Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, evo još jednom nevaspitanog gesta zbog koga bi trebalo da reklamiramo još jednu povredu Poslovnika jer se na ovakav način, a neki od njih izgledaju lepo otpozadi, ometaju govornici, i to nije prvi put. Dakle, ovo je reklamacija prva, a posle ove reklamacije ću reklamirati još jednom Poslovnik zbog ponašanja ovih finih, vaspitanih, obrazovanih, kako ih je to sve Saša Janković nazivao.

Član 103. stav 8, tražim da odbijete vreme, dva minuta, zbog zloupotrebe reklamacije Poslovnika ovog prethodnog kolege, iz prostog razloga što je on koristio to kao neku vrstu replike, pokazujući neku zgradu. Ako već hoće da nam pokaže neku zgradu, neka nam pokaže zgradu sa pašnjakom njegovog predsednika Šutanovca. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici…

(Branka Stamenković: Poslovnik.)

Da li mogu ja da počnem? Ako se poslanička grupa daleko im bilo nikad im dosta nije bilo…

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovde je izrečena jedna velika neistina. Odmah na početku ja to moram da pokažem. Ovo je dokument u kome jednostečajni upravnik, koji vodio 14 firmi, inače električar ili elektroničar, koji se predstavlja kao ekonomista i koji zamera fakultetski obrazovanom gospodinu Babiću da bude v.d, postavlja svoju ženu za knjigovođu u firmi koja zove „E-biznis servis d.o.o Beograd“. Rekao da je ne postoji takav dokument, očigledno je da postoji.

Može. Zbog toga mi dižemo danas kredite, gospodine predsedavajuću, zato što su nas usrećili ovakvi ekonomisti, inače po struci električari, a uglavnom se bave sviranjem gitare ili tambure.

Zato moram da uđemo u kredite, u temi smo i te kako, gospodine predsedavajući, zato što kad ih uhvatite oni prevedu firmu na suprugu. Evo ga dokument ili gospodin to osporava.
Podržaću ove predloge, imajući u vidu da su nas ovakvi oporavili, vodili 14 raznih firmi koje nisu bile energetske doduše, neke su bile šećerane i osladili su se, ovo ne može da stane na četiri lista, i nijednu oporavili nisu.
Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, kolege poslanici, ja sam mislio, u zaglavlju naših kolega i koleginica koje okreću leđa, to magistri ovako, to je onako fino vaspitano, obrazovano kod Pavićevića naravno, ja ću ipak nastaviti da govorim, da su nam ostavili sređenu državu, sa sređenim finansijama, sa razvijenom ekonomijom, toliko su zamerki imali na sadašnju vlast da je to bila vojno moćna država. Međutim, kad uzmete, od njih su samo ostali dugovi, prodate firme u privatizaciji i ovde ste imali slučaj da sve javno traži i transparentno šef poslaničkog kluba, partije bivšeg režima, koji je sa „Fijatom“ potpisao potpuno zatamnjen ugovor, potpuno taman, i on traži transparentnost. Boji se čovek pljačke, a kada je bio direktor Pošte, ovde pokazuje sliku neke kućice, a kada je on bio direktor Pošte, stan od 200 kvadrata u Takovskoj, zato mi sada vraćamo te kredite, toliko blizu centra da na posao dolazi u papučama. Sad može i u Skupštinu da dolazi u papučama, moram to pregledati.
O ekonomskom patriotizmu i o kreditima nam je pričao čovek koju je ovu Skupštinu ušao preko partije i sa partijom, koalicionim saveznikom, koja je prodala najviše naših firmi, najviše društvenih firmi, uzgred budi rečeno, i izručila najviše haških optuženika. On se poziva na patriotizam, zaboravljajući da su te strane banke dovedene upravo u periodu kada su vladali njegovi koalicioni partneri. On govori o skupim kreditima i sa, ne znam, 0,8 kamate. Možda su na Hilandaru jeftinije. Tamo uđeš, sa ikone uzmeš, izađeš … i danas je on nama držao predavanje o ekonomskom patriotizmu i o strancima, zaboravljajući da ove kredite dižemo upravo zato što su oni prodali kompaniju, uzeli od jednog Srbina, kompanija je bila vlasništvo države, jednog Srbina, koju su oni uzeli, njegovi koalicioni partneri i prodali strancima Norvežanima. On danas priča o ekonomskom patriotizmu, o stranim bankama, stranim kompanijama, kako mi to radimo, iako su njegovi koalicioni partneri sve već bili prodali.
Podržaću ove predloge, posebno zato što se radi o ispepeljavanju. Dakle, vazduh je opasan ako počnemo da ga gledamo i zato ovaj projekat valja podržati. Sve da EPS ne vrati taj dug, država zbog zaštite životne sredine i zbog standarda koji može i mora da postigne mora to da uradi, jer pojedini naši blokovi daju daleko više po kubnom metru, daleko više tvrdih čestica od 40 miligrama, što je neki standard. To treba uraditi.
Kada su svi pričali o pepelu zaboravili su da mi od toga imamo zalihu od 60 hiljada tona, 60 miliona tona ili kubika i da je to potencijal za izgradnju puteva i građevinsku industriju. Dakle, moja preporuka Vladi, ministarstvima koja se bave tom problematikom je da iskoriste potencijal da naprave građevinsku industriju i da industriju koja se bavi niskogradnjom snabde odgovarajućom količinom pepela, jer kompoziti koji se od toga prave služe za slojeve u putevima. Mislim da od pepela može da se napravi u građevinskoj industriji, u izgradnji puteva dosta toga. Postoje kompanije koje već imaju te biznis programe, biznis planove, dakle, koje mogu dnevno da proizvode dve hiljade kubika, što je dovoljno za šesto metara autoputa. Ako to uzmete godišnje, kao slojevi ispod sloja asfalta, možete da napravite 200 kilometara, a od zaliha može da se pravi industrija građevinskog materijala, time mogu da se izgrađuju nasipi itd. Mislim da ova tačka koja se tiče ispepeljavanja može da ide u tom smeru.
Što se tiče drugog kredita, ja mislim da naša proizvodnja električne energije ne treba samo da se bazira na proizvodnji uglja. Kao neko ko se bavi poljoprivredom, to treba raditi iz obnovljivih izvora i da se energija pravi od vode, vetra, solarna, a posebno od biomase, jer ona je najstabilnija od obnovljivih izvora zato što možete da programirate proizvodnju električne energije dnevno, jer biomasa može biti dostupna…
Samo vi dobacujte. Verujem da ste veseli iz nekog razloga, verovatno imate neku svirku večeras, verovatno vam vođa negde svira, negde nastupa, ima neku tezgu, poznati električar. Verujem da iz tog razloga dobacujete, da skratite vreme. Ne znam šta ste popili kada se tako smejuljite, ne znam na čemu ste. Ja to ne koristim, ali vaše pravo da dobacujete neću osporavati, kao što ni magistru neću osporavati pravo da moj govor sluša okrenut leđima, jer to je onako dosta vaspitano, za to se ide u škole, na fakultete itd.
Ali neću ni pod kojim razlogom, za razliku od njenih kolega, tražiti nikog da bijem po prostorijama Skupštine, neću nikog pljunuti, neću nikog opsovati, ali razumem da je ona iz nekog razloga besna na mene, jer to više neću dopustiti.

Gospodine predsedavajući, vi ste ovo dozvolili,
(Aleksandar Martinović: Dobacuju dok čovek govori.)

Jedni dobacuju, drugi okreću leđa, tu im ne mogu pomoći. Dakle, podržaću ove predloge, ali mislim da osoba koja mi se smeje, koja me je tužila, podnela privatnu krivičnu tužbu, tužila me i njegova žena, očekujem da me tuže i kućni ljubimci, i verujem da iz nekog razloga imaju neki problem sa mnom i verujem da će tih tužbi biti još više, što će mene da raduje. Mržnja koju oni ispoljavaju prema vladajućim strankama se može opisati citiranjem Nikole Tesle, gospodina Vlakodinovića nema ovde da mi na tome zameri. Dakle, njihova mržnja je takve prirode, u takvim količinama da kada bi se pretvorila u električnu energiju obasjala bi ceo svet. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jedne povrede Poslovnika, a i da se ja izjasnim o onoj koja je učinjena pre nego što su oni učinili ovu drugu.

Dakle, reklamiram član 109. - opomena se izriče narodnom poslaniku, pa između ostalog, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.

Svi smo prisustvovali, orkestriranom o lupanju o klupe, orkestra „nikad im dosta nije bilo“ ili „kad ulovi del boj kompani“. Dakle, posle gitare bio je pokušaj „tam tam“. Verujem da je to talentovani muzički orkestar, ali ste vi bili u obavezi da mu izreknete, makar predsedniku te grupe, makar vođi tog orkestra, makar vođi orkestra „Dubrovački trubaduri“, bili ste u obavezi da im izreknete opomenu u skladu sa članom 109. A, ako ne svima onda makar onome ko je prvi među njima, jer gospodine predsedavajući, jedna grupa se prepoznaje po predvodniku. Nažalost, te grupe, mi tu grupu prepoznajemo po čuvenom gitaristi Saši „neletačeviću, samo mlako ćiu ćiu tup“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti nekoliko pitanja, iz prostog razloga što sam danas dirnut, dirnut činjenicom da o narko-dilerima pričaju oni kojima je vodeći narko-diler na Balkanu, a možda i u svetu bio najveći investitor. Pretpostavljam da su mislili da to što je uzgajano u Urugvaju i Latinskoj Americi treba da se uzgaja u Srbiji i da seljacima u kombinate unesu visokoprofitabilne kulture. Dirnut sam zbog toga i zato pitam – da li je Darko Šarić bio investitor i učestvovao u privatizaciji neposredno ili posredno u Republici Srbiji za vreme vladavine bivšeg režima i kada se to dešavalo i koji kombinati i koja preduzeća su bila u pitanju?

Takođe postavljam pitanje o Zoranu Ćopiću Ćopa, da mi se odgovori – u kom vremenu, u kojim godinama je on učestvovao u privatizaciji IKL u Zemunu i u privatizaciji šećerane u Sremskoj Mitrovici? Da vidimo čije su zasluge, koje stranke, u pitanju, jer se to non-stop prebacuje nešto nama.

S tim u vezi, vezano za optužbe da smo vezani za zemunski klan i Zvezdana Jovanovića, postavljam sledeća pitanja. Koliko je od 2000. godine unapređeno pripadnika JSO od 2000. do 2003. godine? Takođe postavljam pitanje – da li su najveći državni funkcioneri, članovi DS u to vreme, obilazili u Kuli više puta JSO, što fotografije potvrđuju? Da li je tačno da je u toj jedinici za specijalne operacije koja je bila pod kontrolom Vlade Republike Srbije bio i Zvezdan Jovanović? Takođe, da li je tačno da su visoki funkcioneri DS, zajedno sa gospodinom Bracanovićem, koji je za nešto optužen, ne ulazeći u to za šta, da li je tačno, da su opet posećivali JSO, u kojoj je bio Zvezdan Jovanović? Da li je tačno da su visoki funkcioneri DS, članovi Savezne vlade u pratnji sa članovima Republičke vlade, priređivali nekoliko meseci pred ubistvo premijera Zorana Đinđića i pravili specijalnu priredbu zajedno sa Bajagom za tu jedinicu? Ove fotografije potvrđuju da ja govorim istinu. Dakle, imamo i predstavnika Savezne vlade, ministra unutrašnjih poslova, imamo na toj priredbi i predstavnika Republičke vlade, odnosno ministra unutrašnjih poslova gospodina Mihajlovića, koji je takođe tom prilikom obišao JSO, u stroju se vidi Zvezdan Jovanović. Takođe moram da pitam – da li je tačno da je predsednik DS obilazio i Pale svojevremeno, a oni glume neku mirnodopsku grupu, i guslao zajedno sa Radovanom Karadžićem, što fotografija potvrđuje?

Dakle, hoću precizne odgovore na ova pitanja, s obzirom da se nama spočitava neka veza između nas i zemunskog klana. Zato pitam dalje, da li je neko od funkcionera DS tada i predstavnika Vlade posećivao Dušana Spasojevića i ekipu u centralnom zatvoru, povodom čega, i da li se to desilo posle hapšenja u Francuskoj i izručenja našoj zemlji i, umesto da im se sudi, neki ljudi su ga posećivali tamo. Ima indicija da su to radili visoki funkcioneri DS, tadašnji funkcioneri. S tim u vezi, nekoliko meseci iza toga su oni oslobođeni. Zato vas ja pitam, sve nas zajedno, da se to nije desilo, da nije bilo tih poseta koje su rezultirale puštanjem na slobodu, da li bi se onda desilo ubistvo premijera Đinđića od strane zemunskog klana i oficira JSO-a sa kojima je očigledno DS, njeni funkcioneri koji su tada bili ujedno i državni funkcioneri, imala i te kako veze.

Na kraju, u ovo vreme što mi je ostalo, pitanje za Tužilaštvo za ratne zločine, za novog tužioca – da li je prilikom prijema Biserke Živković u radni odnos u Tužilaštvu za ratne zločine imenovana imala položen pravosudni ispit ili ga je naknadno položila? Ukoliko je taj ispit bio neophodan pre prijema, da se preispita taj prijem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja tražim da se o ovoj povredi glasa, odmah da znate.

Član 103, član 105, član 108. i član 109. Gospodine predsedavajući, član 103. je osnov, i član 105, a sve je vezano za član 108. i član 109, itd.

Kolega Krasiću, hvala na sufliranju.

Stav 8. Prethodni govornik koji je reklamirao Poslovnik je to iskoristio kao repliku, i u skladu sa članom 103, gospodine predsedavajući, ja shvatam da ste vi nekada bili u istoj partiji i da ste malo bolećivi, ali da primenite Poslovnik i da oduzmete ona dva minuta od vremena poslaničke grupe, zato što je to bila zloupotreba reklamacije Poslovnika, u cilju davanja replike.

Član 105. kaže: „Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine“. Po završetku reklamiranja povrede Poslovnika, prethodni kolega, Šarović, je više puta uzimao reč sa mesta, iako je njegovo izlaganje po povredi Poslovnika bilo završeno. To znači da je on uzeo reč bez vaše dozvole, pa shodno tome, a kolega Šarović voli te opomene, ali ja ne insistiram na tome baš zato što bi on to voleo, a vi nemojte to da dopustite, vi bi morali da primenite meru iz člana 108. i člana 109, jer je reč uzeta bez vaše dozvole nekoliko puta, pa je pretila opasnost da se ovo pretvori u neki dijalog između vas dvojice koji nije Poslovnikom regulisan.

S tim u vezi, ja tražim da se o ovome glasa, jer ja mislim da ste vi povredili Poslovnik, ali ne insistiram. I ne insistiram da izreknete onu meru iz čl. 108. i 109.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članovima 106. i 108. i 109.

Gospodine predsedavajući, ja sam zbog ovog tražio da se već jednom glasa u danu za glasanje zbog kršenja prava na repliku. Prvo vi ste rekli jednu neistinu, ja juče nisam upotrebio izraz Saša Kradulović, već sam rekao da izvesni predsednički kandidat koji je pobedio 1. aprila na izborima, izvesni Saša Rasulović. Sada kada bi neko upotrebio izraz Krističević, zašto bi se ja prepoznao u tome kada ja nisam Krističević.

Ukoliko se neko od kolega prepoznao to je njegov problem, ali to nije razlog da zloupotrebe pravo iz Poslovnika i da reklamiraju Poslovnik i to koriste kao neku repliku.

Sačekajte, ima i druga povreda na koju bih ukazao, jer je kolega pre njega govorio takođe, upotrebljavajući repliku i vi ste da li tačan odgovor koji je stalno ovde govorio da je Skupština najveći organ u zemlji, a kada je došlo vreme da utvrdimo neki zakon bez Vlade, on traži da dođe ovde Vlada da iskontroliše Skupštinu. Pa, ja ne znam, da li dok je bio član Čačanske biblioteke i tamo bio portparol sedam godina. Možeš misliti Čačanska biblioteka imala portparola, pa je propuštao ova zasedanja pa nije naučio da prilikom predlaganja zakona od strane narodnih poslanika Vlada ne mora da bude prisutna.
(Saša Radulović: Da li je ovo povreda Poslovnika?)
Time je izvršena zloupotreba i trebali ste da odbijete vreme iz stava 8. Jedino što je dobro, dok je taj kolega ovde sveštenici mogu da odahnu i ne moraju da čuvaju ikone, niko ništa neće da zdipi.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, evo još jedne povrede Poslovnika.

Evo ovi fini, vaspitani, kulturni, ovi što predstavljaju Sašu Jankovića ovde, tako je njihov zaštitnik građana, njihov predsednički kandidat okretao leđa građanima, ali ja reklamiram Poslovnik.

Pozdravite Sašu Jankovića, prangijaševića, ili kako se već preziva.

Molim vas, ja reklamiram povredu člana 106, 107. i 109. Grubo je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, posebno nas koji nismo imali nikakve veze sa privatizacijom i izvesnom osobom koja se zove Zoran Ćopić Ćopa.

Aristotel, koji je ovde citiran, rekao je: „Drag mi je Platon, ali mi je istina još draža“. Tako je meni drag portparol čačanske biblioteke, dugogodišnji, ne znam čemu je to služilo, ali mi je istina još draža i mislim da je zbog toga povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.

On je rekao nešto nama za tog Ćopu, a taj je stekao kapital i Industriju kotrljajućih ležajeva je kupio za vreme vlasti njegovog koalicionog partnera, pa je kupio i šećeranu u Sremskoj Mitrovici za vreme vlasti njegovog koalicionog partnera koji je akumulirao novac i zahvaljujući tom novcu koji su dobili od Ćope se on danas plasirao ovde u parlamentu i grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine i s tim u vezi, s obzirom da ste ga više puta upozorili da se nije držao onoga što ste mu vi rekli, u skladu sa članom 109, ja vas molim da mu izreknete jednu opomenicu potparolu čačanske biblioteke, eks, bivšem, a ukoliko, ja poštujem vašu bolečivost, to ne želite, ja imam razumevanje i ne tražim da se o ovome glasa na sednici Narodne skupštine.

Završiću opet sa Aristotelom: „Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki“ i zato preporučujem mom kolegi da konačno nešto nauči. Hvala.