Zbog uštede vremena, neću obrazlagati.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana ja razumem strah predlagača. Sam sam protiv gej parade. Protiv sam parade heteroseksualaca ukoliko bi se ona održala. Razumem strah ovih koji su predložili ovaj amandman, ali moram reći, da nije bilo gej parade oni ne bi napravili ideologiju. Oni treba da budu zahvalni, inače ne bi videli parlament da nisu kadili oko te gej parade.

Moje jedno pitanje predlagaču zbog čega treba odbiti ovaj amandman je sledeće. Oni predlažu da ne bude zakonski zastupnik i da bude staratelj. Moje pitanje je opravdano, ko će da proveri da staratelj kojim slučajem u međuvremenu nije postao homoseksualac? Hoće li oni lično? Hvala.

Za udžbenike bi ovo bilo dovoljno da ovi stečajni upravnici nisu pokrali. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na tužilaštvo: šta će ono preduzeti povodom činjenice da je bivši ministar odbrane, gospodin Šutanovac, koga u narodu zovu „zgrabinovac“, šta će tužilaštvo preduzeti povodom činjenice da je pronašao detelinu sa četiri lista na vračarskom pašnjaku? Ta detelina sa četiri lista se zove – ostatak deteline 300 hiljada evra na računu bivšeg ministra odbrane, koji nije imao tetku u Kanadi, a ima 300 hiljada evra na računu, sa platom od 800 evra, sa izgrađenih 320 kvadrata na Vračaru, na elitnoj lokaciji, a tih 320 kvadrata stambenog prostora vredi oko milion evra.

Moje pitanje tužilaštvu, odnosno sugestija, je da prilikom radnji koje treba da preduzme, zajedno sa policijom, obrati pažnju na prodaju ogromne vojne opreme, recimo, čamaca za 500 dinara, hiljadu dinara, aluminijumskih, koji su prilikom poplave u Obrenovcu i okolini i te kako nedostajali Vojsci Jugoslavije.

Takođe, a vidim da je gospodin Šutanovac ustao po telefonskoj vezi i da je živo zainteresovan za ovaj slučaj, da tužilaštvo ispita da li to ima veze sa pretopljenih 800 tenkova i da li je tih 300 hiljada evra proizvod korupcije, a s tim u vezi, mislim da tužilaštvo mora da ispita i određene ljude iz Agencije za borbu protiv korupcije.

Jer, da su oni radili svoj posao, ne bi se nikada desilo da ministar odbrane ili ministar protivodbrane koji je jahao tamo na nekim nosačima američkih aviona ima 300 hiljada evra na računu, a plata mu je bila 800 evra. Ja znam da će se pojaviti tast sa estrade i reći kao za onaj penthaus koji je preneo na druga Babca, da je, eto, on to kupio od svojih estradnih primanja. Sugerišem tužilaštvu da ispita koliko je tast pomenutog ministra odbrane Šutanovca platio porez za tih godina kada je pomagao svog zeta? Gle čuda, pomagao ga je samo dok je ovaj bio vlast.

Sledeće moje pitanje je vezano za zloupotrebu u opštinama Čajetina, Smederevska Palanka i Inđija – šta će tužilaštvo i policija preduzeti povodom očiglednih, a u javnosti je to prezentirano, zloupotreba koje su izvršene u tim opštinama, hoće li to biti sankcionisano i s tim u vezi da tužilaštvo i organi gonjenja ispitaju kako je visoki funkcioner DS koju neki nazivaju opravdano depokratskom strankom, kako je funkcioner te stranke Goran Ješić kupio stan u Beču koji se procenjuje na 800 hiljada evra, kako je stekao penthaus koji se u Inđiji procenjuje na cenu od 250 hiljada evra, kako je stekao drugi stan u Inđiji koji se procenjuje na 100 hiljada evra, kako je nedavno kupio stan u Novom Sadu, gde je takođe prethodno imao stan koji je kupio u Novom Sadu, dakle ima dva stana u Novom Sadu?

O pripadnicima njegove familije gde nezaposleni ujak ima kuću sa bazenom, gde imaju kuću na Tatarskom brdu, kako su sve te nekretnine stečene sa platom od 800 evra i šta će tužilaštvo preduzeti povodom toga i da li će na odgovornost pozvati i Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako je ja nazivam agencija za korupciju, koju je formirala DS i koja očigledno nije radila svoj posao.

Takođe, moje pitanje za tužilaštvo i policiju šta će preduzeti povodom“ Energo Zelena“, gde nas Belgijanci optužuju za 130 miliona evra, zbog očiglednog nemara i koruptivnih stvari koje je izvršila DS, odnosno njeni funkcioneri gde su Belgijancima obećali da će u Srbiji biti 250 hiljada tona klaničnog otpada i da će ta fabrika moći da radi punim kapacitetom, a desilo se da toga nema i sada nas Belgijanci tuže za 130 miliona evra, zato što, ja pretpostavljam da je neko prethodno za taj posao uzeo novac.

Ne sme država da plaća za njihove greške i moja pitanja su sva skoncentrisana na tužilaštvo, odnosno šta će preduzeti povodom ovih očiglednih slučajeva? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem sa Platonom, ukoliko ovi drugi ne misle da oni imaju ekskluzivna prava na stare izreke.

Platon je u svojoj „Državi“ rekao i zalagao se da se kroz strogi sistem obrazovanja obrazuju upravljači, vojnici, proizvođači, odnosno seljaci, zanatlije i seljaci.

Ja sam se školovao po sličnom sistemu, kad smo imali školu učenika u privredi, kada smo imali metalsku školu sa tri razreda, kad smo imali mašinske, tehničke škole, kad smo imali elektrotehničke škole, tad smo imali električare, vodoinstalatere, kad smo imali školu učenika u privredi, tj. krojače, trgovce, frizere, sve što je trebalo privredi i zanatskim radnjama.

Kao neko ko se školovao u to vreme, ja ne pamtim Platona. Verujem da kolega Mićunović pamti, jer to je bilo tri veka pre nove ere, koliko se ja sećam. Ali, ja bih počeo svoje izlaganje sa transferom znanja. Ko obučava i na čega treba obratiti pažnju? Na predavački kadar.

Ukoliko želimo da prenesemo neko znanje, onda i predavači moraju, sem da budu profesori, učitelji, nastavnici, moraju istovremeno da budu i učenici. Postoji ona izreka koja kaže – učenje je kao veslanje uzvodno, čim prestaneš veslati, ideš unazad. Tako je i obrazovanje. Nastavni kadar koji se ne bude obučavao u ova brza tehnološka vremena, nema veliku šansu da prenese to znanje na neke druge.

Zaključujem. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, st. 7) i 8). Gospođa koja je prethodno govorila, kojoj ne zameram na saradnji sa Goranom Ješićem, to gospodin Martinović najbolje zna, šef Poslaničke grupe SNS-a, kako sam ja to menjan u upravi vodovoda, uz pomoć njene partije, ali, gospodine predsedavajući, vi ste dužni i u obavezi da poštujete član 103. jer ono što je ona govorila nije bilo ukazivanje na povredu Poslovnika, ono je bilo više replika, pa i pretnja. Govoreno je o nekom strahu, gospođe imaju zašto da se plaše, s obzirom da poslanička grupa ima neke čudne navike. Mi muškarci nemamo nameru da se plašimo, ali vas molim da oduzmete vreme ukoliko ta poslanička grupa ima dovoljno vremena za oduzimanje, s obzirom da st. 7) i 8) govori o tome da kad narodni poslanik zloupotrebi povredu Poslovnika, tada se toj poslaničkoj grupi oduzimaju dva minuta.

I na kraju da zaključim sa tim strahom, da se izrazim seljački – kad bih se ja vrabaca bojao, žito nikad ne bih sejao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam danas slušao i pripadnike bivšeg režima o obrazovanju, vaspitanju itd. Najdirljivije je bilo kada su počeli da pričaju da nemamo privredu. Ne znam koju su oni privredu nama ostavili, ali očigledno da privrede nije bilo.

Onda su o obrazovanju i vaspitanju otpisali vaspitanje. To se vidi i po ovom izlasku. Onda u delu koje se odnosi na obrazovanje, izbacili su znanje. Ostavili su samo zvanje. Diplome su štancovali i sada nas kritikuju zbog diploma koje su stečene dok su oni bili na vlasti, po njihovom sistemu. Otprilike, oni su razmišljali, kada smo već uništili privredu, a šta će nam strukovna zanimanja, a šta će nam znanje, dovoljno je samo zvanje. Tako su otpisali 400 hiljade radnih mesta, otpisali su i varioce, strugare, otpisali su IMT, „Zmaj“, otpisali su metalce, frizere, trgovce itd.

Sve što su mogli, uništili su, pa čak i malo više, a sve zarad para iako postoji stara poslovica da nijedan kapital nije trajao 100 godina, ali su oni krali za 200 ili za 300. Za tri generacije uprkos tome što tvrdim i to može da se dokaže u praksi, da nijedan od tih kapitala, a njihov je krajnje sumnjivo stečen od Devičanskih ostrva itd. raznih vinarija, stanova u Beču, detelina sa četiri lista na vračarskom pašnjaku, velikih zgrada itd. Sve što su stekli, tvrdim im da neće trajati duže od 100 godina. Posebno zato što je stečeno na vrlo sumnjiv način

Posebno zato što je stečeno na vrlo sumnjiv način. Najlakše je ove zakone opisati jednom starom kineskom poslovicom – kada čoveku daš ribu, nahraniš ga za jedan dan. Kada ga naučiš da peca, nahraniš ga za ceo život. To je dosta izreka, koje na prvi pogled možda zvuče prosto, ali filozofski govori o znanju i zvanju.

Dakle, onaj ko želi da nauči čoveka da peca, nahrani ga za ceo život, ali mora da ga nauči i to znanje mora da bude primenjivo. Znanje koje nije primenjivo je u stvari samo zvanje.

Mi smo se nagledali raznih njihovih stručnjaka i to je meni izgledalo ovako, razni doktorati, ja bih sve te diplome na kojima oni prigovaraju, apsolutno sve, koje su bez dopuna znanja, recimo stečene pre 30, 40 godina, mnogi od njih su profesori na univerzitetu, mnogi od njih su stekli univerzitetsku diplomu na Soroškom univerzitetu u Mađarskoj, Budimpešti, vrlo sumnjivo, a u suštini su završili srednju školu dizajna u trajanju, ne možda četiri nego tri godine. Danas oni predaju nekom drugom.

Mi imamo docente, tu je ministar zdravlja. Imamo docenta i on treba da nam kaže koliko je to ispravno, koji su ovde juče pred medijima delili dijagnoze, pri tome je docent lekar, neuropsihijatar, nekome je rekao da ima ludu glavu i da je psihijatrijski slučaj. Ja to mogu da kažem. Predavač, doktor, neuropsihijatar to ne sme da kaže. Ja žalim tog predavača, a još više žalim studente kojima on predaje. Imamo ovde profesora književnosti koji dođe i kaže – ovo je SNS smislio orginalno, i on je profesor književnosti, i on prigovara drugima na sumnjivim diplomama.

Imamo moralnu veličinu, mog kolegu poljoprivrednika, koji je juče govorio o akademskoj čestitosti. Evo, godinama bezuspešno, je li tako kolega Rančiću, tragamo za Čubrinom diplomom, prekopali ljudi ceo Niš, diplome nema, ali on ovde drži predavanje. S obzirom da će sada biti raznih predavanja, inovativnih, ja predlažem da moj kolega poljoprivrednik predaje poroke: alkoholizam, kocku, šibice. To je jedino znanje, pošto on zvanje i nema, koje on može da primeni.

Imamo sledeće slučajeve, čoveka koji je, dobro to pelcovanje kokoški možda u veterini, kao negativno obrazovanje, šta se dešava sa kokoškama u selu Pukovcu kad ih pelcujete umesto vakcinama, pelcujete rastvorenim jogurtom samo da bi uzeli novac.

Ovde imamo i ovlašćenog predstavnika, čini mi se bensedina, koji je izašao čim sam ja ustao da govorim, iz poslaničke grupe „Nikad im dosta nije bilo“, koji me je, gle čuda, tužio za reči izgovorene za govornicom. Još čudnije, ima isti takav sudija koji je, evo Marko zna, koji je uzeo to da procesuira. On bi mogao da predaje, e takve su stručnjake dobili, on je elektroničar i električar, visok je, očas posla sklopi te žice, ali on se predstavlja kao ekonomista, kao vrhunski strateg itd, bio je nekoliko meseci ministar i kad su videli da nema pojma otišao je netragom, ali se pojavio ovde. Po meni, ta poslanička grupa pokret Dosta je bilo Saše Kradulovića, bi mogli da predaju primenjenu magiju, kugle, itd. Ovde smo videli raznorazne njihove egzibicije. Ovo sve govorim o kadrovima gde oni prigovaraju o nekim diplomama, a pri tome oni sami imaju možda neka zvanja ali nemaju znanja, posebno ne primenjivo.

Poslovica kaže – nije bitno koliko imaš knjiga, već koliko si pročitao. Ima i druga poslovica koja se nadovezuje na prvu – nije bitno koliko si knjiga pročitao, već šta si iz njih naučio. Verujem da oni imaju cele biblioteke, ali služe za slikanje da pokažu da imaju bogatu, luksuzno ukoričenu biblioteku, tek toliko da ljudi pomisle da su oni mnogo pismeni, pa je moj kolega poljoprivrednik, tragajući za bifeom, verovali ili ne, nagazio jednom čak u biblioteku gore.

Poslovica kaže, takođe – najbolja investicija je u znanju. Da završim, da ne dužim, znanje - sutra ćemo vredeti više nego danas za onoliko koliko smo naučili. Stalno treba učiti, ali znanje mora da bude primenjivo. Neprimenjivo znanje, seljački da se izrazim, kao oranje bez setve, e tu nema žetve. Da znate, primenjivo znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – znanje ima granice, ne znanje nema.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Opet neki prozor klepeće.

Očigledno da je ova poslovica tačna, gledajuće pripadnike stranke bivšeg režima. Po pitanju poljoprivrede i zemljišta, ja sam to nazvao udruženim zločinačkim poduhvatom.

Da krenemo redom, ima jedan stečajni upravnik koji je ovde pričao o prodaji državnog poljoprivrednog zemljišta. To smo zabranili 2015. godine. Mogao je pročitati, ali očigledno je da se njemu ne čita. To je zabranjeno i državno poljoprivredno zemljište mogu da kupe samo fizička lica državljani Republike Srbije, koji imaju prebivalište pet godina, koji imaju poljoprivredno gazdinstvo, koji imaju manje od 30 hektara i mogu od države da kupe samo 20 hektara, ukoliko njihova lokalna samouprava to dozvoli. Dakle, to smo već uradili.

Ovaj drugi deo se tiče privatne imovine, odnosno privatnog poljoprivrednog zemljišta. Tu restitucija, o kojoj su oni govorili, ne može da bude nikakav predmet razgovora. Jedino, ako ne misle, da jednu nepravdu isprave drugom nepravdom, da od nekog privatnika otmu imovinu, da bi nekom bivšem privatniku iz one bitke za Dedinje, vratili imovinu. Dakle, gotovo je nemoguće restituciju vezati za ovaj zakon. Restitucija se vrši iz državnog poljoprivrednog zemljišta koje nije predmet ovog zakona.

Dalje, kada pričaju o restituciji, pripadnici stranaka bivšeg režima treba da znaju da su prva dva predsednika Vlade, iako smo imali ugovor sa narodom da ćemo izvršiti restituciju naturalnu, koji sebe nazivaju prva dva demokratska, s čime mogu da se složim, upravo ulazila u nacionalizovanu imovinu koja je bila predmet restitucije. Gospođa koja je oštećena, Darinka Tatalović iz Tolstojeve, njenu kuću koju je dobila na sudu, kao predmet restitucije, je dobio bivši prvi predsednik Vlade. Porodica Jakšić u Krčedinu je imala 52 hektara, njihov predak je streljan, imovina je nacionalizovana, a u tu nacionalizovanu imovinu, kao što znamo, uselio se moj kolega poljoprivrednik, drugi navodno demokratski predsednik Vlade. Oni koji su oči ljudima iz glave gotovo pokrali, danas pričaju o nepravdi i prodaji.

Ovde se govori o tome kako je neka Vlada Vojislava Koštunice bila čestita itd. To baš i nije tačno. Vlada Vojislava Koštunice je ispregovarala ovaj sporazum i ratifikovala ga u novembru 2007. godine. Božidar Đelić je naredne godine, nek me ministar ispravi, samo potpisao ono što je već bilo ispregovarano i što je bilo ratifikovano, odnosno u parlamentu 2008. godine.

Prema tome, oni se ponašaju u onom stilu da nam ne dozvoljavaju ni da ispravimo sve one greške koje su oni napravili. U principu, da su bili u skladu sa obećanjima koje smo 2000. godine dali građanima, zemlja bi pripala onima koji je obrađuju, a ne onima koji su nas obrađivali u stilu „MK grupa“, „Delta“, itd. Kada su prodali sve što se prodati moglo, kada sam rekao već da su prodali ono što je ljudima pripadalo kao oči iz glave, sada su stekli neku naknadnu pamet i oni sada brane nešto što su prodali u ogromnim površinama.

Prodali su 300 hiljada hektara zemlje za manje od 50 miliona evra, to je manje od zakupnine za jednu godinu. Očigledno su hteli SSP-om da to zemljište koje su dobili na vrlo lak način preprodaju stranim fizičkim licima i sada im smeta ovaj novi zakon. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima poslovica – Ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Dakle, neznanje ne opravdava, ali se bojim da moj kolega nije svestan da ne zna.

Prvo, zakup poljoprivrednog zemljišta nije predmet ovog zakona. Ovaj zakon govori o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, odnosno o uslovima pod kojima to oni mogu da čine i ispravljamo jednu nepravdu koja je naneta od strane udruženog zločinačkog poduhvata koga sam već opisivao.

Broj dva, kada već govori o zakupu poljoprivrednog zemljišta, tačno je da se za investicione programe daje prvenstvo zakupa na 30 godina. Ali, on zaboravlja na udruženi zločinački poduhvat, izdavao je zemljište na 40 godina. Imamo ovde mog kolegu poljoprivrednika čija vinarija je to pravo iskoristila. Investicioni program je bio nula, tako da stečajni upravnik čije su kolege otuđile na desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, treba da zna da investitor mora minimalno da uloži 500.000 evra. Ukoliko su veće površine još 3.000 evra po hektaru. Zakupnina ne može biti manja, čini mi se od 200 evra po hektaru.

Oni su zemlju uvek prodavali po toj ceni, a Boga mi i stečajni upravnici su po toj istoj ceni otuđivali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, posebno u zadrugama. Dakle, praktično, na primeru koji sam već naveo, kolega poljoprivrednik je dobio na 40 godina zemljište …

Sačekajte, samo da dovršim rečenicu.
… za 50 evra i uzeo 500.000 evra, a ovde…

Dame i gospodo, reklamiram član 107. Poslovnika, govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

U čemu je povređen dostojanstvo? Mada smo nekoliko puta ispravljali kolegu, on i dalje tvrdi da mi dajemo zemlju strancima. Dajemo? To je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Mi ništa ne dajemo. Više puta sam ga ispravljao da se zemljište uzima u zakup po ceni…

Nije replika. Povređeno je dostojanstvo, uporno govornik govori o tome da mi dajemo, a dati znači dati, a drugo je uzeti u zakup po ceni od 200 evra, po kojoj su stečajni upravnici prodavali zemlju.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. i član 107. Član 104. govori o pravu na repliku. Kad nekom nije pomenuto ni ime, ni prezime, ni poslanička grupa, ni partija, a taj dobije repliku na osnovu grejalice, onda je to već problem. Jedino ako ga je grejalica udarila u glavu, pa se oseća povređenim.

Broj dva, povreda dostojanstva. Ponovo ste dopustili da neko upotrebi reč, izraz – daje. Ne, zemljište se ne daje. Nismo mi stečajni upravnici da dajemo i uzimamo. Zemljište se uzima u zakup za prerađivačku industriju za proizvodnju itd.

Kod stečajnih upravnika izgleda reč „uzeti u zakup“ radi veće proizvodnje ne postoji. Kod njih samo uzeti i dati i otuda ja razumem, mora da je bila loša svirka sinoć, ali ubuduće vodite malo računa o povredi dostojanstva, tim pre što ovaj zakon ne predviđa nikakva izdavanja u zakup, davanje itd. Zakon se odnosi na prodaju zemlje strancima, ispravljanjem SSP i ubuduće bodite računa o tome šta radi kolega stečajni upravnik.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ovde smo čuli nastupe nekih ljudi za koje mislim da su ovlašćeni predstavnici bensedina. Dakle, čuli smo o tome kako mi poklanjamo zemlju našim tajkunima, našim.

Ja se ne sećam ni jednog tajkuna kome je ova vlast poklonila zemlju, ali se sećam ovih tajkuna. Sećam da su za nekoliko desetina faksova prodavali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta po ceni koja je bila manja od 300 evra. Kada im to nije bilo dovoljno, onda su upotrebili stečajne upravnike. Pa kada im ni to nije bilo dovoljno, onda je odlukom Vlade Mirka Cvetkovića i Saše Dragina 1200 hektara, recimo, „Agrounije“ koja je kupljena za 300 evra po hektaru. Pa su onda negde ispod restorana „Gladnoš“, dakle ove sitne parcelice ovde koje su između ostalog zemljišta pripala „MK Grup“.

Pošto im se nisu svidele te male površine, onda su protivzakonito za to tamo žbunje uzeli uređeno državno poljoprivredno zemljište, uređene parcele, pored autoputa zgodni za izgradnju. Kad ni to nije bilo dovoljno, a žao mi je što je student 12 godina, bivši pokrajinski sekretar, trenutno nije ovde, onda su od strane opštine kupovali zemljište koje je zamenjeno i procenjeno na 30 do 40 dinara kvadratnih metar, odnosno 3.000 evra hektar. Onda ga je opština kupovala iste godine za 50.000 evra hektar. I, onda oni dođu ovde drže predavanje i između ostalog spominju tajkune.

Pravo je čudo kad slušate tamo neku organizaciju koja je osnovana kao porodično društvo, kao porodično udruženje, kad slušate profesora književnosti koji umesto reči zapeta upotrebi reč zarez, valjda je to od Pernara i kad slušate kako smo mi to tajkunima prodali zemljište, zaboravlja, recimo, da je privatizacija „Agrounije“ izvršena 2005. godine, kada je na vlasti bila Vlada Vojislava Koštunice, koja je recimo, i „Agrokoru“ prodala zemljište u tom periodu, a da, kad smo već kod MK Grup da napomenem i to, da je vlasnik te kompanije švajcarska i holandska firma, a Miodrag Kostić je svega vlasnik sa 1%. Ukoliko bi mi sad ugradili u zakon da ne mogu strana pravna lica da osnivaju ovde firme, onda bi se to odnosilo i na ove, a onda bi to bilo retroaktivno dejstvo, stečajni upravnik je, džaba to objašnjavati, šta on zna šta je zakon, on zna samo šta je gitara, trzavica, itd, i da mu oduzmete trzavicu može da naudi nama, a i sebi. Dakle, džaba je njemu to objašnjavati da bi to bilo retroaktivno dejstvo zakona ukoliko bi mi uneli odredbu da se to odnosi na pravna lica, jer većina tih njihovih firmi, njihovi osnivači kao Delti, recimo, sa Kipra, oni kojima su oni prodali poljoprivredno zemljište, oni danas traže da ispravimo sve njihove greške, pa čak i one koje se zbog Ustava i Zakona o privrednim društvima ne mogu tako lako zameniti.

Zaprepašćen sam nastupom profesora književnosti koji je sebi uzeo za pravo da kritikuje vlast Vojislava Koštunice i da to pripiše nama, tim pre što upravo zahvaljujući ostatku te stranke ušao u ovaj parlament i sada on treba delimično da snosi deo greha koji je imala ta Vlada, i sad po svaku cenu pokušavaju nama to da pripišu. Neka mi pokažu šta nije od ovoga tačno i ja ću dati ostavku na mesto narodnog poslanika.

Ovde su spominjali razne miševe, želeći pre svega da poljoprivredno zemljište vežu za direkciju ili za moju malenkost. Evo, potvrda od oba direktora da sa mnom nema veza, ali zato ima veze sa Miloradom Kostićem i zato ima veze sa njima, jer smo napravili pre 2013. godine, pre žetve, napravili smo na moj zahtev aktivnost i pronašli smo 80.000 tona koje su pojeli malo veći miševi, žute boje 80.000 tona i na opšte zaprepašćenje država Srbija je pronašla 22.500 tona od prijatelja bivšeg pokrajinskog sekretara, predsednika opštine Inđija, itd, imao je duplo dno, 22.500 tona. I, gle čuda, umesto da se Republička direkcija uknjiži i naplati od Luks in agrar Krčedin, u listu nepokretnosti je konstatovano da silosi delom već uknjiženi i to na tadašnjeg pomoćnika ministra Dobrivoja Sudžuma u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. E, to su bili oni. E, to je ono što ja govorim da sve svoje greške hoće da pripišu nama i neka nam oproste na njihovim greškama. Hvala.