvozom, odnosno zauzimamo druga tržišta, jer bi ti potrošači vremenom navikli na našu robu.

Dame i gospodo, da ne dužim više, i ovako sam prekardašio, predlažem da počnete, ako mislite da pobedite, da radite za državu a ne protiv države. Ja vidim da vi radite za državu, ali ne za našu i zato žalim. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, kada je reč o visoko tehnološkom kriminalu, do sada je tužilaštvo bilo veoma blagonaklono. Svako od nas je na određen način osetio to na svojoj koži, ali nedavno sam podneo prijavu Tužilaštvu, zato što je jedan od poljoprivrednika blokadera pozivao narod na oružje.

Dakle, čovek je pozivao da se narod digne na oružje, da dovrši sa ovom vlašću itd. što je naravno protivzakonito.

Kao neko koje imao saznanje za to, ja sam to prijavio nadležnom tužilaštvu ali sam dobio odgovor – s obzirom da je pomenuti to snimio na „Youtube“ Tužilaštvo koje bi trebalo to da progoni nije nadležno, već je nadležno odeljenje za Visoko tehnološki kriminal kojeg je baš bolela briga za to što je neko pozivao na oružje.

Dakle, verovatno se misli – to su seljaci koji blokiraju puteve protiv vlasti i možda su pretpostavljali da nije utemeljeno to pozivanje na oružje.

Međutim, malo više od mesec dana 30 kilometara udaljenosti od pomenutog domaćinstva čiji je domaćin pozivao na oružje, na oružani ustanak, pojavio se njegov prijatelj koji, takođe nije, odnosno, posle privođenja pušten na slobodu, takođe poljoprivredni blokader koji je preko ćerke koja je bila zaposlena u Upravi za agrarna plaćanja dobio desetine miliona podsticaja, kod njega je pronađeno šest automatskih pušaka.

Šest automatskih pušaka kod prijatelja, a onoga koji je pozivao na oružani otpor, odnosno na oružani ustanak, jedan snajper, jedna poluautomatska puška, jedan pištolj, desetina okvira municije, itd. Naoružanje koje je moglo naoružati jedan dobar vod bilo koje vojske.

Onda sve to je na ono prvo, kao – visoko tehnološki kriminal koji je snimljen, gde je počinilac to nasnimio, onda je to nadležno kao – Bože moj, snimljen na „Youtube-u“, pa to treba ispitati putem „Youtube-a“ itd.

Znači, klasično krivično delo protiv države, protiv naroda, nije gonjeno po redovnoj nekoj proceduri, već, Bože moj, to je „Youtube“, nema veze. Izgleda da nema veze ni što je gospodin kod koga je pronađeno šest automatskih pušaka, kod koga je pronađen snajper, kod koga je pronađen pištolj i poluautomatska puška ni to nije na kvalifikovan način gonjeno, ja mislim da je krajnje vreme da pretresemo to Tužilaštvo malo bolje, jer u njima sede na određeni način politički lideri stranaka bivše vlasti koje uopšte ne interesuju dela protiv države, dela protiv naroda, interesuje samo da one koje su … stavili u te tužilačke i sudijske klupe čuvenom reformom i deformom 2009. godine, samo da njih prvo povrate na vlast i ništa po njima nije kažnjivo.

Dakle, tu jednom za svagda moramo staviti tačku na takvu vrstu ponašanja na tužilaštvo i pravosuđe. Hvala.

Zahvaljujem.

Kad mamlazi prigovaraju, ja onda nemam komentar.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, što se društvenih mreža tiče sve je jasno. Dakle, nabrojao je gospodin koji je govorio pre mene, zbog čega sve stvari treba menjati u Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal šta treba uraditi, ko da bude rukovodilac odeljenja, itd.

Indikativno je da neko ko je nabrojao toliko mana do sada da odjednom brani kao gospođu Dolovac, kako nije radila svoj posao, a kad stvarno nije radila po pitanju nadstrešnice, kada je dopustila da se uklone dokazi koji su mogli govoriti o stvarnim krivcima, onda Zagorka Dolovac je počela da radi svoj posao, kako oni kažu.

Dakle, treba sami da se dogovore da li je Zagorka Dolovac radila svoj posao, da li je ovaj, kako se zvao Boris, da li je bio njen čovek, da li je namerno na društvenim mrežama dopustio sve, ali da vas podsetim.

Hajde da vidimo da li je Francuska neka demokratska država koja dopušta slobodu. Slobodu reči, slobodu mišljenja, itd. Svakako ćete reći da.

E, pa, da vidimo komentare o gospođi Makron da li je tako? Samo zbog komentara o sudu na pol gospođe Makron po društvenim mrežama to se u francuski sudovi presudili 10 osoba. Osam muškaraca i dve žene. E, sad da vidimo kako se štiti supruga francuskog predsednika Makrona, a kako se štiti naše državni funkcioneri. Gotovo nikako, da se složimo oko toga, da se složimo oko primedbi da i oni sami koji sada brane to tužilaštvo trpe određene pritiske i za društvene mreže, a one su takve.

E sada, u ovim diskusijama od toga se otišlo daleko, pa se reklo, ovi koji su trčali za Piculom, što je na društvenim mrežama onako bilo baš upečatljivo i to je propraćeno, kažu da naš brod tone. A ne tone Slovenački brod, što ste vi tako zabrinuti, niste vi članica EU, doduše pojedinačno. Što sada vi toliko brinete za Srbiju, kada vi imate rezervnu državu.

Što je još upečatljivije, recimo do te rezervne države se došlo tako što može da se odrekne srpskog državljanstva osoba ili može da dobije državljanstvo za posebne zasluge za Sloveniju. Kada smo kod Slovenije i Hrvatske, čije poslanike toliko obožavate, moram vam reći da sam ja zabrinut za zdravlje EU, kao stari evropejac, jer sam u program uneo još 90 – te godine, ulazak u Evropsku zajednicu. Vrlo sam zabrinut.

Tamo zajednica, država, savez država, gde su Slovenija i Hrvatska, to ne traje dugo. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pet članova, pet tužilaca po pitanju izbornih radnji je odbilo da sprovede odluku Ustavnog suda, što je nečuveno. Dakle, to govori o tome da su određeni tužioci postali politički protivnici, da pokušavaju na razne načine da sačuvaju jedne druge i da kršenjem zakona to postižu.

Naime, Krivični zakonik kaže sledeće, član 340. nesprovođenje odluke suda je krivično delo, za koje je propisana robija do tri godine. Ja se sada pitam zašto predmet gonjenja nisu tužioci koji krše zakon, odnosno koji su prekršili odluku suda, što je, već sam rekao krivično delo iz člana 340. Krivičnog zakonika?

O čemu govori član 360. koji kaže – kršenje zakona od strane sudije, odnosno tužioca, znači postoje svi elementi da se tužioci koji sprovode nepravdu budu predmet sprovođenja pravde i sprovođenja zakona? Zato sam pre nekoliko dana i rekao da zakoni nisu toliko loši, da su loši tužioci i sudije, čast izuzecima kojih ima manje od polovine.

Dakle, političkom reformom, odnosno deformom 2009. godine bivše vlasti su obezbedile određeno pravo na imunitet od gonjenja za veliku pljačku, pre svega društvene imovine, bezakonje kada su oglodali državu i ostavili nam kuću golih zidova i sada nam još zameraju što brže ne otklanjamo, odnosno ne rešavamo probleme koje su nam oni ostavili.

S toga ja apelujem na sve u tužilaštvu, odnosno na časni deo tužilaštva da ovi tužioci koji su kršili Krivični zakonik, odnosno ovaj dva člana 340. i 360. da taj bolji deo tužilaštva sprovede određenu istragu i da budu sankcionisane sudije koje su se uspravile na stražnje noge i rešili da ne priznaju odluku Ustavnog suda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je, otprilike, ono što je razlog da menjamo Zakon o tužilaštvu i pravosuđu.

Ja mislim da to ne radimo dovoljno. Treba sankcionisati sve ono što je protiv države i naroda zato što se sudi u ime naroda, zato što se tužilaštvo goni po zakonima u ime naroda. Samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva nije božanska. Oni su zavisni od zakona. Zakon donosi Narodna skupština. Nas biraju na ovaj ili onaj način građani Republike Srbije. Na određeni način tužioci i sudije se samo biraju, pa iz one baze koju ste čuvenom reformom reformisali, deformisali, dobijamo i određeni kvalitet koji propušta da kazni one koji su krivi i zaštiti nevine.

Država je zajednica ljudi. Država treba da štiti ljude, ali ljudi treba da štite državu. Pravosuđe i tužilaštvo su tu da taj korov iz društva uklone. Da li su uklonili, ja ću navesti primer.

Malopre je govorio čovek koji je preko ambasade SAD ugovorio datum kada da šiptari proglase nezavisnost Kosova i Metohije, naše južne pokrajine. Dakle, depeše „Vikiliksa“ su vrlo jasne, nikad demantovane. Dakle, čovek je otišao u američku ambasadu, nazvao SAD svetionikom demokratije i pozvao ih da utiču na kosovske Albance da nezavisnost Kosova odlože proglašenje do posle drugog kruga izbora, da ne bi umanjili šanse demokratskog kandidata Borisa Tadića. Tom prilikom se obavezao da u tom slučaju takva vlast će poštovati američke crvene linije, što su i učinili.

Dakle, mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je naručeno i na koji se pozivaju kosovski Albanci, je upravo to što su te američke crvene linije propisale da bi Boris Tadić dao zakletvu, a tri dana kasnije Albanci po dogovoru preko američke ambasade sa njim proglasili nezavisnost.

Dakle, ta osoba nije optužena, a trebala je davno da bude optužena. Njegov šef je pobegao u Rumuniju za svaki slučaj i ja mislim da je tužilaštvo i pravosuđe napravilo veliki propust, jer tom veleizdajniku su morali da sude.

Hvala.

Zahvaljujem.

U nezavisno sudstvo za vreme žutih sam sam se uverio. Dakle, sudija koji čuvenom reformom postavila DS na ulazu u sudnicu kaže - nema šta da tražiš u mojoj sudnici. Prvo, nisam verovao da je sudnica njena, čak na vratima nisam verovao na hodniku da je uopšte sudija, ali kad sam ušao gospođa sudi. Dakle, to je jedno.

Drugo, moje uverenje datira od napada na ulazu u Skupštinu kada su vandali, njih jedno 15, napali na moju malenkost, nije više važila ono „stop krvavim košuljama“, razbijena glava itd. Gle čuda, sudije su sve napadače na mene pravosudno oslobodili, bez obzira što je to bilo pred kamerama, itd.

Vrhunac rada njihovih sudija je bila presuda za govor u Narodnoj skupštini. Dakle, ja mislim da sam jedini poslanik u Evropi koji je suđen, nadam se ne i definitivno, za govor u Narodnoj skupštini.

Dokaz je bio moj govor, odnosno snimak o tom govoru. Dakle, pri tome Ustav nije važio – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za iznetom mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Ako nisam vršio funkciju ovde u sali, onda se pitam gde mi uopšte vršimo funkciju narodnog poslanika.?

Dakle, to su bile njihove sudije i zbog toga postoji ono na početku ovog zasedanja, moje uverenje, zakon je za svakoga zakon, zakoni nisu toliko loši koliko ima loših sudija i loših tužilaca. Sa time ću zaključiti. Hvala.