Da li da sačekamo nastup besa koleginice.

Koleginice, dajte se malo, kako bi ovi vaši rekli iskontrolirati.

Pa, nije vam ovo RTS? Evo, rešila je da uređuje i Skupštinu.

Hoćete li me i dalje ometati?

Gospođo, ja sam ćutao dok ste vi govorili.

(Tatjana Manojlović: I, treba da ćutite.)

Dozvolite da i ja nešto kažem. Pa, nije ovo RTS da uređujete program ovde.

Izvinite, RTS je tamo, pa izvolite uređujte kako želite. Inače, je to žuto leglo, tamo pripadate.

Vi ste urednica na RTS-u i poslanik DS, a ovamo tvrdite da mi uređujemo RTS-ov program. Pa, gde vam je Olja Kovačević, druga urednica RTS-a. Pa, gde vam je gospođa Jeremić koja je uređivala TV Dnevnik najvažniju informativnu emisiju i dođete ovde da posedujete kako oni kažu, tamo u petak ili subotu kada budete pa izvolite ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste urednicu RTS-a koja se založila protiv Telekoma. Dakle, pre nekoliko godina kada se pojavio konflikt između nas i opozicije, rekao sam da mi nemamo problem sa opozicijom, već sa Šolakovim i Đilasovim medijima i njihovim biznisima. Očigledno da je to bila jedna od potvrda.

Dame i gospodo narodni poslanici, Telekom je u proteklih deset godina uplatio u državni budžet preko milijardu evra, zapamtite. Telekom je u poslednjih deset godina u državni budžet uplatio preko milijardu evra, pri tome uplatio je negde oko dve milijarde evra raznih poreza, poreza na dobit, PDV… Da li će me ova i dalje ometati ili ćete vi nešto učiniti, gospodine predsedavajući da gospođa ovde više ne poseduje?

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da vam kažem da i mi imamo… Molim?

Samo da vas obavestim da i mi i koleginica primamo platu iz budžeta. Dakle, primamo i platu od para koje „Telekom“ uplaćuje u budžet i sada zamislite narodnog poslanika koji ima platu iz državnih izvora, dakle, od „Telekoma“, gde je država većinski vlasnik, založi se protiv „Telekoma“ za privatni biznis Dragana Šolaka. Dakle, to je još jedan od dokaza da mi u principu nemamo problem sa opozicijom, već sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, što je i poslednji prosvjedi pokazuju da se tu otprilike prosvjeduje za Šolakov džep, za popunu Šolakovog džepa. Verovatno da je ono sa „Sautemptonom“ izgubio neki novac ili je „Telekom“ postao dominantniji na ovom tržištu, pa Šolak gubi novac. Dakle, ne može da ispumpa novca koliko je ranije radio posebno za vreme njihove vlasti.

Svakako vam je poznato da je Šolak jedan od vlasnika i suvlasnika „Junajted grupe“, „Junajted medije“, „Adria njuz“, CAS Medije, SBB-a, Totala itd.

Takođe je vlasnik negde tridesetak kanala i retke su države u Evropi koje su dozvolile da neki operator, a SBB je operator, Total je takođe, da ima u posedu, da je vlasnik i određenih medija, što je kod Šolaka napravljen izuzetak. Dakle, on je ujedno i operator i ujedno je vlasnik preko tridesetak kanala koje naravno koristi da bi izvukao privilegije za sebe. Ti kanali su, između ostalog, „N1“, „Nova S“, sport klubovi, jedno 13 sport klubova i drugi TV kanali koji pripadaju njemu.

Ti kanali mu služe, pre svega, da opere novac, ali navodno su ti kanali Luksemburški. Registrovani su u Luksemburgu i Zakon o elektronskom medijima otprilike deli elektronske medije na dva dela. Jedni mediji su oni koji se registruju u Republici Srbiji. To su tzv. domaći mediji. Oni se registruju u Srbiji i plaćaju REM-u sve, onda preduzeću „Emisiona tehniku i veze“, onda plaćaju poreze itd, a to su domaći mediji koji su registrovani kod REM-a kao elektronski mediji.

Postoji druga vrsta medija. To su mediji koji reemituju program. Tu spadaju CNN, BBC, hrvatski mediji, mediji iz Bosne i Hercegovine, ali, gle čuda, i luksemburški mediji, gde su fiktivno registrovani Šolakovi mediji. Dakle, oni navodno reemituju program i po zakonu oni u principu samo preuzimaju istovremeno preuzimaju program koji se emituje preko granice.

Postoje tri zakona koja su veoma bitna, a to je Zakon o elektronskim medijima koji je rešenja o reemitovanju preuzeo iz Zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji Saveta Evrope, koji smo mi potpisali. Dakle, reemitovanje je istovremeno preuzimanje programa, kao što je i revakcinacije. Nema revakcinacije bez vakcinacije. Takođe, nema reemitovanja bez prethodnog emitovanja na prekograničnoj televiziji, ali, gle čuda, luksemburški regulator kaže sledeće, da jeste 30-ak kanala Šolakovih registrovano u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program. Kada tamo ne emituju program, veliko je pitanje šta u principu oni reemituju?

Svi znamo da oni početni program prave na Novom Beogradu i da je to u principu domaći medij koji izbegava juresdikciju u državi u kojoj emituje program i navodno mi preuzimamo taj program i zato što reemituju taj program, ovde ne plaćaju ništa. Znači, domaći mediji plaćaju sve poreze, poput „Telekoma“. Plaćaju sve poreze, plaćaju emisionu tehniku i veze, plaćaju REM-u, jer REM ne bi mogao da funkcioniše bez tih doprinosa domaćih medija, a ovi drugi ne plaćaju ništa. To je kao kada bi otvorili neku radnju za usluge, frizersku, obućarsku itd. i vi plaćate sve – poreze, porez na dobit, plaćate sve komunalije itd. i neko pored vas otvori takvu istu radnju i ne plaća ništa. Vi pozovete inspekciju i on pokaže neko rešenje – da, ali ja sam registrovan u Luksemburgu i ne moram da platim ništa. Tako je i sa Šolakovim medijima koji ništa ne plaća i zbog čega ova Šolakova pešadija se u principu pobunila, jer mu je malo. Sem ovih divljih piratskih kanala, on bi malo da dobije i nacionalnu frekvenciju i to za medije koji su registrovani u Luksemburgu. Sada, zamislite, kada se oni pobune za slobodu nezavisnih Šolakovih medija? Sami kažu – nezavisni, a Šolakovi. Dakle, pobune se za slobodu medija, iako ti mediji tvrde da uređivačku politiku vode u Luksemburgu, da tamo donose uređivačke odluke i sada vi imate situaciju da oni kažu – sloboda medija u Srbiji nije dobra zato što su, eto, ti Šolakovi mediji na neki način oštećeni.

Kako, gospođo, to može da se desi ukoliko se taj program reemituje iz Luksemburga i vi hoćete sami da priznate da pri tome lažete? Dakle, em ništa ne plaćaju. Recimo, N1 nema PIB. Znate li da TV N1 nema PIB? Ona koristi PIB „Adrie njuz“ d.o.o. koja uopšte nije osnivač te televizije. I da jeste osnivač, onda bi to bio domaći medij.

Recimo, TV „Hepi“, čiju zabranu oni traže, plaća godišnje oko četiri miliona evra, što REM-u, što „Emisionoj-tehnici i vezama“, poreze itd. i onda oni traže da se zakoniti mediji, koji su registrovani u Srbiji, zabrane, a da se dozvole da na njihovo mesto dođu ovi strani Šolakovi mediji, a pri tome to i govore.

Takođe, da kažem da RTS služi za Đilasove i Šolakove medije tako što, recimo, postoje ugovori između RTS-a za razne emisije, poput „48 sati svadba“ itd, gde su za emisije Đilasovih firmi isplaćeni milionski honorari za korišćenje tih emisija, jer, eto, pobogu, RTS nema kamere i ne može da snimi sam neke programe i neke svadbe nego to plaćaju.

Na moje pitanje da li su imali ugovore sa Đilasovim firmama, odgovor je bio – da. Na moje pitanje televiziji koja kaže „naše pravo je da znamo sve“, da vidim sadržinu tih ugovora i da vidim koliko taj njihov pojedinac zarađuje, odgovor je bio da je to poslovna tajna između dve ugovorene strane. Znači, RTS kao neki Javni servis krije kakvu vrstu ugovora i kakva je sadržina u ugovorima sa poslovima koje je napravila sa Draganom Đilasom i njegovim firmama „Direkt medija“, „Emoušn“, „Multikom“, jer više ne znam kako mu se sve te firme zovu.

Dakle, to su one firme koje su bile preuzele celo reklamno tržište i na takav način kontrolisali medije sve do 2012. godine.

Da vas podsetim da smo mi kao opozicija u to vreme imali Đukanovića u Radio Fokusu i imali dva, tri sata zakupljenih termina na „Kopernikusu“, koliko se sećam i ništa drugo nismo imali.

Danas ovi koji imaju celu mrežu, SBB i tako dalje, koji imaju „Total“, koji imaju ne znam koliko kanala na toj mreži, protestvuju i kažu da ih nema dovoljno na medijima, iako su, recimo, jedni od urednika na RTS-u. Imamo nekoliko urednika. Recimo, imamo supruge prvaka iz opozicije koje uređuju program na RTS-u. Nataša Jeremić je tu uređivala do nedavno „Dnenvik“. Dakle, imamo Olju Kovačević i devojku ili ženu bečkog dečaka itd. Imamo gospođu koja je ovde poslanik i koja potvrđuje nezavisnost RTS-a od politike, posebno od naše. Mi tamo nemamo ni portira, koliko ja znam, ali oni mogu da imaju i poslanike koji su ujedno i članovi partija, uređuju program i nikad im nije dosta.

Dame i gospodo, REM je kriv. Samo da vas podsetim da smo pre dve ili tri godine na zahtev opozicije imenovali ovde pet članova REM-a. To se gospodin Orlić svakako seća. Dakle, bili smo u tim pregovorima sa opozicijom uz posredovanje evroparlamentaraca i tom prilikom je opozicija tražila četiri člana REM-a, a dobili su pet. Među njima je i Judita Popović, koja je onako nepolitična na njihov predlog, a politična uopšte nije bila u vrhu organa neke partije, nije bila u ime jedne partije potpredsednik Narodne skupštine. Uglavnom, na toj sednici ja se sećam da sam rekao da ću pre odseći ruku nego glasati da Judita Popović bude neki nezavisni stručnjak za elektronske medije.

U REM-u sedi i osnivač SBB-a. Mora da vam je otkazao poslušnost. Radi se o Goranu Petroviću iz Kragujevca. Ko je iz Kragujevca to svakako zna. On je osnivač KDS-a koji je prerastao u SBB. Dakle, on sedi i verovatno se stara o Šolakovim biznisima. Gde je sad to zapelo, ja ne znam, ali vi tražite da zamenite one koje ste postavili pre dve ili tri godine zato ne znam šta kod vas škripi. Verovatno škripi u Šolakovom džepu koji je vlasnik 30 kanala koji, gle čuda, služe za ispiranje para.

Vi kažete da se „Telekom“ finansira parama građana. Tačno. A kojim parama se finansira SBB? Ko to plaća? Ko plaća pretplatu? Dakle, mi nemamo kao građani nikakvo suvlasništvo u SBB, u „Junajted mediji“, u „Cas mediji“, itd, ali gle čuda, on se izdržava takođe iz neke vrste javnih izvora. Građani plaćaju pretplatu.

Drugi prihod je otimanje reklama. Dakle, oni mediji koji su registrovani, koji Srbiji plaćaju sve, imaju pravo na marketinško tržište po Zakonu o oglašavanju u Srbiji. One televizije koje reemitiju program, što oni tvrde da čine, po članu 27. nemaju pravo na marketinško tržište, nemaju pravo na domaće reklame, iako ih puštaju preko „Cas medija“. Čak prepravljaju i regularne prekogranične kanale, pa pogledajte „Foks muvis“ itd, i videćete da u terminima kada se emituju reklame ubacuju, prekrajaju, što je zabranjeno originalne prekogranične televizije.

Te prihode od neregularnih reklama, emitovanje neregularnih reklama, i pretplate ispumpavaju znate kako? To je pranje para i veliki kriminal. Dakle, emituju negde preko 200 hiljada sekundi dnevno, samo po dva evra da je sekund, a više je, oni uberu najmanje 400 hiljada evra dnevno, pomnožite sa 365 dana. To su prihodi iz koga oni finansiraju ove što šetaju po Gazeli, što šetaju po autoputevima. Dakle, to su prihodi koji se ispumpavaju znate kako? Em ne reemituje program iz Luksemburga, em plaćaju usluge reemitovanja, a reemitovanje ne postoji. Oni sami ponekad to potvrde, recimo kad se zalažu za slobodu medija u Srbiji, iako su napolju, ili recimo, kad kažu da je dopisnik N1 televizije, Nikola Radišić, u Luksemburgu dobio neko priznanje. Čekajte, ako ste registrovani u Luksemburgu, on nije dopisnik, vi ste ovde dopisnici, on je tamo novinar u sedištu vaše televizije.

Dakle, malo, malo, pa im se omakne nekakva istina, ali je činjenica da ispumpavaju novac od pretplate i od nelegalno emitovanih reklama, ispumpavaju tako što plaćaju reemitovanje za N1, Novu S, Sport klubove itd.

Kad smo kod sporta, tek je tu krađa zato što postoje lista najvažnijih događaja, koja po članu 64. za TV prenose mogu da prenose samo televizije koje emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. Da vas u tviterima, da emituju, ne da reemituju, i na celoj teritoriji Republike Srbije, što oni ne ispunjavaju uslove.

Recimo, kvalifikacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo u fudbalu mogu da prenose samo televizije koje emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. To nije slučaj, ovde vam je lista najvažnijih događaja, a oni krše član 64. i dve kvalifikacije za Evropsko i Svetsko prvenstvo su prenosili. Zašto? Kupili su sportska prava za prenose na teritoriji Srbije u kvalifikacijama za Evropsko i Svetsko prvenstvo.

Čekajte, kako su kupili kad po zakonu nemaju pravo? Zato što su bili sigurni da preko svojih ljudi u REM-u mogu da obezbede da ta prava, nezakonita prava koja su ostvarili kupovinom mogu da imaju na teritoriji Srbije, odnosno da emituju te prenose, ako već tvrde da reemituju prenos. Pitao ja UEFA-u da li su kupili sportska prava za Luksemburg? Odgovor je bio nisu. Kako onda reemituju prenose iz Luksemburga, Bog sveti zna, kad UEFA kaže da tamo uopšte nisu kupili prava. To su jedni ordinirani lažovi koji pljačkaju ovaj narod i ovu državu, pretplatnike, danima i godinama. Pri tome, te prihode, već sam rekao, ispumpavaju plaćajući usluge koje ne postoje, a to je pranje para i to je veliki kriminal i to rade danima, a još su se drznuli da ovde preko neke svoje pešadije napadaju „Telekom“ koji regularno radi i čije prihode dobijamo i mi kroz svoje plate, jer oni uplate, evo, u poslednjih 10 godina po podacima uplatili su preko milijardu evra i pri tome još uplatili preko dve milijarde poreza.

Ne razumem da ja dobijam platu kao poslanik, kao državni službenik ili ne znam šta i da se zalažem da ide manje prihoda u državnu kasu, a da ide više prihoda u Šolakov džep i da sam pri tome voljan da danima marširam da se to njegovo pravo uveća.

Sve da reemituju program, imate konvenciju o prekograničnoj televiziji koja je zakonom potvrđena ovde. Rekao je jedan opozicioni ovde predstavnik da se zalaže da budemo jednaki pred zakonom. Pa, hajde onda da budemo jednaki pred zakonom i da poštujemo te zakone. Član 24. iste konvencije kaže da programska usluga uglavnom ili u potpunosti ne može da bude sadržinski usmerena prema zemlji prijema. Znači, vi možete da imate u reemitovanju programe na srpskom jeziku, ali sadržinski ta usluga ne može da bude namenjena zemlji prijema i piše da se to smatra kršenjem jurisdikcije u zemlji prijema i zloupotrebom prava, o čemu treba da odlučuje Stalni komitet.

Da li je REM to tražio ili ne, očigledno da Šolaku nije dovoljno i ono što je do sada radio i ono koliko je u džepove nelegalno novca stavio.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledna je namera pojedinih opozicionih stranaka, čast onima koji nisu deo ovog posla, da pokušaju da igraju za svog gazdu svirača. Onaj koji je navikao da igra kako drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ovog puta su oni našli Šolaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu oni na ovim demonstracijama da bacaju kamenje na nas. Mi ćemo od tog kamenja praviti mostove i puteve, da imaju šta da blokiraju ovi koji tapšu, ovi koji su oterali najveću investiciju u Srbiji, „Volvo“, koju su oterali zato što su danima blokirali saobraćajnice zbog litijuma, u principu su se borili protiv automobilske industrije „Volvo“, koja je trebala godišnje da proizvodi 250.000 automobila u Inđiji. To je ovaj koji je na sličan način imao aktivnosti da, recimo, proizvođač automobila ode u Slovačku zahvaljujući tome što je Vlada donela odluku da neće biti eksploatacije litijuma, pod pritiskom ovih koji su dobijali pare od Rokfeler fondacije. Ovi su opet pare dobijali od Nemaca, a njih je isplaćivao Haki Abazi, koji je bio regularni direktor, poslanik Samoopredeljenja.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

I evo ga jedan primerak koji je dobijao novac od Hakija Abazija, koji se našao da tapše činjenici da ćemo graditi i dalje mostove i puteve, da vi imate šta blokirati, jer da nije bilo nas i Vučića, vi danas ne bi imali šta da blokirate.

Vi tvrdite da smo mi opljačkali Srbiju, vi tvrdite. Pa, pogledajte samo devizne rezerve. Pogledajte devizne rezerve koje su u odnosu na 2012. godinu porasle tri puta. Pogledajte šta rade dobri domaćini. Pogledajte da su zlatne rezerve porasle tri puta. Pogledajte 580.000 novozaposlenih. Pogledajte fond godišnji plata. Pogledajte koliko je to. I to treba da stoji u izveštaju REM-a, jer nije dovoljno popularisano.

(Aleksandar Jovanović: Bravo.)

Samo vi tapšite. Vi ste našli Šolaka za gazdu svirača i igrajte kako on svira. Država je previše ozbiljan proizvod da bi bila prepuštena vama.

Ja ću da biram, ja ću da branim državu. Vi ne napadate vlast, vi napadate državu. Vi hoćete da srušite, ako padne Srbija, pašće i Republika Srpska, pašće i ono parče Srbije koje se zove ZSO koje treba da se formira na Kosovu. Pašće opet u nemio položaj Srbi u Crnoj Gori. To vi želite i dobili ste nalog spolja.

Srbiju ne mogu srušiti spolja ako ne nađu takve da im pomognu iznutra. Ja biram bolje da me zbog vernosti države kazne, nego da me zbog izdaje nagrade. Hvala.

Dame i gospodo, malo pre smo čuli prikrivenu pretnju – nešto ćemo videti u subotu.

Gledao sam „Žute patke“, „Jedan od pet miliona“, sada ih se valjda skupilo 619 miliona, gledao sam ja te blokade Gazele više puta, gledao sam njihovo nasilje, osetio sam njihovo nasilje, gledao sam kako čupaju ljude iz kola, tuku, uz povik – majku vam seljačku, itd.

Zašto ne blokiraju saobraćaj na Mostu na Adi? To je njihovo delo ili nedelo ili nedelo njihovog vođe? Zašto tamo ne blokiraju saobraćaj? Zašto najprometniju saobraćajnicu, međunarodni put, koridor, zašto to blokiraju? Zašto ne odu na Most na Adi, na to nedelo koje služi da se svojevremeno prevedu žedni preko vode i da neko popuni džepove. Zato što tamo moraju da se načekaju da neko naiđe u vršenju svojih krivičnih dela da nekog blokiraju i da mu spreče slobodu kretanja. Ja im preporučuju da odu tamo, zato što će izvršiti manje krivičnih dela, jer svako sprečavanje slobode kretanja, a ja sam to doživeo i ovde na parkingu, je krivično delo po članu 133. i kažnjivo do godinu dana zatvora. Ako radite blokadu međunarodnih saobraćajnica, član 290, to je krivično delo za koje je zaprećena kazna od tri godine zatvora. Ja ne razumem fakultetski obrazovane ljude koji se ponose time što su izvršili krivično delo.

Meni je žao zbog tragičnih događaja koji su se dogodili, ali morate da znate da put prema otvorenom društvu, skroz otvorenom društvu i slobodi izražava i informisanja na internetu može da bude bolan i mi smo to osetili ovih dana. Nema apsolutne bezbednosti, ima samo više nivoa bezbednosti. Mi treba da tražimo put da bude taj nivo bezbednosti najviši za naše građane, ali opet, apsolutne bezbednosti neće biti.

Ne možete sprečiti da se neko teoretski virtualno ne obrazuje na internetu. Kako ćete? Mora da mu uđete u glavu. Ne možete ulaziti u svačiju glavu, u svačiji stan, itd. Teoretska obuka potpomognuta nepažnjom roditelja koja je prerasla kasnije u krvavu praksu, teško je sprečiti, bilo gde u svetu, pa i u Srbiji. Ali, trgovina tugom i tuđim suzama je nešto što ja ne mogu da prihvatim.

Dame i gospodo, vi koji ste protiv nasilja, vaše pristalice kažu – je.. svoju mrtvu majku, gorećeš. Da li je to u redu? Jel to vaše nenasilje? Istog momenta imam da dođem da te oderem kao jarca. Jel to vaše nenasilje? E, tebe ćemo je…. na Terazijama, visićeš.

Idemo dalje, ovo je sve u poslednjih 30-ak časova. Kaže – da, pretim ti, jahaću te kao magare. Koliko trčiš na 100 metara? Sve ispod 15 sekundi biće loše po tebe. Verovatno onaj njihov trči ispod 15 sekundi. Crn ti barjak bio na vrhu kuće. J…. m… seljobersku. Crko dabogda, da i tvoja deca vide metak, majku ti j…. seljačku. Da ne čitam dalje. Ovo je priča o vašem nenasilju.

Ja se zalažem za ono za čega se založio Lutovac juče – da budemo svi jednaki pred zakonom. Zašto jedan legalni skup, po vama, treba da bude zabranjen, a nelegalno okupljanje na Gazeli sa blokadom i krivičnim delima da bude nešto ekstra, nešto elitno? Zašto? Zašto tražite da se zabrane legalni mediji u korist nelegalnih? Zašto tražite da se zabrane mediji? Valjda želite da vodite uređivačku politiku svih medija. Zašto tražite da se zabrane domaći u korist stranih? Zašto da se zabrane oni koji plaćaju sve takse u korist onih koji ne plaćaju ništa? Zašto da se zabrane oni koji imaju svoju uređivačku politiku u korist onih koji navodno uređivačku politiku donose u Luksemburgu? Kako mi to utičemo na slobodu medija, navodno nezavisnih a Šolakovih? Kako, kad oni tvrde da uređivačku politiku vode u Luksemburgu i da tamo donose odluke o programu? Kako mi to utičemo na uređivačku politiku?

Kako vas, bre, nije sramota da se zalažete za medije koji lažu da reemituju program. Pročitajte malo zakone, Zakon o elektronskim medijima, Konvenciju o prekograničnoj televiziji, koju smo potvrdili, pročitajte Zakon o oglašavanju. Sve i da je tačno da oni reemituju program, ovi Šolakovi, a to nije tačno, svi znate da je to na Novom Beogradu, ali sve i da je tačno, kaže Konvencija da televizije koje reemituju program, da taj reemitovani program sadržinski pretežno ili u potpunosti ne mogu namenjeni zemlji prijema, što se događa, jer se to smatra izbegavanjem jurisdikcije u zemlji prijema i zloupotrebom prava. Pročitajte i otvorite na Guglu Zakon o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji i to ćete naći tamo.

Takođe, u članu 27. piše da oni mogu da emituju samo izvorne reklame, one koje dolaze preko granice, a oni otimaju, iako ovde ne plaćaju ništa, nemaju pravo samim tim na reklame, na marketing, reklame medijima koji plaćaju sve i koji imaju pravo po zakonima da na marketinškom tržištu ostvaruju prihode. Nema nezavisnih medija bez prihoda, a vi ove legalne medije hoćete da ostavite bez prihoda, tako što Šolakovi nezavisni mediji koji, uzgred budi rečeno, zakazuju, učestvuju u organizaciji, suorganizatori ovih okupljanja koja su, po meni, nasilna, jer dolazi do masovnog kršenja Zakona o javnom okupljanju i masovnih krivičnih dela. Ako se skupi vas 10.000 na Gazeli, treba da znate, oni koji su bili u vojsci, da je to problem za bezbednost mosta, ali radi se o masovnom kršenju zakona, članova Krivičnog zakona.

Vi ste elita, vi sve možete. Vi ste narod, mi nismo narod. Mi smo deo naroda, vi ste deo naroda. Vi mislite da samo vi imate prava, a da mi svojih prava nismo vredni. Da vi imate pravo na javno okupljanje koje često nije zakonito, a da mi nemamo pravo na zakonito javno okupljanje, da se okupimo oko svojih vođa.

Kad smo kod vođa, družina se po vođi prepoznaje. Verovatno nas prepoznajete po predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Mi vas ne prepoznajemo više po Pekiću, po Mićunoviću, po Đinđiću. Mi vas prepoznajemo sad spram ovog lokatora NATO pakta. Kako je moralo kratak put od lokatora do blokatora? Veoma kratak put i vi se time ponosite.

Vi pričate o rijalitima. Ja sam bio u „Farmi“. Jedna trećina preko, mogu da kažem, takvih u tom rijalitiju nije bilo. Vi pričate da je nasilje vezano za rijaliti. Ja ću vam reći, ako nešto mrdne ispod ćebeta ili neko nekom u rijalitiju udari šamar, to je masovna osuda sa vaše strane. Da li to proizvodi nasilje? Možda. Ja vas pitam za holivudske filmove u našoj produkciji, a često ti finansira Filmski centar Srbije ili RTS ili „Telekom“. Ja vas pitam za seriju „Klan“. Ja vas pitam za onog Maraša iz „Južnog vetra“. Ja vas pitam – koliko ima eksplicitnih scena? Da li kad se neko svuče do pola u rijalitiju, to je gadost, a kad se neko svuče skroz ili do pola kao nekad Svetlana Bojković, kako se zvala, onda je to umetnost? Zašto je tamo neka ćuška u rijalitiju za vas… Možda i oni glume. Zašto je nasilje koje se prikazuje na RTS-u u serijama itd. umetnost? Zašto se onda mladi ne bi ugledali na onog Maraša koji je maltene pozitivan lik u nekim serijama itd. koje idu na RTS-u? Vama je, pre svega, do toga da kontrolišete medije, jer mislite da će se tako doći na vlast.

Dame i gospodo, sve je jasno. Da bi Srbiju neko srušio spolja, neko mora da im pomogne iznutra. Ja nisam taj, ja ne mogu, očigledno da vi možete. Srbiju ne može niko srušiti spolja dok im neko ne pomogne iznutra. Ali, nije samo rušenje vlasti, rušenje Srbije u pitanju i ne samo Srbije. U ovom trenutku vi, rušite i Republiku Srpsku i parče Srbije koje se zove Zajednica srpskih opština koju moramo da postignemo, da sutra kada se vratimo na Kosovo, a doći će dan da se vratimo, ja se molim Bogu i mislim da će on to dozvoliti, da to parče Srbije i parče srpskog stanovništava može da kaže - dobro nam se vratili.

Vi rušite i položaj Srba u Crnoj Gori i na Balkanu. Vi sve rušite u želji da dođete na vlast. Za vas je demokratija doći nasilno na vlast, a doći na izbore, izborima na vlast, e to je za vas diktatura. Pa, ne vlada onaj koga vi najviše volite, već onaj kome narod da najviše glasova, to treba da znate.

Nemojte da se poredite sa 5. oktobrom. Posle 5. oktobra su vladali oni koji su bili izabrani, a 5. oktobar se desio da se priznaju rezultati izbora, a vi govorite o nekom novom 5. oktobru da se ne priznaju rezultati izbora i da vi nasilno dođete na vlast.

Ja znam da strane službe, da su bogate službe koje u Srbiji očigledno kupuju neke jeftine ljude, ali se zalažem da ono što je rekao Lutovac, da zakon bude za svakoga zakon, to je rekao Valtazar Bogišić. On je juče rekao da zakon bude jednak za sve, ali prvi trči na „Gazelu“ da kriši zakon.

Dame i gospodo, Srbija je previše ozbiljna stvar da bi ponovo bila u vašim rukama. Ja nebranim vlast, ja branim državu, srpski narod i pravo da postoje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo mi izvršili privatizaciju najvažnijih prerađivačkih kapaciteta, recimo prerade mleka, piva, duvana i tako dalje, to se desilo pre nas. Nije kupljeno pravo na proizvodnju već je kupljeno pravo na snabdevanje, to vam je valjda sada već jasno.

Kasnije 2007. godine jedni su parafirali sporazum, a 2008. godine ovi drugi su potpisali SSP. Dakle, SSP je bio kanal koji je omogućio da to snabdevanje bude iz inostranstva bez carinskih stopa. Znači, prvo prodate prerađivačke kapacitete i skladišne, koje od seljaka treba da otkupljuju poljoprivredne proizvode, to prodate. Znači, prerada ode u strane ruke, a onda potpišete SSP da oni to baš ne moraju da kupe od naših seljaka već to mogu da uvezu i s tim u vezi skinete svu zaštitu carine i tako dalje. I, to je bio problem, valjda se oko toga slažemo.

E, sad u međuvremenu čisto da uporedimo ono prosipanje mleka, evo, Dojčavele kaže 2009. godine takođe je prosipano mleko, samo što je onda premija bila pet dinara, po litri mleka. Krava je subvencionisana jednom u životu, ne svake godine, jednom u životu sa 5.500 dinara, samo kad se prvi put oteli. Danas imam mnogo primedbi, a mislim da je prerada mleka u pitanju, ono prvo što sam govorio, kada je neko prodao pravo na snabdevanje, kada je neko još skinuo carinske zaštite i tako dalje. Sada ti neki naravno uvoze mleko iako je sada premije 15 dinara.

Recimo, ovi spolja su našli idealan položaj da rešavaju svoje viškove mleka na našoj teritoriji, mi smo postali tržište EU ali oni su postali naše tržište i mi smo sada neto ukupno u poljoprivredi neto izvoznici i ne možemo da sprečimo jer nam niste dozvolili da SSP-om da sprečimo takav uvoz, odnosno da zaštitimo naše tržište. Ja često govorim da je to kao kad igra FK Polet i Mančester Junajted.

Jeste dozvolili ste da igramo tu veliku ligu, ali mi smo ušli u to potpuno nespremni. Dakle, nismo se zaštitili da u određenom vremenu primimo iz Evrope neki novac, da se pripremimo da možemo da budemo ozbiljan partner na tom tržištu. To su razlozi zašto je u poljoprivredi došlo do raznih poremećaja, ali moram da kažem i sledeće.

Pre nas je najveći podsticaj u toku godine, godišnji u poljoprivredi bio 186 miliona evra, a sada je to negde oko 600 miliona evra i ponovo koristim priliku s obzirom da sam kao predsednik Odbora dozvolilo da od 2015. godine svake godine probijemo inicijalni budžet i subvencije za poljoprivredu, da predsednik Republike uvek, i nosilac naše izborne liste, uvek na zahtev Odbora dozvoljavao da probijeni budžet popunimo od pet do 15 milijardi i to u poslednje dve godine dva puta. U poslednje dve godine podsticaji su bili ukupno 1,2 milijarde evra u poslednje dve godine, a recimo vama bi za to trebalo jedno sedam godina vremena.

Dakle, da objasnim, krava je bila 5.500 dinara jednom u životu, premija za mleko je bila pet dinara, sada da uzmemo to ovako. Krava ima 30.000 dinara podsticaja će imati po grlu, 15 dinara premija za mleko, dakle, ako je to visokomuzna krava ima od 7, 8, 9, 10 hiljada litara mleka, znači, 30.000 plus tamo neki 105 hiljada, da uzmemo srednju vrednost, to je 135.000 dinara, plus 9.000 po hektaru jedno uslovno, to je 144.000 i ako žensko tele bude u pitanju, to će biti još 100.000 godišnje.

U Vojvodini na to se dodaje pravo prečeg zakupa po jeftinijim cenama, to je negde oko 35.000 dinara. Dakle, stočari koji su ranije dobijali pet dinara, odnosno mogli da dobiju negde ukupno 30.000 plus onih 5.500 dinara jednom u životu od krave, sada mogu da računaju na osam puta izdašnije podsticaje, ali moram reći da zbog one privatizacije i SSP-a da se Evropa rešava viška mleka zbog Kineza, i otuda se javljaju poremećaji na našem tržištu i mi to pokušavamo da sprečimo.

Ja sam jedan od onih koji je rekao da smo trebali uvesti veće prelevmane na mleko u prahu i na maslac i da tako u potpunosti zaštitimo proizvođače mleka, jer ukoliko uvedete prelevman na mleko od 15 dinara, ne zaštitite sir, a to je isto tako teško zaštiti onda vam neko kroz kilogram sira uveze deset litara mleka i onda vaši proizvođači ovde imaju problem koji je nastao privatizacijom i SSP-om 2008. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se mehanizacije tiče, nikada država nije subvencionisala kroz ruralni razvoj toliko mehanizacije. Evo, gospodin Bulatović to sigurno zna da smo na desetine hiljada traktora, i prethodni govornik to zna, na desetine hiljada traktora i priključne mehanizacije subvencionisali u poslednjih sedam, osam godina.

Moram da odgovorim i onom kako je rekao stručnjak, stočar, jel rekao da je stočar? Ovaj što maše prednjim nogicama. Kako beše, kaže – prodali smo PKB za deset miliona. Ne, za 106 miliona prodat je PKB, a u vreme njegove vladavine, vladavine njegove partije, recimo, tri šećerane su prodate za devet evra, koje su u krugu gde su bile šećerane imale preko 200, 300 hektara. Ukupno na 300 hiljada hektara u Vojvodini, koliko su kombinati posedovali u privatizaciji, pa čak i onoj Šarićevoj čuvenoj privatizaciji su prodate za ukupno 50 miliona evra ili 200 evra po hektaru. Na njegovom mestu, evo vidite, ovo dobacivanje dolazi od izvoznog proizvoda Miloša Obrenovića, znači, njegovog vremena. Dakle, postojale su, ja sam mislio da su postojale dve vrste, postojala je mangulica i moravka, a izgleda da postoji i srđanka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja volim tačne podatke. Dakle, Holandija i njena poljoprivredna proizvodnja nije 80 milijardi evra, više je, samo izvoz vredan 95 milijardi evra, ali je Holandija članica EU, dugogodišnji, preko 40% ukupnog budžeta EU ide u poljoprivredu.

Što se tiče podsticaja za mleko koje se najviše ovde pominje mi učestvujemo u podsticaju u procentima preko 30% su podsticaji u ceni litri mleka. Proizvođačka, više od 30%, 15 dinara premija, 30.000 žensko tele, hektari u Vojvodini koji se dobijaju jeftiniji 35.000 dinari, ali imamo problem.

Dakle, ima ona priča koju ja rado pričam o cvrčku i mravu. Mrav stalno vuče, cvrčak stalno uživa, mrav to video upisao časove gitare i hoće i on da bude cvrčak. Neće niko da bude stočar zato što industrijske zone mogu da pokupe radnu snagu i kod mene se dešava da se ljudi zbog toga, da bi imali vikend i godišnji odmor, odriču određenog broja grla, jer krava mora da jede svaki dan, to je svakodnevni posao, i mi to moramo debelo nagraditi i to nije ništa sporno.

Međutim, kad smo već kod EU da vam kažem i ovo bilo je javno slušanje, svi ste bili prisutni, da li ste čuli da je neko spomenuo IPARD? Ja sam predsedavao i nisam. Svi su se pod znacima navoda bavili nacionalnim merama, IPARD samo da vam kažem da smo iskoristili, evo predstavnici ministarstva su tu, iskoristili smo do sada četvrtinu i rok je produžen za godinu dana, pa se nadam da ćemo iskoristiti makar polovinu evropskih para. Ono što treba da nas pripremaju, što treba da bude ranije. Dakle, mi smo ispregovarali IPARD, njega nije bilo, 175 miliona je bio Program 2.

Odmah sada da upozorim naše poljoprivrednike, ide Program 3. Dakle, to sam razgovarao sa članovima odbora i moram priznati da su bili po prilično konstruktivni. To je 375 miliona evra, možda se nešto varam za neki milion, gore, dole. Da napomenem, obzirom da sam se zalagao za one pašnjake itd. da upozorim, primedba za ruralne sredine postoji, da upozorim ljude u tzv. južnoj Srbiji, pa tako i deo centralne Srbije i pograničnim delovima, da će kroz IPARD biti održavanje pašnjaka i livada, ono što trenutno nije obuhvaćeno i da će to koliko se ja sećam da je u pregovorima bilo, negde do 2030. godine biti evropska mera po 300 evra po hektaru, ako se ne varam i 314, ne mogu tačno da pogodim.

Dakle, treba…

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje.)

Nemojte dobacivati.

Ne znam da li ste stočar ili ono drugo, nemam pojma zbog dobacivanja. Ja sam stočar, a vi se opredelite. Da ne bude samo onaj jedan koji maše prednjim nogicama.

Dakle, ja i sada upozoravam sa ovog mesta da moramo da iskoristimo te evropske pare, jer sam primetio da na javnom slušanju niko nije posvetio pažnju tome. Svi su zbog nešto slabije kontrole se opredeljivali za nacionalne mere. Moram da pohvalim članove odbora na konstruktivnosti. Moram da kažem da je predlog bio konstruktivan, da e-agrar u prvoj godini bude jedna od mogućnosti ne bi li se uhodao.

Da li smo mi bili u pravu ili ne, ja želim da e-agrar uspe da bi ta mala poljoprivredna gazdinstva koja se nisu prijavila, sada više želim nego na početku, da uđu u sistem zato što su oni dragoceni. Kasnije ću govoriti zbog čega. Hvala.

U velikoj meri mogu da se složim sa gospođom, to je ona priča o cvrčku i mravu. Teško je danas biti stočar, ljudi su videli da ima drugih profesija, imaju priliku da se zaposle u industrijskim zonama i na takav način steknu godišnji odmor i vikend, o tome sam govorio.

Želim samo da kažem i da zamolim poljoprivrednike, bez obzira što sam ja jedan od onih kao i članovi odbora koji smo imali rezervu prema e-agraru, ne da je on nepotreban, već da će se teško sprovesti u nekoliko meseci. Moram da zbog gospođe i da podsetim poljoprivrednike da više nema roka. Znači mogu da se registruju u e-agrar i nadalje, kada god požele. Ja im predlažem da to bude što pre, da bi mogli da ostvaruju prava na podsticaje. Rok je bio 1. april, pa je pomeren na 15. maj, a koliko sada znam, predstavnici ministarstva su tu, sada nema roka. Dakle, ja ih ovim putem molim, pošto nema roka da svi na određen način iskoriste članstvo da se prijave u e-agrar zbog toga da mogu da koriste, da crpe i da koriste prava koja su predviđena Zakonom o podsticaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o terminu. U zakonu je pisalo: „ženska telad od kvalitetnih priplodnih junica“, a ja sam predložio da se to nazove: „kvalitetnim priplodnim kravama prvotelkama“ zato što sam smatrao da junica koja se oteli treba da bude krava.

U vezi one krave Belke moram da kažem sledeće, a radi se o poslaniku iz stranke koja svom finansijskom direktoru prodala tri prerađivačke fabrike za devet evra, a to je bio finansijski direktor njihove stranke, verovali ili ne, visoki funkcioner. Čim su se domogli vlasti, oni su to prodali njemu.

Dakle, onaj što je govorio o Belki. Belka daje tri litara mleka. Ako je nazove drugačije, a stručnjak je za stočarstvo, ljudi, kaže da li će dati više mleka? Ja mu predlažem za početak da je nahrani.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu za koji se nadam da će ga svi poslanici pozdraviti zato što smo predvideli, ukoliko… Amandman je, naravno, prihvaćen od strane Vlade i kad se ugradi u zakon imaćemo podsticaje za državno poljoprivredno, odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Da napomenem da se radi obradivom poljoprivrednom zemljištu, do 20 hektara, što znači da neko ko nema 20 hektara može da zakupi na licitaciji, isključivo na licitaciji, može da zakupi određeni broj hektara, predstavnici ministarstva se slažu da pravilno tumačimo ovo što je Odbor predložio, i da imaju pravo da ostvare podsticaj i regres na te hektare koje je odbor dodatno uvrstio kao pravo poljoprivrednicima, što je još jedna novina u odnosu na neka ranija rešenja.

Dakle, ukoliko nemate 20 hektara, što je limit, ukoliko na licitaciji zakupite državno poljoprivredno zemljište, zakupite, dakle, takmičili ste se, onda imate pravo da to poljoprivredno zemljište iskoristite i prijavite za podsticaj, da ostvarite meru od najmanje 6.000 dinara plus regres.

Da kažem i ono što ste govorili o premijama za mleko. Radi se o minimalnom iznosu od 10 dinara, a za početak će biti 15 dinara. Takođe, neke druge odredbe: 6.000 je takođe u minimalnom iznosu od 6.000. Dakle, to nisu, kao što je to neko ovde govorio, zakucani brojevi.

Dakle, ja očekujem da će poslanici shvatiti da naša biljna proizvodnja treba da bude posvećena našem stočarstvu i da u nekim budućim vremenima poželimo da uparimo… Svi govore o hektarima. Hajde da pričamo o tome da uparimo uslovno grlo i hektar, jer u ovom trenutku kad to učinimo sa kravom koja je uslovno grlo, dakle onom Belkom koja neće davati tri litre mleka, već kad je dobro nahranjena davaće daleko više, ne mora da menja iznos… Kad uparimo hektar i uslovno grlo, onda ćemo po hektaru imati i preko 150 hiljada dinara, a potrebno je da biljnu proizvodnju pretvorimo u stočarstvo, a ne da izvozimo u takvoj situaciji. Ukoliko subvencionišemo biljnu proizvodnju, izvozimo za tuđe stočarstvo, mi ne stimulišemo one naše, već tuđe stočarstvo. Zato je potrebno da uparimo uslovna grla i hektare i da na takav način ljudi dobiju daleko više po hektaru, nego što bi dobili koliko je to sama biljna proizvodnja. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o kravama dojiljama koje su svrstane odlukom ministarstva u kvalitetna grla za tov, tako da vlasnici krava dojilja nemaju razloga za brigu. Ja sam mislio da krave dojilje ostanu kao posebne, a ministarstvo je predložilo drugu meru. Naravno, ja prihvatam odluku ministarstva, jer krave dojilje su samo svrstane u neku drugu vrstu da bi došlo do pomeranja. Na toj tački 4. su se pojavila ženska telad od priplodnih krava prvotelki, tako da je ta pozicija samo zamenjena, krave dojilje su premeštene po istoj formuli u kvalitetne priplodne krave za tov.

Dakle, ništa ne gube oni koji poseduju krave dojilje. One su veoma bitne zbog održavanja pašnjaka i livada da ne budu zapušteni. Radi se o kravama koje mogu da budu ukrštene. Dakle, mogu da budu i melezi. U tom slučaju, po ovom zakonu, to se smatra kvalitetnim grlima za tov. Hvala.

Reč je o istom terminu i zato ponovo pozivam. Krave dojilje su veoma bitne za održavanje pašnjaka.

Još nešto da vam kažem, ne radi se ovde samo o poljoprivredi. Ponovo molim mala poljoprivredna gazdinstva da, bez obzira na eventualno što razmišljaju da će dobiti malu svotu ukoliko se prijave za e-Agrar, ponovo ih molim, bez obzira što sam imao rezervu da to bude samo jedna od mogućnost, molim da se prijave, pošto nema roka, na e-Agrar da bi ostvarivali svoja prava. Tim pre zato što ta mala poljoprivredna gazdinstva su veoma bitna kao čuvari teritorije. To su čuvari zemlje. Ukoliko hoćete jednu zemlju da ugrozite, onda joj ispraznite seosko i poljoprivredno stanovništvo. Da se to ne bi desilo, ja tražim od malih poljoprivrednih gazdinstava da se registruju, obzirom da će kroz IPARD mere imati priliku da samo za održavanje pašnjaka i livada dobiju, čini mi se da je to negde, 314 evra po hektaru i to pravo će ostvarivati do 2030. godine.

Ponavljam, ne radi se samo o poljoprivrednom problemu, već o demografskom, bezbednosnom, ekološkom, kako god hoćete, jer ukoliko stvarno želite da naudite jednoj zemlji…

Navešću primer, u Crnoj Travi, na 318, možda grešim, po kvadratnom kilometru žive tri stanovnika. Na Vračaru na kvadratnom kilometru živi 19.000 stanovnika. Gledano u očuvanju teritorija, bezbednosti itd. dragoceniji su oni koji žive u Crnoj Travi, jer ne verujem da po pitanju teritorijalnog integriteta da je Vračar toliko bitan koliko su bitne teritorije koje zauzimaju hiljade i hiljade kvadratnih kilometara ove zemlje. Zato mala poljoprivredna gazdinstva u budućnosti treba da budu ono čime ćemo se baviti, da im plaćamo samo tamo što žive, a to je najbolje kroz stočarstvo, a da bi na takav način očuvali svoju teritoriju i sve drugo što na toj teritoriji poseduju.